For evil to triumph, it only takes good men… to do nothing.
Glumci koji su stekli veliku popularnost karakterima koje su tumačili kao deca često moraju ceo život da se nose sa teretom te uloge. Dešava se da budu upamćeni po toj jednoj ulozi, koliko god se trudili da im karijera bude drugačija. Denijela Redklifa (Daniel Radcliffe) svi znamo kao Hari Potera i teško je da će se to ikada promeniti, ali ga to ne sprečava da bira karakterno različite uloge kako bi ga počeli gledati kao glumca, a ne kao dete-čarobnjaka.
Njegov najnoviji pokušaj je krimi drama Imperium u kojoj glumi Nejta Fostera, FBI početnika kog veoma zanima da radi kao undercover agent. Šefovi saznaju da je nestalo nekoliko paketa cezijuma koji se koriste za proizvodnju bombi, a njegova direktno nadredjena (Toni Collette) odlučuje da ga inflitrira u radikalnu rasističku grupu za koju se sumnja da je došla u posed ove supstance. Nejt kreće od lokalnih skinhedsa i vremenom sve više napreduje u hijerarhiji pokreta.
Režiser Denijel Ragusis je kao inspiraciju imao knjigu Majkla Džermana koji je i sam bio undercover agent, pa zbog toga piše da je film urađen prema istinitoj priči. Prvih deset minuta su zaista dobri u kojima se kombinacijom akcije, arhivskih snimaka i snažnom željom agenta Nejta da želi da radi nešto konkretno gledalac brzo uvlači u priču. Međutim, nakon prvih koraka agenta u svet radikalnih desničara film gubi svoj tempo i postaje sporija drama sa tek ponekom scenom koja sadrži tenziju.
Nakon tih deset minuta se takođe vidi da je scenario šablonski, bez ikakve namere da se dublje zađe u svet ovog pokreta ili u svet FBI agenata. Sve je odrađeno nekako ofrlje, toliko ziheraški da se ni ne stvori slika o vremenu koje je proveo u pokretu (stiče se utisak da radnja u filmu traje tri dana). Mišljenja sam da, ako se već radila drama umesto akcije, film se morao odužiti na bar još pola sata, ovako je sve, iako smisleno, ubrzano i nedovoljno ubedljivo. Priča bi bila izvrsna ideja za neku mini-seriju od osam epizoda.
Očigledna je želja autora da pokaže kako je radikalna desnica u konstantnom rastu i sve više jača, podstaknuta savremenim političkim i socijalnim dešavanjima. Radikalni desničari nisu samo polupijani klinci sa obrijanim glavama, već se nalaze među svim profesijama i svim društvenim staležima, a socijalni bes je sve veći širom sveta. Međutim, moje mišljenje je da se malo preteralo jer je film skoro propaganda protiv ovo pokreta. Sa druge strane, nekoliko likova je zaista dobro napisano jer izbegavaju stereotipe.
Nejt Foster je glavni lik koji ima ispravna moralna shvatanja, veliku želju da dokaže kako nije običan štreber i kome je srce na pravom mestu, ali svi će se složiti sa mnom da je njegova transformacija odrađena prebrzo, bukvalno je za pet minuta od trapavka sa čudnom frizurom i naočarima postao pristojno nabildovani momak. Nisu me ubedili da FBI može dati ovakvu akciju neiskusnom momku, a šta tek reći za činjenicu da radi undercover sa svojim pravim imenom.
Denijel Redklif možda nije najsrećniji izbor za glavnu ulogu, meni svakako ne bi bio prvi pik, ali me je prijatno iznenadio. Vidljiv je njegov trud, izgubio je britanski akcenat, zadržava pažnju na sebi, bukvalno nema scene u filmu bez njega i svoju (ubrzanu) transformaciju je verno dočarao. On je svoj posao odradio korektno, a za svu kritiku upućenu njegovom liku može da se zahvali scenariju. Društvo mu pravi nekoliko odličnih karakternih glumaca koji su bili na visini zadatka.
Imperium je triler koji je imao potencijala, ali svoju prosečnost može da zahvali skoro šablonski napisanom scenariju. Denijel Redklif se baš trudi da ga zaboravimo kao Hari Potera, film upozorava na opasnosti od svakog vida ekstremizma i može se gledati ako nema ništa drugo, pod uslovom da nemate velika očekivanja od njega.[yasr_multiset setid=0 show_average=’no’]
