Celda 211/ Cell 211 (2009)

Vasa ocena filma:

[Total: 9 Average: 3.9/5]

Opšte je poznato da evropska kinematografija poseduje veliki broj bisera koji stoje na raspolaganju svakome ko je imalo zainteresovan da više nego kvalitetno provede vreme ispred monitora ili tv-a. Statični gledaoci se često zalepe za izvikane (čitaj holivudske) filmove koji obično nemaju kvalitet u poređenju sa evropskim filmovima, pa se pravi filmofili često okreću evropskim produkcijama. Jedna od njih je definitivno španska koja nas svake godine iznenadi sa vrhunskim/odličnim filmovima, a jedan od njih je ovaj akcioni triler koji, iako je smešten u zatvor sa tematikom koja je viđena već nekoliko puta, pruža novu dozu inovacije, specifičnosti i ugođaja.

Huan Oliver (Alberto Ammann) je mladić koji je dobio posao u zatvoru i dan pre nego što će zvanično početi sa radom dolazi na posao kako bi se bliže upoznao sa radom i kako bi ostavio dobar utisak na nove kolege. Tokom obilaska zatvora doživljava povredu i kolege ga stavljaju u praznu ćeliju 211 dok ne dođe lekar. U međuvremenu se dešava zatvorska pobuna pod vođstvom Malamadrea (sjajni Luis Tosar) i zatvorski čuvari, svesni do kakvog krvoprolića može doći, ostavljaju Huana u ćeliji i beže. Huan mora dati sve od sebe kako bi ubedio ostale zatvorenike kako je i on sam zatvorenik, dok pobuna beži van zidina zatvora i širi se celom zemljom.

Glavni argument zatvorenika je prisustvo trojice teroriste, političkih zatvorenika koji imaju poseban tretman i koji bi poveli novi talas nasilja u Baskiji (pokrajina koja hoće da se otcepi od Španije) ukoliko bi im se nešto desilo. Upravo zbog toga se u pobunu uključuje i vlada šaljući svoje izaslanike, pa imamo i sjajan uvid u političko stanje u Španiji koje se lako može povezati sa politikom bilo koje zemlje. Vidimo kako se menjaju mišljenja i stavovi kako bi se ispoštovale odluke većine i kako se gubi granica za moralno i nemoralno, odnosno ispravno i pogrešno.

Prvi utisak je da je španski jezik kao poručen za ovakav tip filma. Navikli smo da se susrećemo sa njim u latinoameričkim sapunicama i pravo je osveženje da ga čujemo od ljudi koji znaju da glume, stvarajući tako veoma autentičan i uverljiv utisak na ono što gledamo. Ovo je jedan jedinstven, lukav film koji je zaista realističan, počevši od scenarija koji nije tipičan pravolinijski, inteligentan je i drži pažnju, pa sve do glumaca koji nisu tipični manekeni i bilderi iz američkih filmova, nego ljudi koji zaista znaju da glume.

Glava tematika – zatvorska pobuna, ima brojne podzaplete u kojima se autori bave pitanjem porodice, ljudskosti u različitim uslovima, ponašanjem čoveka koji se neočekivano stvalja u tešku životnu situaciju, kako velika životna promena utiče na čoveka i kako „jagnje“ instinktivno preživljava među „vukovima“. Takođe je osvrt stvaljen i na korupciju, tj. kako ona može uticati na čoveka. Pojedine scene metaforično predstavljaju političke prilike, kao što je prebijanje ljudi koji samo žele da znaju informacije o svojim bližnjima. Razvoj priče je logično-posledičan, pun neizvesnosti koja raste iz minuta u minut i, izuzev jedne veće zamerke koju imam, potpuno radi svoj posao, čineći da se vremenom gubi granica između dobrih i loših momaka.

Karakterizacija likova je odlično razrađena, prvo pojedinačnih likova, a zatim i njihovih međusobnih odnosa, naročito između Huana i Malamadre. Glumačka umeća i performansi su pojam glume podigli na sasvim novi nivo i predstavljaju hajlajt filma, a pažljivo biran kasting sa glumcima koje zbog izgleda ne bi voleli da sretnemo u mraku sjajno dočarava prilike u zatvoru. Sa tehničke strane je ispraćen više nego odlično, sa sjajnom režijom u svakom kadru, odličnom montažom i pažljivo biranim saundtrekom koji sve prati. Posebno izdvajam scene sa pobunom ispred zatvora koja izgleda zaprepašćujuće uverljivo, kao da čitav događaj gledamo na vestima ili u dokumentarnom filmu.

Ne morate biti fan zatvorskih ili evropskih filmova kako bi uživali gledajući ovaj film. Iznenađujuće dobar, uverljiv i brutalan, preporuka za gledanje.

9/10