Za sebe mogu reći da sam ljubitelj filmova sa ratnom tematikom, još od ranog detinjstva. Gledali su se 12 Žigosanih, Železni Krst, Topovi Navarona, Kelijevi Heroji i mnogi drugi kultni filmovi ovog žanra. Naravno, nezaobilazni su bili i partizanski filmovi koji su se gledali nebrojeno puta. Kasnije su došli neki novi, a veliko oduševljenje je usledilo nakon Spašavanja Redova Rajana i serije Braća po Oružju. Od tada sam čekao jedan dobar ratni film, ali ga dugo nije bilo. Reći će mnogi, bio je Inglorious Bastards, ali meni se taj, iako veliki ljubitelj Tarantinovog dela, nije svideo. Ove godine se onda pojavio film o kome danas pišem, koji je okupio sjajnu glumačku ekipu. Uprkos tome očekivanja sam zadržao pod kontrolom.
Priča je smeštena u Drugi Svetski rat. Godina je 1945. i savezničke trupe polako, ali sigurno napreduju prema Berlinu. Iako u rasulu, Hitler je proglasio opšti rat i u borbu gurnuo sve muškarce, žene i decu. Mnogobrojni odredi Nemaca se predaju, ali dosta ih je ostalo da se bore do poslednjeg daha. Junaci priče su članovi posade Šerman tenka Fury. Kapetan posade je narednik Don „Vordedi“ Kolier (Brad Pitt). Pored njega tu je nišandžija Bojd „Bajbl“ Svon (Shia LaBeouf), opsluživač Grejdi „Kun-Es“ Trevis (Jon Bernthal) i vozač Trini „Gordo“ Garsia (Michael Peña). Nakon žestokih borbi izgubili su petog člana posade i došavši na mesto sastanka sa ostalim trupama dobijaju zamenu u vidu novajlije koji nikada nije bio u borbi, a ni u tenku, Norman Elisona (Logan Lerman). Tu dobijaju novi zadatak da sa ostalim tenkovima osiguraju određenu rutu do mesta gde će se naći sa ostalim snagama, a da li će im to ujedno biti i najveći izazov od početka rata, pogledajte sami.
Film je režirao i scenario napisao dobro nam poznati Dejvid Ajer (David Ayer) (Dan Obuke, Kraljevi Ulice, Brzi i Opasni, Sabotaža, Poslednja Straža). Iako neiskusan u ovom žanru, moje mišljenje je da je uradio odličan posao. Prvenstveno to se ogleda u načinu snimanja gde je stvorio osećaj kod gledaoca da se potpuno saživi sa posadom tenka, tj. imate utisak da ste i sami član posade. Prizori u filmu su surovi, brutalni i uznemirujući i sve nam to režiser baca u lice, želeći da pokaže sve strahote rata. Sivilo, prljavština i scene uništenja stvaraju tešku atmosferu potpuno odgovarajuću radnji filma.
Glumačka ekipa je impresivna, već i po samim imenima, ali i po njihovoj izvedbi uloga koje su im dodeljene. Bred Pit je odigrao još jednu odličnu ulogu, ovaj put u liku narednika Dona, koji se od prestrašenog vojnika na početku rata, transformisao u pravog vođu svoje posade. Nemilosrdan, direktan i savršen u onome što radi, a to je, kako sam kaže, ubijanje neprijateljskih vojnika. U njegovom liku vidimo kako se smenjuju opasni narednik, koji je izgradio ime u borbi i važi za čoveka koji uvek odradi zadati posao, sa jedne, i čoveka koji je verovatno bio pre rata, a to je obrazovan čovek koji poštuje ljudski život I štiti slabije sa druge strane.
Šaja je takođe odigrao sjajnu ulogu, sa potpuno netipičnim izgledom za njega, a takođe bi pohvalio i Džon Bernhala (poznatog nam svima iz Walking Dead) koji je po meni odigrao odlično zahtevnu ulogu. Najslabija karika u svemu tome je Majkl Penja, koji je nekako tanko i bledo odigrao svoju ulogu. Najveće iznenađenje, ako je uopšte iznenađenje, je mladi glumac koji obećava, Logan Lerman, koji je prosto briljirao u zahtevnoj ulozi mladog regruta, koji nikada nije video pušku niti borbu, a kroz teške borbe gledamo kako se njegov lik nosi sa svim tim užasima i kako se polako, ali sigurno transformiše u mašinu za ubijanje.
Muziku je radio oskarovac Stiven Prajs, koji je statuu osvojio za prošlogodišnji Gravity. Ne znam da li će ponoviti taj uspeh, ali ovde je odradio odličan posao. Muzika je u potpunosti u službi filma i u mnogome doprinosi sveukupnoj savršenoj atmosferi za jedan ratni film. Na momente je jeziva i sa slikama ratnih užasa pojačava sveukupan osećaj mučnih dešavanja. Za muziku od mene čista desetka.
Nakon što sam odgledao film, čitao sam i utiske raznih ljudi i moram reći da većina nalazi zamerke u nedovoljnoj razrađenosti likova, tj. da nije rečeno ko su i šta bili pre rata. Ja se, moram reći, nikako ne slažem sa njima. Moje skromno mišljenje je da je to namerno napravljeno tako. Na početku se upoznajemo sa posadom tenka, koji se zovu njihovim ratnim imenima. Vidimo ljude koji su kroz godine rata potpuno oguglali na ratne strahote i na smrt koja ih okružuje. Oni su sada mašine za ubijanje i to ime je posao, u stvari kako sami kažu najbolji posao koji su ikada radili. Lišeni bilo kakvo saosećanja i milosrđa, stalno su spremni za akciju i novi zadatak. Njihov izgled, potpuno prljavi i zapušteni im uopšte ne smeta niti ga primećuju, jer oni su ubojita mašina, oružje koje ne treba da izgleda lepo i čisto več treba samo da ubija.
U taj svet ulazi novi član posade, regrut koji je i običan čovek, mladić pun života, idealista, vernik, koji poštuje život i ljude, kome su smrt i užasi rata potpuno nepoznati. Tako on ulazi u njihov svet, potpuno stran i neprivlačan, svet koji ne može da pojmi i koji mu je potpuno u suprotnosti sa svim u šta veruje. Kako dani prolaze, a borbe se smenjuju on se polako transformiše, što sam od sebe svedočeći strahotama, što na silu od svoje posade. Njegova transformacija je ujedno i veoma veliki i važan deo filma i sve ono što vidimo da se njemu dešava i kroz šta prolazi, možemo, iako nije prikazano, da vidimo da se desilo i ostalim članovima posade. Na samom vrhuncu on dobija svoje ratno ime Mašina.
Upravo ovo što sam naveo, po mom mišljenju, je i jedan od glavnih, ako ne i glavni cilj filma i režisera koji ga je napravio, a to je upravo ono što nam rat sa svojim strahotama uradi, od običnih ljudi, koji su se bavili običnim poslovima, išli u crkvu, družili se i zabavljali, pretvori u mašine za ubijanje, čija je jedina svrha ubiti vojnika sa druge strane. Međutim u svemu tome režiser nam ipak pokazuje da je i u svom tom užasu moguće pronaći ljudskost i zadržati ono što nas čini ljudima i pokazati milost.
Poslednji film koji svi kritikuju kao da je partizanski i da je američko preterivanje, ja ne vidim tako. Mislim da bi se, svi oni koji imaju iskustva sa tenkovima i znaju šta jedan tenk može da uradi, a posebno u iznenadnom napadu, pešadiji, a jedan od njih sam i sam, složili sa mnom i rekli da je nešto tako sasvim moguće.
Na kraju da dodam da je film tehnički odlično urađen, efekti su izvrsni što se posebno ogleda u spektakularnim borbama tenkova. Iako film ima po neku grešku (ali koji nema), sveukupan dojam koji ostavlja je snažan i predstavlja jedan veoma kvalitetan film u žanru iz koga dolazi.
8/10
