Naivni brat i sestra upali su u zamku podle veštice, kada su kročili u kuću slatkiša. No, umesto da završe kao obilan, ukusan obrok, polazi im za rukom da savladaju i spale zlu vešticu. Prošlo je 15 godina, a deca su odrasla. Sada su Hansel (Jeremy Renner) i Gretel (Gemma Arterton) postali neustrašivi lovci na veštice. Tamo gde ih pozovu i adekvatno plate, oni obave posao na zadovoljstvo lokalnih meštana. Dolazak u tmurni Augsburg, gde je jedanaestoro dece oteto, doneće im novo zastrašujuće iskustvo, kada se suoče s nezamislivim zlom. Zlom koje vuče korene još iz njihovog detinjstva.
Norveški reditelj i scenarista, Tomi Virkola (Dead Snow iz 2009. godine) potpisuje filmsku ekranizaciju bajkovite priče koja se fokusira na vreme kada su brat i sestra izrasli, otpočevši da se bave opasnim zanatom – hvatanjem i likvidiranjem veštica, dobro skrivenim u gustim, mračnim šumama. Osim efektnog uvodnog dela (iz originalne priče), kasnije se radnja razvija nešto drugačije. Prožeta zavidnom količinom akcije, nešto manje horor sastojcima, uz obavezan humor, radnja nastoji da nam pruži neobavezan vid lake zabave. Sugestivna režija forsirajući u brojnim kadrovima brata i sestru, tendeciozno pokušava da publici ukaže na njihovu povezanost, privrženost jedno drugome, ali i na njihove jako izoštrene ubilačke instinkte kroz dobro razrađen timski rad u hvatanju veštica.
Solidna glumačka izdanja nosioca glavnih uloga, naročito iz razloga što su se dobro snašli u akcionim scenama, uz prikladno korišćenje neizbežnih specijalnih efekata. Pored Renera i Artertonove, vredi istaći upečatljive epizode nekolicine sporednih protagonista. Tu mislim, pre svega na Minu, belu vešticu koju je lepo iznela, relativno anonimna Finkinja, Fila Vitala (Pihla Viitala), začinivši određene segmente ukusno prikazanom erotikom. Pažnju privlači i iskusni Peter Stormare kao pokvareni šerif Beringer, što je za njega samo najobičnija rutina, posle toliko odigranih uloga negativaca.
Imajući u vidu da su setovi odrađeni na lokacijama širom Nemačke, uključujući i Studio Babelsberg, može se reći da je postavljena scenografija sasvim dobra, a uz to su korišćena šminka i dizajnirani kostimi sasvim na mestu. Interesantan je i dizajn oružja koje vidimo i to naročito onog kojim se služe bata i seka. Zamerka ide na račun napravljenih maski, pogotovo to važi za maske brojnih veštica, jer moglo je to mnogo bolje, a što bi vizuelno ostavilo mnogo jači utisak. Ipak, zato je pojava trola Edvarda pravo osveženje, jer je glumac Derek Mirs (Derek Mears) ušao pod njegovu kožu, dok mu glas pozajmljuje Robin Atkin Douns, pa je ovakva neobična kombinacija dala više nego dobar rezultat.
Tokom čitave radnje publika može da uživa u dobrim muzičkim aranžmanima, pa pohvale i na račun autora muzike, Atlija Orvarsona. Ambiciozna nemačko-američka koprodukcija, u koju je uloženo oko pedeset miliona dolara u suštini položila je ispit, jer se za manje od tri meseca prikazivanja komercijalno isplatila. Iako je radnja uglavnom detinjasto naivna (pa dobro, razumljivo je, jer ipak je reč o svojevrsnoj adaptaciji-nastavku poznate bajke braće Grim), namenjena je skoro svim uzrasnim kategorijama ljubitelja filma, jer pruža iznad svega pitku zabavu.
Nema ovde nikakvog suvišnog zamora moždanih vijuga. Dopadljivo filmsko štivo, nastalo kao plod hrabre ideje u pravcu razrade originalne bajkovite priče, u kojoj je ljudska mašta došla do punog izražaja. Moja preporuka, uz napomenu da ostavimo po strani ogromna očekivanja i često prisutno cepidlačenje, u smislu logičkog pojašnjavanja svega što vidite u filmskom kadru.
6/10
Autor: Boban Marković
