Chung Hing sam lam/ Chungking Express (1994)

Vaša ocena filma:
[Total: 2   Average: 5/5]

Wong Kar Wai je filmaš iz Hong Konga čije filmove pre svega karakterišu prepoznatljiva atmosfera i živopisna kinematografija sa smelim, zasićenim bojama. Među njegove poštovaoce se ubrajaju ljudi kao što je Kventin Tarantino i značajno je uticao na filmsko stvaralaštvo svojim ličnim i nekonvencionalnim filmovima koji nisu namenjeni široj publici. Jedan od njegovih najboljih i najpopularnijih filmova je Chungking Express.

Radnja filma je podeljena na dva dela i u oba pratimo usamljene policajce koji pate za bivšom devojkom dok im u život dolazi nova potencijalna romansa. Prvog policajca je ostavila devojka prvog aprila i daje joj rok mesec dana da shvati da je pogrešila i da mu se vrati, a u međuvremenu susreće ženu sa plavom perikom i sunčanim naočarima koja se bavi kriminalnim aktivnostima. U drugom slučaju policajac pati za stjuardesom koja ga je ostavila dok radnica u fast food restoranu koji redovno obilazi počinje da se interesuje za njega…

Ove dve romantične priče sa obično neobičnim likovima su smeštene u lavirint lokala i prodavnica multikulturalnog Hong Konga, ogromnog i gusto naseljenog grada u kome se spajaju istok i zapad i u kome ima bezbroj pojedinaca koji žude za dodirom osobe suprotnog pola. Lokacije snimanja su prepune blještavih reklama, slogana i neonskih svetala, ljudi su u žurbi svako za svojim poslom i gledajući usporeno deluje kao da se životi ovih ljudi razlivaju u svetlu koje ih okružuje. Naši usamljeni protagonisti lutaju ovim gradom, sa osećajem otuđenosti i od ljudi i od samog grada.

Vizuelni efekat je takav da se naizmenično smenjuju kadrovi snimljeni ručnom kamerom sa improvizovanim dijalozima i sutuacijama, usporeni snimci užurbanog grada i kadrovi koji liče na muzički spot. Ovakav vizuelni stil se ukršta sa popularnom muzičkim numerama u kojoj prednjači California Dreamin benda The Mamas and the Papas. Kar Vai je savršeno realizovao i izbalansirao mutne pokrete sa muzikom, verno nam je preneo atmosferu grada koji ne spava i nekom manje talentovanom filmašu bi sve ovo rezultiralo kao besmisleno vijuganje uskim ulicama prenaseljenog grada.

Vong Kar Vai je umetnički filmaš kome je način predstavljanja priče relativno bitniji od nje same. U Chungking Express nije poenta u tome šta se tačno dešava sa njegovim likovima i kakav je konačan rasplet, nego od nas gledalaca pravi saputnike u životnom putovanju njegovih likova. Ovde su scene u kojima se ono što je u pozadini kadra kreće dok ono što je napred stoji (i obrnuto), zamrznuti kadrovi ili frenetične mešavine pokreta ravnopravni kao i napisani likovi, odnosno fotogenični glumci koji ih tumače.

Autorovo predstavljanje usamljenosti, čežnje, sanjarenja, otuđenosti i tugovanja je iskombinovano sa vizulenim melanholičnim stilom koji će sigurno biti previše zahtevan za ljubitelje tipičnih romantičnih priča, ali u krajnjem slučaju ovaj film njima nije ni namenjen. Ovde nije poenta u srećnom završetku već u tome kako neko ko nam je slučajni prolaznik može puno uticati na nas, kako neki mali gest može postati velika uspomena i kako nema pravila na koji način se ljubav može ispoljiti. Kar Vai je napisao i treću priču, ali je zaključio da je film kompletiran i bez nje. Ta priča je ekranizovana u filmu Fallen Angels.

Chungking Express je frenetična mešavina romantične melanholije, usamljenosti, beskrajne energije Hong Konga i upečatljivog vizuelnog stila – romantična drama bez imalo patetike i film namenjen ozbiljnijm ljubiteljima sedme umetnosti.

moja konačna ocena: 8/10