The Little Prince (2015)

Growing up is not the problem, forgetting is.

Francuska animacija je više puta do sada pokazala da u skoro svakom pogledu može da se poredi sa velikim studijima iz SAD-a. Specifični stil, koji kombinuje nešto ozbiljnije teme (retko koji rad je namenjen prvenstveno deci), tamnije nijanse, senke, muzičke deonice i tehnička rešenja nalik na andergraund stripadžije, je stekao dosta poštovaoca širom sveta, a najnoviji proizvod Francuza je The Little Prince, baziran na istoimenoj knjizi Antoana de Sent Egziperija.

Ova mešavina avanture, fantazije i porodične drame prati devojčicu koju ambiciozna majka obimno priprema za školu i svet odraslih – bukvalno joj je svaki minut do detalja isplaniran, ali ona ispunjava sve obaveze na vreme. Promena u njenom životu nastaje kada upozna tajanstvenog komšiju, starinu koja pokušava da opravi i pokrene avion koji poseduje u dvorištu. Dobroćudni čovek odbija da mentalno odraste i iskreno veruje u magične svetove koji obitavaju u zvezdama, a zaplet nastaje kada je upozna sa čudesnim svetom Malog Princa, čiji smeh nekada čuje među zvezdama.

Retko ko nije čitao, a još ređi su oni koji nisu čuli o Malom Princu sa asteroida b612, njegovoj ruži, crtanju ovce, baobabima i zaključcima kako su odrasli veoma čudni. Poznato je da se knjiga sa svakim novim čitanjem drugačije doživi – jedva čekamo svet odraslih, a kasnije, u velikoj većini slučajeva, želimo da se vratimo u detinjstvo. Pisac i Mali Princ poručuju da svako treba da zadrži dete u sebi i da povremeno pogleda svet očima deteta – ova priča je svakako zaslužila svoju selidbu na bioskopska platna.

Kao što piše u triviji, ukoliko očekujete klasičnu ekranizaciju, prevarićete se.  Film potpisuje Mark Ozborn, autor Kung-fu Pande, i sastoji se iz dve isprepletane celine koje predstavljaju svet malog princa, koji je odrađen stop motion animacijom, i klasično animirani savremeni, hladni i bezosećajni svet sa devojčicom kao glavnom junakinjom. Ta dva sveta sjajno funkcionišu zajedno jer se međusobno dodatno ističu – kontrast između fantazije i tmurnog savremenog sveta, i vizuelno i tematski, je skoro opipljiv (ovo se može shvatiti i bukvalno, jer je kompjuterska animacija odrađena u 3d).

Film se, kao i knjiga, sa brojnim metaforama bavi ozbiljnim pitanjima, ali na topao način i sa puno simpatije. Priča se može posmatrati lenjo i savršeno funkcioniše kao takva, ali ostavlja mnogo bolji utisak ako se obrati pažnja na simbole i skrivene poruke. To se naročito odnosi na završnu trećinu, kada se (ne)očekivano pojavi novi/stari lik koji svako može drugačije tumačiti. Donekle tu završnu trećinu smatram suvišnom jer se film mogao završiti ranije i efektnije. Univerzalna tematika kojom se film bavi se ističe i time što likovi nemaju lična imena.

Veliki budžet je doprineo da glasove junacima pozajmljuju glumci sa holivudske A liste, što znači da je teško pronaći manu. Džef Bridžis (Jeff Bridges) je jednostavno savršen izbor za lik pilota, njegovo brundanje uz dobrodušnost karaktera kog tumači su mi sigurno najsvetlija tačka filma, naročito jer svako poznaje nekog čoveka kao što je pilot – star, sed i konstantno nasmejan. Rejčel MekAdams (Rachel McAdams) pozajmljuje glas majci, a u sporednim ulogama se pojavljuju, između ostalih, Merion Kotiljar (Marion Cotillard), Benisio del Toro (Benicio Del Toro), Džejms Franko (James Franco) i Pol Đamati (Paul Giamatti). Ipak, ne mogu se oteti utisku da bih radije gledao verziju na francuskom jeziku.

The Little Prince je nešto drugačija ekranizacija priče koja je inspirisala milione ljudi – uživaćete i vi, ali i dete u vama.

Scenario
Gluma
Režija
Vizuelni utisak
Lični utisak