Američki reditelj Kolin Trevorou (Colin Trevorrow) nakon dugometražnog prvenca (komedija Safety Not Guaranteed iz 2012. godine) dobio je priliku da već na startu svoje karijere režira blockbuster u koga su polagane velike nade i to ne samo od uglednih producenata (Frenk Maršal i Patrik Krouli, uz Stivena Spilberga, čoveka koji je započeo franšizu), nego i od armije fanova sage o dinosaurusima vremenski razmeštene u moderno doba. Ovaj, četvrti po redu nastavak, scenaristički je postavljen kao nastavak originala iz 1993. godine.
To konkretno znači da se radnja (opet) odvija na ostrvu Isla Nublar, nakon dvadesetak godina od burnih događaja prikazanih u prvom delu franšize. Moćna korporacija InGen rukovodi ogromnim zabavnim tematskim parkom ‘Jurassic World’ koji nudi niz atrakcija. Naravno da su dinosaurusi glavni adut, najvažniji (definitivno i najveći) razlog zbog koga na hiljade gostiju hrli u park kako bi doživeli nesvakidašnje iskustvo. Glavna menadžerka, ambiciozna Kler (Bryce Dallas Howard), u neviđenoj je gužvi, pa joj dolazak dvojice nećaka dodatno komplikuje ionako prenatrpan raspored obaveza.
Menadžment parka pod neposrednom kontrolom vlasnika, tajkuna Masranija (Irrfan Khan), hoće da ponudi posetiocima nešto novo i do sada neviđeno. To je Indominus Rex, hibrid nastao genetskim modifikacijama, što znači da je ovakav dinosaurus još jači i krvoločniji (ima više zuba, uh baš impresivno). Ono što njegovi tvorci nisu mogli da pretpostave jeste da je ova zver i neverovatno inteligentna. Ovaj lukavi predator samo vreba momenat kada će pobeći iz staništa gde je odrastao bez kontakta sa spoljnim svetom, pošto je odavno pojeo svog brata…
Desetak godina je bilo najavljivano kako će se krenuti u produkciju novog nastavka (samo radi podsećanja – treći deo se pojavio 2001. godine). Slučajno ili ne, uskovitlana medijska prašina još pre početka snimanja značajno je uticala da fanovi sa velikim nestrpljenjem iščekuju premijeru pravog letnjeg blockbustera, serviranog pod nazivom Jurassic World. Pa šta je ovaj SF-akcioni spektakl doneo, je li bilo razloga za radovanje unapred, onako na neviđeno što se kaže? U suštini ništa naročito, pogotovo ne nešto epohalno što bi se prepričavalo mesecima, sve dok ga neki novitet ne bi potisnuo u drugi plan i odgurnuo u tihi zaborav.
Pomenuću najpre ono što zavređuje pažnju i svakako ostavlja dobar utisak. Vizuelno besprekorno urađen, sa sjajnim CGI-efektima, blockbuster zaista nudi dobar razlog da ga pogledate u 3D tehnologiji (naravno ukoliko ste u mogućnosti). Vešto odrađena montaža akcionih scena, ispraćena raskošnom fotografijom i živahnim muzičkim aranžmanima daje za pravo onima koji film etiketiraju kao pravi praznik i za oči i za uši (nažalost ne i za dušu). Niz detalja uočenih u zabavnom parku jasno impliciraju kako se radilo mukotrpno na postavljanju scenografije. Sve izgleda baš onako futuristički (žirosfera je ekstra fensi), tako da je park zamišljen da bude pravi turistički raj.
Sada par reči o tome šta debelo nije štimalo, te je logično, pokvarilo pravi užitak poštovaocima franšize. Činjenica da je na izradi scenarija radio četvoročlani tim (uključujući i režisera), ipak nije dala iole prihvatljiv rezultat, u smislu da dobijemo pitku i koliko-toliko verodostojnu priču. Puno propusta i nelogičnosti, nabacanih klišea, uz obavezan patetični dodatak (Kler pušta suze pored umirućeg dinosaurusa, shvativši da oni nisu obična imovina namenjena za zabavu narodnih masa, već i živa bića). Realno gledano, nijedan lik nije dobro razrađen. Loša hemija između ambiciozne poslovne žene i vojnog veterana pobunjeničkog duha samo je logična posledica loše napisanog scenarija.
U skladu sa tim nije teško proceniti da ni gluma nije na podnošljivom nivou. Dobro, Kris Prat (Chris Pratt) možda i prođe nekako, jer ipak je Oven ovde glavni baja, pa je i delimično razumljivo što se namešta za objektiv kamere praktično u svakom kadru gde se pojavljuje. Međutim, za Brajs Dalas Hauard nema opravdanja, jer je ona jednostavno patetično loša, nekako nepristupačna i kroz celu priču izgleda kao neko levo smetalo. Ma i da je upala kojim slučajem u bazen kod džinovskog mosasaurusa, stičem utisak da je niko ne bi posebno žalio. Vinsent D’Onofrio (Vincent D’Onofrio) u roli pohlepnog oportuniste Hoskinsa je ovde svoje glumačke veštine iskoristio da izgradi jednodimenzionalan lik, tako da je napadno arogantan u svakoj sceni (ali ima Boga, pa je dobio ono što je i zaslužio, zar ne?). Imajući u vidu da su dvojica klinaca dobili značajnu minutažu, moram da iskomentarišem i njihovo glumačko umeće. Taj Simpkins (Ty Simpkins) se trudio da barem malčice bude zanimljiv (mali je kao načitan i dobro informisan), dok je njegov ‘stariji kolega’ Nik Robinson (Nick Robinson) samo nadmeno pozirao (ako mu je za utehu, frizura je besprekorna).
Dakle, mogu da konstatujem kako je još jedan letnji blockbuster znatno izneverio očekivanja pasioniranih ljubitelja avanturističkog žanra. Ono što je meni fascinantno i, moglo bi se reći, kontradiktorno jeste komercijalni aspekt. Ugledni Universal Pictures (uz podršku manjih kooperanata) uložio je u produkciju astronomskih $150,000,000 što je ispala sitnica u odnosu na ostvarenu zaradu. Naime, samo na američkom tržištu inkasirano je oko $700,000,000 za nepuna dva meseca prikazivanja. Očigledno da se ništa nije prepustilo slučaju. Pažljivo isplanirana medijska kampanja sa mnoštvom tizera i trejlera, ogromnih bilborda i TV-emisija tipa ‘KAKO JE SNIMANO’ postigla je unapred zacrtani cilj. Izazvala je pažnju širokog auditorijuma i dovela brojnu publiku u bioskopske sale. I da, još jednom potvrdila američku opsesiju veličinom. U Americi je bitno samo ‘BIG’, dok se ostalo gotovo i ne računa.
Otrežnjenje stiže odmah nakon odjavne špice. Luksuzna ambalaža krije robu sumnjivog kvaliteta, uprkos agresivnoj reklamnoj kampanji. U krajnjoj liniji radi se o najslabijem delu iz postojeće franšize, tako da nemam nijedan opipljiv adut po osnovu koga bih Jurassic World preporučio čak i onim najzagriženijim filmofilima.[yasr_multiset setid=0 show_average=’no’]
Autor: Boban Marković
