I should’ve just let him drive.
U poslednjih nekoliko godina posredstvom medija smo upoznati sa sve obimnijim i brojnijim protestima afro-amerikanaca širom SAD-a. Povod za bunt su represivne akcije policije koje se završe tragično, a često stradaju nenaoružani ili nedužni crnci. Jedan od takvih slučajeva je pucanje na Oskara Granta na stanici Frutvejl u novogodišnjoj noći 2009. godine, koje su svojim mobilnim telefonima snimili brojni svedoci.
Nedugo nakon tog događaja, Rajan Kugler (Ryan Coogler) je rešio da snimi film o čoveku koji se nalazi u svim medijima širom zemlje, ali niko ne zna ništa o njemu. Plan mu je bio da predstavi Oskara kao čoveka od krvi i mesa, umesto da bude samo ime i fotografija u novinskom članku. Kao debitantski filmaš bez iskustva je naišao na probleme, ali ga je odlična ideja dovela do saradnje sa producentskom kućom Foresta Vitakera i pojedinim filmskim fondovima. Nakon dvostruke pobede na festivalu Sundance i nagrade na festivalu u Kanu, Fruitvale Station je stekao poštovanje ljubitelja indi projekata i zasluženo je završio na mnogim top deset listama filmova za tu godinu.
Oskar Grant (Michael B. Jordan) se budi 31. decembra 2008. godine i oseća nešto u vazduhu. Donosi novogodišnje odluke i počinje da ih primenjuje – biće bolji sin svojoj majci (Octavia Spencer) kojoj je taj dan rođendan, biće bolji partner svojoj devojci (Melonie Diaz) i, pre svega, biće bolji otac njihovoj četvorogodišnjoj ćerci. Međutim, kako dan odmiče, Oskar shvata da ta promena neće doći lako. Kroz interakcije sa prijateljima, rodbinom i prolaznicima, mi sklapamo kockice o Oskaru kao ličnosti, sve do fatalnog momenta koji je potresao čitavu državu…
Autor nam za kratko vreme uspešno predstavlja Oskara kao čoveka koji se brine o svojoj porodici i kome je stalo do nje. Kombinacijom redovnog posla i prodavanjem marihuane on dolazi do sredstava, a u flešbek sceni vidimo da je bio u zatvoru zbog dilovanja. U toj sceni Oskar vodi razgovor sa svojom majkom i nakon tog prisećanja odlučuje da batali nelegalne poslove. On iskreno želi da bude porodičan čovek, ali u njemu tinja veliki bes koji na momente izbija napolje i mi shvatamo da njegov lik nije ni približno naivan kao što možda deluje.
Kugler gradi svoje likove u okviru socijalno-ekonomske situacije u kojoj se nalaze, čineći na taj način priču univerzalnom, bez obzira na rasu. Oskar Grant je u suštini bio običan afro-amerikanac koji se kroz život snalazio kako zna i ume, ali koji u sebi nema zle krvi. Ima problema sa izdržavanjem porodice, ali nakon razgovora sa mlađim belcem, koji iščekuje prinovu sa svojom suprugom, mi shvatamo da su i ti problemi univerzalni i sa njima se svako nosi na svoj način.
Osim poruke da je Oskarova priča veoma bitna, autor se bavi i pozivanjem na mir, harmonijom među ljudima i pokazivanjem da svi mi imamo više sličnosti sa drugim ljudima nego činilaca koji nas čine drugačijim. To se najbolje vidi u vozu u kome su likovi, sticajem okolnosti, dočekali Novu godinu. U njemu se zabavljaju pripadnici različitih rasa i društvenih staleža i svi deluju kao jedno. Svidela mi se scena u kojoj režiser snima putnike i, kako voz ubrzava, stiče se utisak da svi oni prestaju biti pojedinci i postaju neka vrsta svetla u kojoj su svi u harmoniji.
Na osnovu početnog snimka mi znamo šta će se desiti na kraju filma, ali nas to ne sprečava da osetimo strepnju i tenziju kako radnja odmiče. Posmatramo detalje i odluke koje su dovele do fatalne situacije i teško je povremeno ne osetiti dozu krivice. Međutim, imam utisak da pojedine scene ili razgovori ipak ne deluju skroz prirodno i, da ishod priče nije takav, film bi sigurno imao dozu patetičnosti koja je u ovom slučaju tolerantna.
Što se tiče mana, svakako je među prvima činjenica da autor sugeriše naš zaključak o tome kakav je Oskar Grant. Iako je uglavnom predstavljen kao brižan čovek, sa dozom pronicljivosti se lako zaključi da je neodgovaran luzer koji nije doneo nijednu dobru životnu odluku – ostavlja trudnu devojku-tinejdžerku kako bi išao u zatvor zbog dilovanja, nakon toga je vara, gubi posao i ne predstavlja oslonac ni u jednom smislu. Ne kažem da je zbog svega navedenog njegov život manje vredan, nego konstatujem da nije bio toliko dobrodušan kao što bi se možda zaključilo.
Performans Majkla B. Džordana je savršen. Svom karakteru pruža i šarmantnu i opasnu stranu, a tranzicije između ta dva Oskara su fantastične. Osim toga, pruža mu i puno ljudskosti, kao što su scene u kojima očekuje bolju budućnost ili se nosi sa lošim odlukama koje je doneo. Neodoljivo podseća na mladog Denzela Vošingtona i nakon ovog filma je snimio Creed i verujem da ga očekuje dobra karijera. Oktavija Spenser je tradicionalno odlična, a manje poznate glumice u ulogama Oskarove devojke i ćerke su iz senke ukrale šou.
Fruitvale Station je jednostavna, emotivna i snažna drama koja poziva na mir, podseća da se ne smeju zaboraviti životi izgubljeni zbog nepravde i insistira na razumu – da se takvi događaji više ne ponove.
moja konačna ocena: 8/10
https://www.youtube.com/watch?v=crMTGCCui5c
