Les Misérables (2019)

Vaša ocena filma:
[Total: 6   Average: 4.7/5]

There are no such things as bad plants or bad men. There are only bad cultivators.

Les Misérables je francuska drama koja je bila kandidat te države na prošloj dodeli Oskara, iako se mnogi slažu da je izbor trebao da bude Portrait of a Lady on Fire. Film potpisuje Ladj Ly sa još dvojicom scenarista, a zasnovan je na njegovom istoimenom kratkometražnom filmu iz 2017. godine. Radnja ovih filmova predstavlja ekranizaciju događaja od 14. oktobra 2008. godine, koje je Ly tada gledao i snimao sa svojim prijateljima.

Na početku filma pratimo Ruiza (Damien Bonnard), policajca koji je došao iz unutrašnjosti i pridružuje se brigadi za borbu protiv kriminala u veoma osetljivom delu predgrađa Pariza. U ekipi sa Krisom (Alexis Manenti) i Gvadom (Djebril Zonga), čije metode uveliko prevazilaze priručnik za rad, ubrzo otkriva tenzije i korupciju između različitih grupa u komšiluku. Hapšenje lokalnog maloletnog lopova Ise im je izmaklo kontroli, a problem im predstavlja činjenica što je dron snimio svaki njihov potez…

Ly je potomak ljudi iz Malija i odrastao je u predgrađu Pariza po imenu Montfermeil koje je poznato iz dva razloga. Prvi razlog je što je tu Viktor Igo napisao svoje kapitalno delo Jadnici, a i radnja romana se delimično odvija na tom mestu. Glavni junak tog romana Žan Valžan je proveo devetnaest godina u zatvoru zbog krađe hleba, a ceo život mu je za petama bio preterano odlučni policijski inspektor. Drugi razlog su veoma česti sukobi sa policijom, naročito u delu koji se naziva les Busket.

Radnja filma je smeštena za vreme svetskog prvenstva u fudbalu i uvodne scene nam prikazuju kako su ulice Pariza prepune ljudi različitog etničkog i rasnog porekla, koje sa ushićenjem i oduševljenjem prate utakmicu. Mnogi drže nacionalnu zastavu, peva se Marseljeza, u pozadini se vide znamenitosti grada. Među tim ljudima su i deca iz Montfermeila, koja su vozom došla u centar Pariza da isprate veliki događaj sa svojim sugrađanima. Međutim, nakon završetka utakmice ljude više ništa ne objedinjuje, barem ne u pozitivnom smislu.

Vraćanjem u Montfermeil siromašni dečaci afričke ili arapske nacionalnosti se ponovo suočavaju sa prekomernom policijskom upotrebom sile. Policajci na ljude u ovom kraju gledaju sa cinizmom, gotovo sa nihilizmom, sa uverenjem da je nemoguće isterati kriminal iz tog naselja. Tipičan primer je čovek upravo izašao iz zatvora koji u odelu bezuspešno traži posao – nakon njegovog odlaska policajci se klade kada će ponovo biti uhapšen. Po Krisovom mišljenju tu nema dobrih ljudi, već samo onih koji čekaju da postanu kriminalci i oni koji čekaju da budu uhapšeni.

Iz svakog kadra izbija postojana tenzija, svakog momenta se očekuje eksplozija besa, a dečake iz Monfermeila će objedinit motiv osvete. Jedan lik govori Ruizu da postoje momenti kada ljudi slušaju samo svoj bes, a ispostaviće se da će Ruiz, koliko god bio dobronameran, to osetiti i na sopstvenoj koži. Dok je Kris sklon ispadima, po scenama poput one dok razgovara sa majkom problematičnog dečaka se vidi da je Gvado nekada bio policajac poput Ruiza, ali se tokom dvanaestogodišnje borbe jednostavno predao. Svoj postupak pravda kao izliv gneva, ali ta izjava menja perspektivu i ton zajednice – on jeste kriv, ali ništa manje nisu krive ni grupe koje su spremne da previde takve stvari zarad sopstvenih interesa.

Tokom trajanja filma pratimo policajce u njihovim patrolama, ali posredno dobijamo detaljnu predstavu socijalne, kulturne i političke složenosti naselja. Autor prikazuje kako se te različite grupe, povezane lošim životnim i ekonomskim uslovima, drže svaka za sebe dok je policija protiv svih njih. Metode snimanja pomoću ručne kamere i drona filmu daju autentičnost kao da gledamo neki dokumentarac, a tome doprinose upečatljivi likovi poput gradonačelnika, vlasnika cirkusa ili bivšeg osuđenika koji se posvetio veri i otvorio restoran. Iskreni nastupi uglavnom neprofesionalne glumačke ekipe i majstorska upotreba vizuelnih efekata stvara zaista snažan utisak, ostavljajući nas sa dilemama o neprestanim tenzijama vezanim za pripadnost i identitet.

Les Misérables je intenzivna i provokativna francuska urbana drama koja predstavlja protest marginalizovane generacije sa kulminacijom u vidu haotičnog, ali sasvim razumljivog besa – film koji je veoma drugačiji od istoimenog romana iz 1862. godine, ali su mu teme praktično iste.

moja konačna ocena: 9/10