Krajem 20. veka u francuskoj se razvio talas tzv. novog francuskog ekstremizma (New French Extremity) čiji filmovi obiluju eksplicitnim scenama nasilja i golotinje. Karakteristični žanrovi su sleš i „ravenge“ horori, a među popularnijim od tih filmova je ovaj projekat talentovanog francsuckog režisera Ksaviera Žensa.
Početak filma je smešten u Pariz pred održavanje političkih izbora. Bitku za prevlast vode dve stranke što izaziva velike ulične nerede. Banda sitnih lopova koristi svu tu gužvu kako bi izvršila pljačku. Međutim pljačka kreće u lošem smeru, jedan član bande biva ranjen, a ostali se dele u parove i kreću prema granici sa Švajcarskom. Tamo se privremeno smeštaju u zabačeni hostel koji je smešten duboko u šumi, u staroj industrijskoj zoni, koji drže degenerativni naci-kanibali sa posebnim planovima za svoje posetioce. Uskoro se hostel pretvara u opasnu i smrtonosnu zamku smrti iz koje se čini da nema izlaza.
Ovo je po mišljenju većine jedan od najboljih francuskih horora ikada. Iako se na prvi pogled čini da je ovo samo još jedan ekstremno brutalni i krvavi horor on iza te akcentovane i relativno prenaglašene brutalnosti krije dublju suštinu i poruku filma.
Režiser je ujedno bio i scenarista filma. Ovaj jako talentovani filmski radnik predstavlja novu nadu francuske kinematografije. U filmu ima nekoliko slobodno se može reći zanimljivih i kreativnih scena sakaćenja i ubijanja koje nisu tipične i klasične kao u ostalim filmovima ovog žanra. Vizuelno je odrađen solidno sa odličnim specijalnim efektima. Kritičari zameraju već dovoljno istrošen kliše u kome se glavna junakinja suprotstavlja svima, kao i poprilično nerealne i prenaglašene scene borbe.
Što se tiče glume, ona nije na nekom vrhunskom nivou, ali je kvalitetnija od prosečnih uloga u niskobudžetnim hororima. Uloge su poverene relativno nepoznatim glumcima, među kojima se ističe mlada Karina Testa (Karina Testa) koja, slobodno možemo reći, iznosi ceo film.
Ako se malo dublje pogleda, primećuje se da u filmu ništa nije slučajno i da je prilično dubok i intenzivan. Najbolje se primećuje u naci porodici, tj. odnosu između Francuza i Nemaca, kao i u neredima na početku filma. Film šalje jasnu političku poruku, a to je da, na kraju krajeva, vlada radi svome narodu i sto što i kanibali u onom hostelu, u prenesenom značenju.
Kada se sagledaju svi aspekti ocena ovog filma neće preći sedmicu, ali je u svom žanru pri vrhu i najtoplija preporuka ljubiteljima horora.
7/10
