Na mene, kao ljubitelja sci-fia, jedan film je imao poseban uticaj. Jedan film je velikim delom krivac što mi je sci-fi omiljeni žanr. Jedan film je uzrok mnogobrojnih noćnih mora koje su opsedale moje dečije snove. Jedna scena iz istog tog filma zauvek je urezana u mom sećanju i sa gnušanjem je se sećam. Tu je stvorena kultna heroina filmskog univerzuma, a uporedo sa njom i jedan od najstrašnijih i najopasnijih negativaca, ako se tako može nazvati, ikada. Pokrenuo je revoluciju, postavio standarde, imao i nastavaka, dobrih i onih manje dobrih, ali ono što je sigurno, za mene je jedan od najboljih, a svakako i najdražih ikada. Radi se o Alien-u, a danas vam pišem o najnovijem filmu iz poznate franšize pod imenom Alien: Covenant.
Covenant je svemirski brod sa misijom da kolonizuje planetu Origae-6. Pored posade, na brodu se u hibernaciji nalazi oko 2000 ljudi, 1000 embriona i jedan android - Volter (Michael Fassbender). Dok su svi u snu, Volter se brine za funkcionisanje broda. Međutim, brod iznenada udara olujni naboj neutrina izazivajući priličnu štetu. Posada se budi iz hibernacije i pokušava sačuvati brod. U svoj toj frci brod ostaje bez svog kapetana. Tokom popravki Covenant hvata čudan signal, koji je čini se ljudski. Ispostavlja se da dolazi sa planete koja je veoma blizu, a prema procenama ima idealne uslove za život. Novi kapetan donosi odluku da, pre nego što nastave put, ispitaju obližnju planetu. Otkriće je čini se veliko, međutim...
Alien: pročitaj više...Alien: Covenant (2017)
Na mene, kao ljubitelja sci-fia, jedan film je imao poseban uticaj. Jedan film je velikim delom krivac što mi je sci-fi omiljeni žanr. Jedan film je uzrok mnogobrojnih noćnih mora koje su opsedale moje dečije snove. Jedna scena iz istog tog filma zauvek je urezana u mom sećanju i sa gnušanjem je se sećam. Tu je stvorena kultna heroina filmskog univerzuma, a uporedo sa njom i jedan od najstrašnijih i najopasnijih negativaca, ako se tako može nazvati, ikada. Pokrenuo je revoluciju, postavio standarde, imao i nastavaka, dobrih i onih manje dobrih, ali ono što je sigurno, za mene je jedan od najboljih, a svakako i najdražih ikada. Radi se o Alien-u, a danas vam pišem o najnovijem filmu iz poznate franšize pod imenom Alien: Covenant.
Covenant je svemirski brod sa misijom da kolonizuje planetu Origae-6. Pored posade, na brodu se u hibernaciji nalazi oko 2000 ljudi, 1000 embriona i jedan android - Volter (Michael Fassbender). Dok su svi u snu, Volter se brine za funkcionisanje broda. Međutim, brod iznenada udara olujni naboj neutrina izazivajući priličnu štetu. Posada se budi iz hibernacije i pokušava sačuvati brod. U svoj toj frci brod ostaje bez svog kapetana. Tokom popravki Covenant hvata čudan signal, koji je čini se ljudski. Ispostavlja se da dolazi sa planete koja je veoma blizu, a prema procenama ima idealne uslove za život. Novi kapetan donosi odluku da, pre nego što nastave put, ispitaju obližnju planetu. Otkriće je čini se veliko, međutim...
Alien: pročitaj više... 
Not everything that moves, breathes and talks is alive.
Više puta na sajtu sam do sada spominjao južnokorejske filmove, naročito trilere koji su sigurno najpopularniji izvozni žanr ove kinematografije. Jedan od najpopularnijih autora je svakako Hong-Jin Na (Hong-jin Na), koji je svojim neverovatno napetim debitantskim delom The Chaser stekao instant-slavu. Njegov naredni film The Yellow Sea je sasvim dobar, ali nije ponovio slavu hvaljenog prethodnika. Nakon šest godina pauze, Hong-Jin Na donosi svoj novi rad, horor-triler koji je odlično prošao na brojnim filmskim festivalima.
Priča je smeštena u ruralni predeo Južne Koreje i prati policajca Jong-Gua (Do-won Kwak), koji se ne može baš pohvaliti svojom sposobnošću. Film počinje serijom zločina u kojima se članovi porodice međusobno ubijaju na prilično krvave načine, a Jong-Gu sa svojom ekipom pokušava da ih razreši. Ispostavlja se da su ubice ili zaražene nečim ili ih je zaposeo neki viši entitet koji ih tera na zločine. Sumnja se da lokalni tajanstveni Japanac ima neke veze sa time, a zaplet nastaje kada Jong-Guova ćerka počne da ispoljava simptome potencijalnog ubice.
The Wailing je još jedan južnokorejski film koji predstavlja mešavinu različitih žanrova, ali svi oni zajedno deluju kao skladna celina. Kroz dva i po sata se smenjuju klasičan (južnokorejski) triler, kriminalistička drama sa akcentom na policijski rad, horor sa elementima splatera, ali ima mesta i za komične momente. Autor 
The guy who invented the hamburger was smart. But the guy who invented the cheeseburger... Genius.
Metju Mekonahi (Matthew McConaughey) je u poslednjih nekoliko godina rehabilitovao svoju karijeru i postao cenjeno glumačko ime, birajući teške, pomalo misteriozne i specifične karaktere koje iznosi na sebi svojstven način. Njegov najnoviji film Gold je inspirisan istinitom pričom iz 1993. godine (Bre-X), kada je pronađen veliki rudnik zlata u Indoneziji. Za potrebe snimanja, imena likova i pojedini detalji priče su izmenjeni (izmišljeni).
Upoznajemo Kenija (Mekonahi) koji se bavi porodičnim poslom vezanim za rudnike. Priča počinje kada Keni dotakne dno - posla nema, izgubio je kuću, dosta pije i živi kod svoje devojke Kej (Bryce Dallas Howard), čija je kuća takođe pod hipotekom. Tokom jedne noći sanja o otkriću zlata u Indoneziji, prodaje poslednje vrednosti i ide na aerodrom. U Džakarti se susreće sa Majklom Akostom (Edgar Ramírez), poznatim geologom koji se proslavio otkrićem velikog basena zlata, ali sada živi crne dane. Njih dvojica odlučuju da se zajednički upuste u ovaj avanturistički poduhvat...
Ono što se odmah primeti i ostaje tako do same odjavne špice je činjenica da se film bazira na glavnom glumcu i njegovoj fizičkoj transformaciji za ovu ulogu, sa sve pivskim stomakom. Transformacija je dodatno dočarana time što se Metju u prve dve scene pojavljuje u svom klasičnom izdanju. Međutim, i sa dosta kilograma viška, Metju poseduje svoju 
The broken are the more evolved.
M. Najt Šajamalan je filmaš koji je svojim prvim filmovima The Sixth Sense, Unbreakable i Signs doživeo instant slavu, ali je nakon toga njegova karijera krenula silaznom putanjom, čineći ga skoro, pa autorom B radova. Njegov film Visit od pre dve godine nas delimično podseća kakav je autor ovaj čovek bio, dok je njegov najnoviji film Split privukao dosta pažnje, pre svega zbog izvrsnog Džejmsa MekAvoja (James McAvoy), koji sa briljantnom ekscentričnošću tumači glavnu ulogu (glavne uloge).
Radnja filma Split je prilično jednostavna: nakon rođendanske žurke, tri tinejdžerke bivaju otete. Ispostavlja se da je otmičar Kevin Vendel Kramb (MekAvoj), čovek koji pati od poremećaja identiteta sa čak 23 ličnosti. O tim ličnostima saznajemo više prilikom interakcija sa psihijatrom Karen (Betty Buckley), koja nije svesna da je on otmičar. Jedna od otetih devojaka, Kejsi (Anya Taylor-Joy), je bila zlostavljana kao devojčica i manipuliše najslabijim Kevinovim karakterom kako bi nekako pobegle. Međutim, sve ličnosti u Kevinovoj glavi zaziru od jačanja 24. identiteta, koji će se uskoro osloboditi...
Priča se centrira oko dva karaktera koji su žrtve očiglednog psihičkog i fizičkog zlostavljanja. Dok Kevin ima disocijativni poremećaj ličnosti, Kejsi ima svoje mentalne probleme koji nisu dijagnostikovani. Autor ih prikazuje kao slomljene ljude koji nisu u mogućnosti da žive normalan život, ali nema nimalo empatije prema 
Kada spominjemo filmove iz Južne Amerike, velikoj većini je prva asocijacija sjajni Rikardo Darin. Dabome, sa pravom, jer je on možda i najbolji živi, a uz to najprepoznatljiviji glumac sa tih prostora, ali ja ne bih bila ja da nemam neke druge favorite. Leonardo Sbaralja i Pablo Ečari (trio upotpunjuje Eduardo Noriega) su moji džokeri iz rukava, sjajni argentinski glumci koje radije gledam, čak i od Darina i njegovih filmova. Već su glumili zajedno (Burnt Money), a naravno da njihov novi filmski projekat nije mogao proći bez mene, bar ne na ovom sajtu, svakako na moju veliku radost.
Priča filma prati paraplegičara Hoakuina (Leonardo Sbaraglia), po struci kompjuterskog inženjera, koji se nakon strašne porodične tragedije povukao u sebe i u svoju veliku kuću. Dane provodi radeći u svom podrumu, a jedino društvo mu pravi njegov ostareli pas Kastamiro, kome su dani odbrojani. Nakon što mu stigne poslednja opomena pred iseljenje zbog neplaćanja računa, prisiljen je uzeti podstanare. Na sprat kuće se useljavaju mlada samohrana majka Berta (Clara Lago), plesačica u striptiz klubu, i njena šestogodišnja kćerka Beti, koja je naprasno prestala da priča. Sa njih dve u kući, Hoakin polako počinje da se budi iz depresivne letargije u koju je upao. Jednog dana, dok je radio u podrumu, začuje zvukove iz susedne zgrade koji mu privuku pažnu. Počne ih osluškivati svaki dan sve više i usput otkrivati intrigantne detalje, koje nije ni naslućivao....
Verujte, 
Malo šta se pokazalo tako uspešno kao kombinacija sci-fi žanra sa hororom. To su nam pokazali mnogobrojni uspešni filmovi i franšize, koje su dobile i status kultni. Uticaj koji je na mene ostavio Alien me je napravio najvećim fanom ovog žanra. Nakon njega, usledilo je mnoštvo filmova sa istom postavkom, sa više ili manje uspeha, ali sam redom svaki gledao, pa tako i ovaj poslednji, Life.
Na međunarodnoj svemirskoj stanici sve je spremno za doček sonde koja nosi uzorke prikupljene na Marsu. Sonda stiže i uzorci su tu. Šestočlana posada nestrpljivo očekuje prve nalaze, a oni kažu da je u uzorcima otkrivena i biološka ćelija. Biolog Hju u laboratoriji stvara uslove kako bi pokušao da oživi ćeliju. Na kraju u tome uspeva i ćelija počinje da se deli. Nastaje opšte oduševljenje, a na zemlji je čak održano i izvlačenje koja će škola dati ime novoj vanzemaljskoj vrsti, a ono glasi Kalvin. Ubrzo će jedan manji kvar pokrenuti sled događaja, a pitanje da li je trebalo uopšte igrati se sa vanzemaljskim oblikom života će zlokobno odzvanjati stanicom...
Life je brz i napet, akcijski sci-fi/horor, koji koristi maksimalno svojih sto minuta, ne ostavljajući mesta praznom hodu. Režirao ga je Daniel Espinoza, šveđanin poznat po svojim prethodnim radovima kao što su Snabba Cash, Safe House i Child 44. Espinoza se kroz karijeru okušao u različitim žanrovima, a ovo mu je prvi sci-fi, pa i prvi horor film. Svoje početne korake u atraktivnom žanru je napravio 
Kada sam pisala recenziju za Los Ojos de Juila, rekla sam da meni lično najbolji trileri dolaze iz Španije. Nakon gledanja ovog filma još ćvršće stojim iza te izjave, sada je to već tvrdnja. Međutim, neki od vas, tačnije mnogi od vas se neće složiti sa izrečenim, kako u nekom generalnom smislu, tako i za sebe. Navešće Južnu Koreju kao najplodnije tlo, a neki će ići toliko daleko i spomenuti Amerikance. Mogu pričati isključivo u moje ime i kažem da nema napetijih, zanimljivije postavljenih i izvedenih, a ni intrigantnijih trilera (psiho ili mistery) od onih koji dolaze iz Španije, a ovaj film je itekako jedan od nepobitnih dokaza ovoga što tvrdim.
Radnja filma prati mladog biznismena u usponu Adriana Doriu (Mario Casas), koji se budi u hotelskoj sobi zaključanoj iznutra, sa lešom ljubavnice Laure (Bárbara Lennie) u krevetu. Adrian se ne seća skoro ničega, jer je dobio udarac u glavu, onesvestio se i odbija optužbe da je ubio Lauru. Nakon što njegov dugogodišnji advokat Feliks (Francesc Orella) plati Adrianu kauciju, oni zajedno unajmljuju prestižnu advokaticu Virginu Gudman (Ana Wagener), u pokušaju sklapanja mozaika šta se tačno dogodilo i da oslobode Adriana optužbi .
Sinopsis filma je donekle misliding, ali da bi film imao bolji efekat na vas, ponovila sam ga kako stoji i na IMDb-u, a da bih ostala verna sebi, dodala sam par sitnica koje malo kristališu sam razvoj radnje, da se ne pogubite u samom početku. Međutim, iako mi se baš svideo, 
Mnogi ljubitelji filmova imaju neke svoje omiljene filmske likove, koji zauvek ostaju u sećanju. Jednostavno, takvi likovi se potrefe da spoje sve potrebno kako bi postali filmski besmrtni. Lik bude napisan kako treba, a potom se glumac sa svojom harizmom potpuno srodi sa tom ulogom i dobijemo kultni filmski lik, ili je bar nama takav. Kroz svoj filmski život bilo je više takvih likova. Klint kao revolveraš, Harison Ford kao Solo ili Indi, Mel kao Maks itd. Zasigurno jedan od tih je svakako i Hju Džekmen kao Volverin, a danas upravo pričam o njegovoj oproštajnoj ulozi kao Volverina u filmu Logan.
Logan je treći film u nizu koji nam donosi priču o Volverinu. Prethodno su izašli X-Men Origins: Wolverine (2009) i The Wolverine (2013). Ovaj poslednji režirao je, kao i prethodni iz 2013. godine, Džejms Mangold. Logan nas vodi u budućnost i donosi finalno poglavlje priče o meni najdražem X-Menu.
Budućnost nije ni malo svetla za mutante. Godina je 2029, a mutanti su potpuno zbrisani i o njima se ništa ne zna. Preostali su, Volverin iliti Logan, koji radi kao vozač limuzine i brine se o profesoru Ksavieru i Kalibanu, koji se skrivaju u Meksiku. Profesor je zagazio u desetu deceniju i ima česte napade koje samo lekovi koliko toliko drže pod kontrolom. Međutim, sve se menja kada u njihov život ulazi devojčica po imenom Lora, mladi mutant, a sa njom i velike nevolje...
Logan je po mnogo čemu poseban. Urađen je pod oznakom R, što u prevodu znači - krvi do kolena. 