Gladiator (2002)

Ridli Skot (Ridley Scott) je svojim remek-delima Alien i Blade Runner zadužio filmsku kinematografiju, naročito žanr naučne fantastike, i njegovo ime će ostati upisano velikim slovima. Poznat kao režiser koji nema karakterističan žanr, odlučio se na ekranizaciju antičkog spektakla, žanra  koji je izgubio na popularnosti krajem 60-ih godina.

Radnja filma je smeštena u drugi vek nove ere, kada stanovnici rimskog carstva žive blagodetno i u miru. Maksimus, verni general rimske vojske, uspeva da protera germansko pleme koje je pretilo da napadne severne granice. Marko Aurelije, ostareli car, insistira na tome da mu Maksimus bude naslednik i da proglasi republiku. Maksimus želi da se vrati svojoj porodici i odustaje od toga, ali carev sin Komod, uvređen činjenicom da ga otac ne želi za naslednika, optužuje Maksimusa za izdaju, naređuje da mu se pobije porodica i spali imanje. Maksimus ne uspeva da spasi porodicu, hvataju ga lovci na robove i postaje borac po arenama u periferijama carstva. Svojim talentom i snagom uspeva da napreduje i dobija poziv da se bori na igrama koje organizuje Komod u samom Rimu.

„Gladijator“ poseduje sve ono što su posedivali antički spektakli iz pedesetih godina prošlog veka – sjajne istorijske pejzaže, egzotična mesta, prašinu koja se može uhvatiti prstima, jarke boje, veliki broj statista.  Ne bavi se striktno istorijskim činjenicama, što omogućava zanimljivu i uzbudljivu priču. Scenario deluje prilično jednostavan, sa glavnim temama zavere i osvete, ali dodavanjem političke intrige, romanse, ljudske drame i odličnom karakterizacijom likova čini da film ni u jednom trenutku ne bude dosadan.

Režiser je u potpunosti iskoristio mogućnosti koje mu pruža savremena tehnologija. Pejzaše je odrađivao kompjuterski, bez velikih panoa koji su korišćeni ranije, i hiljade statista je zamenio kompjuterskim dupliranjem likova. Vizuelne detalje je doveo do maksimuma, eksperimentisao je sa kamerom, scenografija je realna i kostimima i šminci je posvećeno dosta pažnje. Film prati odličan zvuk i sjajni saundtrek.

Rasel Krou (Russel Crowe) je maestralno izneo ulogu generala Maksimusa, nenametljivo, a opet kompleksno i efikasno, i potpuno zasluženo je dobio Oskara za najbolju mušku ulogu te godine. Sjajnu podršku je imao u Hoakinu Finksu (Joaquin Phoenix), koji je svojim izvođenjem uvređenog, neurotičnog Komoda zaslužio nominaciju za najbolju sporednu mušku ulogu. Koni Nilsen (Connie Nielsen) se nije preterano isticala u ulozi Lucile, dok je glumac Oliver Rid (Oliver Reed) preminuo tokom snimanja filma i deo njegove uloge je izneo dubler.

„Gladijator“ je sjajan, efikasan dvoipočasovni istorijski spektakl koji je uneo inovacije u filmsku industriju i srušio određene tabue. Njegovu vrednost potvrđuje čak dvanaest nominacija za Oskara u svim bitnijim kategorijama. Ovo nije vrhunski film, ali mu fale sitnice da to bude, predstavlja obaveznu filmsku lektiru i svi treba da ga pogledaju.

10/10