What do you do when the war you're fighting just can't possibly be won in any meaningful sense? Well, obviously, you sack the guy not winning it and you bring in some other guy.
Netflix je odlučio da se, nakon snimanja serija i finansiranja indi filmova, uključi u trku sa velikim producentskim kućama. U kompaniji je krenula etapa snimanja visokobudžetnih komercijalnih filmova u kojima glavnu ulogu nosi neko sa holivudske A liste. War Machine je jedan od prvih takvih filmova, a u pitanju je satira nastala po ekspozeu Majkla Hejstingsa The Operators, koji se bavio dejstvima američke vojske u Avganistanu, konkretnije generalom Stenlijem Mekristalom koji je u ovom filmu postao general Glen MekMahon.
Gorepomenuti harizmatični i veoma uspešni general nakon Iraka biva poslat u Avganistan, kako bi sredio situaciju u toj zemlji i priveo kraju rat koji traje preko osam godina. Stiže u vojnu bazu kao rok zvezda, ali tamo zatiče umorne i bezvoljne vojnike, kao i političare čiji se planovi razlikuju od njegovih. On želi da dobije rat, što zvuči kao nemoguća misija za sve oko njega, a dodatni problem nastaje kada stručni novinar objavi svoje viđenje čitave situacije...
War Machine je tip filma koji je zanimljiviji zbog onoga što predstavlja i pozadine njegovog snimanja, nego zbog same priče u njemu. Producentski na veoma visokom nivou, ovo satirično predstavljanje fikcionalizovanog Stenlija Mekristala je veoma uverljivo. U prilog tome idu setovi koji su prosto preslikali pročitaj više...War Machine (2017)
What do you do when the war you're fighting just can't possibly be won in any meaningful sense? Well, obviously, you sack the guy not winning it and you bring in some other guy.
Netflix je odlučio da se, nakon snimanja serija i finansiranja indi filmova, uključi u trku sa velikim producentskim kućama. U kompaniji je krenula etapa snimanja visokobudžetnih komercijalnih filmova u kojima glavnu ulogu nosi neko sa holivudske A liste. War Machine je jedan od prvih takvih filmova, a u pitanju je satira nastala po ekspozeu Majkla Hejstingsa The Operators, koji se bavio dejstvima američke vojske u Avganistanu, konkretnije generalom Stenlijem Mekristalom koji je u ovom filmu postao general Glen MekMahon.
Gorepomenuti harizmatični i veoma uspešni general nakon Iraka biva poslat u Avganistan, kako bi sredio situaciju u toj zemlji i priveo kraju rat koji traje preko osam godina. Stiže u vojnu bazu kao rok zvezda, ali tamo zatiče umorne i bezvoljne vojnike, kao i političare čiji se planovi razlikuju od njegovih. On želi da dobije rat, što zvuči kao nemoguća misija za sve oko njega, a dodatni problem nastaje kada stručni novinar objavi svoje viđenje čitave situacije...
War Machine je tip filma koji je zanimljiviji zbog onoga što predstavlja i pozadine njegovog snimanja, nego zbog same priče u njemu. Producentski na veoma visokom nivou, ovo satirično predstavljanje fikcionalizovanog Stenlija Mekristala je veoma uverljivo. U prilog tome idu setovi koji su prosto preslikali pročitaj više... 
Ruski filmovi su uvek bili posebni, baš kao i naši domaći. Imaju taj neki posebni šmek, način priče i razmišljanja. Zbog toga su često bili neshvaćeni ili ne baš najbolje razumljivi zapadnoj publici. Verujem da Rusima to nije teško padalo, jer su radili filmove za svoju publiku, koja ih i te kako razume. Ruska kinomatografija je jedna od najbogatijih i izrodila je neka od najvećih imena filmske umetnosti, bilo režisera, glumaca ili pisaca. Lično sam pogledao dosta onih koji su mi odlični i često skoknem ka istoku u potrazi za odmorom od Holivuda i njegovog standarda filma. To sam uradio i sa ovim, koji važi za treći najskuplji ruski film ikada, po imenu Viking.
Priča je smeštena u deseti vek i odigrava se u zemlji Kijevske Rusije, nakon smrti velikog kneza Svetislava. Iza kneza su ostala tri sina, Jaropolk, Oleg i Vladimir. Kako to već biva, u borbi za vlast Jaropolk ubija Olega, a Vladimir, najmlađi, beži na daleki sever. Tamo uz pomoć Svenelda, ratnika koji je služio i njegovom ocu, okuplja Vikinge, plaćenike, i vraća se u rodnu zemlju kako bi se suočio sa Jaropolkom. Po svom dolasku, tražeći saveznike kroz brak, čitava priča i njegov naum doživljavaju obrt kada bračna ponuda preraste u pakao...
Viking od samog starta počinje vizuelno snažno i upečatljivo. Tu svoju snagu prikazuje preko dva naredna sata i prosto vas očarava vizuelnošću u kojoj se ogleda sjajna fotografija, lokacije, realistični efekti i neverovatno uverljivi kostimi 
With the world so set on tearing itself apart, it don't seem like such a bad thing to me to want to put a little bit of it back together.
Iza Mela Gibsona (Mel Gibson) je turbulentna decenija u kojoj je svojim ponašanjem doveo u pitanje svoju egzistenciju u Holivudu. Međutim, pored teške naravi i diskutabilnih životnih odluka, niko ne može da porekne da je on izuzetno kvalitetan režiser. Posle uspešnih filmova Braveheart, The Passion of the Christ i Apocalypto, Gibson je napravio desetogodišnju pauzu u kojoj je dvaput odbio snimanje ovog filma, ali je na kraju ipak pristao da sedne u režisersku stolicu.
Hacksaw Ridge je film o istinitoj priči Desmonda Dosa, prvog čoveka u istoriji američke vojske koji je dobio Medalju časti, iako se pozvao na amandman koji mu dozvoljava da ne koristi oružje u ratnim dešavanjima. On je nakon bitke na ostrvu Okinava, na grebenu po kome je film dobio ime, potpuno sam izvukao 75 ranjenika i spustio ih na bezbedno. Scenario se dosta oslanja na nagrađivani dokumentarac The Conscientious Objector, a prošao je pakleni put koji je trajao preko dvanaest godina kako bi napokon bio ekranizovan.
Nakon japanskog napada na Perl Harbur, mladi Desmond Dos (Andrew Garfield) je, kao i dobar deo mladih američkih ljudi, osetio potrebu da se pridruži vojsci i stane u odbranu svoje zemlje. Međutim, Desmond se dosta razlikuje od većine svojih vršnjaka. Nakon incidenta sa rođenim bratom u ranoj mladosti i odrastanja sa nasilnim ocem alkoholičarem 
Kada se spomene termin najbolji ratni filmovi obično se nabrajaju holivudska remek-dela sedme umetnosti kao što su Apocalipse Now, Full Metal Jacket ili Platoon. Međutim, čak i među ljubiteljima ovog žanra često su zaboravljeni ili preskočeni filmovi koji ne dolaze iz Holivuda, ali se skoro po svakim kriterijumima (osim eventualno po produkciji) mogu porediti sa poznatijim naslovima. Jedan od njih je Idi i smotri, sovjetski film Elema Klimova koji je po mišljenju mnogih broj jedan u svom žanru.
Radnja je smeštena u 1943. godinu i prati beloruskog dečaka Florju koji pronalazi staru pušku i rešava da se priključi slabo opremljenim sovjetskim partizanima, koji se suprotstavljaju nemilosrdnim i brojnim snagama nemačke vojske. Naivni dečak ubrzo shvata da je rat pravi pakao i svedoči scenama koje bi poremetile i psihički mnogo stabilnije ljude. Film je šokantna hronika njegovog ratnog iskustva i horora koji preživljava, a kako radnja odmiče, tako se gube njegova dečačka nevinost i razum.
Pojedinci ovaj film smatraju klasičnom sovjetskom propagandom u kome su Belorusi neka vrsta anđela, a Nemci otelotvorenje pakla - to je daleko od istine, jer ako je film propagandni materijal, zbog čega su scenaristi čekali osam godina da dobiju dozvolu sovjetskih cenzora. Premijera je bila na četrdesetogodišnjicu pobede sovjetskih snaga i film bio kandidat SSSR-a za Oskara. Ovo je jedan od onih filmova koji su kriminalno zapostavljeni, pre svega jer dolazi iz komunističke 
'Cowards die many times before their deaths; The valiant never taste of death but once.' That's Shakespeare.
Prag je jedna od najpopularnijih evropskih destinacija i grad za koji me vežu lepe uspomene. Dosta sam čitao o kulturi češkog naroda, naročito o čuvenoj školi filma iz Praga i rado pogledam svaki film čija se radnja dešava u njemu. Miroljubiv češki narod nije uspeo da izbegne grozote Drugog svetskog rata, pre svega zbog svog važnog geo-strateškog položaja i produktivnih fabrika, a u ovom filmu se malo bolje upoznajemo sa prilikama koje su vladale u gradu za vreme rata.
Anthropoid je priča o istoimenoj misiji saveznika u Drugom svetskom ratu, koja je imala za cilj atentat na visokog zvaničnika nemačke vojske, generala Rajnharda Hajdriha. On je jedan od idejnih tvoraca koncetracionih logora i šef nemačkih trupa u okupiranoj Čehoslovačkoj. Vlada smeštena u Londonu šalje agente Josefa (Cillian Murphy) i Jana (Jamie Dornan) sa misijom koja neće odmah naići na odobravanje čak ni u pokretu otpora. Ipak, naređenje je naređenje i članovi pokreta kreću sa pripremama za atentat...
Žanr ratne istorijske drame se visoko kotira na mojoj lestvici omiljenosti jer kombinuje hrabre životne priče sa okruženjem i dešavanjima kada je jako teško ostati priseban i kada je većina ljudi gurnuto u okolnosti koje ne slute ništa dobro. Junaci operacije Antropoid su hrabri ljudi koji su rizikovali bukvalno sve zbog cilja misije, ali su junaci i ljudi koji su 
Metju Mekonahi (Matthew McConaughey) je glavni krivac zbog koga se sa nestrpljenjem iščekuje svaki novi film u kome on učestvuje. Nakon niza fenomenalnih uloga, što na velikom, što na malom platnu, očekuje se svaka njegova nova, da vidimo šta će ovaj put da nam ponudi. Poslednja koju sam imao priliku da gledam je uloga Njutona Najta u filmu Free State of Jones.
Film nam govori o vremenu Građanskog rata u Americi, koji se vodio između Konfederacijskih snaga i snaga Unije. Oko prava jednih da i dalje drže robove i namera drugih da ta prava ukinu i da robovi postanu slobodni ljudi, iako su tu u suštini bile razmirice oko interesa bogatih, a preko leđa onih koji to nisu. Upravo tu realnost i prave razloge rata na svojoj koži je osetio i Njuton Najt, sanitetsko osoblje zadužen da ranjene izvlači sa prvih linija u vojsci Juga. Nebrojeno puta one koje dovede nema niko da pogleda, jer su svi doktori zauzeti spašavanjem oficira (bogatih) dok ovi drugi čekaju, pa ako prežive - super.
Takvu sudbinu doživljava i njegov sestrić, dečak koga su u nedostatku vojske regrutovali, a koji umire na Najtovim rukama. Najt odnosi dečaka kući da ga sahrani kako dolikuje i napušta vojsku, postajući time dezerter. Povrh svega, došavši kući, svedoči kako postoji jedinica Konfederacijske vojske koja ide od kuće do kuće i uzima od ljudi sve što imaju, a sve kao na račun vojske i njihovih potreba. Njutonu je dosta svega i uzima pravdu u svoje ruke...
Free State of Jones 
Ameri, njihova uplitanja i ratovanja gde treba i ne treba i sve što je proisteklo iz svega toga, neosporno su beskrajna inspiracija filmskoj industriji. Tako je nastalo more filmova koji većinom glorifikuju ta ista njihova uplitanja i ratovanja sa posebnim isticanjem američkog heroja kao istinskog pravednika i zaštitnika svih unesrećenih. Ponekad bi iskočio i film koji bi prikazao ne tako bajnu sliku ni policajca, a ni heroja, posebno istaknuvši sam njihov odnos tj. nebrigu sistema prema heroju. Kako bilo, ovih manjinskih filmova u poslednje vreme je sve više, a jedan koji će imati sličan pristup svakako nisam očekivao od čoveka koji kroz sva svoja ostvarenja maše američkom zastavom. U pitanju je Majkl Bej (Michael Bay) i njegov poslednji film 13 Hours: The Secret Soldiers of Benghazi.
Radnja je smeštena u 2012. godinu u Bengazi, Libija. Nakon što su tamo zakuvali i doveli demokratiju, oslobodivši libijski narod od diktatora, zapadni saveznici su se pred procvatom demokratije (čitaj potpunim haosom i građanskim ratom) povukli komplet, sa sve svojim ambasadama. Jedina koja je ostala je mala diplomatska ispostava, nazovi ambasada, kao i tajna CIA baza, nedaleko od toga. CIA bazu obezbeđuje tim od šest plaćenika pod ugovorom, bivših vojnika SAD-a. Oni čuvaju bazu, kao i operativce, koji muljaju sa lokalnim policajcima i frakcijama, pokušavajući da uđu u trag ogromnoj količini oružja koja je razgrabljena na sve strane. Takođe, bliži se i godišnjica 
Rabbi, help me bury a body.
Ova ratna drama Lasla Nemeša (László Nemes) je obeležila prošlu godinu na brojnim festivalima. Pre svega je pokupila glavnu nagradu na Kanskom festivalu, zatim Zlatni globus u kategoriji stranih filmova (prvi mađarski film koji je dobio ovu nagradu), a kao šlag na tortu je stigla nagrada Oskar u istoj kategoriji (drugi put je ova statua otišla u Mađarsku).
Radnja filma je smeštena u Aušvic i prati Šaula Oslendera (Géza Röhrig), mađarskog zatvorenika koji radi kao sonderkomando u krematorijumu, zadužen za spaljivanje leševa. Zaplet nastaje kada među leševima prepozna svog sina i zadaje sebi nemogući zadatak - da ga sahrani uz molitvu rabina. Sav trud ulaže u to da telo spasi od krematorijuma i da pronađe rabina i zbog toga se izlaže maksimalnom riziku. Uz sve to ljudi iz njegovog sektora spremaju pobunu za koju on ne mari previše, dok se bliži dan kada će se oni naći na spisku za odstrel.
Laslo Nemeš je bio asistent Beli Taru na smimanju filma The Man From London, a tom prilikom je naišao na knjigu svedočenja ljudi koji su bili sonderkomando, što mu je dalo ideju za prvi samostalni film. Ovi ljudi su imali jedan od najkomplikovanijih i najosetljivijih poslova u samom logoru i autor je na neki način hteo da ovaj film posveti njima. Nakon godina istraživanja, uz saradnju sa Klarom Rojen i brojnim istoričarima, on je završio scenario, ali je naišao na problem finansiranja projekta. Nakon brojnih peripetija film je 