Više puta do sada sam na sajtu isticao kvalitete južnokorejske kinematografije, koja zaista ima čime da se pohvali. Svakako najpopularniji izvozni produkt su trileri, kojima je grupa filmaša iz te zemlje dala svoj specifični autorski pečat. Njima sam posvetio dvodelni tekst preporuka za početnike, a ovoga puta posebno ističem jedan od njih. U pitanju je Memories of Murders cenjenog filmaša Jun-Ho Bonga (Joon-ho Bong).
Radnja filma je smeštena u ruralnu Južnu Koreju 1986. godine. Desila su se dva ubistva mladih devojaka, koja istražuje tandem lokalnih detektiva Park Du Men (Kang-ho Song) i Čo Jong Ku (Roe-ha Kim). Njihova istraga nema nikakve tehnike, ne ističu se svojom inteligencijom, ali koriste brutalnost, bez praktičnih rezultata. U pomoć im stiže sposobniji i iskusniji detektiv iz Seula Seo Tae Jun (Sang-kyung Kim), a uskoro se dešava i treći slučaj ubistva...
Detektivi imaju entuzijazam da otkriju počinioca, ali njihove napore ometaju neuredni postupci policije, koji ne umeju da se nose sa delikatnim postupcima obezbeđivanja lokacije i dokaza. Taj entuzijazam se vremenom svodi na premlaćivanje osumnjičenih i izvlačenje priznanja. Dolaskom gradskog detektiva njihove metode se poboljšavaju, ali i dalje nemaju počinioca. Iako je tematika mračna, kroz pojedine scene je protkan crni humor, koji se uglavnom zasniva na smotanosti naših detektiva. Tipičan primer je scena kada komentarišu kako ubica ne ostavlja dlake i jedan od njih predlaže pretragu pročitaj više...Salinui chueok/ Memories of Murders (2003)
Više puta do sada sam na sajtu isticao kvalitete južnokorejske kinematografije, koja zaista ima čime da se pohvali. Svakako najpopularniji izvozni produkt su trileri, kojima je grupa filmaša iz te zemlje dala svoj specifični autorski pečat. Njima sam posvetio dvodelni tekst preporuka za početnike, a ovoga puta posebno ističem jedan od njih. U pitanju je Memories of Murders cenjenog filmaša Jun-Ho Bonga (Joon-ho Bong).
Radnja filma je smeštena u ruralnu Južnu Koreju 1986. godine. Desila su se dva ubistva mladih devojaka, koja istražuje tandem lokalnih detektiva Park Du Men (Kang-ho Song) i Čo Jong Ku (Roe-ha Kim). Njihova istraga nema nikakve tehnike, ne ističu se svojom inteligencijom, ali koriste brutalnost, bez praktičnih rezultata. U pomoć im stiže sposobniji i iskusniji detektiv iz Seula Seo Tae Jun (Sang-kyung Kim), a uskoro se dešava i treći slučaj ubistva...
Detektivi imaju entuzijazam da otkriju počinioca, ali njihove napore ometaju neuredni postupci policije, koji ne umeju da se nose sa delikatnim postupcima obezbeđivanja lokacije i dokaza. Taj entuzijazam se vremenom svodi na premlaćivanje osumnjičenih i izvlačenje priznanja. Dolaskom gradskog detektiva njihove metode se poboljšavaju, ali i dalje nemaju počinioca. Iako je tematika mračna, kroz pojedine scene je protkan crni humor, koji se uglavnom zasniva na smotanosti naših detektiva. Tipičan primer je scena kada komentarišu kako ubica ne ostavlja dlake i jedan od njih predlaže pretragu pročitaj više... 
People don't realize that murderers do not come out in the dark with long teeth and saliva dripping off their chin. People don't realize that there are killers among them. People they liked, loved, lived with, work with and admired could the next day turn out to be the most demonic people imaginable.
Opšte je poznato da amerikanci imaju naviku da od zloglasnih serijskih ubica naprave ličnosti popularne kulture. Jedan od njih je Ted Bandi, koji je bio tema brojnih igranih i dokumentarnih filmova, a interesovanje za njega ne jenjava ni trideset godina od njegove smrti. Najnoviji film koji se bavi njime se bazira na knjizi The Phantom Prince: My Life With Ted Bundy, koju je napisala Elizabet Kendel, bivša devojka Teda Bandija.
Radnja filma počinje 1969. godine, kada je samohrana majka Liz (Lily Collins) upoznala Teda (Zac Efron), koji je uskoro postao sastavni deo života nje i njene ćerke. Ted je student prava i provodi puno vremena van kuće, a njihovu idilu kvari optužba za napad i zlostavljanje. Tedov izgovor je da je reč o zaveri, a Lizina ljubav i poverenje se ljuljaju sa svakim novim slučajem i novim dokazom koji se gomilaju protiv njega...
Extremely Wicked, Shockingly Evil and Vile je režirao Joe Berlinger, čovek koji imaju reputaciju kvalitetnog autora true crime dokumentaraca. Ted Bandi je tematika njegove dokumentarne mini-serije The Ted Bundy Tapes i očekivao sam da ovaj film, zasnovan na istinitim zločinima i okrutnosti, bude na nivou slešera. Suprotno 
-It might be good to have a doctor look at you sometime.
-I ain't got no bullets in me.
-Because I was covering you.
The Highwaymen je krimi drama koju je producent Kejsi Silver petnaest godina bezuspešno pokušavao da snimi, sa idejom da glavne uloge tumače Pol Njumen i Robert Redford. Netflix je prošle godine otkupio prava, scenario poverio Džonu Fusku, a režiju Džonu Li Henkoku.
Radnja filma prati neispričanu priču o tandemu detektiva koji su uhapsili Boni i Klajda. S obzirom da brojni FBI agenti, hiljade policajaca i savremena forenzička tehnologija nisu bili dovoljni da se uhvate najozloglašeniji kriminalci u državi, dvojica bivših Teksaških rendžera dobijaju odrešene ruke. Frenk Hamer (Kevin Costner) i Meni Golt (Woody Harrelson) se moraju osloniti na svoje instinkte i veštine stare škole kako bi obavili posao...
Boni Parker i Klajd Berou su stigli u vreme kada su mediji tražili šokantne priče, a zločini momka i devojke iz naroda su svakako bili šokantni. Radijske emisije su prekidale svoj program zbog njih, ispunjavali su novinske naslovnice, a običan narod ih je gledao kao selebritije, možda čak i heroje.
S obzirom da je bilo doba Velike depresije, mnogi ljudi su zbog banaka i vlade ostali bez imanja, pa su bili prinuđeni da se sele i da žive na granici bede. Boni i Klajd su pljačkali banke, a rasprostranjene glasine o njima su ih činili modernom verzijom Robina Huda. Te glasine nisu krile da su oni kriminalci i ubice, ali je narodu 
First name: Mister. Last name: Glass.
M. Night Shyamalan je filmaš koji je svojim prvim filmovima The Sixth Sense, Unbreakable i Signs doživeo instant slavu, ali je nakon toga njegova karijera krenula silaznom putanjom, čineći ga skoro, pa autorom B radova. Njegov prethodni film Split je privukao dosta pažnje, pre svega zbog izvrsnog Džejmsa MekAvoja (James McAvoy), koji sa briljantnom ekscentričnošću tumači glavne uloge.
Ovaj film je donekle podsetio kakav je autor Šajamalan bio, a ispostaviće se da je Split drugi po redu projekat u trilogiji Glass, koja još čini i film Unbreakable iz 2000. godine. Nedavno je stigao i treći film, nazvan po samoj trilogiji, koji zaokružuje priču i sudbine naših anti-junaka.
Radnja filma počinje sa Dejvidom Danom (Bruce Willis), koji aktivno traga za nadljudskom ličnošću Kevina Vendela Kramba (James McAvoy), koji je oteo četiri devojke. Njihov sukob će dovesti do hapšenja obojice, koji dospevaju u psihijatrijsku bolnicu, pod nadzor doktorke Eli Stejpl (Sarah Paulson). Ispostaviće se da se tamo nalazi i Ilajdža Prajs (Samuel L. Jackson), sa kojim se Dejvid sukobio u prvom filmu. Doktorka Stejpl pokušava da dokaže da trio zapravo nema nadljudske sposobnosti, ali ćemo uskoro shvatiti da Ilajdža ima svoje planove...
U periodu kada je snimao prvi film, Šajamalan je svojim producentima donosio veliku zaradu, jer je bio sposoban režiser, ali i scenarista sa sjajnim idejama, koje je lako razrađivao i sprovodio 
-How much are these, I don't see a tag?
-$5000.
-So they're bulletproof?
Pre nekih godinu i po dana sam pisao o filmu Brawl in Cell Block 99 režisera i scenariste Krega Zalera (S. Craig Zahler), koji je pre njega snimio Bone Tomahawk sa Kurtom Raselom. Taj film sam opisao kao stilizovanu eksploataciju eksplicitnog nasilja sa iznenađujuće sirovim Vinsom Vonom u glavnoj ulozi, šmekom grajndhaus filmova i potencijalom za kultni status. Dragged Across Concrete je novi projekat gorepomenutog autora.
Priča prati tandem detektiva koji čine stara garda Bret Ridžman (Mel Gibson) i njegov mlađi partner Entoni Luraseti (Vince Vaughn), koji su suspendovani zbog preteranog korišćenja sile prilikom jedne akcije. Suspenzija pogoršava njihovo loše finansijsko stanje, pa ogorčeni Ridžman odlučuje da preuzme stvari u svoje ruke, kako bi naplatio sve ono što nije prethodnih godina.
Pored njih dvojice pratimo i Henrija Džounsa (Tory Kittles), koji je ponovo na slobodi nakon vremena provedenog u zatvoru. Dolazi kući i primećuje da njegova majka i brat žive u bedi, što će ga naterati u kriminal. Dugogodišnji prijatelj ga upoznaje sa bezobzirnim kriminalcem, čiji će planovi Henrija direktno sukobiti sa detektivima. Mi ne saznajemo odmah zbog čega je Henri završio u zatvoru, ali ćemo shvatiti da je i tada bio žrtva pogrešno usmerene nesebičnosti, da se tako izrazim.
Iako i ovaj film kao glavno pogonsko sredstvo ima nasilje, ne mogu reći da je eksploatacijski 
Režiser i scenarista Gaspar Noe (Gaspar Noé), Argentinac odrastao u Francuskoj, je ljubiteljima sedme umetnosti poznat kao jedan od autora koji je krajem prošlog veka bio predvodnik novog talasa francuskog filma koji su karakterisale eksplicitne scene nasilja i seksa. Vremenom je napustio nasilje kao glavno pokretačko gorivo filma i stavio akcenat na senzualnost i na korišćenje halucinogenih sredstava.
U svojoj ne previše plodonosnoj karijeri nam je prestavio četiri svoja projekta - I Stand Alone, Irreversible, Enter The Void i Love. Slično kao i Lars Von Trira, Gaspara neki smatraju filmskim genijem, dok je nekima precenjeni perverznjak kome se sve bazira na šok efektu i audio-vizuelnom doživljaju. Gaspar je filmaš koji ruši tabue, pomera granice šokantnosti i pokreće rasprave, a Climax je njegov najnoviji film.
U ovom filmu se ekipa mladih plesača okuplja u udaljenoj i praznoj školskoj zgradi kako bi vežbali. Nakon završne probe (fantastična koreografija koja je snimljena bez reza), ekipa započinje proslavu koja traje celu noć. Zaplet nastaje kada otkriju da je neko stavio LSD u činiju sangije iz koje su svi pili - njihovo slavlje veoma brzo postaje haos i anarhija...
Climax otvara kratki prolog, u kome povređena devojka puzi kroz sneg. Nakon toga dobijamo uvodnu špicu sa imenima glumaca i ljudi koji su radili na filmu, kao i spiskom muzičara čije radove ispunjava soundtrack. Posle toga stiže i drugi prolog, u kome likovi daju intervjue zašto 
Adaptacija raznoraznih stripova, anima, igrica, knjiga je sve više. Neke su dobre, neke nisu, ali, ako mene pitate, neka ih bude još više. Neka se rade nove adaptacije i unesu malo osveženja u more ributova, sikvela, prikvela i ostalih ikvela kojim nas bombarduju, a koji su po pravilu (čast izuzecima) od užasa do meh levela. Ova nova adaptacija, najavljena pre deceniju i po, odmah mi je probudila pažnju jer, prvo, radi se o adaptaciji mange, a drugo, iza nje stoji odličanstveni dvojac James Cameron & Robert Rodriguez. Meni je bilo dovoljno da sa nestrpljenjem dočekam da zaigra u bioskopu.
Alita: Battle Angel je prošla kroz dugogodišnje ležanje u ladicama o kome neću pričati, a konačno je na sunce dana izneo Kameron kao scenarista i producent, te Rodrigez kao režiser. Inače, Alita je adaptacija japanske sajberpank mange Gunm iliti Alita: Battle Angel, autora Jukita Kišira (Yukito Kishiro).
Priča se dešava nekih petsto godina u budućnosti, a trista od misterioznog Pada. Tada su u ratu uništeni svi nebeski gradovi, sem jednog, Zalema. Ispod njega, na zemlji, nastao je megalopolis Iron City, gde obični ljudi, nedostojni visina, životare i bore se da prežive. Tako doktor Ido (Christoph Waltz) na otpadu jednog dana pronađe vidno oštećenog kiborga sa glavom mlade devojke. Otkriva da je njen mozak živ, ali i nešto posebno što kuca u grudima. U svojoj ordinaciji daje joj sintetičko telo i rađa se Alita, mlada kiborg-devojka, bez sećanja na dotadašnji 
The admiration I had for your work has completely evaporated.
Den Gilroj (Dan Gilroy) je američki scenarista koji je privukao pažnju sjajnim autorskim filmom Nightcrawler sa Džejkom Gilenhajlom (Jake Gyllenhaal) i Rene Ruso (Rene Russo) u glavnim ulogama. Reč je mračnom trileru u kome, na momente, bljesne satirični osvrt na društvo. Njegov novi film donekle prati oprobani recept, samo što su mu dodati elementi horora i misterije i ne pratimo izdvojenog protagonistu, nego više njih.
Velvet Buzzsaw je smešten u svet savremene umetnosti u Los Anđelesu, gde se umetnost susreće sa trgovinom i gde veliki kolekcionari plaćaju visoku cenu za ono što je moderno. Morf Vandevalt (Gilenhajl), kao veoma cenjeni kritičar, je jedan od onih ljudi koji svojim tekstovima određuje šta je in, a tu je i plejada umetnika, njihovih predstavnika i vlasnika umetničkih galerija. Zaplet nastaje nakon što je otkrivena velika kolekcija slika nepoznatog autora, kada natprirodna sila sprovodi osvetu nad onima koji su dopustili da se pohlepa i zarada nađu na putu umetnosti...
Den Gilroj je poznat kao kvalitetan scenarista, ali je njegova satira u ovom filmu ispod mojih očekivanja - svima je jasno da je umetnost postala roba i zbog toga su autorova zapažanja na tu temu pomalo plitka. Sa te strane film zaista nema šta novo da kaže, pa dobijamo hipotetičku predstavu o tome dokle su ljudi spremni ići kako bi zadržali postojeću potrošku kulturu, vezanu ne samo za modernu umetnost.
Koncept 