On those high levels you can eat anything you want, but you don't have anything to wait for. Your mind runs wild. U ekonomiji, sociologiji, antropologiji i drugim naukama se koristi izraz tragedija zajednice (tragedy of the commons) za situaciju kada se u sistemu deljenih resursa pojedinci ponašaju prema sopstvenom interesu, suprotno opštem dobru svih korisnika. Na taj način oni te resurse kvare ili iscrpljuju, a ono što se u ranijim teorijama vezivalo za pristup rekama, putevima ili ribnjacima, u modernim verzijama se odnosi na svakodnevne stvari poput kancelarije. Trio španskih autora nam donosi horor-triler El Hoyo čiji se scenario oslanja na gorepomenuti koncept, tj. predstavlja njegovu metaforu. Protagonista Goreng (Ivan Massagué) se budi u vertikalnom zatvoru sa jednom ćelijom i dvoje ljudi na svakom nivou, a tačan broj nivoa je nepoznat. Zatvor deluje kao beskrajna noćna mora sa nehumanom borbom za opstanak jer se platforma sa hranom spušta kroz rupu u centru ćelije na svega dva minuta. Problem je što platforma kreće od prvog nivoa, sva hrana se razgrabi već negde oko pedesetog, pa ostali zatvorenici moraju da se snalaze kako znaju i umeju... Kao da to nije dovoljna začkoljica, zatvorenici se na kraju svakog meseca raspoređuju na novi nivo - oni što su bili na pri vrhu i uživali u razvrsnoj ponudi hrane mogu sledećeg meseca biti negde pri dnu, kada platforma sa hranom bude potpuno prazna. Zatvorenici na najvišem nivou jedu koliko mogu i uopšte nemaju pročitaj više...El Hoyo/ The Platform (2019)
On those high levels you can eat anything you want, but you don't have anything to wait for. Your mind runs wild. U ekonomiji, sociologiji, antropologiji i drugim naukama se koristi izraz tragedija zajednice (tragedy of the commons) za situaciju kada se u sistemu deljenih resursa pojedinci ponašaju prema sopstvenom interesu, suprotno opštem dobru svih korisnika. Na taj način oni te resurse kvare ili iscrpljuju, a ono što se u ranijim teorijama vezivalo za pristup rekama, putevima ili ribnjacima, u modernim verzijama se odnosi na svakodnevne stvari poput kancelarije. Trio španskih autora nam donosi horor-triler El Hoyo čiji se scenario oslanja na gorepomenuti koncept, tj. predstavlja njegovu metaforu. Protagonista Goreng (Ivan Massagué) se budi u vertikalnom zatvoru sa jednom ćelijom i dvoje ljudi na svakom nivou, a tačan broj nivoa je nepoznat. Zatvor deluje kao beskrajna noćna mora sa nehumanom borbom za opstanak jer se platforma sa hranom spušta kroz rupu u centru ćelije na svega dva minuta. Problem je što platforma kreće od prvog nivoa, sva hrana se razgrabi već negde oko pedesetog, pa ostali zatvorenici moraju da se snalaze kako znaju i umeju... Kao da to nije dovoljna začkoljica, zatvorenici se na kraju svakog meseca raspoređuju na novi nivo - oni što su bili na pri vrhu i uživali u razvrsnoj ponudi hrane mogu sledećeg meseca biti negde pri dnu, kada platforma sa hranom bude potpuno prazna. Zatvorenici na najvišem nivou jedu koliko mogu i uopšte nemaju pročitaj više... 
U vremenu kada bioskopskim repertoarima dominiraju uglavnom generički blokbasteri, pravo je osveženje videti mali, kreativni film. Reč je radu I Am Mother, debitantskog režisera i ko-scenariste Granta Spjutora. Ovo je ujedno i debitantski film producentske kuće The Penguin Empire, a iza svega stoji Netflix, naravno. Početak filma nas smešta u neodređenu budućnost, gde je okolina zagađena, a čovečanstvo na pragu iščezavanja. Unutar podzemnog bunkera se nalazi na hiljade ljudskih embriona, a sa njima je Majka, robot stvoren kako bi ponovo naselio Zemlju nakon izumiranja čovečanstva. Robot uzima jedan od embriona i uskoro nam stiže Ćerka (Clara Rugaard). Majka podiže devojčicu, brine se o njoj, svakodnevno je uči nečemu i proverava njeno znanje. Međutim, jedinstvena veza između njih je ugrožena kada se pojavi neočekivani uljez (Hilary Swank)... Kako je rasla, Ćerka je sticala sve više znanja, a samim tim je rasla i njena znatiželja šta se dešava van objekta. Njoj je teško da zamisli život sa drugim ljudima, jer nikada nije videla drugu osobu, ali njen genetski sklop ima potrebu da pripada nekome ili da bude deo nečega. Majka njenu znatiželju seče u korenu, pravdajući se da je napolju previše toksično da bi se upuštala u avanturu. I onda jednog dana dolazi do kucanja na spoljnim vratima, a samim tim se Ćerkin život okreće naglavačke. Sasvim očekivano, dolazi do napetosti između pridošlice i Majke, s obzirom da govore vrlo različite 
Power is tearing human minds apart and putting them back together in new shapes of your own choosing. Nineteen Eighty-Four iliti 1984 je britanski film koji predstavlja ekranizaciju istoimenog čuvenog romana Džordža Orvela. Simbolično je snimljen 1984. godine, a ekranizaciju potpisuje Michael Radford. Film baziran na tako složenom i dobro poznatom materijalu je lako mogao biti potpuna katastrofa, ali sreća, sa ovom adaptacijom nije takav slučaj. Radnja filma je smeštena u distopiju kojom vlada svemoćni, represivni totalitarni režim države Okeanije. Protagonista je Vinston Smit (John Hurt), birokrata ministarstva istine, koji ima zadatak da prepravlja istorijske činjenice i da briše postojanja određenih ljudi. Iako je svestan da Veliki brat neprekidno motri svaki njegov pokret i sluša svaku izgovorenu reč, on započinje vlastitu borbu protiv poretka. Ono što je počelo kao pisanje tajnog dnevnika, prelazi u gaženje društvenih normi, koje zabranjuju sve što je individualno... Okeanija je sveprisutna država kojom vlada Veliki brat, koja je u stalnom ratu i koja ima cilj da proletarijat, koji je slobodan od kontrole države, ostane bez obrazovanja i kapitala. U svakoj stambenoj jedinici se nalazi teleskrin, koji neprestano emituje vesti, ali i špijunira stanovništvo. Upravo je objavljeno deseto izdanje rečnika Novogovora, koji sa svakim novim izdanjem ima sve manji broj reči. Naš protagonista ima odgovoran posao, jer svojim tekstovima kontroliše budućnost 
First name: Mister. Last name: Glass. M. Night Shyamalan je filmaš koji je svojim prvim filmovima The Sixth Sense, Unbreakable i Signs doživeo instant slavu, ali je nakon toga njegova karijera krenula silaznom putanjom, čineći ga skoro, pa autorom B radova. Njegov prethodni film Split je privukao dosta pažnje, pre svega zbog izvrsnog Džejmsa MekAvoja (James McAvoy), koji sa briljantnom ekscentričnošću tumači glavne uloge. Ovaj film je donekle podsetio kakav je autor Šajamalan bio, a ispostaviće se da je Split drugi po redu projekat u trilogiji Glass, koja još čini i film Unbreakable iz 2000. godine. Nedavno je stigao i treći film, nazvan po samoj trilogiji, koji zaokružuje priču i sudbine naših anti-junaka. Radnja filma počinje sa Dejvidom Danom (Bruce Willis), koji aktivno traga za nadljudskom ličnošću Kevina Vendela Kramba (James McAvoy), koji je oteo četiri devojke. Njihov sukob će dovesti do hapšenja obojice, koji dospevaju u psihijatrijsku bolnicu, pod nadzor doktorke Eli Stejpl (Sarah Paulson). Ispostaviće se da se tamo nalazi i Ilajdža Prajs (Samuel L. Jackson), sa kojim se Dejvid sukobio u prvom filmu. Doktorka Stejpl pokušava da dokaže da trio zapravo nema nadljudske sposobnosti, ali ćemo uskoro shvatiti da Ilajdža ima svoje planove... U periodu kada je snimao prvi film, Šajamalan je svojim producentima donosio veliku zaradu, jer je bio sposoban režiser, ali i scenarista sa sjajnim idejama, koje je lako razrađivao i sprovodio 
Adaptacija raznoraznih stripova, anima, igrica, knjiga je sve više. Neke su dobre, neke nisu, ali, ako mene pitate, neka ih bude još više. Neka se rade nove adaptacije i unesu malo osveženja u more ributova, sikvela, prikvela i ostalih ikvela kojim nas bombarduju, a koji su po pravilu (čast izuzecima) od užasa do meh levela. Ova nova adaptacija, najavljena pre deceniju i po, odmah mi je probudila pažnju jer, prvo, radi se o adaptaciji mange, a drugo, iza nje stoji odličanstveni dvojac James Cameron & Robert Rodriguez. Meni je bilo dovoljno da sa nestrpljenjem dočekam da zaigra u bioskopu. Alita: Battle Angel je prošla kroz dugogodišnje ležanje u ladicama o kome neću pričati, a konačno je na sunce dana izneo Kameron kao scenarista i producent, te Rodrigez kao režiser. Inače, Alita je adaptacija japanske sajberpank mange Gunm iliti Alita: Battle Angel, autora Jukita Kišira (Yukito Kishiro). Priča se dešava nekih petsto godina u budućnosti, a trista od misterioznog Pada. Tada su u ratu uništeni svi nebeski gradovi, sem jednog, Zalema. Ispod njega, na zemlji, nastao je megalopolis Iron City, gde obični ljudi, nedostojni visina, životare i bore se da prežive. Tako doktor Ido (Christoph Waltz) na otpadu jednog dana pronađe vidno oštećenog kiborga sa glavom mlade devojke. Otkriva da je njen mozak živ, ali i nešto posebno što kuca u grudima. U svojoj ordinaciji daje joj sintetičko telo i rađa se Alita, mlada kiborg-devojka, bez sećanja na dotadašnji 
It’s not a happy game, it’s a fucking nightmare world. Black Mirror je sjajna britanska antologijska serija smeštena u blisku haj-tek budućnost, koju je lako zamisliti i smatrati je realnom. U svakoj epizodi pratimo razvitak određene tehnologije i njen uticaj na psihu pojedinca i međuljudske odnose. Iako je nakon treće sezone predviđen kraj, ekipa iz Netflixa je producirala četvrtu sezonu, a nedugo nakon nje je najavljena i peta sezona. Dok ona ne stigne, od autora Dejvida Slejda i Čarlija Brukera smo dobili specijal Bandersnatch. Najkraće rečeno, ovo je interaktivni projekat, totalno nov i inovativan način gledanja filma, u kome gledalac aktivno učestvuje tako što donosi odluke umesto glavnog junaka. Radnja filma je smeštena u 1984. godinu i pratimo mladog programera Stefana Batlera (Fionn Whitehead), koji pokušava da realizuje adaptaciju knjige Bandersnatch u video igru. Cilj mu je da delo tragičnog pisca Džeroma Dejvisa postane revolucionarna video igra u kojoj učesnik donosi niz odluka kako bi došao do kraja. Njegov trud da se skoncetriše na programiranje uskoro dovodi do toga da preispita da li svoje odluke donosi sam ili je nečija marioneta... Od samog početka, kada birate šta će naš junak da doručkuje, Bandersnatch nam nudi mogućnost da odaberemo dalju sudbinu Stefana ili će biti doneta difoltna odluka. Kada se dođe do kraja filma, dobijamo mogućnost da se vratimo korak unazad i odaberemo drugačije. Na taj način dobijamo različite 
Kada se radi o stripovskim junacima ovjekovečenim na velikom ekranu, poslednju deceniju Marvel je postavio visoke standarde i ostvario veliki uspeh u svakom smislu, posebno onom finansijskom. Otvorena su vrata ekranizaciji i drugih junaka iz drugih univerzuma. Naravno, kada pričamo o Marvelu, neizostavan je i drugi strip gigant DC. DC je pre zlatnog Marvelovog doba, kada je reč o filmovima, držao glavnu reč, prvenstveno sa Betman franšizom, posebno onoj u Nolanovoj interpretaciji. Međutim, poslednju deceniju DC je imao problema u takmičenju sa Marvelom. Začetak novog DC Cinematic univerzuma je bio sve samo ne lak. Problemi su se rađali sa Superman i Batman filmovima, a teško je prošao i najjači adut Justice League. Iako možda više naginjem DC strani, a ni pomenuti filmovi mi nisu loši kako je zagraktala široka svetska masa, moram priznati da je Marvel imao nešto što DC nije, a šta tačno ne znam. Onda se pojavio odličan Wonder Woman, kao nagoveštaj svetlije budućnosti. Sada nam je kao prvi iz te svetlije budućnosti došao spektakularni Aquaman. Aquaman je jedan od članova Justice League i u istoimenom filmu nam ga je predstavio harizmatični Jason Momoa. Sada je dobio sopstveni film, a njegova radnja se dešava nakon Justice League. Artur aka Aquaman je sin kraljice Atlane (Nicole Kidman), koja nam dolazi iz podvodnog sveta Atlantide. Dobila ga je iz veze sa običnim čovekom, svetioničarem u koga se zaljubila bežeći od dogovorenog braka. Međutim, 
Steampunk i ime Piter Džekson bili su više nego dovoljni da me, kao kukca na svetlo, privuku ka novom filmskom ostvarenju za koje su oba vezana. Steampunk je ljubav od dečačkih dana, a Džekson samo zbog LOTR, da ne spominjem ostalo, stoji na visinama mojih filmskih favorita. Jedan pogled na tizer od nekih minut vremena i gorenavedeno bilo je više nego dovoljno da sa nestrpljenjem čekam kraj ove godine i film Mortal Engines (Smrtonosne mašine). Zasnovan na istoimenom YA romanu, prvom od četiri nastavka, autora Filipa Riva, dugo se kotrljala. Zapravo, bilo je potrebno skoro deceniju da konačno ugleda svetlost dana. Veliki fan pomenute knjige, Piter Džekson, uskočio je u projekat kao producent, napravljen je scenario i mašine su konačno zabrundale po predelima Novog Zelanda. I umesto bajkovitog kraja čitave priče, živjeli su srećno do..., utisci nakon gledanja nisu baš toliko bajkoviti. Priča nas vodi skoro 1200 godina od sada. Svet kakav znamo više ne postoji. Sve je smrvljeno u 60-minutnom ratu. Zemlja ne izgleda kao što izgleda danas, tj. kontinenti i sve ostalo je zbrkano. Gradovi zapadne civilizacije su postali mobilni. Čudovišta na gigantskim gusenicama su predatori koji love manje gradove i hrane se njima. Najveći od svih je London sa kojim naša priča i počinje. Resursa je sve manje i London je prisiljen da pređe na kontinentalnu koru i nastavi svoj lov. Gradom vlada gradonačelnik, dok gradski kapetan, svepoznati i popularni Valentajn (Hugo 