Houston, We Have a Problem (2016)

Vaša ocena filma:
[Total: 11   Average: 3.4/5]

Novi film slovenačkog autora Žige Virca (Ziga Virc) je privukao pažnju i podigao dosta prašine. Reč je lažnom dokumentarcu (tzv. mockumentaryHouston, We Have a Problem, u kome se na satiričan način bavi tajnim svemirskim programom SFRJ iz šezdesetih godina prošlog veka. Taj program konačno biva prodat Amerikancima zbog njihove trke za osvajanje svemira ispred Sovjetskog Saveza, a problem nastaje kada Ameri shvate da je čitava dokumentacija – beskorisna.

Dolaskom Kenedija na vlast u SAD dolazi do radikalnih poteza, a jedan od njih je kupovina tajnog svemirskog programa od Jugoslovena za nekoliko milijardi tadašnjih dolara. Međutim, tehnologija se nije pokazala funkcionalnom, što je zatim dovelo do dovođenja dvadesetak jugoslovenskih stručnjaka u NASA-u. Ti ljudi su praktično kidnapovani, nisu mogli da se jave porodici i lažirana im je smrt. Jedan od njih je Ivan, koji se sa filmskom ekipom vraća u Hrvatsku, kako bi upoznao davno ostavljenu ćerku…

Njihov susret pre svega služi da nas emotivno vodi kroz čitav film, dok je penzionisani jugoslovenski general zadužen za objašnjavanje komplikovane mreže političkih igara Jugoslavije, koja je zauzimala čvrstu poziciju između Zapada i Istoka. Kupoprodaja svemirskog programa se trebala obaviti na obostranu korist, ali realnost je pokazala drugačije. Dok se jugoslovenska ekonomija iznenada oporavila prilivom velike količine dolara, američki svemirski program je sve više stagnirao, a Kenedi biva optužen za pomoć komunistima.

Vilijam Karel je 2002. godine snimio film Dark Side of the Moon, takođe lažni dokumenatarac, gde su gledaoci bili ubeđeni da gledaju razotkrivanje američkog lažiranja sletanja na mesec, sve dok im ne bude otkriveno da se u suštini radi o satiri. Karel je išao dotle da je razgovarao sa udovicom Stenlija Kjubrika, koga teorije zaveru spominju kao režisera čitavog lažiranja, kao i sa cenjenim političarima i astronautima. Kao i on, Virc je kombinovanjem odlične montaže, arhivskih snimaka i fiktivnih protagonista sklopio sjajnu celinu, koja retko koga može ubediti da se ipak radi o urnebesnom plodu mašte, a ne istorijskim činjenicama.

Autor svoj film temelji na proračunima slovenačkog raketnog inženjera Hermana Potočnika, koji su bili baza za pokretanje jugoslovenskog svemirskog programa. Samo pominjanje takve ideje i činjenica da se tako nešto krilo od nas svih ovih godina je dovoljno da zaintrigira gledaoca. U filmu se pojavljuje i poznati slovenački filozof Slavoj Žižek, koji u arhivskim snimcima, kao disident, insistira na demokratskim promenama. U intervjuu rađenom za film, Žižek govori o tome da je najbolji način za sakrivanje istine predstaviti je kao teoriju zavere jer zbog toga niko neće poverovati u nju.

Iako je film sa tehničke strane izvanredan, pojedina narativna rešenja su me pomalo zbunila, što je konačno uticalo na generalnu ocenu. Recimo, početak proizvodnje juga je vraćen nekoliko godina unazad (prvi automobil je proizveden 1980. godine), a taj auto je poslužio da se, zajedno sa propalim svemirskim programom, ismeje tada veoma jaka tehnologija/ekonomija SFRJ. Mišljenja sam i da je sama završnica, u kojoj se fiktivna prodaja nepostojećeg svemirskog programa povezala sa raspadom države, uz neku vrstu ismevanja Tita, potpuno promašena i svakako neprimerena onome što smo gledali skoro čitav film.

Sa druge strane, cenim trud autora koji pokazuje da je skoro svako od nas spreman da proguta veliku laž ako se ista ispriča kroz emocionalno iskustvo. On kombinuje teorije zavere sa mitovima i tradicijom, istražujući kako, dok pružaju jednostavna objašnjenja, mogu stvoriti određenu sliku o nama, našoj istoriji ili našim protivnicima. Kao što je za Jugoslaviju ranije važilo da je socijalistički raj, tako je SAD bila land of opportunity, dok je realnost uvek mnogo kompleksnija – gledajući ovaj film, lako će vas dotaći doza nostalgije.

Najveći uspeh filma Houston, We Have a Problem se ogleda u tome što će dosta gledalaca ono što vidi protumačiti kao skroz istinito, uz neizbežnu dozu emocija – može se tumačiti na više načina i zbog toga će vam lako zagolicati maštu.

Scenario
Gluma
Vizuelni utisak
Lični utisak

Siniša Stajić
Latest posts by Siniša Stajić (see all)