Dolor y gloria/ Pain and Glory (2019)

Vaša ocena filma:
[Total: 4   Average: 4/5]

The nights that coincide several pains, those nights I believe in God and I pray to him. The days when I only suffer a type of pain I’m an atheist.

Pedro Almodóvar je slavni španski stvaralac, koji je širom sveta cenjen kao jedna od najistaknutijih figura evropskog filma. U svojim radovima se bavi porodicom, ličnim identitetom, strašću i željama, a njegov specifični stil je bio daleko od klišea još od samog početka karijere. Odrastao je u kulturnoj pustinji, pod represijom katoličke crkve, ali oseća jaku vezanost za svoju domovinu, koja mu je izvor inspiricije i za priče i za likove. Njegovi radovi često sadrže autobiografske elemente, a njegov najnoviji film Pain and Glory predstavlja najintimniji rad u njegovoj karijeri.

Priča filma prati Salvadora Maja (Antonio Banderas), slavnog reditelja koji se povukao u penziju, ima zdravstvenih problema i egzistencijalnu krizu, ništa u životu ga ne ispunjava. Kao narator nam pripoveda o svom životu i svojim mislima, a njegove priče nas vraćaju u prošlost. Vidimo njegovo detinjstvo tokom šezdesetih, prve želje, otkrivanje kinematografije i njegovu prvu ljubav, koja je bila jaka i intenzivna. Jedina terapija za njegov bol je bilo pisanje, a nesposbnost da nastavi da stvara i snima u njemu ostavlja beskonačnu prazninu…

Pain and Glory prati filmaša koji odbija socijalizaciju, koji izlaz iz tuge i boli traži u lekovima i drogama, dok ga muče duhovi prošlosti. Salvador odbija da svoje radove nazove autobiografskim, iako shvatamo da svi njegovi tekstovi i scenarija imaju podlogu iz njegovog života. Postoji još nekoliko poveznica između njega i Almodovara, pa se može reći da, iako ovo nije autobiografski film, režiser koristi fikciju kako bi kroz svoju umetnost predstavio sebe.

Gledanje ovog filma je kao poput svedočenja ispovesti, u kojoj je onaj što se ispoveda veoma samokritičan, ogoljen, ali i nesiguran šta i koliko treba da kaže. Rekao bih da razmišlja o ključnim događajima iz svog života jer u ovom momentu nema ništa drugo, a o budućnosti ni ne razmišlja jer veruje da mu nije ostalo puno. Kao što i naslov filma kaže, on je slavan, ali njegovo postojanje ispunjava i fizički bol i bol zbog osećaja da mu je život ostao bez svrhe. Čak i mi kao neutralni posmatrači vidimo da je pojam slave gotovo nemoguće povezati sa trenutnim Salvadorom.

Jedan od prvih flešbekova je kada posmatra žene kako peru veš na reci, gde je Salvador radostan, a čistoća te sreće sugeriše da više nikad neće biti toliko srećan. Kao dečak je obožavao da stiče nova znanja, stalno je čitao i čak je podučavao radnika koji je lepio pločice u kuhinji njegove majke. Kreativan i pun života kao dečak, današnji Salvador deluje kao prazna ljuštura. Zbog zdravstvenih problema je njegova ljubav prema kreativnosti i stvaranju u zastoju, a režiranje je previše naporan posao. Kada se uporedi sa sobom kao dečak, naš protagonista deluje kao totalno drugi čovek.

Scenario se osim ogoljavanja Salvadora usko bavi odnosima sa ljudima iz njegovog života, kao što su glavni glumac iz njegovog prvog filma sa kojim nije pričao trideset godina, njegova prva strastvena ljubav sa čovekom koji je zbog destruktivnog života pobegao u Argentinu i njegova majka, sa njenom bezgraničnom ljubavlju. Zajedničko ovim odnosima je da su nežni, melanholični i suzdržani, a Almodovar ove susrete koristi da dođe do same emocionalne srži našeg protagoniste. Njemu nije cilj da ispriča kohezivnu priču, već da predstavi osvrt na želje i osećanja koja su ga oblikovala kao čoveka i kao stvaraoca.

Kao i u svojim ranijim filmovima, Almodovar zadržava svoj status provokatora i ne plaši se da se dotakne društvenih i seksualnih tabua. Teme koje su bile predmet cenzure na početku njegove karijere, kao što su homoseksualnost i konzumiranje droge, su dalje tu, a tu je i tradicionalno predstavljanje frustracije ljudskih želja. Ostao je dosledan svom vizuelnom stilu i estetici, u kome dominira šarenilo sa akcentom na crvenoj boji.

Antonio Banderas po osmi put sarađuje sa ovim autorom i izjavio je kako ga je veoma iznenadila Almodorava iskrenost u scenariju, koji je inače veoma zatvorena ličnost. Iako je njegova muška muza, Almodovar je bio mišljenja da je Banderas previše muševan i pun života da bi tumačio nekoga koga bol ubija. Međutim, naišao je na njegovu sliku iz doba kada se glumac oporavljao od srčanog udara i shvatio je da je Banderas idealan za ulogu, naročito jer je na svojoj koži osetio bol. Banderas ga je u potpunosti ispratio i ubedljivo nam je predstavio ranjivost, iscrpljenost i frustraciju života.

Pain and Glory je verovatno najzreliji film Pedra Almodovara do sada, u kome proslavljeni filmaš skida svoju emocionalnu fasadu i približava nam se kao nikada do sada – melanholičan i koloritan film o stvaranju, životu i o strastima koje životu daju smisao i nadu.

moja konačna ocena: 8/10

Siniša Stajić
Latest posts by Siniša Stajić (see all)