The Imitation Game (2014)

Vaša ocena filma:
[Total: 32   Average: 4.3/5]

Norveški reditelj Morten Tyldum (Morten Tyldum) snimio je napetu psihološku dramu po scenariju koji potpisuje Graham Moore (Graham Moore ). Kako se radi o biografskom filmu, potpuno je razumljivo što se sinopsis u znatnoj meri oslanja na knjigu Endrjua Hodžsa Alan Turing: The Enigma. Normalno da je i ovde došlo do sporadičnog doterivanja nekih činjenica ili malo drugačijeg prikaza važnih događaja koji su uticali na tragičnu sudbinu jedne nesvakidašnje ličnosti, čoveka koji je toliko puno učinio za svoju zemlju i uopšte posmatrano za ceo ljudski rod.

Alan Tjuring (Benedict Cumberbatch) je centralni protagonista radnje vremenski razmeštene tokom Drugog svetskog rata, kao i neposredno posle pobede saveznika nad nacističkom Nemačkom. Pravi zaplet počinje od momenta kada Tjuring prijavljuje provalu u stan, što ima za posledicu dolazak policije. Detektiv Robert Nok (Rory Kinnear) ubrzo mu diše za vratom i hoće da iskopa pošto-poto nešto iz njegove prošlosti. Tragovi prošlosti su izbrisani, a sežu do početka bombardovanja Velike Britanije od strane razgoropađene Hitlerove soldateske.

Poznavajući ga kao eksperta za brojke i proračune, Tjuringa angažuje tajna obaveštajna služba da se pridruži odabranom timu briljantnih umova sa zadatkom da rade na dešifrovanju kodova nemačke kriptografske mašine Enigma. Kroz mukotrpna nastojanja da se dođe do iole opipljivih rezultata, upoznajemo karakter genijalnog matematičara i kriptografa, naučnika koji je postavio  temelje moderne informatike.

Napraviti autentičnu rekonstrukciju istinitih događaja na dopadljiv način, da to bude gledljivo i po mogućstvu što provokativnije, zaista nije lak zadatak. Stoga filmadžije često puta pribegavaju bezbolnijim rešenjima, opredeljujući se za komercijalnu opciju, a upravo je Tyldum tako nešto napravio, dajući nam doteranu istorijsko-biografsku dramu i pomalo mistično stilizovanu priču sa ubačenim sastojcima trilera. U pretencioznim pokušajima da nam dočara koliko je Alan Tjuring bio kompleksna ličnost, skoro neshvaćeni genije i prokužen čovek zbog svojih seksualnih opredeljenja u vremenu kada je to bilo zakonski kažnjivo, autor povremeno vremenski pomera radnju iz fokusa (Tjuring sa timom na zadatku, dok rat besni, a broj ljudskih žrtava stalno raste).

The Imitation Game 2

Kroz nekolicinu sekvenci vraća se u prošlost, u dane kada je Alan još kao dečak, stasali školarac, pokazao da se razlikuje od ostalih vršnjaka. Priroda njegove homoseksualnosti je tek blago naglašena, bez ikakve namere da se pruži neko ozbiljnije objašnjenje, makar kroz par namenski (da ne kažem eksplicitnije) urađenih scena. Dobro poznato je da se karakter formira otprilike u toj starosnoj dobi, što nesumnjivo govori da je propuštena prilika da se uđe u srž problema, a koji će kasnije imati praktično pogubne implikacije na opstanak ratnog veterana.

Biće da to baš nije odgovaralo ovako ukomponovanoj scenarističkoj platformi. Mnogo veća pažnja data je njegovom intelektu i ponašanju više svojstveno nekom čudaku, nego li čoveku od koga se toliko tražilo i od koga se očekivalo da preokrene ratnu sreću. Namera da se publici pruži šansa da pronikne u karakter, danas legendarnog i posthumno priznatog matematičara (i homoseksualca), moglo bi se reći da je uglavnom pošla za rukom filmskoj ekipi. Najveće zasluge pripadaju sugestivnom performansu nosioca glavne role, na kojoj u suštini i počiva celokupna radnja.

Benedict Cumberbatch jeste nadahnuto izneo intrigantan lik, tragičnu individuu koju naprosto nije bilo moguće razumeti i prihvatiti u zakonski rigidnom društvu puritanske Britanije. Ostatak glumačkog ansambla sveo se na puku podršku glavnom solisti, tako da niko nije posebno iskočio. Keira Knightley (Keira Knightley) je tek rutinski odradila posao, pa onda i ne čudi što je ispala glumački inferiornija u zajedničkim kadrovima s Cumberbatchom. Pohvale ipak idu na račun dvojice iskusnih filmskih vukova. Charles Dance (Charles Dance) je uspeo da suptilno oslika lik komandanta Denistona, vojnika starog kova, a na visini zadatka je bio i Mark Strong (Mark Strong), tumačeći promućurnog šefa obaveštajne službe Stjuarta Menziesa.

The Imitation Game 3

Da bi se dočarala što veća autentičnost istorijskih događaja, odabrane su lokacije širom Engleske. Pored par mesta po Londonu, snimano je i u eksterijerima Blečli Parka, u idiličnom selu Blečli, gde su bili smešteni ratni heroji dobro skriveni od nemačkih bombardera. Upućeni jedni na druge uz pomalo klišeizirano prikazane međuljudske odnose, oni su zajedničkim snagama ulažući ogromne mentalne napore, preokrenuli tok rata, rešivši ono što je u prvi mah izgledalo kao nerešiva enigma.

Prikladna muzička podrška dala je doprinos u postizanju napete atmosfere iz koje se oseća tragedija, unutrašnje nezadovoljstvo čoveka koga je otadžbina tako brzo zaboravila i olako odbacila. Vešta montaža i korektna fotografija, takođe zaslužuju visoku ocenu, zbog toga što su nam priuštili niz odlično snimljenih kadrova. Posebno vredi podvući dobro izraženu facijalnu ekspresiju najvećeg genijalca među njima.

Generalno ovo jeste solidna drama, ima dosta vidljivih aduta, tako da se sa puno optimizma upušta u trku za Oskara (ima čak 8 nominacija). Ako imamo u vidu konkurenciju, onda je teško poverovati da može osvojiti onu najprestižniju nagradu za najbolji film, no par utešnih nagrada u ostalim kategorijama siguran sam da bi zadovoljile apetite britanskih filmadžija iz Black Bear Pictures.

Ono što je nedvosmisleno jeste činjenica da je biografska drama podigla dosta medijske prašine, pa slobodan sam da konstatujem s punim pravom. Uostalom pogledajte, pa procenite i sami.

Scenario
Gluma
Vizuelni utisak
Lični utisak
Average

Autor: Boban Marković

The Imitation Game 4