The Whistlers iliti u originalu La Gomera je rumunski krimi-triler koji potpisuje Korneliju Porumboju, poštovani autor koji se u svojim filmovima do sada obično bavio socijalnim aktivizmom i problemima malog čoveka karakterističnim za novi rumunski talas filmova. Ovoga puta je napravio mali zaokret i u ovoj međunarodnoj ko-produkciji nam predstavlja relativno komičan neo-noir koji je bio u konkurenciji za Zlatnu Palmu na festivalu u Kanu i koji je bio kandidat Rumunije za dodelu Oskara.
Protagonista filma je policajac Kristi (Vlad Ivanov) koji ima zadatak da izbavi iz zatvora kontroverznog biznismena Žolta čiji je posao bio paravan za pranje novca španskim mafijašima. Zbog toga odlazi na La Gomeru, jedno od Kanarskih ostrva kako bi naučio izumrli jezik lokalnih stanovnika El Silbo koji su svaku reč izgovarali metodom zviždanja. Taj jezik sada koriste kriminalci kako ih policija ne bi prisluškivala. Tamo se sastaje sa kriminalnom bandom, uključujući i zavodljivu Gildu, koja privlači njegovu pažnju, a sticajem okolnosti u akciju se upliće njegova šefica u policiji Magda.
Kristi je policajac koji igra za ljude na obe strane zakona i svestan je da ga prate i da su postavljene nadzorne kamere u njegovom stanu u Bukureštu. On je koristio svoje znanje i ovlašćenja kao detektiv kako bi sprečio policajce da otkriju operaciju pranja novca koju je vodio Žolt, a sada mora pomoći španskim krimosima da ga nekako oslobode kako bi im pokazao gde je sakrio 30 miliona eura. Objektivno, zaplet zvuči komplikovanije nego što zaista jeste jer nas autor drži korak ili dva iza onoga što naši likovi znaju ili su doživeli.
Porumboju koristi nelinearnu vremensku liniju pripovedanja poput ranog Tarantina kako bi nam predstavio kako i zašto ovi ljudi igraju dvostruke igre. Rekao bih da autor koristi taj stil kako bi nadoknadio relativno jednostavan sinopsis, kao i nedostatak veće karakterizacije svojih likova, ali u ovom žanru to i nije nužni minus jer autor to nadoknađuje zanimljivim scenarističkim rešenjima zbog kojih nam ne opada pažnja tokom gledanja. Flešbekovi uglavnom predstavlju razradu informacija koje smo upravo saznali, popunjavaju scenarističke praznine i čine, jednostavno rečeno, da sve izgleda više kul nego što u suštini jeste.
Ispostaviće se da su svi likovi u ovom filmu ili kriminalci ili korumpirani u određenoj meri. Kristi je misteriozan lik jer nismo potpuno sigurni da li je on iskren prema kriminalcima ili policiji i da li su njegovi postupci samo paravan za neke druge skrivene motive. Kao i svi likovi, i on radi za svoju korist, ali je jedini koji ima na umu dobrobit nekog drugog. U ovim nemoralnim poslovima nema mesta za saosećanje, ali njegov odnos sa Gildom ubrzo postaje nešto više od čisto poslovnog. Kako film odmiče tako da se gomilaju likovi koji igraju za dve strane, kao i njihove međusobne prevare i preokreti.
Ovaj film nema onaj šmek mizerije i jadnosti karakterističan za rumunske filmove, ali autor iznosi svoje stavove vezane za rumunsko društvo, pre svega za korupciju, birokratiju i sporu tranziciju u kapitalističko društvo. Takođe, nema ni karakteristčnog sivila koji ispunjava kadrove i radnja se odvija mnogo više napolju nego na većini filmova iz ove zemlje. Realizacija je u službi održavanja naše pažnje i rekao bih da najviše podseća na filmove Stivena Soderberga koji voli da snima krimi-komedije i koji koristi zamršene narativne strukture, sumnjive tipove i specifični tempo.
The Whistlers je crnohumorni rumunski krimi-triler sa gotovo bizarnim zapletom, zanimljivim idejama i brojnim apsurdnim momentima – zanimljiv i lagan neo-noir kome ne nedostaje puno da bi bio odličan u svom žanru.
moja konačna ocena: 7/10
