Nekada, kada sam i sam bio klinac, pravili su se odlični filmovi za celu familiju. Filmovi gde svi zajedno možete sesti, bez obzira koji žanr preferirate, i uživati u sjajnoj predstavi. Neki od tih, meni dragih, su E.T., Gunisi, Gremlini, Sam u kući, Let Navigatora, Big itd. Danas isto prave filmove ca celu porodicu, ali daleko je to od kvaliteta navedenih. Tako slučajno naletim na jedan novi koji mi se učinio da možda donekle može evocirati davne uspomene na filmove koje sam spomenuo. Tako sam se odlučio za Little Boy i nisam pogrešio.
Priču nam pripoveda Peper Bejsbi, sećajući se vremena kada je bio osmogodišnjak i živeo u mestašcu u Kaliforniji po imenu O’Hare. Stvarna priča počinje onog trena kada se rodio i upoznao osobu koja će mu biti najbolji prijatelj, oslonac, partner, svog oca Džejmsa. Peper je od rođenja kaskao svojim stasom za vršnjacima, pa tako je i sa osam godina bio dosta manji od njih. Oni su ga zbog toga ismevali, a tako je dobio i nadimak po kome su ga svi znali, Litl Boj (mali dečak). Tako različit nije imao prijatelja sem svog oca, izuzetno posvećenog i predanog, a njih dvojica su smišljali razne avanture gde bi bili partneri i uvek pazili jedan na drugog.
Međutim, dođe neko smutno vreme i rat pokuca na vrata. Peperov stariji brat London se prijavljuje u vojsku, ali biva odbijen zbog ravnih stopala. Njegovo mesto zauzima njegov otac Džejms i odlazi put Pacifika, što Peperu teško pada. Nakon nekog vremena stiže obaveštenje od vojske da je Džejms zarobljen tokom akcije i da mu se ne zna sudbina. To pokreće mnogo toga u životima porodice Bejsbi, ali i čitavom gradiću O’Hare, a posebno nakon što se u grad vraća Hašimoto, Japanac, sa čijom je zemljom SAD u ratu…
Little Boy priča prvenstveno ljudsku priču koja se može odnositi na bilo kog čoveka ili zemlju. On govori o ljubavi, mržnji, opraštanju, volji, veri, o istinskim ljudskim emocijama i onome što nas čini ljudima. Govori o teškim stvarima na jedan veseo i zabavan način. Kroz fantaziju jednog dečaka prikazane su užasne posledice rata, ali ne jednog posebnog, već rata koji se desio ili može da se desi bilo gde. Rata kao događaja koji menja ljude, izvlači ono najbolje i najgore iz njih. Gde ljudske emocije dostižu ekstreme, bilo da se radi o ljubavi, mržnji, hrabrosti, kukavičluku, besu, oprostu, osveti, veri. Iako se odnosi na sve ljude, posebno je stavljen fokus na malog dečaka i njegovo dečije (ne)shvatanje jednog užasnog vremena u kome se našao i koje će mnogo toga baciti na njegova mala leđa.
Takođe, ova priča nije samo o tome, već o ljudima, o tome šta je važno u životu, o tome da se ne treba nikada predavati, da ne treba suditi o drugima na osnovi njihovog izgleda, uverenja, lica i boje kože koje nose, u šta veruju, već na osnovu onoga što im je na srcu i kakvi su ljudi. Bez obzira da li ste mali ili na bilo koji način, da kažem, hendikepirani, ako nešto želite i odlučni ste, puni volje i vere, možete sve da uradite.
Ono zbog čega mi se ovaj film sviđa je upravo zbog toga što me nagnao da razmišljam o svim stvarima koje sam naveo, što je izazvao različite emocije u meni, što me dotakao na neki način, a to je upravo ono zbog čega gledam filmove. Ako mene pitate, dobar film je onaj koji vas na neki način dirne, bilo da vas nasmeje, rastuži, iživcira, razbesni, pokrene, lupi vam adrenalinsku injekciju itd. Najgore je kad odgledate film i ostanete ravnodušni. Način na koji je priča ispričana je još jedna posebna stvar o Little Boy. Tema je teška, ali ne preteška, a ispričana je na način prijatan oku i srcu, veoma pametno, sa nekim odličnim poveznicama istorije i fantazije koji moraju da vas oduševe.
Iako mu je tek drugi film, moram pohvaliti režisera i scenaristu ovog projekta, Alehandra Monteverdea (Alejandro Monteverde), koji je vešto uradio oba posla, a još veštije ih ukomponovao. Zabavan pristup ozbiljnoj temi pojačan je sjajnom fotografijom, obojenom jarkim i veselim bojama okupanim suncem. Odlični efekti u prikazu malih, ali upečatljivih fantazi scena Peperove bujne mašte su priča za sebe. Mnogo različitih elemenata, naizgled nespojivih, je ovde jednostavno uleglo savršeno i na kraju nam donelo jedan veoma dobar film.
Kao šlag na torti je mladi Džejkob Salvati (Jakob Salvati) u ulozi neverovatno simpatičnog malog dečaka, a uz podršku ovde odličnih Majkla Rapaporta (Michael Rapaport), Dejvid Henria (David Henrie), Emili Votson (Emily Watson), Toma Vilkinsona (Tom Wilkinson) i Keri-Hirojuki Tagave (Cary-Hiroyuki Tagawa).
Little Boy je priča koja ima srce i dušu, sjajno je napisana, snimljena i preneta nam preko jednog malog dečaka. Svakako nešto čemu biste morali posvetiti vaše filmsko vreme.
| Scenario | |
| Gluma | |
| Režija | |
| Vizuelni utisak | |
| Lični utisak |
Saša Pešikan
Latest posts by Saša Pešikan (see all)
- A Quiet Place (2018) - 15/04/2018
- Ready Player One (2018) - 02/04/2018
- You Were Never Really Here (2017) - 11/03/2018
