Equilibrium (2002)

Vaša ocena filma:
[Total: 13   Average: 4.8/5]

Da li bi svet bio bolji kada ljudi ne bi uopšte osećali? Mišljenja sam da svet tada i ne bi postojao jer se tim činom gubi smisao življenja. Sam naziv filma znači jednakost i aludira se na nametnuto jedmoumlje u filmu koje bi poboljšalo sve. Ne! Čar svega je u različitosti, u tome i jeste smisao života.

Radnja filma se dešava u budućnosti nakon razornog rata koji je ostavio nesagledive posledice po ljudski rod. Pod izgovorom da bi se u budućnosti sprečila slična katastrofa, a radi lakšeg kontrolisanja i manipulacije masama, formira se novi sloj čovečanstva – eliminacija bilo kakvih osećaja potpomognuta posebno napravljenom drogom Prozium. Time mogućnost osećanja postaje zločin kažnjiv smrću. Ljudi koji se trude da tako bude i da održe red su elitna jedinica čuvara tzv. Gramatonski sveštenici među kojima je i Džon Preston (Christian Bale), otac dvoje maloletne dece.

Hajlajt cele priče je da u budućnosti u kojoj su sva osećanja zabranjena samo čovek zadužen za čuvanje tog istog sistema može da ga pobedi. Nakon što mu je žena prekršila pravilo i eliminisana, povukao se u sebe i navukao na Prozium, a u međuvremenu je postao odličan i efikasan čuvar i sprovoditelj zakona, sjajna mašina za ubijanje. Nakon što je jedno jutro zaboravio uzeti svoju dozu, vraća mu se priča i on počinje ponovo osećati. Međutim, to ne može proći neprimećeno.

Režiser Kurt Wimmer javno je priznao da se poslužio poznatim Orvelovim romanom „1984“ kao i filmom Fahrenheit 451 za sastavljanje ove priče. Ukomponovao je te detalje u sjajnu sci-fi dramu, posebnu priču koja se ističe posebno po sjajnim akcijskim scenama borbe. Njegova režija blista zbog tih detalja, kao i donekle originalne priče i sjajnih glumačkih umeća. Takođe je sam napisao i scenario za ovaj film. Neki zameraju što se poslužio već postojanim idejama, povlačeći paralelu sa filmom The Matrix (omot filma sa ljudima u dugim mantilima), ali ja se ne bih složila sa njima. Možda podseća u nekim momemtima, ali definitivno nije kopija. Za razliku od navedenih inspiracija atmosfera ovog filma nije mračna, ništavna i dinotopijska kao u dotičnim ostvarenjima, već je ovo pozitivniji, svetliji projekat koji u sebi sadrži nadu u bolje sutra.

Ulogu Džona Prestona je odglumio sjajni Kristijan Bejl, trenutno jedan od najcjenjenijih i najatraktivnijih glumaca. Njegov „prelazak“ u filmu iz hladne, mrtvački smirene i bezosećajne mašine za ubijanje u čoveka koji je sposoban osećati i saosećati se je jako efektan i sugestivan. Mišljenja sam da je bilo koji drugi glumac izabran za tu ulogu, da bi za klasu niže odglumio lik. Dobro su mu parirali Šon Bin (Sean Bean) i iznenađujuće dobar Tej Digs (Taye Diggs) kao njegov sumnjičavi partner. Istakla bi i meni uvek rado viđenog Vilijama Fičnera (William Fichtner) i solidnu Emili Votson (Emily Watson).

Ako budete ovaj film posmatrali kao običan sci-fi projekat sa odličnim scenama borbe, to ćete definitvno i dobiti. Ipak,  ako vas navede na dubokoumnije razmišljanje o samom bivstvovanju čoveka, o smislu života i sličnim temama,  onda se možemo složiti da smo gledali isti film.

9/10

equilibrium