Jodorowsky’s Dune (2013)

Vaša ocena filma:
[Total: 9   Average: 4.9/5]

What is the goal of the life? It’s to create yourself a soul. For me, movies are an art… more than an industry. And its the search of the human soul… as painting, as literature, as poetry. Movies are that for me.

Alehandro Jodorovski (Alejandro Jodorowsky) je specifična osoba ne samo u svetu kinematografije, nego u celokupnoj svetskoj umetnosti uopšte. Pre svega poznat po svojim avangardnim kultnim filmovima (El Topo, The Holy Mountain, Santa Sangre), gospodin Jodorovski je i pisac, muzičar, pesnik, strip-umetnik, duhovni guru i ko zna šta sve još. Veoma cenjen i poštovan u svetu umetnosti ovaj čovek uvek izaziva kontroverze, pre svega svojom razmišljanjima i stavovima o umetnosti koja su bila, i dalje jesu, daleko ispred njegovog vremena.

Ovaj dokumentarni film, koji potpisuje Frank Pavich se osim kratkog preseka o stvaralaštvu Jodorovskog bavi i njegovim pokušajima da sa izabranom ekipom ljudi, koji su priznati u svojim oblastima, tokom sedamdesetih ekranizuje roman naučne fantastike Franka Herberta po imenu Dune (Dina). Ovaj poduhvat, koji je sam po sebi bio veliki, je zahvaljujući perfekcionizmu Jodorovskog bio toliko sveobuhvatan i skup da je bukvalno oterao sve producentske kuće od sebe. Ovo je priča o propalom projektu koji mnogi smatraju najboljim filmom koji nikada nije snimljen. U ovom dokumentarcu Pavič intervjuiše Jodorovskog, ali i ekipu ljudi koja je imala učešće u izradi ekranizacije ovog romana.

Jodorowsky's Dune 2

Nije potrebno da budete filmski stručnjak da bi nakon gledanja ovog dokumentarnog filma bili svesni koliko je projekat Dune mogao uticati na svetsku kinematografiju da je bio snimljen. Tokom promocija projekta brojni filmski studiji su dobili zbirku u kojima su bile skice, nacrti i projekti vezani za vizuelne karakteristike ekranizacije romana i ne morate biti ljubitelj teorija zavere kako bi videli koliki je uticaj imao na sci-fi filmove nastale nakon njega. Pavič se ne zadržava samo na razgovorima, nego i kroz istorijske činjenice, arhivske snimke i fotografije, kao i kroz animacije kako bi taj film mogao da izgleda, daje sveobuhvatni utisak o ovom propalom projektu.

Osim priče o ekranizaciji romana Dune, autor kroz intervju sa Jodorovskim daje uvid kakva je osoba taj čovek, imamo priliku da čujemo njegove stavove o umetnosti, filmovima, religiji. Shvatamo da je on, kao i većina specifičnih umetnika, veliki egocentrik, ali sa voljom da i u poznim godinama pruži svetu filma nešto novo. Njegovi radovi se ne mogu svideti svima, oni svakako nisu ni namenjeni širokom auditorijumu, ali niko ne može da ospori da je gospodin Jodorovski inovativan i jednistven u onome što radi. Zaista je doživljaj videti da čovek koji je rođen 1929. godine sa tolikim žarom i entuzijazmom priča o ovom projektu i filmu uopšte.

Pored toga, Jodorowsky’s Dune predstavlja oštru kritiku savremenoj filmskoj industriji kojoj je profit daleko ispred potrebe za snimanjem umetničkih filmova (ukoliko ta potreba uopšte postoji). Činjenica je da je Jodorovski kontroverzama koje su ga pratile (nestabilna ličnost, filmovi daleko prelaze planirani budžet, neprofesionalnost u radu) oterao ljude koji su mogli finansirati ovaj njegov projekat, ali je isto tako činjenica da je on svojim egom koji je čak išao dotle da je uslov za snimanje filma Dune bio da traje petnaest sati (dobro ste pročitali) pokazao da ne želi da mu se iko meša u posao, a poznato je da producentske kuće insistiraju da imaju sve pod kontrolom.

Jodorowsky's Dune 3

Upravo u sukobu ega i ljudi koji imaju novac je ego izgubio, a to je i jedan od razloga zašto skripta za ekranizaciju stoji u policama njegovog stana već dobrih četrdeset godina. Mnogi su mišljenja da je Dina prevelika za film, da se od epa tog nivoa jednostavno ne može napraviti par sati zabave, da čak i serija ne bi bila dovoljna. Linčov pokušaj iz 1984. godine je beznadežno loš upravo zbog toga, a 18. decembra nam stiže verzija koju potpisuje Deni Vilnev i svakako je to jedan od najiščekivanijih filmova ove godine.

Jodorowsky’s Dune je iskrena ispovest specifičnog filmskog stvaraoca sa odličnim tehničkim rešenjima i velikim brojem tema kojima se bavi – svaki ljubitelj filma kao umetnosti mora da pogleda ovaj dokumentarac.

You needed a touch of madness to do it. You can’t have a masterpiece without madness. Pink Floyd? Dali or Orson Welles or others! Maybe Dune had too much madness? But a movie that doesn’t have a bit of madness is not going to conquer the whole world.

moja konačna ocena: 10/10

Siniša Stajić
Latest posts by Siniša Stajić (see all)