Gravity (2013)

Vaša ocena filma:
[Total: 10   Average: 3.2/5]

Ako se mora izdvojiti jedan film koji je obeležio 2013. godinu veliki broj filmofila bi definitivno izdvojio ovaj vrhunski sci-fi spektakl meksičkog reditelja i scenariste Alfonsa Kuarona (). Ono po čemu se izdvaja od ostalih sci-fi projekata je to što je potpuno savršen što se tiče tehničkih aspekata, dok je, nažalost, što se tiče scenarija ostao u srednjoj kategoriji koja je toliko karakteristična za filmove u ovom žanru nastalih poslednjih nekoliko godina.

Fabula čitavog filma se skoro može smestiti u jednu rečenicu. Na samom početku se upoznajemo sa tandemom astronauta, doktorkom Rajan Stoun, kojoj je ovo debitantska misija u svemiru, i Metom Kovalskim, koji nakon ove misije završava sa letenjem u svemir. Njihov radni boravak u otvorenom svemiru se naglo prekida kada se nađu pod udarom brojnih delova raznetog ruskog satelita koji lete brzinom od nekoliko desetina hiljada kilometara na sat. Nakon prvog talasa koji pogađa njihov brod i teleskop na kome su radili njih dvoje ostaju jedini preživeli na misiji i pored prekinutih komunikacija sa Zemljom oni daju sve od sebe da se nekako vrate na nju.

Nakon gledanja je nemoguće oteti se jednom utisku – ovo je sa tehničke strane jedan od najsavršenijih filmova ikada snimljenih u istoriji kinematografije. Maestralna režija Alfonsa Kuarona, sa brojnim scenama koje traju po nekoliko minuta bez reza, vrhunska montaža, specijalni efekti, animacija, zvuk, sve zajedno daje jedan impresivan utisak koji sasvim realno predstavlja lokaciju na kome se radnja odvija. Veštim dodavanjem muzičkih deonica, koje su povremeno napete, a povremeno smirujuće, kao i čestom smenom glasnih zvukova i potpune tišine reditelj nas prosto seli u svemir i osećamo se kao da smo tamo.

Gravity-Image-2

Nažalost, ovaj projekat poseduje dosta siromašan scenario koji ljubitelji malo zahtevnijih filmova definitvno neće zadovoljiti. Činjenica je da ovaj žanr ne traži remek-delo od scenarija, ali pojedine karakteristike manje ili više bacaju senku na kvalitet projekta. Pored oskudne radnje koja se svodi na instinkt za preživljavanjem i ne baš najboljom razradom likova, projekat karakteriše veći broj scena koje ne služe ničemu osim prikazivanja vrhunskog vizuelnog doživljaja, tj. predstavljaju čistu kupovinu vremena, kao i scena koje poseduju dosta klišea.

Jedna od dobrih karakteristika filma je biranje dvoje oskarovaca za naslovne uloge. Sandra Bulok () zaista dominira ekranom, iako na momente ume da iritira svojim prenaglašenim stenjanjem, uzdasima i panikom. Nasuprot njoj stoji Džordž Kluni (), koji predstavlja pravu suprotnost po pitanju karakteristika njegovog lika – on je smiren, hladnokrvan i ne paniči čak i u situacijama koje se tiču njegovog života. Upravo u tom razmimoližanju režiser pokušava da predstavi rukija u nekom zadatku i starog majstora čije iskustvo mnogo znači u svakoj situaciji.

„Gravitacija“ predstavlja vrhunsko audio-vizuelno iskustvo koje ipak ima poprilično siromašnu priču. Preporučujem svakome da odvoji devedest minuta života i pogleda ovo zaista unikatno filmsko ostvarenje.

8/10

gravity