Dvojica ortaka ponovo su udružili snage. Evan Goldberg (Evan Goldberg) i Seth Rogen (Seth Rogen) utisnuli su režiserski pečat na kontroverznu komediju koja je uzburkala duhove u tolikoj meri da je pretila opasnost da bude ugrožena i nacionalna bezbednost moćne SAD. Vreme je najbolji sudija, pa će nesumnjivo izaći na videlo (pre ili kasnije) koliko ima istine u senzacionalističkim vestima, izveštajima i saopštenjima, povodom najavljene distribucije filma, gde su holivudske filmadžije oplele trenutno najomraženijeg neprijatelja SAD-a, komunističkog lidera Severne Koreje Kim Jong-Una!
Luckasti voditelj šou-programa Dejv (James Franco) i njegov pajtos, producent Aron (Rogen), neočekivano dobijaju priliku kakva se pruža samo jednom u životu. Poziv da odu u Pjongjang i naprave ekskluzivni intervju sa severnokorejskim Vrhovnim vođom u specijalnom izdanju šou-programa ‘Skylark Tonight’, izgleda kao ostvarenje najlepših snova. Vođa je veliki fan njihove emisije, pa je rado pristao da odgovori na nekoliko pitanja (koje će sam odabrati, normalno) pred višemilionskim auditorijumom domaće i svetske javnosti. Ortaci su oduševljeni, ali početni entuzijazam će naglo da splasne kada se u celu priču umešaju CIA-agenti.
Stalna trka za originalnim, svežim scenarijom, dovela je do toga da brojni scenaristički timovi dobiju legitimno pravo da nam serviraju maltene šta god im padne na pamet. Ideja da se ismeje omraženi politički protivnik SAD-a, koji je u očima američke javnosti predstavljen kao beskrupulozni diktator, u prvi mah se učinila kao pogodna, jer smo slične poteze videli još pre 30-ak godina za vreme hladnoratovske konfrontacije. Radi ilustracije valja pomenuti Top Secret, kao pouzdan obrazac za eksploataciju zavidne količine humora.
Autor urnebesne priče Den Sterling hteo je da aktuelnu zategnutu političku situaciju sagleda iz jednog drugačijeg ugla, u formi komičnog prikaza dvojice mufljuza spremnih na sve zarad podizanja rejtinga emisije koju niko normalan ne shvata iole ozbiljno. Parodiranje estradnih faca ovde je iskorišćeno da nas podseti koliko smo zastranili, da nam ukaže na uvrnuti smisao za humor koji smo nesvesno prihvatili besomučno konzumirajući medijski eksponiranu robu plasiranu u obliku talk-show-a ili tome slično. Očigledno da su svoje prste umešali i ortaci Franko i Rogen, dajući sugestije kako će likovi koje oni tumače da izgledaju, da se ponašaju, pa čak i kako će da pričaju (ima par fora na račun intonacije pojedinih delova dijaloga između njih dvojice, samo obratite pažnju).
Odmah je bilo jasno u kom pravcu nas vodi ova sirova politička satira kojoj u suštini ništa nije sveto, tako da niko nije pošteđen. Ni Staljin, ni Stalone, a ponajmanje Eminem ili Keti Peri. Neosporno je da ima humora, ali da u pojedinim segmentima neki skečevi prelaze prag tolerancije i meru dobrog ukusa (npr. potenciranje muškog anusa). Stoga se nameće konstatacija da je radnja nekoherentna, jer nakon obećavajućeg uvoda, druga polovina gubi nit i prosto se svodi na gomilu nabacanih fora i fazona, bez ikakvog redosleda. Sprdačina na temu medijskih manipulacija ispala je odlično, jer se celim tokom radnje provlači kroz nekonvencionalan odnos voditelja i diktatora, da bi očekivano dobila kulminaciju na kraju, u formi urnebesne katarze glavnih protagonista.
Standardna glumačka izdanja uigranog dvojca – James Franco i Seth Rogen, daju prepoznatljiv šmek celoj priči. Ono što deluje osvežavajuće jeste način na koji je lik diktatora (i glavnog negativca, je li) oživeo sjajni Randall Park (Randall Park). Diana Bang se takođe istakla, kao Suk, bliski saradnik Velikog vođe, pokazavši solidne komičarske veštine. Moram da priznam kako je postavljena scenografija baš onako autentična (pogotovo ta soc-realistička arhitektura), uključujući i dobro snabdevenu prodavnicu životnim namirnicama. Henry Jackman je zaslužan što komedija odlično zvuči, a ubacivanje klasika Scorpions na kraju je totalno ludilo koje me je oduševilo, što se kaže izulo iz cipela.
Kada se podvuče crta, reč je o solidnoj komediji jer će vas na momente slatko nasmejati i pre svega dobro zabaviti. Fascinantna medijska kampanja doprinela je da se podigne puno prašine pre nego što se krenulo sa željno isčekivanom projekcijom filma. Slobodno mogu da tvrdim kako objektivno nije bilo argumenata za tako nešto, jer osim teme koja pogađa u živac žitelje Narodne Demokratske Republike Koreje (ili možda samo njenu političku vrhušku), sve ostalo što su nam ponudile holivudske šaljivdžije sigurno nije dostojno tolikih komentara, polemika, pa čak i ozbiljnih pretnji.
Ovo je samo žešće zezanje koje vredi pogledati, uz upozorenje da obavezno odbacite sve predrasude koje su ispratile komediju još pre početka distribucije. Samo tako možete da donesete svoj sud u pogledu kvalitativnog dometa ove akciono-političke papazjanije.
7/10
Autor: Boban Marković
