Čak je i čudovištima potreban odmor, premisa je prvog dugometražnog animiranog filma na kojem je utisnut rediteljski pečat Gendija Tartakovskog (Genndy Tartakovsky). Vredan filmski radnik, po rođenju Moskovljanin, godinama je pekao zanat i sticao iskustvo radeći animirane serije na kanalu Cartoon Network. To nije promaklo oštrom producentskom oku, pa mu je konačno data prilika u visokobužetnom filmu. Renomirani Columbia Pictures, uz tehničku podršku Sony Pictures Animation, uložio je u čitav projekat oko $85,000,000. Reč je ekspresivnoj animaciji koja se na duhovit način pozabavila popularnim anti-herojima, poznatim negativcima i mrskim čudovištima iz klasika horor-žanra.
Kevin Hejgeman je napisao inovativnu priču ‘Hotel Transilvanija’ od koje je scenaristički tim pod vođstvom Pitera Bejnhama sklopio zanimljiv filmski mozaik. Odnos između oca i odrasle kćeri poslužio je kao lajtmotiv oko koga se razvija narativ. Ono što će malo koga ostaviti ravnodušnim jeste postavka priče iz ugla monstruma, što znači da su ljudi predstavljeni u nimalo afirmativnom kontekstu. Ljudski faktor ozbiljno ugrožava opstanak najopakijih izdanaka ‘mračnih sila’, bez namere da pokaže barem minimum tolerancije.
Grof Drakula (glas Adam Sendler) je od ruiniranog zdanja iz 1898. godine napravio velelepno utočište za sebe i svoju voljenu ćerku Mejvis (glas Selena Gomez). Mejvis je tinejdžerka i uskoro treba da proslavi 118. rođendan, pa njen ponosni otac odlučuje da pozove prijatelje u svoju rezidenciju – Hotel Transilvanija. Uskoro stiže nesvakidašnja galerija zvanica, kako bi zajednički uveličali slavlje i proveli nezaboravan vikend. Na okupu su legendarni monstrumi: Frankenštajn (glas Kevin Džejms), vukodlak Vejn sa porodicom (glas Stiv Bušemi), nevidljivi čovek Grifin (glas Dejvid Spejd), mumija Marej (glas SiLo Grin) i ostala bratija.
Izgledalo je da ništa ne može da poremeti besprekornu organizaciju rođendanske žurke. Međutim, kada se na ulaznim vratima rezidencije pojavio Džonatan (glas Endi Semberg), mladić avanturističkog duha, sve se izokrenulo naopačke. Hoće li domaćin uspeti da uljeza skloni van domašaja svojih prijatelja, ali i da sačuva srce ćerke mezimice…
Predstavljajući poznata čudovišta u drugačijem svetlu, kao likove sa obeležjima i osobinama svojstvenim ljudskim bićima, režiser uspeva da nam dočara zanimljivu priču koja nailazi na dobar prijem, pa može se reći i da osvaja simpatije, prevashodno kod mlađeg naraštaja. Pažljivo osmišljena interakcija među protagonistima unosi tu minimalnu dozu dramaturgije. Naročito uverljivo izgleda na relaciji otac – ćerka. Zapravo, da budem koncizniji, između zaštitnički nastrojenog oca i slobodoumne ćerke u kojoj tinja taj dobro poznati tinejdžerski bunt, podstaknut težnjom da se što pre osamostali i izađe iz roditeljske senke.
Ovakva galerija čudovišta zaslužuje da joj posvetim dužnu pažnju. Drakula je više nego gotivan, jer i on ima svoju tugaljivu prošlost (izgubio suprugu, mučkim činom ljudske ruke). Stoga je sada potpuno posvećen očuvanju porodice, pa mora da se uhvati u koštac sa uobičajenim problemima, kao što je npr. odrastanje ćerke. Neprijateljsko okruženje koje nastanjuje ljudski soj dodatno mu komplikuje život. Lako se nameće zaključak kako se Adam Sendler baš dobro zezao pozajmljujući mu svoj glas.
Isto to važi i za medijski eksponiranu Selenu Gomez, koja je sa toliko entuzijazma prilagodila svoj vokal, otelotvorujući Mejvis kao savremenu devojku. Devojački lakomislena, ona je spremna da iskoristi prvu priliku i otisne se u uzbudljivu avanturu kako bi upoznala svet oko sebe i naravno pronašla dečka po svojoj meri. Razumljivo da je i njen partner, mladi Džonatan, takođe adekvatno oslikan, jer je Endi Semberg pozajmljujući mu svoj glas uvek imao na umu da se radi o dobrom, poštenom momku, koji uvek posmatra onu vedru stranu života.
Dinamična radnja, prožeta bezazleznim humorom, pristojnim zapletom i urnebesno komičnom završnicom, ispraćena je zanimljivim muzičkim aranžmanima. ‘Glavni krivac’ je Mark Madersbou, iskusni kompozitor koji je već radio na sličnim animiranim projektima (Cloudy with a Chance of Meatballs).
Urnebesna avantura postiže primarni cilj. Garantuje laganu zabavu, pokušavajući da osim osmeha na dečijem licu, makar u pojedinim segmentima, razvuče osmeh i kod starije populacije. Vizuelno odrađena na visokom nivou, ova animacija zaista godi oku, što joj daje poseban šarm i etiketira je kao solidno animirano filmsko ostvarenje. Preostaje mi da istaknem kako Hotel Transylvania zavređuje punu pažnju ljubitelja animiranog filma, ali i dobre komedije. Posvetite mu vaše dragoceno slobodno vreme, pa procenite i sami.[yasr_multiset setid=0 show_average=’no’]
Autor: Boban Marković
