Time gets wider, you know. Not just longer.
Pre nekoliko dana sam pisao o filmu Stockholm Roberta Budroa (Robert Budreau) u kome glavnu ulogu tumači Itan Houk (Ethan Hawke). Reč je o njegovom drugom radu, a debitivao je ovom biografskom pričom o čuvenom džez trubaču i pevaču Četu Bejkeru, koga takođe tumači gorepomenuti glumac.
Radnja filma je smeštena u 1966. godinu i na samom početku vidimo Četa kako glumi u filmu o sebi. Uskoro započinje romansu sa glumačkom partnerkom Džejn (Carmen Ejogo), a problem nastaje kada ga sačekaju duhovi prošlosti - Čet je dugogodišnji heroinski zavisnik, a loši momci su došli da naplate svoje dugove. Snimanje filma se odlaže, postoji mogućnost da više nikada ne zasvira trubu, ali uz podršku Džejn on pokušava da se vrati muzici, suprotno svim šansama...
Čet Bejker je bio jedan od pionira tzv. svinga zapadne obale, koji su činili uglavnom belci. Tada su glavne face džeza bili crni muzičari bebopa i hard bopa iz Njujorka poput Majlsa Dejvisa i Dizi Gilespija. Njegovu uspešnu muzičku karijeru je prekinulo hapšenje zbog heroina, a sam Čet nikada nije lagao o tome. Po njegovim rečima, heroin mu nije bio sredstvo za ublažavanje unutrašnjih demona ili slično, već ono što je njega, a samim tim i njegovu muziku, činilo mnogo boljom.
Ova biografija se ne razlikuje mnogo od filmova vezanih za muzičare, jer se dosta toga vrti oko Četove upotrebe droga i njegovih veza sa ženama. Droga mu je uništila život, pročitaj više...Born to Be Blue (2015)
Time gets wider, you know. Not just longer.
Pre nekoliko dana sam pisao o filmu Stockholm Roberta Budroa (Robert Budreau) u kome glavnu ulogu tumači Itan Houk (Ethan Hawke). Reč je o njegovom drugom radu, a debitivao je ovom biografskom pričom o čuvenom džez trubaču i pevaču Četu Bejkeru, koga takođe tumači gorepomenuti glumac.
Radnja filma je smeštena u 1966. godinu i na samom početku vidimo Četa kako glumi u filmu o sebi. Uskoro započinje romansu sa glumačkom partnerkom Džejn (Carmen Ejogo), a problem nastaje kada ga sačekaju duhovi prošlosti - Čet je dugogodišnji heroinski zavisnik, a loši momci su došli da naplate svoje dugove. Snimanje filma se odlaže, postoji mogućnost da više nikada ne zasvira trubu, ali uz podršku Džejn on pokušava da se vrati muzici, suprotno svim šansama...
Čet Bejker je bio jedan od pionira tzv. svinga zapadne obale, koji su činili uglavnom belci. Tada su glavne face džeza bili crni muzičari bebopa i hard bopa iz Njujorka poput Majlsa Dejvisa i Dizi Gilespija. Njegovu uspešnu muzičku karijeru je prekinulo hapšenje zbog heroina, a sam Čet nikada nije lagao o tome. Po njegovim rečima, heroin mu nije bio sredstvo za ublažavanje unutrašnjih demona ili slično, već ono što je njega, a samim tim i njegovu muziku, činilo mnogo boljom.
Ova biografija se ne razlikuje mnogo od filmova vezanih za muzičare, jer se dosta toga vrti oko Četove upotrebe droga i njegovih veza sa ženama. Droga mu je uništila život, pročitaj više... 
Režiser i scenarista Gaspar Noe (Gaspar Noé), Argentinac odrastao u Francuskoj, je ljubiteljima sedme umetnosti poznat kao jedan od autora koji je krajem prošlog veka bio predvodnik novog talasa francuskog filma koji su karakterisale eksplicitne scene nasilja i seksa. Vremenom je napustio nasilje kao glavno pokretačko gorivo filma i stavio akcenat na senzualnost i na korišćenje halucinogenih sredstava.
U svojoj ne previše plodonosnoj karijeri nam je prestavio četiri svoja projekta - I Stand Alone, Irreversible, Enter The Void i Love. Slično kao i Lars Von Trira, Gaspara neki smatraju filmskim genijem, dok je nekima precenjeni perverznjak kome se sve bazira na šok efektu i audio-vizuelnom doživljaju. Gaspar je filmaš koji ruši tabue, pomera granice šokantnosti i pokreće rasprave, a Climax je njegov najnoviji film.
U ovom filmu se ekipa mladih plesača okuplja u udaljenoj i praznoj školskoj zgradi kako bi vežbali. Nakon završne probe (fantastična koreografija koja je snimljena bez reza), ekipa započinje proslavu koja traje celu noć. Zaplet nastaje kada otkriju da je neko stavio LSD u činiju sangije iz koje su svi pili - njihovo slavlje veoma brzo postaje haos i anarhija...
Climax otvara kratki prolog, u kome povređena devojka puzi kroz sneg. Nakon toga dobijamo uvodnu špicu sa imenima glumaca i ljudi koji su radili na filmu, kao i spiskom muzičara čije radove ispunjava soundtrack. Posle toga stiže i drugi prolog, u kome likovi daju intervjue zašto 
Are you interested in me, because I have a talent or in general?
Poljski filmaš Pawel Pawlikowski je pažnju šire javnosti privukao filmom Ida, koji je 2015. godine osvojio Oskara i Baftu u kategoriji najboljeg filma van engleskog govornog područja. Reč je o minimalističkoj drami snimljenoj u crno-beloj tehnici, sa sjajnom kinematografijom, a pet godina kasnije stiže njegov novi film, koji prati već oproban, uspešan recept.
Radnja filma Cold War prati strastvenu ljubavnu priču između dvoje ljudi različitog porekla, temperamenta i životne filozofije. Oni su emotivno osuđeni jedno na drugo, iako se sudbina igra sa njima i ne dozvoljava im da uživaju u svojoj ljubavi. Viktor (Tomasz Kot) je profesionalni i obrazovani muzičar, dok je Zula (Joanna Kulig) pevačica na početku karijere, devojka sa sela sa kriminalnom prošlošću. Priča je smeštena u pozadinu Hladnog rata i prati naše junake kroz duži niz godina, prikazujući nam njihovu nemoguću ljubavnu priču...
Nakon što su proveli određeno vreme zajedno, skrivajući svoju aferu, ostatak svojih života provode uglavnom odvojeno. Prateći njihove susrete, za manje od devedeset minuta mi prolazimo kroz period od petnaestak godina. Njihovi povremeni susreti počinju veoma romantično i strastveno, ostavljajući utisak da su zaljubljeni jedno u drugo ili da veruju da su zaljubljeni jedno u drugo. Međutim, njihov polet zbog zajedničkog susreta ubrzo splasne i njihov odnos postaje rutina ispunjena nesigurnošću, 
Razmišljala sam kako efektno da započnem ovaj tekst, znajući unapred da ovo neće biti recenzija samog filma, bar ne onakva kakvu očekujete. Uopšte ne planiram prepričavati film, kuckati već svima znane podatke o grupi Queen, o Frediju Merkjuriju, o bolesti, uopšteno pisati recenziju kakvu ste sigurno dosad deset puta pročitali otkako je film izašao. Sve su iste i nalik jedna drugoj, a niti jedna jedina vas ne nagovara da pogledate film. Što je još gore, te suvoparne recenzije vas ne intrigiraju ni da poslušate neke pesme grupe Queen, ako niste ranije imali tu priliku. Ako ima takvih. Mada, volela bih verovati da takvi ne postoje.
Kao i skoro svaka druga (ako ne i svaka) biografska drama, ova ima mana na pretek, posebno ako ih želite pronaći. Na momente, čak ima vrištećih mana i ne možete verovati da to gledate. Film kao film, posebno u žanru biografske drame, ima svojih nedostataka, režiserskog fokusiranja ponajviše (Bryan Singer), čak i pojedinih netačnosti. Sve je to istina, ali istina je i da sve to lagano nestaje i sve više bledi kada dođe završni deo filma. Verujte mi na reč.
LIVE AID 1985 . godine i nastup grupe Queen je ušao u istoriju, a na film je prenesen bez i jedne jedine mane. Smatram da je bit ubodena, da je to dovoljno za prolaz. Mene je film oduševio, rasplakao, oduvao, zgrozio, oraspoložio, naljutio, sve u isto vreme. To teško može da prenese u neki smisleniji tekst, posebno jer je moj utisak možda i previše svež .
Zato 
You never win with violence. You only win when you maintain your dignity.
Naslov filma Green Book potiče od naziva knjige The Negro Motorist Green Book, turističkog vodiča koji je afro-amerikancima služio za sigurno putovanje kroz američku segregaciju. Vodič sadrži spisak hotela kojima nije bitna boja kože njihovih gostiju. Naši junaci, suočeni sa opasnostima vezanim za rasizam, osloniće se na nju i jedan na drugog kako bi preživeli putovanje koje će im promeniti živote.
Radnja filma je smeštena u 1962. godinu i pratimo Tonija Valelongu (Viggo Mortensen), radnika obezbeđenja u noćnom klubu. Njegov lokal je zatvoren na dva meseca i u potrazi je za novim poslom. Najbolju ponudu dobija od Dona Širlija (Mahershala Ali), pijaniste koga očekuje koncertna tura po jugu SAD-a. Don je afro-amerikanac, što znači da ga na putovanju očekuju potencijalni problemi, a Toni predstavlja pravog čoveka za njegovog saputnika. Toni nije oduševljen time da radi za crnca, ali prihvata posao i kreću na turneju.
Na prvi pogled, pomalo nadmeni erudita i grubijan nikako ne idu jedan uz drugog - Don je školovan i vaspitan, dok je Toni praktičan i ponosan čovek sa ulice koji sve rešava grubošću. Njih dvojica poseduju totalno suprotstavljene stavove prema životu i idealima. Međutim, dok na svom putovanju trpe i svedoče velikim nepravdama, njih dvojica se oslanjaju jedan na drugog i na taj način pronalaze poštovanje prema talentima koje poseduju. Vremenom, njihov odnos 
Every aspect of civilisation is going to the dogs, with the notable exception of TV.
Nik Hornbi je pisac koji je predvodnik novog engleskog književnog talasa. Njegove knjige brzo steknu popularnost i skoro revodno dobijaju svoju filmsku ekranizaciju, poput High Fidelity sa Džonom Kjuzakom, All About Boy sa Hju Grantom ili A Long Way Down sa Pirsom Brosnanom i Toni Kolet. Juliet, Naked je ekranizacija istoimene knjige, a reč je o romantičnoj komediji koja je premijeru imala na festivalu Sundance.
Radnja filma prati Eni (Rose Byrne), koja je u vezi sa Dankanom (Chris O'Dowd), ali nije previše zadovoljna svojim životom. Dankan je opsesivni fan Takera Kroua (Ethan Hawke), rokera koji se na vrhuncu slave povukao u ilegalu - vodi njegov fan blog i redovno razmenjuje teorije zavere o njegovom nestanku. Zaplet nastaje kada mu stigne demo verzija slavne pesme od pre 25 godina, koja se Eni ne dopada previše. Ostavlja negativan komentar na sajtu i zbog Taker stupa u kontakt sa njom. Uskoro, dolazi do susreta koji će svima promeniti živote...
Priča spaja tri različita karaktera od kojih je svako zanimljiv na svoj način. Nakon zapleta shvatamo da se Eni može smatrati glavnom junakinjom, ali scenario ne odbacuje ostala dva karaktera. S obzirom da su likovi žena, njen dečko i bivša rok zvezda, lako se može zaključiti u kom smeru će se priča odvijati. Međutim, trio scenarista uspeva da nas iznenadi i izbegava očigledno, iako je jasno da će neko od likova, a svi pretpostavljamo 
Mjuzikli su mi na dnu liste filmskih žanrova. Iako sam kao klinac pogledao mnogobrojne, koji su se vikendom vrteli na nekom od par programa koje smo imali tih 80-ih godina, nikada se nisu primili. Džaba je Aster odstepovao silne korake preda mnom kao gledaocem. Džaba je i to što sam i veliki obožavalac muzike. Nekako ta sprega filma i pevanja (momentalna asocijacija na indijske filmove), posebno ako je i tema neka ozbiljna, mi nikako ne leži. Međutim, desi se svakih par godina da neki pogledam, da bude baš dobar, zabavan i da ne peva o dubinama i teškim širinama. Jednostavno tu je da vas zabavi, nasmeje, usreći. Upravo takav je i The Greatest Showman.
Najplemenitija umetnost je ona kojom činite druge srećnim (The noblest art is that of making others happy). Tako je govorio Kralj Cirkusa i Najveći zabavljač P.T. Barnum, a ovaj film je i zasnovan, sa priličnom umetničkom slobodom, upravo na njegovom životu.
Okupljena je izuzetna ekipa. Od producenta, scenarista, glumaca. Film je producirao Džejms Mangold, poznati producent i režiser (Logan, The Wolverine, Cop Land). Scenario su radili dobitnica Emija, Dženi Biks (Sex and the City, Rio 2) i oskarovac, režiser i scenarista Bil Kondon (Dreamgirls, Chicago, Gods and Monsters). Jedino je režiser imao debi i može se reći da je uradio veoma dobar posao.
Uraditi mjuzikl, ma koliko nije moj đir, je izuzetno težak posao. Kombinovanje muzike sa svakim pokretom, je kao da radite muzički spot dug dva sata. Potrebno 
- You and I are a team.
- Don't feed me any more lines from 'Monsters, Inc.' It pisses me off!
Režiser i scenarista Edgar Rajt (Edgar Wright) je poznat kao autor projekata u kojima daje inovativnu dozu svežine u već ustaljene žanrovske forme. Počevši od filma Shaun of the Dead, preko Hot Fuzz i Skota Pilgrima, pa sve do učešća u Marvelovom univerzumu, Rajt kombinuje skoro nespojive žanrove, priče obogaćuje fantastičnim vizuelnim sadržajem i samim tim pruža sjajnu bioskopsku zabavu. Takav je slučaj i sa njegovim najnovijim filmom Baby Driver.
Bejbi (Ansel Elgort) je mladić sa zapanjujućim vozačkim sposobnostima, koji je sticajem okolnosti prinuđen da radi za Doka (Kevin Spacey), kriminalca koji pronalazi i organizuje poslove za svoje pljačkaše. Bejbi je zadužen za beg nakon izvršenih pljački i ne postoji manevar koji ne može da izvede dok sluša svoju plejlistu. Iako je mislio da je odradio svoju obavezu prema Doku, nakon koje se napokon može posvetiti svom životu, bos zahteva da odradi još jedan posao. Taj posao će okupiti nestabilnu i prgavu ekipu, a Bejbi shvata da su on i njemu drage osobe u opasnosti...
Rajt je skladnom mešavinom žanrova napravio nešto što gledaocima drži pažnju od prve sekunde, pa sve do odjavne špice, a samim tim je uspeh na bioskopskim kasama bio neizbežan. Pored toga, osim što je oduševio publiku, brojni cenjeni kritičari su napisali pohvale za ovaj film, čime se većina letnjih hitova ne može previše pohvaliti. 