Komedija, drama ili nešto treće? Film The Way Way Back (Put, put nazad) je još jedno ostvarenje u nizu onih o kakvim smo i ranije pisali, tačnije koji se svrstavaju u mnoge žanrove, a da zapravo ne pripadaju ni jednom od njih. Kao što smo i ranije pominjali, ovakvi filmovi poseduju samo mrvice pomenith žanrova, koje nisu dovoljne da bi ih u okviru pomenutog i doživeli. Možda bi najbezbolnije bilo ovo ostvarenje okarakterisati kao film o odrastanju i pronalaženju sebe ili kako se ovakve priče popularno nazivaju “coming of age”. Međutim, ovo bi takođe bile prejake reči, s obzirom da se radnja ovog filma bavi samo delićem kompleksnog putovanja kao što je razvojni put mladog čoveka. Na kraju krajeva, možda segment žanrovskog svrstavanja i nije toliko bitan, te će vam ova naša dilema delovati i suvišno, pa možda i smešno. Dakako da je filmove ponekad teško kategorisati u ovom aspektu, a u ovakvim slučajevima ljudi ih često i ne doživljavaju na jednak način. Dakle, svrstajte ga sami gde želite, a mi ćemo u daljem tekstu pokušati da prodremo u druge elemente ovog ostvarenja, koji su nadamo se relevantniji od ovog uvodnog.
Protagonista filma The Way Way Back je četrnaestogodišnji Dankan (Liam James), koji odlazi na letovanje sa svojom majkom Pam (Toni Collette) i njenim novim dečkom Trentom (Steve Carell), kao i Trentovom ćerkom Stef (Zoe Levin). Stidljivi pubertetlija Dankan baš i nije oduševljen celom idejom o letnjem odmoru sa svojim potencijalnom pročitaj više...The Way Way Back (2013)
Komedija, drama ili nešto treće? Film The Way Way Back (Put, put nazad) je još jedno ostvarenje u nizu onih o kakvim smo i ranije pisali, tačnije koji se svrstavaju u mnoge žanrove, a da zapravo ne pripadaju ni jednom od njih. Kao što smo i ranije pominjali, ovakvi filmovi poseduju samo mrvice pomenith žanrova, koje nisu dovoljne da bi ih u okviru pomenutog i doživeli. Možda bi najbezbolnije bilo ovo ostvarenje okarakterisati kao film o odrastanju i pronalaženju sebe ili kako se ovakve priče popularno nazivaju “coming of age”. Međutim, ovo bi takođe bile prejake reči, s obzirom da se radnja ovog filma bavi samo delićem kompleksnog putovanja kao što je razvojni put mladog čoveka. Na kraju krajeva, možda segment žanrovskog svrstavanja i nije toliko bitan, te će vam ova naša dilema delovati i suvišno, pa možda i smešno. Dakako da je filmove ponekad teško kategorisati u ovom aspektu, a u ovakvim slučajevima ljudi ih često i ne doživljavaju na jednak način. Dakle, svrstajte ga sami gde želite, a mi ćemo u daljem tekstu pokušati da prodremo u druge elemente ovog ostvarenja, koji su nadamo se relevantniji od ovog uvodnog.
Protagonista filma The Way Way Back je četrnaestogodišnji Dankan (Liam James), koji odlazi na letovanje sa svojom majkom Pam (Toni Collette) i njenim novim dečkom Trentom (Steve Carell), kao i Trentovom ćerkom Stef (Zoe Levin). Stidljivi pubertetlija Dankan baš i nije oduševljen celom idejom o letnjem odmoru sa svojim potencijalnom pročitaj više... 
Veoma retko komedija uspe da izađe iz klišeiranog kalupa sa providnom pričom, već viđenim scenama i smešnim, ali površnim likovima. Ovaj film ne samo da izlazi iz tog kalupa, već predstvalja svojevrsni dragulj, jer se od prilično jednostavne priče uz pomoć sjajnih glumaca i specifične topline koju projekat poseduje dobio jedan od najboljih komičnih i porodičnih filmova u ovom veku.
Priča prati poprilično disfunkcionalnu porodicu koju čine Ričard, neuspešni prodavac programa za samopouzdanje, Dvejn, adolescent koji se zakleo na ćutanje dok ne postane pilot, Šeril, domaćica, Oliv, devojčica koja želi da pobedi na izboru za mis, Edvin, deda koji je navučen na heroin, i Frenk, ujak koji je preživeo nedavni pokušaj samoubistva. Nakon saznanja da Oliv treba da ide u Kaliforniju na državno takmičenje za Mis Duge, oni uzimaju kombi i kreću u veoma zanimljivu avanturu punu neočekivanih događaja.
Glavni pokretački motor ovog filma je vrhunska karakterizacija likova, koja čini da na ekranu non stop gledamo šest glavnih junaka koji, pored očekivanih unutar-porodičnih odnosa, prikazuju svoje probleme, mišljenja i osećanja. Narativ počinje tako što se prikazuje svaki lik ponaosob, tako da se odmah ima uvid u njihove najbitnije karakteristike, što je svakako bolje od postepenog ubacivanja tokom trajanja filma.
Svako od nas poznaje neku disfunkcionalnu porodicu, ali je porodica Huver taj pojam podigla na veći nivo. Njihova priča je na momente veoma 
Sasvim slučajno sam naleteo na ovaj film i kao ljubitelj sportskih projekata sam rešio da ga pogledam bez ikakvih očekivanja. Nakon gledanja sam pogledao nekoliko sajtova i ostao iznenađen brojnim pozitivnim komentarima u vezi ovog filma, jer ja u njemu nisam pronašao ništa zanimljivo, ubedljivo niti vredno gledanja.
Glavni junak je Santjago Munjez, kog je otac sa celom njegovom porodicom prokrijumčario iz Meksika u SAD. On radi kao baštovan i u slobodno vreme se bavi fudbalom, a život mu menja saznanje da će doći da ga gleda skaut iz Velike Britanije kog šalje provligaški klub. On dobija priliku da se oproba u Njukasl Junajtedu, i odlazi u Evropu, iako mu se otac oštro protivi tome. Pored astme sa kojom se bori, zavidnih i negostoljubivih saigrača, kao i grubog načina igranja engleskog fudbala, Santjago dolazi u situaciju da debituje za prvi tim.
Neutralni posmatrač bi našao za shodno da prokomentariše da su fudbaleri neotesani, prgavi grubijani koji ne prezaju ni od koga. Osim toga, dodao bi da je fudbal kao igra prilično dosadna, dok je život fudbalera veoma zanimljiv, uz povremeni trening. Upravo zbog toga konstatujem da je ovaj film mnogo više moderna bajka o skromnom momku koji je uspeo da doživi svoj san i ostvari nemoguće, nego porodična, sportska drama o fudbalu.
Scenario je jednostavan, klišeiran, nezanimljiv i predvidiv. Stekao sam utisak da ga je pisao čovek koji sa fudbalom ima dodirnih tačaka kao ja kriketom. Pun je rupa, počevši 
20th Century Fox je studio koji je zadužen za stvaranje popularnih animiranih filmova kao što su serijal Ice Age ili sjajni Rio. Njihov najnoviji projekat nosi malo pretenciozan naslov i, sa obzirom na budžet od sto miliona dolara, nije uspeo da opravda velika očekivanja. Ovo jeste zanimljivi, kvaliteno odrađeni projekat, ali jednostavno ne ostavlja „vau“ utisak, niti neku preteranu želju da se ponovo pogleda.
Radnja počinje dolaskom mlade Meri Ketrin u kuću njenog ekscentričnog oca, naučnika koji je ubeđen da postoji civilizacija naprednih minijaturnih stvorenja i koji je ceo život posvetio njihovom pronalasku. Sticajem okolnosti Meri Kterin dospeva u šumu baš za vreme napada na minijaturno kraljevstvo, ona se smanjuje i dobija zadatak od umiruće krajice da odnese magični pupoljak na sigurno. Ona zajedno sa glavnokomandujućim avijacije, mladim i entuzijastičnim vojnikom i dva urnebesna puža kreće u avanturu od koje zavisi opstanak čitavog kraljevstva.
Ovo je zanimljiva priča o odvažnim herojima koji bi položili živote za odbranu svog kraljevstva. Ona je ubačena u zaista zanimljivi i fascinantni svet koji obiluje zanimljivim likovima i pojavama. Likovi su prilično originalni i odlično animirani, dok pejzaži i scenografija bukvalno ostavljaju bez daha svojim kvalitetom. Oni predstavljaju pravu pozadinu za epske bitke i konstantne borbe dobra protiv zla. Osim vizuelnog utiska, kompletna priča je ispraćena odličnom saundtrekom.
Što se tiče 