Holy Motors (2012)

Vaša ocena filma:
[Total: 6   Average: 4.3/5]

I have a plan to go mad.

Holy Motors je definitivno jedan od čudnijih, bizanijih i kompleksnijih filmova koji su se pojavili ne samo u 2012. godini, već i u ovom veku. Karaksov (Leos Carax) novi film je spektakularna vrteška emocija koja vrti apsurdni fizički humor i bolnu nežnost otkrivanja intime u jednoj cirkularnoj i bizarnoj dnevnoj rutini.

Priča filma je vrlo originalna i neobična. Gospodin Oskar (Denis Lavant) je misteriozna ličnost, koja se od svitanja do sumraka vozi po Parizu i iskrcava u određenim terminima na, kako možemo zaključiti, standardnim mestima, kako bi ispoštovao određene zakazane sastanke. Ovi sastanci, koje gospodin Oskar i njegov vozač komentarišu kao da su najbanalniji korporativni mitinzi, predstavljaju sekvence u danu gospodina Oskara gde na svakom od ovih intervala protagonista u potpunosti postaje druga osoba i pod punom maskom i neverovatno intenzivnom fizičkom transformacijom, živi život fiktivne individue sa najvećom posvećenošću.

Holy Motors, iako ne daje neki smisao u konvencionalnom smislu te reči, bavi se temom šta za glumca znači biti glumac. Ovaj film postavlja pitanja koja nas teraju da razmišljamo da li svi mi u stvari glumimo nešto i predstavljamo se kao neko i nešto što nismo i koliko zapravo na nas utiče ta određena uloga koju igramo. Holy Motors kroz devet sanolikih uloga koje tumači protagonista istražuje teme muzike, seksa, očaja, ludila i, naravno, smrti.

Holy-Motors-Denis-Lavant

Po mom mišljenju, ključna stvar za uživanje u ovom film jeste da mu se priđe sa što manje predzanja. Ono što Holy Motors čini toliko posebnim jeste to što je apsolutno nepredvidiv i spontan. Na osnovu svog bizarnog miksa žanrova i prikaza, za koje se jasno ne mogu proceniti da li su surealne ili stvarne, projekat Karaksa će držati publiku u neizvesnosti. Time će, u isto vreme i u potpunosti, gospodariti njihovom pažnjom.

Deni Lavon je fantastičan glumac, sa izuzetnom snagom tranformacije i kroz čitavo trajanje filma reditelj to maestralno eksploatiše. Karaks, filmaš sa reputacijom da voli da probija granice i vuče do najekstremnijih krajeva, je još jednom prelepo snimio svoj novi neobičan i vrlo originalan scenario, oblikujući ga prelepim kadrovima, intenzivnim bojama i maestralnim glumačkim performansima.

Holy Motors je apsurdan i neobuzdan film, koji svojom divljom maštom i nepredvidivim narativom teži iz publike da izvuče najintenzivne emocije – film koji me je naterao da preispitam mnoge teme u svom životu, pa čak i samu kinematografiju i glumu kao profesiju i stil života. Sad već čuvena scena sa harmonikama je nešto najbolje što sam video na filmu.

Novi film Karaksa definitivno nije namenjen široj publici i onima koji teže koherentnim i sažvakanim logičnim porukama. Ne preporučujem ovaj film svima, jer sam siguran da većina neće dobiti iz njega ono što očekuje. Holy Motors je dašak svežeg vazduha u toliko sada već monotonoj industriji i kod mene apsolutno važi za jedan od najoriginalnijih i najkvalitetnijih filmova koje sam do sada pogledao.

Scenario
Gluma
Vizuelni utisak
Lični utisak