Filmski pokreti su periodi u lokalnim ili regionalnim kinematografijama za koje je karakteristično da svi projekti prate određeni trend. Ti trendovi mogu biti vezani za iskazivanje nacionalnih ili verskih osećanja, popularnu kulturu ili, najčešće, socijalne probleme. Najpopularniji filmski pokreti su krenuli od regiona, ali su često izvršili uticaj na svetsku kinematografiju u celini.
Osim specifičnih tema kojima se bave, za filmske pokrete je karakteristično da poseduju specifična vizuelna rešenja, da koriste inovativnu filmsku tehniku i da, na neki način, imaju sebi svojstven pečat koji do tada nije bio vezivan za druga ostvarenja. Eksperimentisanje sa režijom, montažom, scenografijom, zvukom, izborom muzike, fotografijom (korišćenje crno-bele tehnike, dubinski snimci, precizne geometrijske scene, čudni uglovi snimanja…) – sve to može biti nešto što izdvaja određeni filmski pokret od drugih, dajući mu time specifično mesto u svetu filma ili čak istorije.
Svako od nas se susretao sa pojmovima kao što su francuski novi talas ili nemački ekspresionizam, često bez predstave zbog čega su ti pokreti toliko bitni i šta oni u suštini znače. Ovoga puta sam rešio da u seriji tekstova malo bliže predstavim popularne i uticajne filmske pokrete koji su obeležili film kroz istoriju, od kojih će neki uticati i na buduće filmske projekte. Lista pokreta neće biti predstavljena ni hronološki ni po bitnosti, ali će generalno predstavljati odličnu polaznu tačku za ljubitelje sedme umetnosti koji traže nešto novo ili žele da prošire svoje znanje o filmu.
- Jugoslovenski crni talas (Yugoslav Black Wave)
Crni talas je najčešće kritika socijalističke ideologije, društva i predstavnika vlasti, pa je samim tim i suprotnost od zvaničnog socijalističkog kulturnog estetizma. Jugoslovesnki crni talas je trajao na teritoriji bivše SFRJ od 1958. do 1973. godine i uglavnom je iznedrio stvaraoce i dela koja su od strane vlasti proglašena nepodobnim. Glavna karakteristika ovih ostvarenja je ta što su se autori bavili realizmom, odnosno problemima malog čoveka.
Bitni stvaraoci: Dušan Makavejev, Saša Petrović, Žika Pavlović, Želimir Žilnik, Mića Popović…
Bitni filmovi: Tri (1965), Skupljači Perja (1967), Rani Radovi (1969), Zaseda (1969), Buđenje Pacova (1967), Misterije Organizma (1971)…
- Francuski novi talas (French New Wave)
Ovaj pokret su startovali mladi francuski filmski kritičari koji su posedovali enciklopedijsko znanje o filmu, ali su postali umorni od monotonije koja je vladala među tadašnjim filmovima. Autori nisu postojali kao formalna organizacija, ali su međusobno bili prijatelji i podsticali jedan drugog sa željom da unesu promene u film. Željni inovacije su krenuli sa poslom, a uskoro su im se pridružili i drugi filmski stvaraoci.
Ovi filmovi su bili veoma malog budžeta, ali su iznedrili tehnička rešenja koja je tadašnji Holivud odmah preuzeo. Pre svega se tu misli na jump cuts, koji je menjao vreme i davao filmu više energije, a tu su i ručno korišćenje kamere, tracking shots i brzo rotiranje kamere.
Bitni stvaraoci: Francois Truffaut, Jean-Luc Godard, Eric Rohmer, Claude Chabrol, Jacques Rivette…
Bitni filmovi: The 400 Blows (1959), Breathless (1960), Jules and Jim (1962), Le beau Serge (1958), Sign of Leo (1962)…
- New Hollywood
Tokom šezdesetih godina prošlog veka u Holivudu je zavladala velika monotonija – formula za pravljenje filmova u studijima više nije mogla da se takmičini ni sa televizijskim serijama. Situacija u SAD nije bila idelna, ljudi su se radikalno menjali, bio je rat u Vijetnamu i publika je bila umorna od filmova u kojima je sve bajno i sjajno i u kojima se radnja vrti oko ljubavnih problema. Tada na scenu stupa nova autorska krv koja je svoje znanje izbrusila u evropskim filmskim školama ili gledajući evropske filmove.
Nije bilo tipičnih setova, često se snimalo na ulici, a projekti nisu bili našminkani, pa ih samim tim nije krasio reprezentativni vizuelni utisak. Filmovi su svesno bili pravljeni da nisu za gledanje sa celom porodicom – postojale su scene seksa, nasilja i drogiranja.
Bitni stvaraoci: Martin Scorsese, John Cassavetes, Francis Ford Coppola, Mike Nichols, Sidney Lumet, Terrence Malick…
Bitni filmovi: Taxi Driver (1976), Dog Day Afternoon (1975), Badlands (1973), Midnight Cowboy (1973), The Deer Hunter (1978)…
- Dogme 95
Ovo je jedan od retkih filmskih pokreta koji ima svoj zvanični manifesto i svaki film mora biti potvrđen da bi bio deo ovog pokreta. Manifesto su napisali danski filmaši Lars fon Trir i Tomas Vinterberg 1995. godine, a kasnije su im se pridružilo još nekoliko autora.
Tekst je sadržao pravila za snimanje filmova, tzv. vow of chastity – ručna kamera, bez filtera i bez dodatnog svetla, sa prirodnim zvucima i isključivo na lokacijama (bez pravljenja setova). Upravo zbog toga u ovom pokretu imaju tipičan dokumentarni stil, iako su se vremenom pravila za snimanje malo olabavila. Žanr je skoro isključivo – drama.
Bitni stvaraoci: Lars von Trier, Thomas Vinterberg, Kristian Levring, Søren Kragh-Jacobsen, Harmony Korine…
Bitni filmovi: Festen (1998), The Idiots (1998), The King Is Alive (2000), Mifune’s Last Song (1999), Julien Donkey-Boy (1999)…
- Nemački eskpresionizam (German Expressionism)
Za vreme Prvog svetskog rata u Nemačkoj su bili zabranjeni strani filmovi. Nakon rata, Nemci su kao beg od stvarnosti sve više hrlili u bioskope, koji je bio jeftin vid zabave (slično kao u SAD za vreme Velike depresije). Filmovi su bili nemi i crno-beli, a autori su povremeno dodavali pojedine boje (najšešće žutu). Karakteristično za njih je da su imali surrealnu notu, pre svega zbog scenografije, izgleda glumaca i igranja sa svetlom i bojom. Ovo je bilo vreme eksperimentisanja sa filmom, kao i sa umetnošću uopšte, pa je javna tajna da su brojni stvaraoci eksperimentisali sa drogom.
Bitni stvaraoci: F.W. Murnau, Fritz Lang, G.W. Pabst, Robert Wiene…
Bitni filmovi: Nosferatu (1922), Metropolis (1927), M (1927), The Cabinet of Dr Calgary (1920), Siegfried (1924)…
