Konačno stižemo i do norveškog, avanturističko-istorijskog filma Kon-Tiki, koji je široj masi verovatno najpoznatiji kao jedan od nominovanih za filmsku nagradu Oskar 2013. godine, u kategoriji najbolji film van engleskog govornog područja. Naravno, njegova nominacija za Oskara, ne znači automatski da je reč o dobrom filmu, međutim, u ovom slučaju to je zaista slučaj. Kon-Tiki ne možemo svrstati baš među remek dela, jer se za njegovu priču ne može reći da je originalna, s obzirom da ovde imamo posla sa stvarnom istorijskom pričom, ali recimo da možemo pohvaliti odabranu temu. Podvig Kon-Tiki je odvažna i pomalo luda ekspedicija modernije istorije, koja je već pomalo pala u zaborav i definitivno zaslužuje odgovarajući pomen u vidu ovako dobrog filma. Iskreno, pre filma ni sami nismo bili sigurni o kakvom istorijskom događaju je reč, te verujemo i da ta činjenica sama po sebi barem delimično govori koliko je uopšte poznat podvig Tora Hejerdala (Pål Sverre Hagen) i njegove ekipe na Kon-Tikiju.
Za sve kojima nije poznato, Tor Hejerdal je bio etnograf, antropolog i avanturista , koji je nakon dugogodišnjeg istraživanja postavio radikalnu teoriju, po kojoj su urođinici sa Polinezije naselili ova ostrava pre oko 1500 godina, ploveći na splavovima čak iz Južne Amerike, što je prilično daleko, a istovremeno i malo verovatno putovanje, s obzirom da se radi o razdaljini od čak 7 i više hiljada kilometara. Kako bi dokazao svoju teoriju, s obzirom da niko nije želeo da je prihvati, Hejerdal organizuje ekipu koja će izvesti plovidbu u identničnim uslovima, kao što su po njegovoj pretpostavci plovili i Polinežani. Dakle, na drvenom splavu svezanom konopcima, bez dodatnih pomagala moderne tehnologije. Zapravo, jedini komad moderne tehnologije bio je radio aparat kojim je ekipa izveštavala o svom položaju.
Ceo ovaj događaj iz 1947. godine je takođe dokumentovan u vidu dokumentarca, a osvojio je i Oskara 1951. godine, kao najbolji dokumentarni film. Ovo ujedno čini i samu radnju filma, uz naravno dodatnu filmsku dramatizaciju pojedinih elemenata, koji ne odstupaju drastično od originalne priče. Kao što smo već rekli, film Kon-Tiki se ne može pohvaliti originalnošću priče, ali mu to svakako nije minus, jer činjenica da se događaj u filmu zaista odigrao čini film znatno atraktivnijim i zanimljivijim.
U prologu filma vidimo Tora Hejerdala kao dete u njegovoj maloj avanturi kada propada kroz led, a taj jednostavan događaj ujedno opisuje suštinu njegove ličnosti kao deteta i kasnije kao odrasle osobe i odvažnog istraživača i avanturiste. Njegova predanost poslu, kasnije je u filmu prikazana i kroz segmente njegovog braka, koji je spreman da žrtvuje u korist svojih ideala, iako po svemu sudeći voli svoju ženu Liv (Agnes Kittelsen). Generalno gledano, ceo film ostavlja utisak koji nije karakterističan za današnju kinematografiju, već više za neke protekle dekade, te se može reći da je Kon-Tiki koristio neke klasične, možda već zaboravljene filmske recepte. Ne postoje nepotrebne komplikacije i sve je u filmu krajnje jednostavno prikazano, ostavljajući utisak koji se najbanalnije može predstaviti opisivanjem ovog filma kao jednostavno lepog.
Propusti u dramatizaciji doduše postoje i na trenutke se film čini kao prazan. Takođe se čini da likovi nisu dovoljno razrađeni, a takvom utisku dodatno doprinosi i nepoznatost norveških glumaca, koje ruku na srce vrlo malo ko poznaje. Nakon izvesnog vremena na otvorenom, sve likove odjednom vidimo kao žilave, preplanule i bradate plavušane, prilično slične građe, koje je u jednom trenutku gotovo nemoguće razlikovati, a to u određenoj meri otežava praćenje filma.
U prilog našoj očiglednoj preporuci za film Kon-Tiki, napomenućemo da su mu kritike uglavnom bile naklonjene, te se nadamo da će i to uticati na vašu odluku da li da pogledate isti. Ukoliko niste upoznati za istorijskim činjenicama vezanim za ishod ove ekspedicije, preporučujemo vam da ih i ne tražite, kako bi vam film bio što uzbudljiviji. Iz istog razloga nismo ni mi otkrivali sve detalje vezane za film.Takođe, nemojte očekivati filmski spektakl, jer on to nije, a možda je najbolje da ne očekujete ništa, pa se možda i iznenadite.
8/10
Autor: Nikola Milošev
