Galveston (2018)

Vaša ocena filma:
[Total: 1   Average: 4/5]

Some people. Something happens to them. Usually when they’re young. And they never get any better.

Melani Loren (Mélanie Laurent) je ljupka Francuskinja, koju mnogi pamte u ulozi Šošane iz Tarantinovog filma Inglorious Basterds. Ova multitalentovana umetnica se u poslednjih nekoliko godina posvetila i režiji i pisanju scenarija. Nakon tri autorska filma na francuskom jeziku, ne baš zapažena van Francuske, stiže i prvo delo na engleskom – u pitanju je težak krimi-triler, koji vas neće ostaviti u previše dobrom raspoloženju nakon gledanja.

Film prati Roja Kedija (Ben Foster), čoveka koji se bavi prljavim poslovima i koji boluje od raka pluća, ali koji nema nameru da se posveti lečenju. Jedne večeri ga šef mafije šalje na zadatak, ali se taj posao ne završava dobro po njega – on beži i sa sobom odvodi mladu prostitutku Roki (Elle Fanning), koja se nalazila u kući. Usput, njih dvoje kupe i njenu mlađu sestru Tifani i odlaze u njegov rodni grad Galveston, kako bi Roj isplanirao osvetu.

Najkraće rečeno, Galveston je teška priča o dvema očajnim i izgubljenim dušama, čije je živote spojilo nasilje. Dok je Roju nasilje sastavni deo života i od njega živi, Roki je, kako naknadno saznajemo, žrtva praktično čitav svoj život. Njih dvoje nemaju previše razloga da se kreću zajedno i njihov međusobni odnos se drži na staklenim nogama, ali je u isto vreme i neizbežan – koliko god bili različiti i koliko god njihov susret bio slučajan, ostaju zajedno jer su potrebni jedno drugom.

Scenario se bazira na romanu Nika Picolata, čoveka koji je stvorio seriju True Detective, a napisao ga je takođe on, ali pod pseudonimom Džim Hemet. Film u svom prvom delu predstavlja tipičan mračni triler, dok u drugom delu postaje studija karaktera. Priča tada počinje da se bavi očajem i usamljenošću, tačnije kako ta osećanja mogu spojiti ljude na neočekivani način. U konkretnom slučaju, naši junaci su sticajem oklonosti postali neka vsrta porodice i jedno drugom trenutno poklanjaju poverenje, iako se ne poznaju. Prvi put posle dugo vremena, možda i prvi put u životu, njih dvoje se osećaju dovoljno slobodno da govore o prošlosti, bolu i osećanju da je sve beznadežno.

Autori ne klasifikuju njihov odnos i ostavljaju nama da odredimo njihove motive i osećanja. Njihova veza je instantna, ali i veoma duboka, gotovo egzistencijalno bitna. Samo njih dvoje mogu to razumeti, ali je i njima to razumevanje nejasno. Između njih ne postoji ništa romantično ili seksualno. Takođe, nema ni nagoveštaja da Roki vidi Roja kao oca ili očuha, niti da Roj vidi nju kao ćerku, mada on nikada nije ni poznavao takav vid odnosa. Lako je primetiti da Roj pre svega želi da je zaštiti i da je više uplašen što je ona u opasnosti, nego što se brine za sebe. Scenario studije njihovih karaktera pred sam kraj vraća u triler i odbacuje njihovu vezu na okrutan način, što znači da će tradicionalni holivudski hepiend izostati.

Kao i slučaju filma Leave No Trace, Ben Foster je glavni razlog što sam uopšte primetio ovaj film i pružio mu šansu. Ovde tumači čoveka koji nije imao previše sreće u životu, koji je izdan i skrhan i psihički i fizički. On ne priča puno i poseduje osećanja, ali nema nameru da ih izrazi ili jednostavno ne ume. El Fening predstavlja mladu ženu koja deluje naivno i detinjasto, ali je očigledno da su iza nje godine patnje. Njihove performanse odlično ističe režija Melani Loren i ekipa zadužena za kinematografiju – svaki kadar filma izgleda lepo i uverljivo.

Galveston je beskompromisan sporogoreći triler i mračno filmsko iskustvo koje uspešno kombinuje klišee karakteristične za žanr, umetnički šmek i uverljivu studiju o gubicima i beznađu.

Scenario
Gluma
Vizuelni utisak
Lični utisak