La Haine (1995)

Vaša ocena filma:
[Total: 22   Average: 3.7/5]

Žanr socijalno-urbane drame su ustoličili američki reditelji afričkog porekla sedamdesetih godina prošlog veka. Oni su, prvenstveno bez težnji za komercijalnim uspehom, imali želju da pokažu brigu o svojim etničkim grupama koje su bile pod konstantnim šovinitičkim pritiskom belaca. Vremenom su se takvi filmovi pretvorili u klišeirane nizove snimaka koji ne pružaju ništa inovativno, tako da je bilo pravo iznenađenje kada je „Mržnja“, francuska drama nastala u okruženju koje podseća na crnačka geta, osvojila brojne prestižne nagrade na evropskim festivalima.

Radnja filma se odvija u toku 24 sata. Glavni protagonisti su tri momka, jevrejin iz radničke klase Vinc, ogorčeni Arapin Said i inteligentni crni bokser Hubert. Oni žive u pariskom nerazvijenom predgrađu punom socijalnih slučajeva. Konstantnu tenziju dižu šovinistički i rasistički nastrojeni policajci koji izazivaju nemire i sukobe mladića iz kraja sa njima. Tokom jednog od tih nereda policajac gubi pištolj i pronalazi ga Vinc, koji se zaklinje da će ubiti policajca ako njegov prijatelj umre u bolnici zbog posledica batinjanja. Trojka upada u niz situacija koje se, zbog nestabilnog Vinca sa pištoljem, mogu završiti tregedijom.

Uvodna špica filma se sastoji od dokumentarnih snimaka nereda po Francuskoj, tako da se dobija utisak da je film napravljen na osnovu istinitih događaja. Svu tu omladinu, osim siromaštva i nedostatka perspektive, povezuje i veliki bes prema policiji i sukob svakom autoritetu.  Likovi trojice protagonista se mogu odnositi na svakog stanovnika ovih naselja, koji su odbačeni i smatrani za huligane i probisvete samo zbog pripadanja nižem društvenom sloju. Tada mladi i perspektivni reditelj Metju Kasovic (Mathieu Kassovitz) niz snimaka nastavlja filmom, koji je u potpunosti u crno-beloj tehnici. Svojim veštim postavljanjem kamere čini da radnja, iako je slična već viđana u ranijim projektima, dobija dozu originalnosti i unikatnosti.

Reditelj na neki način želi da podigne svest ljudi zbog nagomilane frustracije i nezadovoljstva među stanovništvom. On ne nudi rešenje, ali izdaje jasnu parolu da nasilje ne rešava ništa i da mržnja rađa mržnju. Scena sa obukom novih policajaca, kada im starije kolege pokazuju kako se tuče zatvorenik, je sticajem okolnosti doživela reprizu u pravom životu, kada su mladog crnca ubili policajci tokom ispitivanja, tri nedelje nakon premijere filma.

Tokom filma se prikazuje metafora o francuskom društvu kada čovek pada sa visoke zgrade, i kritičari zameraju njeno konstantno ponavljanje. Osim toga, režiser je dobio zamerke i zbog nadrealnog, ubrzanog i, na neki način, isforsiranog  završetka.

Glumačka postavka se sastoji od relativno nepoznatih glumaca koji daju upečatljivu dozu originalnosti i realnosti. Među njima se izdvaja Vinsent Kasel (Vincent Cassel), danas jedan od najpopularnijih francuskih glumaca i povremeni akter projekata holivudske produkcije.

„La Haine“ nije zabavan film, već je sjajni društveno angažovani projekat koji treba da natera na razmišljanje i da podigne svest za ispravno i dobro. Filmska lektira koju svima preporučujem za gledanje.

10/10

photo-La-Haine-1995-1