U opisu Bartonovih (Tim Burton) filmova često se spominju nadrealistični, mračni i gotički elementi kao sastavni motivi gotovo svakog njegovog filma. S obzirom da je mainstreamu dao svoj lični umetnički pečat, njegov stil ipak je upečatljiv i specifičan, pa ga zovemo i bartonovskim. Bartonovski stil nastao je pod uticajem mnogobrojnih faktora, a neki od njih su ljubav prema gotici i horor žanru te ponajviše strast prema crtanju i animaciji. U njegovom maštovito kreiranom, pomalo bizarnom svetu postoji čitav niz uvrnutih, ekscentričnih likova i komično-nakaznih kreatura, a zahvaljujući raskošnoj kostimografiji i vizuelno atraktivnoj scenografiji, te saradnji sa poznatim glumačkim imenima privlači pozornost šire publike. Iako ga ne smatram za jednog od najboljih holivudskih režisera, on je bio i ostao jedan od najdražih i njegove filmove uvek gledam sa neopisivim zadovoljstvom. Jedan od filmova iz njegove kolekcije koji posebno volim je Edward Scissorhands. Mračna, romantična bajka koja je osvojila publiku širom sveta te se i dan danas, dvadesetak godina kasnije, još uvek pamti i neretko spominje.
Makazoruki mladić Edvard (Johnny Depp) živi u dvorcu smeštenom na brdu nedaleko gradića. Jedini čovek kog poznaje je njegov izumitelj, naučnik čije ime ne znamo (Vincent Price). Nakon njegove smrti Edvard ostaje potpuno sam u mračnim prostorijama zapuštenog dvorca, ali ne zadugo. Jednog dana pred njegovim vratima pojavljuje se prodavačica kozmetike Peg (Dianne Wiest) i ganuta Edvardovom sudbinom pruži mu utočište u vlastitom domu. Plašljiv, ali znatiželjan mladić kreće u istraživanje novog, njemu nepoznatog sveta počevši od najobičnijih kućnih predmeta, pa sve do ljudi, a posebnu pažnju privlači mu fotografija na kojoj se nalazi Pegina prelepa ćerka Kim (Winona Ryder). Edvardu se bude osećaji za koje nije znao da postoje, a tinejdžrka Kim, zaokupljena svojim razmaženim momkom Džimom (Anthony Michael Hall) Edvarda uopšte ne primećuje.
U gradiću u kojem život teče u monotonoj, dosadnoj svakodnevnici vest o neobičnom mladiću širi se brzinom munje, a nasrtrljive i naporne susede ništa neće zaustaviti u naumu da upoznaju pridošlicu. Peg i njena porodica se svojski trude da se Edvard uklopi u okolinu, a zahvaljujući dugačkima makazama Edvard postaje prava atrakcija, virtuoz u ulepšavanju okoliša, ali i frizura svojih suseda i četvoronožnih ljubimaca. Kako se priča razvija Edvardovi osećaji prema Kim sve su snažniji, a i Kim se polako zaljubljuje u njega. Lep i gotovo idealan razvoj događaja ubrzo će se pretvoriti u pravu dramu u kojoj će nepravda odigrati ključnu ulogu.
Bledoliki mladić u crnom kožnom kostimu, prekriven ožiljcima i sa dugačkim oštricama nastao je iz Bartonovog crteža. No, on je samo delimično plod njegove mašte. Edvardovo emotivno stanje odraz je Bartonovih misli, osećaja i strahova koji su obiležili njegovo odrastanje. O tome neretko govori u svojim filmovima, pa i ne čudi što su protagonisti najčešće usamljene i neshvaćene duše, autsajderi i čudaci. Iako je takva tematika poprilično ozbiljna i teška Barton ju je uvek prikazivao na zaniimljiv, crnohumorni način, što je i ovde slučaj. Barton se takođe vrlo sarkastično osvrnuo na društvo uopšte, prikazujući stanovnike nesposobnima donositi vlastiti sud o drugima, podilazeći stereotipima i predrasudama. Dugačke oštrice umesto ruku simboličan su prikaz straha od drugih ljudi odnosno antisocijalnog ponašanja i neuklapanja u društvo.
Da film ima jaku poveznicu sa Bartonovim odrastanjem govori i činjenica da je sniman na lokaciji u Floridi koja podseća na predgrađe Kalifornije gdje je živeo. Jednoličan i depresivan pejzaž sa geometrijski pravilno raspoređenim kućicama upotpunio je toplim pastelnim bojama i zelenim statuama i tako postigao pozitivniju, veseliju atmosferu. Sa druge strane, potpuno oprečno tome, u mračnijem tonu prikazao je okruženje u kojem živi Edvard, pa zapušteni gotički dvorac i jeziva muzika u pozadini, atmosferom podsećaju na onu iz horor klasika. Ugođaj je dodatno naglašen sjajnim saundtrekom kog je osmislio američki kompozitor Deni Elfman. Početna muzička tema je odlična uvertira u ovu čarobnu priču isprepletanu ljubavlju, usamljenošću, dobrom i zlom.
Edvarda je odglumio danas planetarno popularni američki glumac Džoni Dep u jednoj od najslavnijih i najboljih uloga u glumačkoj karijeri. Sa ulogom u ovom filmu zacementirao je svoje mesto u Bartonovim filmovima i postao njegov dugogodišnji poslovni saradnik i prijatelj. Citiraću njegovo mišljenje o Bartonu: „Tim Burton is an artist, a genius, an oddball, an insane, brilliant, brave, histerycally funny, loyal, nonconformist, honest friend“. Najveći Bartonov idol, glumačka ikona, legendarni Vinsent Prajs u ulozi ludog naučnika, u filmu se pojavljuje u svega nekoliko scena jer je tada zbog zdravstvenih problema mogao prihvatiti samo manju ulogu. Unatoč tome, njegova pojava u filmu je itekako upečatljiva. Preminuo je nekoliko godina kasnije, a koliko snažan uticaj je imao na Bartona govori i kratki petominutni animirani film „Vinsent“ iz 1982. godine u kom je upravo on narator.
Vinona Rajder se pojavljuje u ulozi Kim. Osetno snažna hemija između Depa i nje nije bila samo stvar glumačke uverljivosti s obzirom da su tada bili u ljubavnoj vezi. Dobroćudnu i simpatičnu Peg utelovila je Dajana Viest. Peg je najvažniji lik u ovom filmu jer služi kao reprezentativni primer dobrote, brižnosti, saosećanja i ljubavi. Nezini hrabri, plemeniti postupci i borba protiv predrasuda učinili su je istinskom heroinom ove bajke. U filmu se pojavljuju i Entoni Majkl Kol (Džim), Keti Bejker (Džojs), Alan Arkin (Bil) i još mnogi drugi o kojima nema smisla pisati zasebno, iako su svi sjajno izneli svoje uloge i omogućili da ova bajka saživi u jedno poučno i zanimljivo filmsko iskustvo.
Kao i mnogi drugi Bartonovi filmovi ni ova bajka nije lišena patetike, ali u umerenim dozama. Ovde nije samo naglasak na romantičnoj ljubavi, ovde je ipak najviše reč o moralnoj poduci prihvaćanja različitosti. Nesumnjivo, Edvard Makazoruki osim što je atmosferičan i vizualno privlačan, nudi inspirativnu i ohrabrujuću priču koja će vas nasmejati, ali i duboko dirnuti. Bajka za sve generacije i bezvremenski klasik kog morate doživeti!
10/10
Autor: Monika Kokolić
