Medena Zemlja iliti Honeyland je jedan od ovogodišnjih dokumentarnih hitova i dolazi nam iz Severne Makedonije, u režiji Tamare Kotevski i Ljubomira Stefanova. Film je privukao pažnju dobijanjem tri nagrade na filmskom festivalu Sundance u kategorijama dokumentarnih filmova. Nominovan je za Oskara u dve kategorije, za najbolji strani film i za najbolji dokumentarac, što je presedan. Takođe, ovo je prvi film iz ove zemlje koji će se pojaviti na dodeli Oskara još od 1994. godine i filma Pre Kiše Milča Mačevskog.
Radnja je smeštena u izolovani planinski region duboko na Balkanu, gde Hatidze Muratova živi sa svojom bolesnom majkom u naselju bez puteva, struje i vode. Ona se smatra poslednjim čuvarem divljih pčela, čiji med uzima u malim količinama radi prodaje u gradu udaljenom četiri sata peške. Njenu mirnu životnu rutinu remeti dolazak putujuće porodice sa svojim vozilima, sedmoro dece i stadom goveda. Hatidze promenu prihvata sa otvorenim srcem i pridošlicama nudi domaću rakiju, sa savetima vezanim za pčelarstvo.
Nažalost, nije prošlo puno i Husein, glava porodice, razvija interesovanje za prodaju meda i dobronamerne savete koristi za profit, kako bi nahranio svoju porodicu. Njegov potez prouzrokuje kršenje prirodnog poretka i dolazi u sukob sa Hatidze, koja se zalaže za balans između prirode i čoveka, između samoodrživosti i iskorišćavanja. Dok sa jedne strane više nije izolovana i usamljena, sa druge strane su njena sredstva za opstanak veoma ugrožena.
Honeyland je film koji se snimao tri godine, smešten na živopisne visove makedonskih planina i prati ženu grube spoljašnjosti koja živi daleko od civilizacije. Iako možda na prvi pogled ne deluje tako, Hatidze je veoma nežna, dostojanstvena žena dobre duše, koja je davno sklopila pakt sa prirodom, po kome pronalazi med u stenama, ali ne uzima sve. Njeno pravilo je da pola meda uzima, a pola ostavlja pčelama i ona se toga striktno pridržava.
Hatidze se prema pčelama odnosi sa puno poštovanja i ljubavi, razgovara sa njima, peva im i živi težak život u skladu sa prirodom. Husein je u konstantnoj potrazi za dodatnim izvorom zarade, a njegove tehnike i ciljevi pčelarstva su u neskladu i sa Hatidze i sa ekosistemom. Autori nam ovim sukobom predstavljaju portret krhke ravnoteže naše prirode, koji nam daje jedinstveni uvid u način života koji je u izumiranju. Vidimo šta se dešava kada takvom načinu života, kao i prirodnom poretku koji predstavlja, se dese oni koji o tom poretku ne brinu ili ga ne razumeju.
Autori nas uvode u impresivni svet prirode, gde nam prelepim kadrovima predstavljaju gotovo magične prizore. U taj svet je smeštena intimna rutina naše protagonistkinje, a novonastali sukob bez napora formira neku vrstu naracije. Verovatno zamišljen kao nenametljivo posmatranje svakodnevnog života, Honeyland vremenom sve više liči na naturalističku dramu, sa likovima na koje utiču tekovine moderne civilizacije iako su veoma daleko od nje.
Ova dešavanja se lako mogu poistovetiti sa čitavim čovečanstvom, jer ljudska bića u globalu poseduju tendenciju za uništavanjem okoline radi lične koristi. Autori koriste život u udaljenom naselju kako bi ponudili otvorenu perspektivu iskustava koji bi morali pomeriti ili zamisliti svakoga ko pogleda ovaj film. Verujem da će većina gledalaca dočekati kraj sa poštovanjem prema Hatidze, onome za šta se zalaže i prema prirodi.
Honeyland je fantastičan dokumentarni film koji počinje kao meditacija o ritmu i teškoćama ruralnog života, ali postaje portret skromne i snažne žene, čija priča efektno otkriva široko rasprostranjen problem ljudskog odnosa prema prirodi.
moja konačna ocena: 10/10
