He who values his life dies a dog’s death.
Takaši Mike (Takashi Miike) je japanski filmaš koji je jedan od najzaslužnijih što većina ljubitelja sedme umetnosti japanske filmove smatra bizarnim i uvrnutim. Svojim filmovima Audition i Ichi The Killer je privukao pažnju na svoj specifičan stil i sposobnost da spoji kvalitetne priče, nesvakidašnje likove, nasilje od kog se prevrće želudac i humor koji izbija kada ga najmanje očekujete. 13 Assassins je njegov rimejk istoimenog, čuvenog crno-belog filma Eičija Kuda iz 1963. godine.
Radnja je smeštena u 1844. godinu za vreme mirnog doba feudalnog Japana. Naritsugu (Gorô Inagaki), svojeglavi zloglasni rođak šoguna, donosi teror gde god da se pojavi, predstavlja strah i trepet i niko nije pošteđen njegove okrutnosti. Za njegove zločine saznaje samuraj Šinzaemon Šimada (Kôji Yakusho), koji obećava da će osvetiti žrtve. Okuplja ekipu vrhunskih samuraja sa ciljem da ubiju Naritsugua, koji se vraća u svoju zemlju Akaši. Samuraji dobijaju idealnu priliku da izvrše svoju samoubilačku misiju…
Mnogi su mislili da će Mike, kao većina autora koje su proslavili horori sa početka milenijuma, da se povuče u ilegalu jer nema da pruži ništa novo. Međutim, on je pokazao da nije sposoban da snimi samo filmove sa efektom šoka, već da se uspešno može uhvatiti u koštac i sa ozbilljnijim žanrovima. Iako je napustio horor, nije napustio stil koji ga karakteriše, pa je danas Takaši Mike jedan od najprepoznatljivijih i najcenjenijih japanskih autora (potpisao oko 80 filmova). Po mišljenju filmskih stručnjaka, 13 Assassins svakako deluje kao njegov najbolji i najkompletniji projekat.
Originalni 13 Assassins iz 1963. godine nije previše popularan van Japana u kome ima status remek-dela. Ima sličnu premisu kao Kurosavin Seven Samurai iz 1954., sa kojim je zapadna publika dobro upoznata, barem kroz brojne rimejkove – grupu samuraja, koji se međusobno razlikuju po godinama i stavovima, je okupila dužnost mača kako bi se suprotstavili lošim momcima. Priča je bazirana na istorijskim dešavanjima i likovima, a akcenat je stavljen na već nadaleko čuvenu samurajsku lojalnost, tačnije na momenat kada ta lojalnost bude stavljena u ruke zla.
Mi ni u jednom momentu ne saznajemo razloge Naritsugove svireposti, to može biti i ludost i čista dosada, ali smo ubrzo upoznati sa njenim rezulatima na šokantan način karakterističan za Takaši Mikea. Međutim, ovo nije samurajska eksploatacija, kao što možda očekujete. Donekle je minus što već na početku znamo da će se u završnoj trećini desiti finalna bitka, ali su prve dve trećine odlično iskorišćene da se upoznamo sa likovima i da se postavi logistika. Što se tiče zavrnšice, uživao sam u njoj, iako je bilo neizbežno da protivnici budu predstavljeni kao topovsko meso.
Iako na prvi pogled deluje da je centralna priča sukob Naritsugua i Šimade, rekao bih da je ipak bitniji sukob Šimade i Naritsugovog glavnog samuraja, Hanbeija (Masachika Ichimura). Njih dvojica su nekada bili prijatelji, trenirali su zajedno, a sada su sticajem okolnosti postali neprijatelji. Glavni razlog toga je upravo lojalnost, jer je očigledno da se Hanbei našao u sukobu koji nije ni započeo, niti ga želi. Samurajski kodeks ga prisiljava da brani svog gospodara po svaku cenu, pa se kroz film suptilno provlače pitanja o smislu takvog kodeksa u celini.
Takaši Mike je odradio maestralan posao, fino je izbalansirao priču i krvoproliće, da se tako izrazim. Pored sirovih scena borbe koju su sjajno snimljene (podsetile su me na Kill Bill vol. 1), dopali su mi se snimci pejzaža i generalno snimci u prirodi, sa fantastičnom kinematografijom. Glumci su bili na vrhuncu zadatka, svojim likovima su pružili skoro opipljivu ljudskost i prave emocije. Ono što moram spomenuti, pojedine scene poseduju uvrnuti humor karakterističan za ovog autora, koji pronalazi apsurd u svakoj mogućoj situaciji i nema problem da prikaže bizarnost.
13 Assassins kreće kao klasična samurajska drama, sporo okupljajući likove i teme, sve dok ne eksplodira u fantastičnu bitku koju je najlakše opisati kao genijalan rad filmskog ludaka, što Takaši Mike nesumnjivo jeste.
moja konačna ocena: 9/10
