Well, I think being shy basically means being self-absorbed to the extent that it makes it difficult to be around other people.
Dejvid Foster Volas je uticajan i inovativan američki pisac koji je slavu stekao svojim obimnim romanom Beskrajna Šala (Infinite Jest) iz 1996. godine. Iza njegove genijalnosti u pisanju se krio povučen, nesiguran čovek, koji je spas od pažnje i popularnosti našao u kućici u predgrađu u kojoj živi sa svoja dva psa. 1996. godine ga posećuje novinar časopisa The Rolling Stone Dejvid Lipski, kome da je svoj najintimniji intervju, a taj intervju je poslužio kao podloga za bestseler Although Of Course You End Up Becoming Yourself: A Road Trip with David Foster Wallace.
Ovaj film Džejmsa Ponsolda (James Ponsoldt) se bavi tim petodnevnim druženjem između dva čoveka. Priča počinje saznanjem Dejvida Lipskog (Jesse Eisenberg) da je pisac Dejvid Volas (Jason Segel) umro. To saznanje ga vraća dvanaest godina ranije, kada je kao mlad novinar bio skeptičan zbog glorifikovanja novog pisca, ali nakon čitanja njegove knjige ubeđuje svog urednika da ga pošalje da odradi intervju sa njim. Lipski odlazi kod Volasa u Ilinois i sa uključenim diktafonom ga prati tokom petodnevne promocije nove knjige.
Ukratko, može se reći da se film The End of the Tour bavi ovim intervjuem, ali kroz te razgovore mi saznajemo dosta toga. U početku indiferentan prema svom sagovorniku, baveći se običnim temama poput televizije, Volas sve više počinje da se otkriva, iznoseći svoje filozofske stavove, unutrašnja previranja, sumnje i duboka osećanja. On je zabrinut zbog načina na koji savremena tehnologija utiče na čoveka, čineći da je osoba najsrećnija kada je sama, bez prave potrebe za kontaktom sa drugim ljudskim bićem. Režiser Džejms Ponsold je kao centar filma uzeo razgovor, tj. nesvakidašnji odnos ova dva čoveka, toliko da skoro ništa ne prikazuje eksplicitno da je u pitanju 1996. godina, a ne današnjica (osim bioskopskog repertoara, recimo).
Nije potrebno biti poznavalac dela ili lika ovog američkog pisca kako bi uživali u filmu. Neprestani razgovor vas sam vodi, sa inteligentnim temama (slava, veze, tehnologija, pisanje), odličnim pitanjima i razmišljanjima jednog nesvakidašnjeg čoveka. Primećujemo da depresija od koje je patio i dalje traje, uvukao se u svojevrsni sociološki vakuum koji mu odgovara, iako priznaje da bi pored sebe voleo da ima žensko biće sa kojim bi delio razmišljanja. Razgovor između njih dvojice teče prirodno, kao da posmatramo dva dobra prijatelja. Pretpostavljam da je dosta scena improvizovano, zahvaljujući očiglednoj hemiji koja postoji između dva glavna glumca.
Volas je egomanijak obuzet sobom kome se gadi popularnost u klasičnom smislu i svaki svoj potez posmatra pod prizmu toga da ne bude pogrešno shvaćen kao čovek koji sam traži slavu. Pojam slave i popularnosti se često prožima razgovorom. Sa jedne strane imamo Volasa koji je stekao pažnju bukvalno preko noći i sve to posmatra sa određene distance, dok je Lipski željan nje, kao autor čija je knjiga prošla neslavno. Film pokazuje kako je popularnost različito shvaćena kod različitih ljudi i kako svako ima drugačija očekivanja od nje.
Glumačka ekipa se u suštini svodi na dva imena. Džejson Sigel je neverovatan kao poznati, ekscentrični pisac, nesigurni džin velikog srca koji nije spreman i sposoban za život u savremenom svetu. Njegov neuredni izgled sa maramom, dužom kosom i kežual odećom prosto ne ide sa slavom koju on ima, njegova inteligentna razmišljanja ne idu sa načinom života kojim živi (samotnjak koji se ubija holesterolom). Džesi Ajzenberg je standardno dobar kao Dejvid Lipski, pomalo iritantni pisac koji se još nije probio i koji ne krije da bi da ima ono u čemu Dejvid Volas ne zna da uživa.
The End of the Tour je emotivan i pametan film koji se bavi petodnevnim inteligentnim dijalogom između dva različita čoveka, ali takođe i film koji ni u jednom momentu ne postaje pretenciozan. Bilo je pravo uživanje gledati ovo delo i prosto nisam želeo da se taj razgovor ikada završi.[yasr_multiset setid=0 show_average=’no’]
