You have no interest in what I have to say. Unless it confirms what you think you already know.
Operation Finale je istorijska drama koja ekranizuje misiju izraelske obaveštajne službe Šin Bet, u kojoj je nekoliko pripadnika lociralo i privelo pravdi Adolfa Ajhmana, arhitektu Holokausta u Drugom svetskom ratu. Eichmann in My Hands su memoari oficira Pitera Malkina koji su bili baza za pisanje scenarija, a režiju potpisuje Chris Weitz.
Petnaest godina nakon završetka Drugog svetskog rata, verovalo se da je Ajhman (Ben Kingsley), mastermajnd Konačnog rešenja, mrtav. Međutim, operativci obaveštajne službe otkrivaju da je živ - poseduje drugi identitet i radi u predgrađu Buenos Airesa, zajedno sa svojom suprugom i sinovima. Prateći Ajhmanovu rutinu, Malkin (Oscar Isaac) i njegovi agenti planiraju otmicu, kako bi ga tajno izvukli iz Argentine i sudili mu u Izraelu. Ubrzo, njihova misija postaje intenzivna igra mačke i miša...
Postoji nešto morbidno u činjenici da nas zanimaju istorijski portreti zlih ljudi, verovatno jer pokušavamo da shvatimo šta to natera čoveka da uradi ili organizuje tako gnusne stvari. U filmu Operation Finale, priča nas podseća da su takvi ljudi na prvi pogled sasvim obični, što još više stvara potrebu da ih slušamo, sve dok ne postanu totalno odbojni. Autori prikazuju i drugu stranu Adolfa Ajhmana, predstavljaju ga kao obično ljudsko biće, a dobijamo priliku i da čujemo njegovo obrazloženje za svoje postupke.
U realnosti, pročitaj više...Operation Finale (2018)
You have no interest in what I have to say. Unless it confirms what you think you already know.
Operation Finale je istorijska drama koja ekranizuje misiju izraelske obaveštajne službe Šin Bet, u kojoj je nekoliko pripadnika lociralo i privelo pravdi Adolfa Ajhmana, arhitektu Holokausta u Drugom svetskom ratu. Eichmann in My Hands su memoari oficira Pitera Malkina koji su bili baza za pisanje scenarija, a režiju potpisuje Chris Weitz.
Petnaest godina nakon završetka Drugog svetskog rata, verovalo se da je Ajhman (Ben Kingsley), mastermajnd Konačnog rešenja, mrtav. Međutim, operativci obaveštajne službe otkrivaju da je živ - poseduje drugi identitet i radi u predgrađu Buenos Airesa, zajedno sa svojom suprugom i sinovima. Prateći Ajhmanovu rutinu, Malkin (Oscar Isaac) i njegovi agenti planiraju otmicu, kako bi ga tajno izvukli iz Argentine i sudili mu u Izraelu. Ubrzo, njihova misija postaje intenzivna igra mačke i miša...
Postoji nešto morbidno u činjenici da nas zanimaju istorijski portreti zlih ljudi, verovatno jer pokušavamo da shvatimo šta to natera čoveka da uradi ili organizuje tako gnusne stvari. U filmu Operation Finale, priča nas podseća da su takvi ljudi na prvi pogled sasvim obični, što još više stvara potrebu da ih slušamo, sve dok ne postanu totalno odbojni. Autori prikazuju i drugu stranu Adolfa Ajhmana, predstavljaju ga kao obično ljudsko biće, a dobijamo priliku i da čujemo njegovo obrazloženje za svoje postupke.
U realnosti, pročitaj više... 
When we're killed, the past is killed. When kids are killed... that's different. When kids are killed, the future dies. There's no life without a future.
Džeremi Solnie (Jeremy Saulnier) je nezavisni režiser koji je privukao pažnju svojim filmovima Blue Ruin i Green Room. Njegovi radovi poseduju jedinstvenu filmsku estetiku, koju dopunjuje sebi svojstvenim temama i stilom narativa. Hold The Dark je njegov najnoviji film, u kome je ostao dosledan svom fantastičnom vizuelnom doživljaju, ali je ovoga puta segment priče ostavio podeljena mišljenja.
Radnja filma prati dvojicu protagonista. Jedan od njih je Vernon Sloun (Alexander Skarsgård), koji živi u zabačenom naselju na Aljasci i nalazi se na turi u Iraku. Nakon dolaska kući zatiču ga loše vesti i on kreće u beskompromisnu osvetu. Drugi protagonista je Rasel Kor (Jeffrey Wright), pisac i ekspert za vukove, koji u selo dolazi po pozivu Vernonove supruge Medore (Riley Keough). Ničim izazvan, Rasel će se naći umešan u niz nasilnih i teško objašnjivih događaja...
Scenario za ovaj film je napisao Mejkon Bler, na osnovu knjige Vilijama Điraldija i lako je zaključiti šta se odvija u fillmu - u početku lov na životinje, koji kasnije prelazi u lov na ljude. Međutim, mnogo je teže zaključiti o čemu se tačno raditi u Hold The Dark. Saznajemo da je selo u kome se odvija radnja već duže vreme nesrećno i da sve što gledamo ima neke veze sa lokalnim spiritualizmom, ali mi, kao i lik Rasela, teško razumemo 
Some people. Something happens to them. Usually when they're young. And they never get any better.
Melani Loren (Mélanie Laurent) je ljupka Francuskinja, koju mnogi pamte u ulozi Šošane iz Tarantinovog filma Inglorious Basterds. Ova multitalentovana umetnica se u poslednjih nekoliko godina posvetila i režiji i pisanju scenarija. Nakon tri autorska filma na francuskom jeziku, ne baš zapažena van Francuske, stiže i prvo delo na engleskom - u pitanju je težak krimi-triler, koji vas neće ostaviti u previše dobrom raspoloženju nakon gledanja.
Film prati Roja Kedija (Ben Foster), čoveka koji se bavi prljavim poslovima i koji boluje od raka pluća, ali koji nema nameru da se posveti lečenju. Jedne večeri ga šef mafije šalje na zadatak, ali se taj posao ne završava dobro po njega - on beži i sa sobom odvodi mladu prostitutku Roki (Elle Fanning), koja se nalazila u kući. Usput, njih dvoje kupe i njenu mlađu sestru Tifani i odlaze u njegov rodni grad Galveston, kako bi Roj isplanirao osvetu.
Najkraće rečeno, Galveston je teška priča o dvema očajnim i izgubljenim dušama, čije je živote spojilo nasilje. Dok je Roju nasilje sastavni deo života i od njega živi, Roki je, kako naknadno saznajemo, žrtva praktično čitav svoj život. Njih dvoje nemaju previše razloga da se kreću zajedno i njihov međusobni odnos se drži na staklenim nogama, ali je u isto vreme i neizbežan - koliko god bili različiti i koliko god njihov susret bio slučajan, ostaju zajedno 
I didn't know her. I didn't know my daughter.
Searching je prvi dugometražni film autora Aniša Čagantija, a reč je o trileru čija je priča predstavljena na netipičan način. Naime, praktično ceo film, izuzev malobrojnih scena snimljenih napolju, prikazuje ono što se dešava na ekranu kompjutera ili smartfona. Film je debitovao na festivalu Sundance, a vremenom je ostvario solidnu zaradu na bioskopskim kasama, zahvaljujući odličnoj premisi i izvedenom vizuelnom predstavljanju priče.
Film prati porodicu Kim koju čine Dejvid (John Cho), Sara (Sara Sohn) i njihova ćerka Margo. Margo odrasta kao voljeno dete, bavi se muzikom i niže uspehe u školi. Zaplet nastaje kada Margo kao 16-ogodišnjakinja iznenada nestane. Slučaj dobija lokalni policijski agent (Debra Messing), zadužena za slučajeve nestalih osoba, a Dejvid odlučuje da potraži informacije na mestu gde postoje brojne tajne - u laptopu svoje ćerke. Očajni Dejvid mora pažljivo istražiti digitalne otiske njegove ćerke i svet društvenih mreža u potrazi za bar nekim tragom, pre nego što je zauvek izgubi.
Moram priznati da nisam očekivao da ovaj triler bude snimljen na tako hiper-moderan način, kroz tehnologiju koju koristimo za svakodnevnu komunikaciju - dobar deo vremena provodimo zureći u neki ekran, što onda ne bi gledali i film predstavljen na taj način? Kao što sam spomenuo, dobar deo filma prikazuje ekrane različitih uređaja i sve ono što se nalazi na njima, poput softvera za komunikaciju, 
A relief, in a way that at least now I don't have to look at him.
Verovatno se svi sećate terorističkih napada u Norveškoj iz 2011. godine, kada je Anders Brejvik ubio 77 ljudi u dva odvojena napada. Cenjena ratna novinarka i autorka Asne Seirstad je na osnovu ovih događaja napisala knjigu One of Us: The Story of Anders Breveik and the Massacre in Norway, koja je poslužila kao podloga za ovaj film. Pol Gringres (Paul Greengrass) potpisuje režiju, scenario i produkciju, a okupio je norvešku glumačku ekipu, koja u filmu priča na engleskom (?).
22. jula 2011. godine, ekstremni desničar Brejvik (Anders Danielsen Lie) je detonirao bombu u samom centru Osla, a nakon toga se uputio na ostrvo Utoja, gde se nalazio kamp za decu. Nakon predstavljanja ovih strašnih događaja, radnja filma se deli na nekoliko delova i prati Brejvikove motive, njegovo suđenje, advokate koji učestvuju u ovom slučaju, tinejdžere koji su preživeli napad, kao i unutrašnju politiku Norveške. Najviše pažnje dobija mladi Viljar (Jonas Strand Gravli), dečak koji je preživeo napad i koji je svedočio na suđenju, a mi pratimo njegovu borbu da povrati zdrav i normalan život...
Kao što sam spomenuo, prvih 40-ak minuta filma prikazuju pripremu i izvršenje Brejvikovih planova, a Gringres nema nameru da nešto prikaže ublaženo - njegov pristup predstavljanja napada na ostrvu se praktično graniči sa eksploatacijom. Naravno, priča ovog filma bi imala smisla i da je te scene zamenio kratki 
Fuck it all. Clean it up.
Pre tri godine su nam scenarista Tejlor Šeridan (Taylor Sheridan) i veoma cenjeni režiser Deni Vilnjev (Denis Villeneuve) pružili Sicario, upečatljivi triler koji je tehnički doveden do perfekcije i film za koji nije potrebna neka posebna preporuka da bi ga neko pogledao. Pomenuti duo, odlična glumačka ekipa, majstor kinematografije Rodžer Dikins i islandski kompozitor Johan Johanson - uspeh je bio zagarantovan. Tri godine kasnije stiže nam (uglavnom nepotreban) nastavak pod naslovom Sicario: Day of the Soldado.
U nastavku priče pratimo pojačan intenzitet rata protiv droge i narko-kartela, koji su počeli da krijumčare teroriste preko granice SAD-a. Federalni agent Met Grejver (Josh Brolin) dolazi u situaciju da ponovo sarađuje sa misterioznim Alehandrom (Benicio Del Toro), kome je narko-bos pobio porodicu kako bi poslao poruku. Njih dvojica imaju zadatak da izazovu sukobe dilera u Meksiku, a kao metod biraju otmicu ćerke narko-bosa sa kojim Alehandro ima nerešenu prošlost. U situaciji kada devojčica predstavlja kolateralnu štetu, agenti će početi da preispituju svoju misiju...
S obzirom da je borba sa dilerima droge eskalirala, samim tim je i taktika borbe protiv njih postala radikalnija. Alehandro i Met sa svojim timom deluju kao pravi ljudi za takav rat, nemaju problem da budu agresivniji i da svoju beskompromisnost podignu na viši nivo - ne može se reći da uživaju u onome što rade, ali je svako od njih veoma motivisan da 
Više puta do sada sam spomenuo da je Australija pravo malo blago što se tiče nezavisnih filmova. Njihove produkcije se ne bave previše promocijom, vodeći se parolom da će kvalitet svakako dopreti do ljudi koje to zanima. Poslednji u nizu zanimljivih projekata je Cargo, koji je dugometražna verzija hvaljenog kratkog filma iz 2013. godine, a obe verzije potpisuju Ben Hauland i Jolanda Remke. Činjenica je bi retko ko čuo za ovaj film da ga Netflix, nezvanični spasilac indi projekata, nije pokupio.
Na samom početku filma upoznajemo tročlanu porodicu koju čine Endi (Martin Freeman), Kej (Susie Porter) i njihova ćerkica Rosi. Oni se voze brodićem kroz ruralnu Australiju i ubrzo shvatamo da to njihovo putovanje nije produkt zabave ili želje za pustolovinom, nego potreba za preživljavanjem. Svet je doživeo neku vrstu zombi epidemije, kopno je prepuno žrtava, a oni su bezbedni na brodu, iako imaju problema sa nestašicom namirnica. Jednom prilikom, Endi primećuje napušten brod, sa koga donosi veću količinu hrane, a taj postupak će njihovu situaciju dovesti iz loše u goru...
Priča filma Cargo je zanimljiva, jer se u post-apokaliptičnom svetu bavi likovima i njihovim emocijama, a ne akcijom i jurnjavom za zombijima. Ljubitelji tradicionalnih filmova ovog tipa svakako neće biti zadovoljni što se potencijal vezan za zombije ne koristi previše, nego ga autori svesno zapostavljaju u korist nekoliko zaista jakih emotivnih udaraca. Atmosfera je napeta, sa osećajem 
Bila je to ljubav na prvi pogled. Od te davne 1987. godine, pa do danas, nikada se nije ugasila i mnogo puta sam joj se sa oduševljenjem vraćao. Emocija je još jača činjenicom da je to bio prvi film (ne računajući crtaće) koji sam sa ocem pogledao u bioskopu. Arni i ekipa u jednom od najdražih mi lično, a i najboljih filmova tog žanra uopšte za većinu filmofila. Naravno, reč je o Predator-u. Zbog toga je i uzbuđenje bilo na vrhuncu kada se pojavio novi nastavak 2018. godine pod imenom The Predator.
The Predator je četvrti film u seriji ili šesti ako računamo ona dva hibridna sa Alien-om. Međutim, svi ti posle Arnijevog iz 1987. nisu bili ni blizu, što kvalitetom, što popularnošću. Onaj drugi može i proći jer je zadržao deo atmosfere prvog, dok su ostali išli na dodvoravanje publici i odstupili su od prvobitne, prvenstveno jezive atmosfere koja ga je krasila. U isti koš može se staviti i ovaj poslednji The Predator, koji nije opravdao očekivanja, barem kada se radi o Predator filmu.
Režiju i scenario potpisuje Šejn Blek, poznat po svom posebnom akcionom stilu filmova kao što su Lethal Weapon, Last Action Hero, Irom Man 3, The Nice Guys itd. On je čak i glumio manju ulogu u originalnom Predatoru. Njegovi filmovi su nabijeni akcijom i humorom i uz njih smo se sjajno zabavljali više puta. Međutim, u tome možda i jeste jedan od glavnih problema, kada je u pitanju The Predator.
Orginalni Predator je bio film koji je dobio status kultni čim 