Gone Girl (2014)

Vaša ocena filma:
[Total: 53   Average: 3.3/5]

O čemu razmišljaš? Kako se osećaš? Šta smo učinili jedno drugom?

Godine 1995. pogledao sam triler Se7en koji me je prosto oduvao, a evo prošlo je skoro dvadeset godina od tada, a taj film mi je i dalje jedan od najboljih trilera koje sam ikada pogledao. Iza tog kultnog ostvarenja stajao je Dejvid Finčer (David Fincher). Nakon toga snima The Game, opet odličan triler, a potom kultni Fight Club, koji zasigurno stoji u notesu svih filmofila i to u odeljku top deset. Nakon toga od njega smo očekivali ništa drugo nego novo remek delo. Međutim, snima prosečan The Room of Panic, a onda veoma dobar Zodiac, pa The Curious Case of Benjamin Button, takođe veoma dobar, ali niti jedan od ovih nije ni blizu onoga što smo očekivali. Novi film Social Network donosi mu komercijalni uspeh, ali ne prolazi dobro kod kritike. Nakon rimejka The Girl with the Dragon Tattoo, koji je bukvalno preslikan original, zapitao sam se da li je to kraj majstora trilera.

Tako sam sa nestrpljenjem očekivao njegov poslednji film, Gone Girl, o kome danas pišem. Film je snimljen prema istoimenoj i veoma uspešnoj noveli Džilian Flin, koja je napisala i scenario za film. Okupljena je solidna glumačka ekipa na čelu sa Benom Aflekom (Ben Affleck) i Rosamund Pajk (Rosamund Pike). Priča počinje tako što, na dan godišnjice braka i nakon jutarnjeg rituala, Nik Dan (Aflek) se vraća u kuću i zatiče haos. Stvari su razbacane, a od njegove supruge Ejmi (Pajk) ni traga. Slučaj prijavljuje policiji i kreće istraga. Policija istragom dolazi u sumnju da je suprug kriv. Pored toga, Ejmi je bila inspiracija za lik Amazing Amy, iz popularne dečije knjige koju su napisali njeni roditelji, tako da se u slučaj ubrzo uključuju mediji. Nastaje potpuni haos, medijski cirkus, a mnoge tajne isplivavaju na površinu.

Film, iako po žanru triler, gde imamo nestanak, moguće ubistvo, misteriju i policijsku istragu, je u stvari mnogo više od toga. Govori o braku i svim njegovim aspektima, dobrim i lošim. O ljudima koji su godinama u vezi i kako utiču jedno na drugo. Govori o današnjem društvu, medijski zavisnom i povodljivom, o medijima koji od svega prave spektakl, prave hajke ili nekoga veličaju, praveći tako heroje i žrtve. Sa te strane je veoma slojevit i kvalitetan.

Gone Girl 2

Knjigu po kojoj je snimljen film nisam čitao i utiske o filmu isključivo temeljim na istom. Rekoh da sam sa nestrpljenjem čekao ovaj naslov i nadao se velikom povratku Finčera. Za mnoge je to sa ovim projektom uspeo, ali za mene, iako je napravio dobar film, nije. Krenuću prvo od samog režisera. On je u tehničkom smislu savršeno izrežirao film. Sve je perfektno uklopljeno, nema praznog hoda, sve je u službi filma. Scene teku besprekorno, priča vas polako uvlači, drži i ne pušta do samog kraja. Za takvo nešto, što malo ko danas može uspeti, naklon do poda. Fotografija, montaža, muzika, sve odlično i u službi filma. Dakle – tehnički savršen.

Što se glumaca tiče, prvo moram da istaknem Rosamund Pajk, koja je verovatno odigrala ulogu života. Njen lik hladne, proračunate, brutalne, nemilosrdne i psihopatske žene ostaće mnogima dugo u sećanju. Na žalost, njen partner, koga ja uprkos masovnom pljuvanju mnogih, ipak gotivim, nikako mi nije legao. Previše nekako je to bilo odsutno, neuverljivo, nonšalantno za ovakvu ulogu. Možda se to od njega tako tražilo, ali ja sa time nisam nikako zadovoljan. Malu, ali dobru ulogu, drugačiju za njega, odigrao je Nil Petrik Heris (Neil Patrick Harris) i pohvale za njega. Ostali su korektno odradili svoj posao.

Gone Girl 3

Sad kad sam sve ovo naveo, kako onda mogu reći da Finčer nije uspeo. Kažu život čine male stvari, upravo takve male stvari su presudile da mi ovaj film bude vrlo dobar, ali ne i odličan. Prvo, mnogo toga je predvidljivo, a na taj način narušava misteriju oko koje se sve vrti. Neki obrti umesto da vas raspamete i šokiraju, prolaze onako mlako, kao prelaz ka novim minutama filma. Dalje, preko nekih stvari se olako ili čak naivno prelazi, tu mislim na kompletnu policijsku istragu. Ko je ikada pogledao dva ozbiljna policijska filma zna o čemu pričam. Takođe mi je prilično naivno prošlo izvlačenje od FBI-a.

Dugo vremena je potrošeno da se brižljivo izgradi, planira i sprovede savršen zločin, mnogo pažnje je posvećeno svakom detalju u tom planu, da bi se pri obrtu drugi savršeni zločin smislio za par minuta, isti sproveo u delo i potpuno opravdao pred vlastima. Žao mi je, ali to u ovakvom filmu sa navedenim kvalitetima ne sme da se desi. Ne možemo praviti nešto vredno, složeno i u tome uspeti iako je teško, a brljati i zakidati na nekim malim jednostavnim stvarima. Brod Titanik je bio relativno savršen, lep, gord, moćan, a zakinuo je na čamcima za spasavanje i desila se mnogo veća katastrofa nego što bi desila da se posvetilo pažnje, maloj, ali izuzetno važnoj svari, koja tada nije bila bitna stvaraocima.

Ovaj film će sigurno podeliti publiku, a već je to uradio. Za neke je najbolji film godine, a za neke samo dobar triler. Rećiće mnogi da cepidlačim i slično, ali ja ostajem pri svom mišljenju. Ovakvom reditelju su male stvari morale biti važne. Film je svakako za preporuku, vrlo dobar triler, ali ne i odličan.

Scenario
Gluma
Vizuelni utisak
Lični utisak
Average

Gone Girl 4

Saša Pešikan
Latest posts by Saša Pešikan (see all)