Iako nas poster filma slikovito upućuje na jako poznatu radnju za koju ne bi imali ništa protiv da je što češće praktikujemo, bilo gde i bilo kada, od prikazivanja eksplicitnog fizičkog odnosa ćemo dobiti samo mrvice, koje su dovoljne dramaturgiji filma. Zato, ako ste očekivali sirovu metačinu i vatačinu, ovo nije film za vas.
Evolucija čoveka od najranijh hominida do sadašnjeg modernog bića ili homo sapiensa trajala je par miliona godina, što je svemirski gledano prilično kratko vreme, raskorak koji je dovoljan da se čovek ustoliči kao najrazvijeni živi organizam na planeti. Sa našeg laičkog gledišta taj ogroman period razvitka nije činio čoveka nešto preterano pametnim i nije pojednostavio naš život, nego ga je samo iskomplikovao. Čovek je, kao nikada pre, u stalnom sukobu sa samim sobom, ima problem u komunikaciji iako je izmislio, savladao i utemeljio jezike, napisao gramatiku za svaki, ali još uvek naizgled treba da uči i posudi neke stvari od drugog deficitiranijeg i uproštenijeg životinjskog sveta. Čovek ponekad izgleda kao najusamljenije biće, posebno ako je neshvaćen od okoline ili, što je još gore, neshvaćen od svog partnera, što je indikativno kada znamo da recimo jednim klikom na taster, pozivom na broj ili participacijom u raznim društvenim mrežama možemo doći do ciljane osobe i razgovarati sa njom.
U većini slučajeva razgovor je jednostran, nekonkretan, suvoparan, banalan. Ne dotičemo se onih tema koje smo pre svega želeli da otvorimo. Ograničavamo se jezivim strahom da druga strana to neće prihvatiti na najbolji način, odustajemo od toga i idemo onom linijom manjeg otpora. Zato je ovaj australijski biser nešto osvežavajuće na humorno/dramskom nebu jer detektuje i ilustrativno prikazuje probleme između partnera, pametno se bazirajući na jedan važan segment veze, koji je još uvek tabuiziran čak i u mnogo liberalnijim društvima nego što je australijsko. Središte i osa oko koje se vrti priča je seks, veština kojom možemo da realizujemo te skrivene maštarije, koje svako od nas ima, koje su ugodan začin za oplemenjavanje veze i da vidimo koje su granice na koje je partner spreman da se žrtvuje da bi nas zadovoljio.
Režiser i scenarista Džoš Loson (Josh Lawson) potencira komunikaciju, kao važan segment korelacije sa drugom jedinkom, spremnost na kompromis, spremnost za rušenje barijera koje su imaginarno postavljene između nas. Postoji nebrojen broj fetiša, na koje tokom odrastanja i razvijanja svesti sasvim slučajno nadolazimo, koji nas privuku na način koji ne možemo objasniti, često se koseći sa našim uverenjima, da mislimo da sa nama nešto nije u redu. Spremnost prihvatiti nešto novo i realizovati maštariju je uvek mač sa dve oštrice, a problemu treba prići trezveno, širokog gledišta, bez osuđivanja, iako sve to u prvi mah izgleda nelogično, nastrano i detinje.
The Little Death je postavljen u jedno prigradsko naselje i na preskok pratimo seksualne probleme više parova, sličnih starostih dobi čiji životi su labavo povezani sa osuđenim seksualnim prestupnikom koji kuca na njihova vrata, poklanja kolačiće i po federalnom zakonu mora da im prizna da je osuđivan. On dolazi uvek u nezgodan trenutak, tako da njegovo priznavanje niko adekvatno ne čuje, ne shvata jer je u tom času opterećen svojim dramama. Druga važna spona su psihijatri koji ih navode da nešto menjaju u odnosu ili taj splet čudnih okolnosti, gde se te filije same po sebi otkrivaju i kreiraju njihove sledeće poteze, koji su često kontraproduktivni i ugrožavaju sami koren te veze.
Filije i definicije tih filija etiketirane su na svaki par, žive svoj život unutar te osobe i možemo reći da su glavni glumci ovog filma. Mi se kroz ovih 95. minuta smejemo, hvatamo za glavu, grizemo zanoktice, stidimo, delimo empatiju prema onome za kojeg mislimo da je veća žrtva i navijamo da se sve to razjasni na pravi način. Neke priče ostaju u vazduhu, neki odnosi se produbljuju, neki su bespovratno narušeni, dok se jedna ljubavna priča proizašla od te filije sasvim stidljivo nameće kao putanja da nekad ili u pravom trenutku trebamo biti bolno iskreni da bi pokrenuli interesovanje drugog za sebe.
Sjajan film, najprijatnije iznenađenje koje dolazi iz izuzetno šarolike i zanimljive kinematografije, koje me je ispunilo i adekvatno odgovorilo na ono večito unutrašnje pitanje zašto volim da gledam filmove. Ovaj film i ja smo se sreli na našem putu.
10/10
