Shit happens, get the whisky.
Bad Times at the El Royale je na promotivnim materijalima obećavao all star ekipu glumaca, stilizovanu akciju dostojnu Tarantina i obilje zabave. Režiser i scenarista Dru Godar (Drew Goddard) iza sebe ima bioskopske hitove poput World War Z i The Martian i sve je ukazivalo da je reč o filmu o kome će se pričati. Daleko od toga da je ovo loš film, ali zbog nekoliko stvari ipak nije toliko dobar koliko je sigurno mogao biti
Godina je 1969., na samoj granici Kalifornije i Nevade, nalazi se hotel koji nije ni senka kakav je nekada bio. Popularno okupljalište poznatih faca se pretvorilo u hotel bez posetilaca u kome sve poslove vrši jedan službenik, koji krije mračne tajne. Sticajem okolnosti, istog dana se pojavljuje četiri putnika - ostareli sveštenik koji pati od demencije (Jeff Bridges), pevačica koja sanja o samostalnoj karijeri (Cynthia Erivo), trgovački putnik (Jon Hamm) i neprijateljski nastrojena mlada žena (Dakota Johnson).
Ubrzo shvatamo da niko od nabrojanih nije ono za šta se predstavlja i da svako ima svoje tajne i motive za dolazak u hotel. Stvari postaju gore uveče, kada hotel posećuje vođa kulta (Chris Hemsworth) u potrazi za svojom prijateljicom, donoseći pakao svima koji su imali tu nesreću da se zadese u hotelu.
Nije nam potrebno puno da steknemo mišljenje kako ne treba verovati nikome u ovom filmu. Svako od njih je lažov i nosi neki vid maske - dok neki lažu sitnice, nekima su laži mnogo ozbiljnije, dok pročitaj više...Bad Times at the El Royale (2018)
Shit happens, get the whisky.
Bad Times at the El Royale je na promotivnim materijalima obećavao all star ekipu glumaca, stilizovanu akciju dostojnu Tarantina i obilje zabave. Režiser i scenarista Dru Godar (Drew Goddard) iza sebe ima bioskopske hitove poput World War Z i The Martian i sve je ukazivalo da je reč o filmu o kome će se pričati. Daleko od toga da je ovo loš film, ali zbog nekoliko stvari ipak nije toliko dobar koliko je sigurno mogao biti
Godina je 1969., na samoj granici Kalifornije i Nevade, nalazi se hotel koji nije ni senka kakav je nekada bio. Popularno okupljalište poznatih faca se pretvorilo u hotel bez posetilaca u kome sve poslove vrši jedan službenik, koji krije mračne tajne. Sticajem okolnosti, istog dana se pojavljuje četiri putnika - ostareli sveštenik koji pati od demencije (Jeff Bridges), pevačica koja sanja o samostalnoj karijeri (Cynthia Erivo), trgovački putnik (Jon Hamm) i neprijateljski nastrojena mlada žena (Dakota Johnson).
Ubrzo shvatamo da niko od nabrojanih nije ono za šta se predstavlja i da svako ima svoje tajne i motive za dolazak u hotel. Stvari postaju gore uveče, kada hotel posećuje vođa kulta (Chris Hemsworth) u potrazi za svojom prijateljicom, donoseći pakao svima koji su imali tu nesreću da se zadese u hotelu.
Nije nam potrebno puno da steknemo mišljenje kako ne treba verovati nikome u ovom filmu. Svako od njih je lažov i nosi neki vid maske - dok neki lažu sitnice, nekima su laži mnogo ozbiljnije, dok pročitaj više... 
It’s not a happy game, it’s a fucking nightmare world.
Black Mirror je sjajna britanska antologijska serija smeštena u blisku haj-tek budućnost, koju je lako zamisliti i smatrati je realnom. U svakoj epizodi pratimo razvitak određene tehnologije i njen uticaj na psihu pojedinca i međuljudske odnose. Iako je nakon treće sezone predviđen kraj, ekipa iz Netflixa je producirala četvrtu sezonu, a nedugo nakon nje je najavljena i peta sezona. Dok ona ne stigne, od autora Dejvida Slejda i Čarlija Brukera smo dobili specijal Bandersnatch.
Najkraće rečeno, ovo je interaktivni projekat, totalno nov i inovativan način gledanja filma, u kome gledalac aktivno učestvuje tako što donosi odluke umesto glavnog junaka. Radnja filma je smeštena u 1984. godinu i pratimo mladog programera Stefana Batlera (Fionn Whitehead), koji pokušava da realizuje adaptaciju knjige Bandersnatch u video igru. Cilj mu je da delo tragičnog pisca Džeroma Dejvisa postane revolucionarna video igra u kojoj učesnik donosi niz odluka kako bi došao do kraja. Njegov trud da se skoncetriše na programiranje uskoro dovodi do toga da preispita da li svoje odluke donosi sam ili je nečija marioneta...
Od samog početka, kada birate šta će naš junak da doručkuje, Bandersnatch nam nudi mogućnost da odaberemo dalju sudbinu Stefana ili će biti doneta difoltna odluka. Kada se dođe do kraja filma, dobijamo mogućnost da se vratimo korak unazad i odaberemo drugačije. Na taj način dobijamo različite 
Steampunk i ime Piter Džekson bili su više nego dovoljni da me, kao kukca na svetlo, privuku ka novom filmskom ostvarenju za koje su oba vezana. Steampunk je ljubav od dečačkih dana, a Džekson samo zbog LOTR, da ne spominjem ostalo, stoji na visinama mojih filmskih favorita. Jedan pogled na tizer od nekih minut vremena i gorenavedeno bilo je više nego dovoljno da sa nestrpljenjem čekam kraj ove godine i film Mortal Engines (Smrtonosne mašine).
Zasnovan na istoimenom YA romanu, prvom od četiri nastavka, autora Filipa Riva, dugo se kotrljala. Zapravo, bilo je potrebno skoro deceniju da konačno ugleda svetlost dana. Veliki fan pomenute knjige, Piter Džekson, uskočio je u projekat kao producent, napravljen je scenario i mašine su konačno zabrundale po predelima Novog Zelanda. I umesto bajkovitog kraja čitave priče, živjeli su srećno do..., utisci nakon gledanja nisu baš toliko bajkoviti.
Priča nas vodi skoro 1200 godina od sada. Svet kakav znamo više ne postoji. Sve je smrvljeno u 60-minutnom ratu. Zemlja ne izgleda kao što izgleda danas, tj. kontinenti i sve ostalo je zbrkano. Gradovi zapadne civilizacije su postali mobilni. Čudovišta na gigantskim gusenicama su predatori koji love manje gradove i hrane se njima. Najveći od svih je London sa kojim naša priča i počinje.
Resursa je sve manje i London je prisiljen da pređe na kontinentalnu koru i nastavi svoj lov. Gradom vlada gradonačelnik, dok gradski kapetan, svepoznati i popularni Valentajn (Hugo 
There's a reason we're supposed to be afraid of this night.
U franšizi Halloween je bilo i previše filmova, ali složićete se sa mnom da je jedini zaista kvalitetan onaj Karpenterov original iz 1978. godine. U narednih četrdesetak godina smo dobili (čini mi se) sedam nastavaka, od toga jedan film bez Majkla Majersa, kao i rimejk sa njegovim nastavkom, a sa svakim novim projektom franšiza je postajala sve gora. Tačno četrdeset godina nakon originala nam je stigao njegov direktni nastavak.
Radnja filma je ponovo smeštena u Hedonfild i prati Lori Stroud (Jamie Lee Curtis), koja već četiri decenije pokušava da se suoči sa Majklom Majersom, ali nema dovoljno hrabrosti za to. Majers se nalazi u psihijatrijskoj ustanovi, a uskoro ga očekuje transport u zatvor gde će biti do kraja života. Lori je svoj život totalno podredila bezbednosti i pripremi za novi eventualni susret sa njim, a ta opsesija je uticala na njenu ćerku sa kojom nema dobar odnos. Tačno četrdeset godina nakon čuvenih ubistava, Majers dobija priliku da ih ponovi jer sticajem okolnosti dočepao slobode. Takođe, Lori dobija priliku da se napokon suoči sa njime...
Za razliku od scenarija u prethodnim filmovima franšize, koji su ili lutali tajmlajnima ili pokušavali sa psiho-analizom antagoniste, scenario u ovom filmu kult Majkla Majersa shvata veoma ozbiljno. Nema pokušaja da se istražuje njegovo poreklo, da se otkriva da li je on inkarnacija čistog zla ili psihički poremećen (u suštini, 
-What kind of person are you?
-Me? You should probably ask my wife.
Lijam Nison (Liam Neeson) je cenjeni glumac koji je, između ostalog, poznat po tome što je pre dvadesetak godina odbio ulogu Džejmsa Bonda, jer ga nisu zanimali akcijski filmovi (mada se šuška da je glavni razlog odbijanja njegova supruga). Bilo kako bilo, glumac je nakon učešća u serijalu Taken počeo da glumi u nizu žanrovski sličnih filmova poput Non Stop, A Walk Among The Tombstones ili Run All Night, u kojima razbija loše momke. The Commuter je još jedan u nizu takvih projekata.
Ovde tumači Majkla Mekalija, bivšeg policajca i brižnog porodičnog čoveka, koji već deset godina radi kao prodavac osiguranja. Tokom tih deset godina, za prevoz do posla i nazad koristi voz. Jednom prilikom, prilazi mu nepoznata putnica Džoana (Vera Farmiga), koja počinje ćaskanje sa njim. Na kraju, ona mu nudi velikodušnu ponudu, a sve što treba da uradi je sitnica, koja će nekome od putnika promeniti život. U početku, Majkl nije siguran da li je pitanju šala ili ozbiljna situacija, ali pristaje da reši zagonetku u kojoj su svi putnici voza sumnjivi...
Katalonski režiser Jaume Collet-Serra u ovom filmu po četvrti put radi sa Nisonom. U saradnji sa triom scenarista, donosi film koji je dosta sličan njegovim radnijim radovima, u kojima je običan čovek prekinut u svojim dnevnim aktivnostima jer je uhvaćen u političku zaveru visokog ranga. Koncept trke sa vremenom, u kome naš junak mora pronaći 
You have no interest in what I have to say. Unless it confirms what you think you already know.
Operation Finale je istorijska drama koja ekranizuje misiju izraelske obaveštajne službe Šin Bet, u kojoj je nekoliko pripadnika lociralo i privelo pravdi Adolfa Ajhmana, arhitektu Holokausta u Drugom svetskom ratu. Eichmann in My Hands su memoari oficira Pitera Malkina koji su bili baza za pisanje scenarija, a režiju potpisuje Chris Weitz.
Petnaest godina nakon završetka Drugog svetskog rata, verovalo se da je Ajhman (Ben Kingsley), mastermajnd Konačnog rešenja, mrtav. Međutim, operativci obaveštajne službe otkrivaju da je živ - poseduje drugi identitet i radi u predgrađu Buenos Airesa, zajedno sa svojom suprugom i sinovima. Prateći Ajhmanovu rutinu, Malkin (Oscar Isaac) i njegovi agenti planiraju otmicu, kako bi ga tajno izvukli iz Argentine i sudili mu u Izraelu. Ubrzo, njihova misija postaje intenzivna igra mačke i miša...
Postoji nešto morbidno u činjenici da nas zanimaju istorijski portreti zlih ljudi, verovatno jer pokušavamo da shvatimo šta to natera čoveka da uradi ili organizuje tako gnusne stvari. U filmu Operation Finale, priča nas podseća da su takvi ljudi na prvi pogled sasvim obični, što još više stvara potrebu da ih slušamo, sve dok ne postanu totalno odbojni. Autori prikazuju i drugu stranu Adolfa Ajhmana, predstavljaju ga kao obično ljudsko biće, a dobijamo priliku i da čujemo njegovo obrazloženje za svoje postupke.
U realnosti, 
When we're killed, the past is killed. When kids are killed... that's different. When kids are killed, the future dies. There's no life without a future.
Džeremi Solnie (Jeremy Saulnier) je nezavisni režiser koji je privukao pažnju svojim filmovima Blue Ruin i Green Room. Njegovi radovi poseduju jedinstvenu filmsku estetiku, koju dopunjuje sebi svojstvenim temama i stilom narativa. Hold The Dark je njegov najnoviji film, u kome je ostao dosledan svom fantastičnom vizuelnom doživljaju, ali je ovoga puta segment priče ostavio podeljena mišljenja.
Radnja filma prati dvojicu protagonista. Jedan od njih je Vernon Sloun (Alexander Skarsgård), koji živi u zabačenom naselju na Aljasci i nalazi se na turi u Iraku. Nakon dolaska kući zatiču ga loše vesti i on kreće u beskompromisnu osvetu. Drugi protagonista je Rasel Kor (Jeffrey Wright), pisac i ekspert za vukove, koji u selo dolazi po pozivu Vernonove supruge Medore (Riley Keough). Ničim izazvan, Rasel će se naći umešan u niz nasilnih i teško objašnjivih događaja...
Scenario za ovaj film je napisao Mejkon Bler, na osnovu knjige Vilijama Điraldija i lako je zaključiti šta se odvija u fillmu - u početku lov na životinje, koji kasnije prelazi u lov na ljude. Međutim, mnogo je teže zaključiti o čemu se tačno raditi u Hold The Dark. Saznajemo da je selo u kome se odvija radnja već duže vreme nesrećno i da sve što gledamo ima neke veze sa lokalnim spiritualizmom, ali mi, kao i lik Rasela, teško razumemo 
Some people. Something happens to them. Usually when they're young. And they never get any better.
Melani Loren (Mélanie Laurent) je ljupka Francuskinja, koju mnogi pamte u ulozi Šošane iz Tarantinovog filma Inglorious Basterds. Ova multitalentovana umetnica se u poslednjih nekoliko godina posvetila i režiji i pisanju scenarija. Nakon tri autorska filma na francuskom jeziku, ne baš zapažena van Francuske, stiže i prvo delo na engleskom - u pitanju je težak krimi-triler, koji vas neće ostaviti u previše dobrom raspoloženju nakon gledanja.
Film prati Roja Kedija (Ben Foster), čoveka koji se bavi prljavim poslovima i koji boluje od raka pluća, ali koji nema nameru da se posveti lečenju. Jedne večeri ga šef mafije šalje na zadatak, ali se taj posao ne završava dobro po njega - on beži i sa sobom odvodi mladu prostitutku Roki (Elle Fanning), koja se nalazila u kući. Usput, njih dvoje kupe i njenu mlađu sestru Tifani i odlaze u njegov rodni grad Galveston, kako bi Roj isplanirao osvetu.
Najkraće rečeno, Galveston je teška priča o dvema očajnim i izgubljenim dušama, čije je živote spojilo nasilje. Dok je Roju nasilje sastavni deo života i od njega živi, Roki je, kako naknadno saznajemo, žrtva praktično čitav svoj život. Njih dvoje nemaju previše razloga da se kreću zajedno i njihov međusobni odnos se drži na staklenim nogama, ali je u isto vreme i neizbežan - koliko god bili različiti i koliko god njihov susret bio slučajan, ostaju zajedno 