Pre gledanja ovog filma sam bio ubeđen da gledam tipičnu američku komediju koja će me koliko toliko zabaviti, a do samog kraja i razočarati, ali ovaj projekat iz komedije sasvim neočekivano prerasta u sasvim zadovoljavajuću emotivnu dramu. Reditelj i scenarista Ken Skot (Ken Scott) je odlučio da uradi rimejk sopstvenog filma, kanadskog Starbuck, koji je dobio sasvim solidne ocene i kritike i publike, ali je ovaj njegov projekat nekako prošao previše slabo, uglavnom zbog činjenice da su gledaoci već videli skoro sve potpuno isto, samo dve godine ranije.
Dejvid (Vince Vaughn) je veoma nepouzdan i nezreo četrdesetogodišnjak koji se bavi veoma jednostavnim poslom koji on svakodnevno komplikuje. Zapada u finansijske probleme i pokušava da održi vezu sa svojom devojkom Emom (Cobie Smulders) koja je trudna. Usred svog tog haosa saznaje da je njegovo doniranje sperme klinici za oplodnju rezultiralo začećem čak 533 dece, od kojih 142 podnose tužbu sa željom da saznaju ko im je biološki otac. Njegov najbolji prijatelj Bret (Chris Pratt) odlučuje da ga zastupa kao njegov advokat znajući da to može da bude veliki slučaj za njih. Dejvid vremenom postaje vezan za svoju decu i pomaže im neodajući svoj identitet, i shvata da se uz njih njegov život menja.
„Delivery Man“ ima zaista dosta emotivnog u sebi iako je glavni akcenat stavljen na komediju i sasvim dovoljno šarmira iako je na momente skoro glup. Ovo je tipičan film koji može pogledati čitava porodica, ali mu ipak fali ono nešto što će stvarati preporuku da svi pogledaju ovo ili neke posebne emocije tokom trajanje odjavne špice. Ono što ovaj film čini podnošljivim jeste tandem Von-Prat, jer su svi ostali likovi nerazrađeni i skoro nebitni. Njihov humor jeste na momente diskutabilan i odbojan je kod dosta ljudi, ali ovoga puta imamo priliku da vidimo Vona u ne baš tipičnoj ulozi, pokazajući nam da on ipak nije samo komični klovn, nego da ima i neki karakter dobrog glumca koji čuči u njemu.
Problem ovog filma je što ostaje razapet između obične komedije i ljudske drame i stiče se utisak da čak ni scenarista nije znao šta želi da napravi. Pored emotivnih momenata i solidne komedije projekat ima dosta padova u radnji koji kvare utisak, ali i poneku scenu koja podiže kvalitet. Naravno, postavlja se i pitanje motiva za obradom filma jer je original ostavio sasvim dobre utiske, jer verovatno glavni pokretač, novac, nije ostvario evidentan uspeh na bioskopskim kasama.
Von počinje film sa svojom tipičnom ulogom, ali kako radnja odmiče tako i on nekako evoluira u prijatniji i ljubazniji karakter. Pruža sasvim solidan performans u glavnoj ulozi, ali je centar komedije definitvno na Krisu Pratu. Njihova specifična hemija je evidentna i slobodno se može reći da njih dvojica nose čitav film. Ostali glumci nisu ni vredni pomena jer njihovi likovi čak ne mogu ni da dobiju epitet „sporedni“.
Ukoliko ste fan „opuštenih“ komedija koje ne ostavljaju preveliki utisak, ali sasvim solidno ispune vreme ovo je film za vas. Ne poseduje ništa inovativno i nezaboravno, ali će vas sasvim dovoljno zabaviti i zamisliti.
6/10
