-You may not realize, but we were trying to protect this country from people who wanna destroy everything we believe in.
-You may not realize it, but we are trying to do the exact same thing.
Scott Z. Burns je američki scenarista i producent kome je najpoznatiji film Side Effects koji je režirao Stiven Soderberg. Ovo je bilo prvi put da je sam seo u režisersku stolicu, a svoj scenario je delimično bazirao na novinskom članku Rorschach and Awe koji je bio objavljen u Vanity Fair. Priča se bavi istinitim događajima nakon napada 11. septembra, tačnije programom CIA vezanim za pritvor i ispitivanje osumnjičenih u borbi protiv terorizma.
Radnja filma prati sposobnog i odlučnog službenika-idealistu Denijel Džounsa (Adam Driver) koji je zadužen od strane senatorke Dajane Fejnstejn (Annette Bening), članice obaveštajnog komiteta Senata, da povede istragu o programu CIA. Njegova neumoljiva potraga za istinom dovodi do šokantnih saznanja i neviđenih razmera u kojima su pojedinci uništavali dokaze, zaobilazili zakone i krili istinu od američke javnosti. Ispostaviće se da je program bio brutalan, nemoralan i neefikasan, pojedinci nisu želeli da izveštaj izađe u javnost, pa Denijel postaje žrtva političkih spletki...
Izveštaj o CIA torturi obuhvata gotovo desetogodišnji rad koji je imao preko 6700 stranica. Tema ovog filma je dubok i težak materijal, ne samo zato što se bavi mučenjem ljudi labavo osumnjičenim zbog terorizma, već i zbog toga što samo istraživanje pročitaj više...The Report (2019)
-You may not realize, but we were trying to protect this country from people who wanna destroy everything we believe in.
-You may not realize it, but we are trying to do the exact same thing.
Scott Z. Burns je američki scenarista i producent kome je najpoznatiji film Side Effects koji je režirao Stiven Soderberg. Ovo je bilo prvi put da je sam seo u režisersku stolicu, a svoj scenario je delimično bazirao na novinskom članku Rorschach and Awe koji je bio objavljen u Vanity Fair. Priča se bavi istinitim događajima nakon napada 11. septembra, tačnije programom CIA vezanim za pritvor i ispitivanje osumnjičenih u borbi protiv terorizma.
Radnja filma prati sposobnog i odlučnog službenika-idealistu Denijel Džounsa (Adam Driver) koji je zadužen od strane senatorke Dajane Fejnstejn (Annette Bening), članice obaveštajnog komiteta Senata, da povede istragu o programu CIA. Njegova neumoljiva potraga za istinom dovodi do šokantnih saznanja i neviđenih razmera u kojima su pojedinci uništavali dokaze, zaobilazili zakone i krili istinu od američke javnosti. Ispostaviće se da je program bio brutalan, nemoralan i neefikasan, pojedinci nisu želeli da izveštaj izađe u javnost, pa Denijel postaje žrtva političkih spletki...
Izveštaj o CIA torturi obuhvata gotovo desetogodišnji rad koji je imao preko 6700 stranica. Tema ovog filma je dubok i težak materijal, ne samo zato što se bavi mučenjem ljudi labavo osumnjičenim zbog terorizma, već i zbog toga što samo istraživanje pročitaj više... 
-That's the Weeknd.
-What the fuck is a weekend?
O braći Safdi (Benny Safdie, Josh Safdie) sam prvi put pisao pre dve godine kada sam pogledao njihov film Good Time sa Robertom Petinsonom u glavnoj ulozi. Taj film mi je jako lepo legao i čak sam ga uvrstio u svoju listu deset najboljih filmova za tu godinu. U suštini, priča se svodi na konstantne komplikacije sa kojima se suočava protagonista u svojoj nameri da sakupi novac. On u svojim poduhvatima čini svašta i nikako ne predstavlja moralnu gromadu, šmekerski laže i mulja, a mi kao gledaoci nekako uvek imamo doze simpatije i opravdanja prema njemu.
Njihov novi film se takođe vrti oko čoveka koji je u trci za novcem, koga vodi poriv za klađenjem, koji je je u konstantnoj potrazi za velikim dobitkom. Reč je o Hauardu Retneru (Adam Sandler), draguljaru iz Njujorka, kome za vrat dišu uterivači dugova, ima ljubavnicu i supruga je sa njime samo zbog dece. Hauard mora da balansira između posla, porodice i brojnih ljudi kojima duguje, a spas pronalazi u nebrušenim opalima koju mu stižu iz Afrike. Međutim, i tada pravi niz opklada sa visokim ulozima...
Hauard Retner je rastrzan između puno stvari samo zbog jednog, sveobuhvatnog problema - ništa mu nije dovoljno dobro. Kao i svaki patološki kockar, Hauard je auto-destruktivan, dobitak je njegova jedina preokupacija i scenario ne pokušava da ga ulepša ili da ga shvati. On je uveren da je velika pobeda negde iza ugla i da će se loša sreća koja ga prati konačno 
You need to listen to me. The world's a hungry place. A dark place. I've only met two or three people like us. They died. When I was a kid, I bumped into these things. I don't know about magic. I, I always called it "the shining."
Stiven King je 2013. objavio roman Doctor Sleep, nastavak romana The Shining iz 1977. godine, po kome je snimljen kultni film Stenlija Kjubrika. Svaki nastavak kvalitetnog dela, nebitno da li je reč o filmu ili knjizi, donosi sa sobom i dozu skeptičnosti, a takav je slučaj bio i sada, naročito jer je nastavak stigao gotovo četrdeset godina nakon originala. Režiju, montažu i scenario za ovaj film potpisuje Mike Flanagan, koji iza sebe ima radove u žanru horora poput serije The Haunting of Hill House i filma Oculus.
Radnja filma prati Denija Torensa (Ewan McGregor), četrdeset godina nakon zastrašujućih dešavanja u hotelu Overluk, kada je bio dečak. Danas, kao odrastao čovek, on je i dalje nepovratno traumiran, ali se trudi da pronađe neki mir sam sa sobom. Taj mir mu remeti Abra (Kyliegh Curran), tinejdžerka koja takođe ima sposobnost isijavanja (the shine). Višegodišnja prijateljska komunikacija prerasta u očajnički pokušaj da joj pomogne protiv nemilosrdne Rous (Rebecca Ferguson) i njenih sledbenika koje čine klan True Knot. Deni će morati da se suoči sa svojim strahovima i da ponovo probudi duhove prošlosti...
Postavlja se sasvim opravdano pitanje šta se još moglo reči o priči u kojoj domar zabačenog hotela zamalo ubija 
-Alaska... Start over. Start fresh.
-One could.
-Put things right.
-No. Sorry kid, that's the one thing you can never do.
Kao što sam spomenuo pre nekoliko dana u postu na fejsbuk stranici, serija Breaking Bad ima toliko kvalitetno napisane sporedne karaktere da svaki od njih zaslužuje poseban projekat. Sal Gudmen i Majk Ermantraut snimaju petu sezonu serije Better Call Saul, a kreator Vince Gilligan je odlučio i da priča Džesija Pinkmena (Aaron Paul) dobije svoj epilog. Taj epilog je smešten u dvočasovni film po imenu El Camino: A Breaking Bad Movie, iza kog stoji producentska kuća Netflix.
El Camino, najkraće rečeno, odgovara na pitanje šta se desilo sa Džesijem nakon bekstva iz zatočeništva. On je u jednoj od završnih scena serije seo za volan i odvezao se u nepoznatom pravcu, kao usamljeni šerif u pravcu zalazećeg sunca. Neću reći da je ovo loša završnica, naročito jer ostavlja utisak da je Džesi pronašao novu nadu u bolje sutra, ali je svakako ostavila nekoliko otvorenih pitanja. Ostao je ukus da karakter kao što je Džesi Pinkmen zaslužuje bolji epilog, naročito nakon svega onoga što mu se dešavalo u seriji.
Breaking Bad je serija koja je fino napredovala, bez ostavljanja repova i završila se sa prilično jasnim zaključcima. Neki bi rekli da je Džesijeva vožnja u nepoznato možda bila početak nekih novih njegovih muka i Giligen se složio da pruži satisfakciju onima kojima je stalo do njegove sudbine. Doduše, ona se komotno mogla 
What do you get when you cross a mentally ill loner with a society that abandons him and treats him like trash? You get what you fuckin' deserve!
Hoakin Finiks (Joaquin Phoenix) je glumac koga neizmerno cenim još otkad sam ga prvi put video u Walk The Line, a svoj status kod mene je zacementirao ulogama u filmovima The Master i Her. Sa statusom kvalitetnog umetnika koji poseduje široku lepezu glumačkih mogućnosti, nekako se nametao kao logičan izbor u kastingu za novi film o Džokeru. Uloga Džokera se, kao što i svi znamo, nalazi pod lupom javnosti i česti je predmet poređenja sa ulogama koje su izneli glumci u prošlosti. Međutim, verujem da je retko ko pomislio kako je gospodin Finiks nedostojan ovog posla.
Prva očekivanja od ovog filma su bila da nas čeka još jedan u nizu superherojskih DC spektakla, koji je tradicionalno mračniji od konkurenata u Marvelu. Promotivni materijal je obećavao nešto mnogo drugačije od onoga što očekujemo, a sve je kulminiralo dobijanjem Zlatnog lava na festivalu u Veneciji. Tradicionalna festivalska kritika nema previše obzira prema ovom žanru, a vrlo retko se dešava da se takav film uopšte probije u konkurenciju za nagradu. Očekivanja publike su se drastično promenila i sada skoro svako od nas pre odlaska u bioskop očekuje mračnu studiju karaktera sa art-haus pristupom.
Joker je originalna, samostalna priča koju do sada nismo videli na velikom ekranu. U njen centar je smešten Artur Flek, usamljeni čovek koji pokušava 
You know what kind of plan that never fails? No plan. No plan at all. You know why? Because life cannot be planned.
Ovogodišnji glavni program filmskog festivala u Kanu je imao žestoku konkurenciju, jer su među kandidatima za Zlatnu Palmu bili filmaši poput Tarantina, Džarmuša, Almodovara, Malika i braće Darden. Međutim, jednoglasna odluka žirija je nagradu odnela u ruke Jun Ho Bongu (Joon Ho Bong) za njegov film Parasite. Ovaj južnokorejski autor iza sebe filmove kao što su Memories of Murder i Snowpiercer i doneo je prvu Zlatnu Palmu svojoj zemlji.
Film prati četvoročlanu porodicu Kim, marginalce koji se svakodnevno snalaze i žicare za egzistenciju. Porodicu čine optimistični otac Ki-taek (Kang-ho Song), pomalo ratoborna majka Čung-suk (Hye-jin Jang), snalažljivi momak Ki-vu (Woo-sik Choi) i stručnjak za falsifikovanje Ki-jung (So-dam Park). Iako žive skromno, oni su veoma povezani i drže se zajedno. Ki-vu dobija priliku da zaradi lepe pare kao privatni predavač engleskog jezika razmaženoj bogatašici. Porodica Park ima ličnog vozača i kućnu pomoćnicu, a njihov sin ima talenat za slikanje, pa mu je potreban privatni tutor i umetnički terapeut - Ki-vu uskoro shvata da je to idealna prilika i za čitavu njegovu porodicu...
Ne može se reći da je Bong bio persona non grata na Kanskom festivalu kao što je Lars von Trir, ali je ova pobeda totalno suprotna reakcijama na festivalu 2017. godine. Tada je predstavio svoj film Okja koji je producirao Netflix 
Sentimental value? Ah. I heard of that.
David Cronenberg je imao tu čast da prvi tekst na ovom sajtu bude za njegov film Dead Ringers. Ovaj cenjeni filmaš je stekao reputaciju svojim bodi-horor radovima sa ekscentričnim vizijama grafičkog nasilja kao što je The Fly. Sredinom prošle decenije je napravio mali zaokret prema realističnijim filmovima, da se tako izrazim, u domenu nezavisnog mejnstrima. Nakon vrlo dobrog History of Violence, usledila je ova sjajna kombinacija trilera i drame pod imenom Eastern Promises.
Film prati Nikolaja Lužina (Viggo Mortensen), poreklom iz Rusije, koji radi kao vozač za jednu od najpoznatijih kriminalnih porodica istočnoevropskog porekla u Londonu. Porodica je deo bratstva Vori V Zakone, a na njenom čelu se nalazi Semjon (Armin Mueller-Stahl), koji svoje prave poslove maskira činjenicom da je uglađeni vlasnik uspešnog restorana. Semjonov nestabilni i nasilni sin Kiril (Vincent Cassel) je mnogo više vezan za Nikolaja nego za svog oca. Sa druge strane se nalazi medicinska sestra Ana (Naomi Watts), koju potresa smrt tinejdžerke koja je umrla dok se porađala. Anina istraga je dovodi do gorepomenute porodice, a pomoć će dobiti upravo u Nikolaju...
Nikolaj shvata da je njegova lojalnost podeljena, da više ne zna kome može i treba da veruje i da porodica sve više steže obruč oko njega. Nekoliko života, uključujući i njegov, vise o koncu, dok se lanac ubistava i odmazde širi podzemljem Londona. Anini motivi su dobronamerni, 
An Uzi? I'm not from South Central Los fucking Angeles. I didn't come here to shoot twenty black ten year olds in a drive-by. I want a normal gun for a normal person.
In Bruges je, kao što i samo ime kaže, smešten i snimljen u Brižu, belgijskom srednjevekovnom gradu romantike i savršenih fotografija. Ova bajkovita destinacija koja se nalazi na listi svetske baštine Uneska je lokacija za odličnu priču, mešavinu trilera i crne komedije, koju potpisuje režiser i scenarista Martin McDonagh. Ovaj Irac ima reputaciju sjajnog dramaturga, dobitnik je Oskara za kratkometražni film Six Shooter, a ovo mu je bio prvi dugometražni projekat.
Radnja filma prati plaćene ubice Kena (Brendan Gleeson) i Reja (Colin Farrell), koje je njihov nervozni šef Hari Voters (Ralph Fiennes) poslao u Briž na hlađenje nakon loše odrađenog posla. Dok Ken uživa u gotičkog arhitekturi, brojnim kanalima i kaldrmisanim ulicama, Rej se dosađuje i nedostaje mu dom. Ispostaviće se da će im boravak u Brižu i čekanje Harijevog poziva biti čudno iskustvo, jer će imati susrete sa turistima, lokalnim stanovnicima, glumcima koji snimaju film, holandskim prostitukama i misterioznom Kloi (Clémence Poésy), koja ima svoje mračne tajne. Kada Harijev poziv napokon stigne, njihov boravak postaje borba između života i smrti, sa komičnim razmerama i iznenađujućim emocionalnim posledicama...
Može se reći da je glavni antijunak filma Rej, koji besciljno luta ulicama grada, bez interesovanja za 