It’s not a happy game, it’s a fucking nightmare world.
Black Mirror je sjajna britanska antologijska serija smeštena u blisku haj-tek budućnost, koju je lako zamisliti i smatrati je realnom. U svakoj epizodi pratimo razvitak određene tehnologije i njen uticaj na psihu pojedinca i međuljudske odnose. Iako je nakon treće sezone predviđen kraj, ekipa iz Netflixa je producirala četvrtu sezonu, a nedugo nakon nje je najavljena i peta sezona. Dok ona ne stigne, od autora Dejvida Slejda i Čarlija Brukera smo dobili specijal Bandersnatch.
Najkraće rečeno, ovo je interaktivni projekat, totalno nov i inovativan način gledanja filma, u kome gledalac aktivno učestvuje tako što donosi odluke umesto glavnog junaka. Radnja filma je smeštena u 1984. godinu i pratimo mladog programera Stefana Batlera (Fionn Whitehead), koji pokušava da realizuje adaptaciju knjige Bandersnatch u video igru. Cilj mu je da delo tragičnog pisca Džeroma Dejvisa postane revolucionarna video igra u kojoj učesnik donosi niz odluka kako bi došao do kraja. Njegov trud da se skoncetriše na programiranje uskoro dovodi do toga da preispita da li svoje odluke donosi sam ili je nečija marioneta...
Od samog početka, kada birate šta će naš junak da doručkuje, Bandersnatch nam nudi mogućnost da odaberemo dalju sudbinu Stefana ili će biti doneta difoltna odluka. Kada se dođe do kraja filma, dobijamo mogućnost da se vratimo korak unazad i odaberemo drugačije. Na taj način dobijamo različite pročitaj više...Black Mirror: Bandersnatch (2018)
It’s not a happy game, it’s a fucking nightmare world.
Black Mirror je sjajna britanska antologijska serija smeštena u blisku haj-tek budućnost, koju je lako zamisliti i smatrati je realnom. U svakoj epizodi pratimo razvitak određene tehnologije i njen uticaj na psihu pojedinca i međuljudske odnose. Iako je nakon treće sezone predviđen kraj, ekipa iz Netflixa je producirala četvrtu sezonu, a nedugo nakon nje je najavljena i peta sezona. Dok ona ne stigne, od autora Dejvida Slejda i Čarlija Brukera smo dobili specijal Bandersnatch.
Najkraće rečeno, ovo je interaktivni projekat, totalno nov i inovativan način gledanja filma, u kome gledalac aktivno učestvuje tako što donosi odluke umesto glavnog junaka. Radnja filma je smeštena u 1984. godinu i pratimo mladog programera Stefana Batlera (Fionn Whitehead), koji pokušava da realizuje adaptaciju knjige Bandersnatch u video igru. Cilj mu je da delo tragičnog pisca Džeroma Dejvisa postane revolucionarna video igra u kojoj učesnik donosi niz odluka kako bi došao do kraja. Njegov trud da se skoncetriše na programiranje uskoro dovodi do toga da preispita da li svoje odluke donosi sam ili je nečija marioneta...
Od samog početka, kada birate šta će naš junak da doručkuje, Bandersnatch nam nudi mogućnost da odaberemo dalju sudbinu Stefana ili će biti doneta difoltna odluka. Kada se dođe do kraja filma, dobijamo mogućnost da se vratimo korak unazad i odaberemo drugačije. Na taj način dobijamo različite pročitaj više... 
-What kind of person are you?
-Me? You should probably ask my wife.
Lijam Nison (Liam Neeson) je cenjeni glumac koji je, između ostalog, poznat po tome što je pre dvadesetak godina odbio ulogu Džejmsa Bonda, jer ga nisu zanimali akcijski filmovi (mada se šuška da je glavni razlog odbijanja njegova supruga). Bilo kako bilo, glumac je nakon učešća u serijalu Taken počeo da glumi u nizu žanrovski sličnih filmova poput Non Stop, A Walk Among The Tombstones ili Run All Night, u kojima razbija loše momke. The Commuter je još jedan u nizu takvih projekata.
Ovde tumači Majkla Mekalija, bivšeg policajca i brižnog porodičnog čoveka, koji već deset godina radi kao prodavac osiguranja. Tokom tih deset godina, za prevoz do posla i nazad koristi voz. Jednom prilikom, prilazi mu nepoznata putnica Džoana (Vera Farmiga), koja počinje ćaskanje sa njim. Na kraju, ona mu nudi velikodušnu ponudu, a sve što treba da uradi je sitnica, koja će nekome od putnika promeniti život. U početku, Majkl nije siguran da li je pitanju šala ili ozbiljna situacija, ali pristaje da reši zagonetku u kojoj su svi putnici voza sumnjivi...
Katalonski režiser Jaume Collet-Serra u ovom filmu po četvrti put radi sa Nisonom. U saradnji sa triom scenarista, donosi film koji je dosta sličan njegovim radnijim radovima, u kojima je običan čovek prekinut u svojim dnevnim aktivnostima jer je uhvaćen u političku zaveru visokog ranga. Koncept trke sa vremenom, u kome naš junak mora pronaći 
When we're killed, the past is killed. When kids are killed... that's different. When kids are killed, the future dies. There's no life without a future.
Džeremi Solnie (Jeremy Saulnier) je nezavisni režiser koji je privukao pažnju svojim filmovima Blue Ruin i Green Room. Njegovi radovi poseduju jedinstvenu filmsku estetiku, koju dopunjuje sebi svojstvenim temama i stilom narativa. Hold The Dark je njegov najnoviji film, u kome je ostao dosledan svom fantastičnom vizuelnom doživljaju, ali je ovoga puta segment priče ostavio podeljena mišljenja.
Radnja filma prati dvojicu protagonista. Jedan od njih je Vernon Sloun (Alexander Skarsgård), koji živi u zabačenom naselju na Aljasci i nalazi se na turi u Iraku. Nakon dolaska kući zatiču ga loše vesti i on kreće u beskompromisnu osvetu. Drugi protagonista je Rasel Kor (Jeffrey Wright), pisac i ekspert za vukove, koji u selo dolazi po pozivu Vernonove supruge Medore (Riley Keough). Ničim izazvan, Rasel će se naći umešan u niz nasilnih i teško objašnjivih događaja...
Scenario za ovaj film je napisao Mejkon Bler, na osnovu knjige Vilijama Điraldija i lako je zaključiti šta se odvija u fillmu - u početku lov na životinje, koji kasnije prelazi u lov na ljude. Međutim, mnogo je teže zaključiti o čemu se tačno raditi u Hold The Dark. Saznajemo da je selo u kome se odvija radnja već duže vreme nesrećno i da sve što gledamo ima neke veze sa lokalnim spiritualizmom, ali mi, kao i lik Rasela, teško razumemo 
I didn't know her. I didn't know my daughter.
Searching je prvi dugometražni film autora Aniša Čagantija, a reč je o trileru čija je priča predstavljena na netipičan način. Naime, praktično ceo film, izuzev malobrojnih scena snimljenih napolju, prikazuje ono što se dešava na ekranu kompjutera ili smartfona. Film je debitovao na festivalu Sundance, a vremenom je ostvario solidnu zaradu na bioskopskim kasama, zahvaljujući odličnoj premisi i izvedenom vizuelnom predstavljanju priče.
Film prati porodicu Kim koju čine Dejvid (John Cho), Sara (Sara Sohn) i njihova ćerka Margo. Margo odrasta kao voljeno dete, bavi se muzikom i niže uspehe u školi. Zaplet nastaje kada Margo kao 16-ogodišnjakinja iznenada nestane. Slučaj dobija lokalni policijski agent (Debra Messing), zadužena za slučajeve nestalih osoba, a Dejvid odlučuje da potraži informacije na mestu gde postoje brojne tajne - u laptopu svoje ćerke. Očajni Dejvid mora pažljivo istražiti digitalne otiske njegove ćerke i svet društvenih mreža u potrazi za bar nekim tragom, pre nego što je zauvek izgubi.
Moram priznati da nisam očekivao da ovaj triler bude snimljen na tako hiper-moderan način, kroz tehnologiju koju koristimo za svakodnevnu komunikaciju - dobar deo vremena provodimo zureći u neki ekran, što onda ne bi gledali i film predstavljen na taj način? Kao što sam spomenuo, dobar deo filma prikazuje ekrane različitih uređaja i sve ono što se nalazi na njima, poput softvera za komunikaciju, 
U moru filmova kojim smo zapljusnuti poslednjih godina, pretrpanim blokbasterima, spektaklima, užasima, obično stanemo na jedan, baš kao na ježa, koji nam ukrade svu pažnju. Mali, neugledan, skoro neprimetan, ubode tako jako da svo blještavilo oko vas nestane i morate mu se posvetiti potpuno. Takav jedan film, koji niotkuda ubode, je upravo Beast.
Beast je priča koja nam dolazi iz Britanije, o mladoj Mol (Jessie Buckley), koja pokušava da nađe svoje mesto u maloj i konzervativnoj sredini. Međutim, to nije lako, jer ispod izgleda krhke devojke, krije se kompleksna ličnost koja se teško snalazi u ogradama društva u kome bitiše. Kada u njen svet uđe Paskal (Johnny Flynn) sve se dodatno komplikuje, dok gradić potresaju užasna ubistva...
Beast je kompletno autorsko delo meni nepoznatog Majkla Pirsa koji, iako nepoznat, ovim filmom pokazuje ogroman potencijal, tako da ću željno isčekivati njegovo sledeće delo. Prvenstveno režijski, može se reći da je napravio fenomenalan posao. Kadrovi, ambijent, fotografija, zajedno stvaraju atmosferu koja vas potpuno okupira. Od samog početka vam stvori nelagodu ili, bolje reći, sve što gledate odaje čudan, nešto nije u redu osećaj, koji ne popušta do kraja. To se oseća u svakom kadru, liku, boji. Boje su fenomenalne i u stalnom kontrastu, baš kao što je i sama priča, kao i likovi koji je čine. Sve to zajedno jasno govori o potencijalu i umešnosti režisera.
Priča je onaj deo koji je Pirs slabije uradio. Kreće 
It's heartening to see so many strange, new faces here today. I know my mom would be very touched, and probably a little suspicious.
Nešto ranije ove godine smo imali priliku da gledamo autorski horor, koji ovom zapostavljenom žanru daje posebnu dimenziju i ucrtava put za budućnost istog. Džon Krasinski nas je u svom filmu A Quiet Place vodio od drame do horora i nazad, menjajući prirodu priče i suptilno naglašavajući ono što želi da nam kaže. Specifičnom atmosferom i izostankom zvuka, sa pričom koja je usmerena na porodicu, Krasinski je postigao pun pogodak i verujem da su mnogi pomislili kako se tako dobar horor neće skoro pojaviti.
Međutim, u poslednjih nekoliko nedelja mnogi pričaju o novom autorskom hororu, koji potpisuje anonimni Ari Aster, čovek kome je ovo prvi dugometražni film. Hereditary počinje umrlicom, tako da tačno znate šta da očekujete od ovog poprilično jezivog filma - da se radi o smrti. Od te osnovne ideje, autor istražuje i odvodi nas u krajnosti žalosti i ludila.
Priča prati porodicu Grejem, koja živi u velikoj kući van grada, okruženoj šumom. Porodicu čine Eni (Toni Collette), njen suprug Stiv (Gabriel Byrne) i njihova deca Piter (Alex Wolff) i Čarli (Milly Shapiro). Film otvara sahrana Enine majke, koja je bila dominantna figura u njenom životu. Na prvi pogled, niko u porodici nije previše uznemiren zbog toga, osim Čarli, koju je baka odgajala kao da je njena ćerka. Ubrzo nakon sahrane počinju 
Days seem like weeks to me. Days are weeks.
Loving Vincent je animirana biografska drama o čuvenom slikaru Vinsentu Van Gogu, koja je specifična po tome što je prvi dugometražni film koji je u potpunosti naslikan. Prva verzija je snimljena 2008. godine kao sedmominutni kratkometražni film, a nakon toga višegodišnju produkciju su finansirali Polish Film Institute, kampanja na Kickstarter-u i privatna lica. Napokon, preko 65000 frejmova, naslikanih tehnikom koju je koristio Van Gog, je smešteno u dugometražni film.
Priča počinje posle Van Gogovog samoubistva u 37. godini. Nakon ranjavanja u stomak, Van Gog se vratio u gostinonicu u ruralnoj Francuskoj, u kojoj je sutradan preminuo. Nakon godinu dana, Arman Rulin, sin Van Gogovog poštara, dobija zadatak da poslednje slikarevo pismo uruči njegovom mlađem bratu Teu. Nakon odlaska u Pariz, Arman saznaje da je Teo umro nekoliko meseci nakon smrti Vinsenta, verovatno od tuge. S obzirom da ne zna šta da radi sa pismom, Arman odlazi u mestašce gde je Vinsent proveo poslednjih nekoliko meseci, kako bi tamo pronašao nekoga kome će ga uručiti...
Njegovim dolaskom scenario počinje da se razvija kao misterija u kojoj se istražuju okolnosti Vinsentove smrti. Slikar je stekao reputaciju nestabilnog čoveka, sa emocionalnim i psihološkim problemima, koji je odsekao sebi uvo kako bi ga poklonio prostitutki u bordelu. U kombinaciji sa predrasudama koje stvara takav incident i melanholičnim utiskom koji je slikar ostavljao, 
It's not destroying... It's making something new.
Aleks Garland (Alex Garland) je Britanac koji se prvo proslavio kao pisac, zatim je privukao pažnju kao scenarista i konačno je 2014. sjajnim debitantskim filmom Ex Machina postao ime i kao filmski autor. Osim sjajnog scenarija, sa skromnim budžetom je postignut vizuelni raskoš koji je, između ostalog, pokupio Oskara za vizuelne efekte ispred brojnih blokbastera. Njegov novi film Annihilation ostaje u žanru sci-fia i predstavlja ekranizaciju knjige Džefa Van Der Mira.
Na samom početku filma vidimo kako meteorit pada na močvarni predeo u kome se ističe svetionik. Nakon dve godine, neki vid svetlucave zavese se spustio na to područje, praveći granicu između našeg poznatog sveta i nepoznatog. Stručnjaci iz brojnih oblasti su se okupili da istraže fenomen, ali nakon godinu dana nisu nimalo bliži objašnjenjima - vojne ekspedicije su bile neuspešne, tehnologija unutar tog prostora ne može da šalje podatke napolje, a zavesa zahvata sve veći prostor.
Priča se razvija oko Lene (Natalie Portman), čiji je suprug Kejn (Oscar Isaac) vojno lice o čijim se misijama ne priča javno. Ona nije ništa čula o njemu godinu dana, ne dobija informacije od vojnih zvaničnika i zaključuje da je poginuo u akciji. Taman kada je počela da se navikava na život bez njega, Kejn se pojavljuje u kući, bez sećanja o misiji, gde je bio sve vreme i kako se vratio. Naprasno počinje da kašlje krv, a na putu do bolnice ih zaustavlja 