Lamb je islandska kombinacija drame i folk-horora koju potpisuje Valdimar Johanson u svom debitantskom dugometražnom filmu. Na scenariju mu je pomogao Sjon, umetnik koji na ovoj ostrvskoj državi ima status priznatog književnika i tekstopisca. Film je debitovao na festivalu u Kanu, dok je prava za emitovanje u Severnoj Americi otkupila kompanija A24. Lamb će predstavljati Island na narednoj dodeli Oskara.
Radnja prati bračni par Mariju i Ingvara koji živi na farmi u ruralnom Islandu. Život im prolazi u posvećenoj dnevnoj rutuni koja uključuje odgoj ovaca, zemljoradnju i ostale obaveze. Zaplet nastaje kada jedno jagnje smeštaju u svoju spavaću sobu kako bi ga oporavili i daju mu ime Ada. Očigledno je da nešto nije u redu, pre svega jagnje nije odmah prikazano, a prisutno je i Marijino otvoreno neprijateljstvo prema ovci. Uskoro će se Marija i Ingvar suočiti sa posledicama prkošenja volji prirode.
Dovoljno je nekoliko scena da shvatimo kako između naših likova nešto ne funkcioniše. Njihov posao je težak, kao i okolnosti u kojima žive, a očigledan nedostatak komunikacije između njih teško da im ide u korist. U njihovim interakcijama lebdi osećaj neizrečenog prihvatanja sudbine, iako se može pretpostaviti šta se desilo u njihovoj prošlosti. Ta pretpostavka se pojavom jagnjeta samo potvrđuje – Marija se prema životinji ponaša kao da je beba, a tim postupkom njihovi životi dobijaju novu radost i smisao. Njihova tragična pozadina ostavlja prostor za razumevanje njihovih postupaka koji su, barem u početku, sasvim normalni u određenim okolnostima.
Ovaj bizaran tok događaja remeti dolazak Ingvarovog brata koji očekivano postavlja pitanja o svemu tome, ali uskoro postaje neka vrsta kombinacije čoveka koji prihvata sve što vidi i čoveka sa postojanom seksualnom tenzijom sa Marijom koga ona smatra pretnjom za njeno majčinstvo. Očekivao sam da će priča da se razvije ka simboličnom istraživanju bola i gubitka, ali umesto toga dobijamo potencijalne opasnosti negovanja neprirodnog potomstva. Međutim, iako su Marija i Ingvar krivi za taj greh protiv prirode, oni ostaju simpatični i realistični likovi, što je jako bitno za održavanje tenzije u filmu.
Lamb se labavo bazira na priči iz islandskog folklora i ozbiljno pristupa svojoj temi, odlučujući se za realizam umesto specijalnih efekata. Ruralno okruženje i sive vremenske prilike pojačavaju osećaj nadrealne atmosfere, a posebno mi se dopalo što deluje kao da ovce i pas koji ih čuva glume, čak je i jagnje predstavljeno sa preciznim nijansama i gestovima male dece. Sve u ovom filmu je u isto vreme i veoma simpatično i gotovo košmarno, a u svakom kadru koji predstavlja idilične scene prožima se osećaj nelagodnosti. Međutim, moj utisak je da se mnogo više bavilo stilom, umesto da se ide u dubinu priče.
Moram priznati da u drugoj polovini filma, kada saznamo pravu prirodu jagnjeta, naglo nestaje uzbuđenje koje smo imali u prvom delu. Priča počinje da gubi fokus, a šokantan i nagli rasplet (koji je donekle očekivan s obzirom da u uvodnoj sceni konji i ovce reaguju na entitet koji ne vidimo) teško da će nekoga ostaviti oduševljenim. Imam utisak kao da ni sam autor nije znao šta da očekuje od svoje publike, tj. kako bi ona trebalo da se oseća o događajima koji se odvijaju. Konačan utisak je da je ovo još jedan moderan horor sa kvalitetnom atmosferom i estetikom čiji će kraj mnoge ostaviti zbunjenim ili razočaranim.
Lamb je neobična islandska kombinacija psihološke drame i folk-horora koja fino oscilira između lepog i užasnog – intimna, ali nerazrađena priča o roditeljstvu i gubitku smeštena u dirljivi, na momente komični košmar.
moja konačna ocena: 7/10
