And they descended upon the earth to strengthen their ranks.
Borgman je holandski film režisera i scenariste Alex van Warmerdam-a, koji je bio u konkurenciji za glavnu nagradu na festivalu u Kanu, nakon 38 sušnih godina za holandsku kinematografiju. Jedan od skrivenih bisera novijeg evropskog filma, privukao je pažnju svojim mračnim, napetim i često komičnim scenama, ali su ljubitelji žanra ostali podeljeni prilikom konačnog ocenjivanja.
Film otvara scena u kojoj nervozna ekipa ljudi napada Borgmana (Jan Bijvoet) koji živi u šumi pod zemljom. Prilikom bežanja nailazi na bogataško naselje i dolazi na ideju da se okupa u jednoj od kuća. Nakon nasilnog odbijanja od strane Ričarda (Jeroen Perceval), njegova supruga Marina (Hadewych Minis) se sažali na njega i tajno mu nudi oporavak i negu u kućici za poslugu. Uskoro saznajemo da Borgman nije nimalo naivan i sa svojim sposobnostima počinje da menja situaciju unutar kuće, koja je i pre njega bila komplikovana...
Borgman je zaista nesvakidašnji film. Kao centralnu figuru ima enigmatičnu ličnost, u svakom smislu, o kojoj mi ne saznajemo ništa, već samo posmatramo njene bizarne postupke i odluke. Lik Borgmana je stavljen u modernističku vilu koja je dom porodice iz više klase, sa karakterističnim emotivnim otuđenjem i bez potrebne ljudske topline. Prva trećina filma me je donekle podsetila na Funny Games ili Dogtooth, sa dozom pomalo apsurdnog crnog humora i osećajem da će neka scena seksa iskočiti svakog pročitaj više...Borgman (2013)
And they descended upon the earth to strengthen their ranks.
Borgman je holandski film režisera i scenariste Alex van Warmerdam-a, koji je bio u konkurenciji za glavnu nagradu na festivalu u Kanu, nakon 38 sušnih godina za holandsku kinematografiju. Jedan od skrivenih bisera novijeg evropskog filma, privukao je pažnju svojim mračnim, napetim i često komičnim scenama, ali su ljubitelji žanra ostali podeljeni prilikom konačnog ocenjivanja.
Film otvara scena u kojoj nervozna ekipa ljudi napada Borgmana (Jan Bijvoet) koji živi u šumi pod zemljom. Prilikom bežanja nailazi na bogataško naselje i dolazi na ideju da se okupa u jednoj od kuća. Nakon nasilnog odbijanja od strane Ričarda (Jeroen Perceval), njegova supruga Marina (Hadewych Minis) se sažali na njega i tajno mu nudi oporavak i negu u kućici za poslugu. Uskoro saznajemo da Borgman nije nimalo naivan i sa svojim sposobnostima počinje da menja situaciju unutar kuće, koja je i pre njega bila komplikovana...
Borgman je zaista nesvakidašnji film. Kao centralnu figuru ima enigmatičnu ličnost, u svakom smislu, o kojoj mi ne saznajemo ništa, već samo posmatramo njene bizarne postupke i odluke. Lik Borgmana je stavljen u modernističku vilu koja je dom porodice iz više klase, sa karakterističnim emotivnim otuđenjem i bez potrebne ljudske topline. Prva trećina filma me je donekle podsetila na Funny Games ili Dogtooth, sa dozom pomalo apsurdnog crnog humora i osećajem da će neka scena seksa iskočiti svakog pročitaj više... 
Are you leaving before saturday?
The Bothersome Man je norveški film koji mi je privukao pažnju opisom da je mešavina skandinavskog humora i klasičnih filmova sa temom utopije, kome je dodata mrvica filma Groundhog Day. Opis nije bio daleko od istine i dopali su mi se surrealni humor, oštra satira i priča koja angažuje gledaoca, ali mu ipak fale pojedini detalji koji čine da uživamo u filmu onoliko koliko možda očekujemo.
Film otvara pogled na depresivnog Andreasa (Trond Fausa), koji pruža korak ka šinama metroa. Nakon crnila, on se budi u autobusu koji se nalazi u nekoj pustinji. Na poslednjoj stanici biva površno dočekan i poslat u grad u kome ga čeka monotoni posao računovođe. Andreas shvata da nešto ne štima, ljudi su previše ljubazni i sterilni, nema životne radosti i hrana i piće nemaju ukus. Ubrzo upoznaje ženu i seli se u njenu kuću, samo da bi ubrzo shvatio da je i taj odnos postao hladan i mehanički...
Film je smešten u apsurdno okruženje koje na prvi pogled deluje kao neka vrsta utopije, ali nakon nekog vremena mi shvatamo da autor pravi satiru na moderan život u gradu. Hrana nema ukusa, piće te neće napiti, srdačna prijateljstva ne postoje, socijalni kontakti su isforsirani, teme za razgovor su površne, a seks je bez strasti. Naročito se to odnosi na skandinavske države u kojima monoton posao donosi novac koji se ne može potrošiti, a dosada koja nastaje bezbrižnim i monotonim životom mora negde da se izduva. Zbog toga partnerka 
Svaki pravi filmofil brižljivo prati najave novih filmskih ostvarenja dok su još u razvoju. Od glasina, pa zvaničnih potvrda da je neki projekat odobren i krenuo sa realizacijom, glumačka ekipa, režiser i, ono što naravno pravi razliku da li će ući u vaš notes za gledanje, žanr. Tako je u moj notes davno zapisan, glumački i režiserski obećavajući, a žanrovski idealan, A Cure for Wellness.
A Cure for Wellness je jedna žanrovska mešavina i možemo je nazvati psiho triler-dramom sa elementima horora, što nam i sama priča odmah jasno pokazuje. Velika finansijska kompanija dobija pismo od gospodina Pembroka (Harry Groener). Pembrok je izvršni direktor kompanije i, bez njegovog potpisa, veliko spajanje kompanija ne može proći. Takođe, protiv firme se vodi i određeni krivični postupak i upravni odbor treba nekoga da okrivi. Međutim, tu su u problemu, jer Pembrok šalje pismo iz banje u dalekim švajcarskim Alpima i kaže da ne namerava da se ikada više vrati. Kompanija šalje mladog i ambicioznog Lokharta (Dane DeHaan), da odputuje u banju i vrati Pembroka nazad. Samim dolaskom u banju Lokhart uviđa da tu nije baš sve u najboljem redu i da njegov zadatak neće biti ni malo lagan...
Novi film Gora Verbinskog (Gore Verbinski) sam željno isčekivao iz razloga već navedenih. Gor iza sebe ima dosta uspeha i pokoji promašaj, a osvojio je i Oskara za animirani film Rango. Poznat najviše po filmu Ring i megauspešnoj franšizi Pirati sa Kariba, Gor se ovde 
Kao veliki ljubitelj horor filmova u stalnoj sam potrazi za nekim dobrim novim ostvarenjem. Međutim, ta potraga je izuzetno frustrirajuća poslednjih godina - horor filmova ima gomilu, više nego ikad, ali isto tako većina istih je, blago rečeno, užasna. Stalno reciklirane teme po hiljadu puta, bezidejnost i igranje sa žanrom koje ne uspeva je ogledalo današnjeg horor filma. A onda, sasvim slučajno iznedri se jedan, drugačiji od ostalih i vredan vaše pažnje. Upravo jedan takav je i Get Out.
Kris i Rozi su u vezi nekih pet meseci i konačno je došlo vreme da Kris upozna Rozine roditelje. U svrhu toga odlaze za vikend kod njih. Kris gaji određene sumnje kako će biti prihvaćen, obzirom da je on crn, a ona bela. Rozi ga ubeđuje da će sve biti u redu i da njena familija nema nikakvih predrasuda itd. Kad jednom stignu na velelepno imanje Armitražovih, Krisa obuzima lagani osećaj da nešto tu ne štima kako treba...
Pravo da kažem, ovaj film kada je izašao na Sandensu pratio je i određeni hajp. Visoka ocena i hvaljenje kritike dovele su do toga da on bude i jedan od najuspešnijih filmova prošle godine, jer je na uloženih 4,5 miliona $, koliko je iznosio budžet, zaradio skoro 200 miliona $. Sve to je pomamilo sve fanove horor filma, pa tako i mene. Međutim, nisam podlegao sveopštem hajpu i sačekao sam par meseci da ga na miru odgledam, a pritom sam ispoštovao svoje pravilo da ne gledam trejlere. Sve to se isplatilo i slobodno mogu reći da sam konačno uživao 
Not everything that moves, breathes and talks is alive.
Više puta na sajtu sam do sada spominjao južnokorejske filmove, naročito trilere koji su sigurno najpopularniji izvozni žanr ove kinematografije. Jedan od najpopularnijih autora je svakako Hong-Jin Na (Hong-jin Na), koji je svojim neverovatno napetim debitantskim delom The Chaser stekao instant-slavu. Njegov naredni film The Yellow Sea je sasvim dobar, ali nije ponovio slavu hvaljenog prethodnika. Nakon šest godina pauze, Hong-Jin Na donosi svoj novi rad, horor-triler koji je odlično prošao na brojnim filmskim festivalima.
Priča je smeštena u ruralni predeo Južne Koreje i prati policajca Jong-Gua (Do-won Kwak), koji se ne može baš pohvaliti svojom sposobnošću. Film počinje serijom zločina u kojima se članovi porodice međusobno ubijaju na prilično krvave načine, a Jong-Gu sa svojom ekipom pokušava da ih razreši. Ispostavlja se da su ubice ili zaražene nečim ili ih je zaposeo neki viši entitet koji ih tera na zločine. Sumnja se da lokalni tajanstveni Japanac ima neke veze sa time, a zaplet nastaje kada Jong-Guova ćerka počne da ispoljava simptome potencijalnog ubice.
The Wailing je još jedan južnokorejski film koji predstavlja mešavinu različitih žanrova, ali svi oni zajedno deluju kao skladna celina. Kroz dva i po sata se smenjuju klasičan (južnokorejski) triler, kriminalistička drama sa akcentom na policijski rad, horor sa elementima splatera, ali ima mesta i za komične momente. Autor 
Kada sam pisala recenziju za Los Ojos de Juila, rekla sam da meni lično najbolji trileri dolaze iz Španije. Nakon gledanja ovog filma još ćvršće stojim iza te izjave, sada je to već tvrdnja. Međutim, neki od vas, tačnije mnogi od vas se neće složiti sa izrečenim, kako u nekom generalnom smislu, tako i za sebe. Navešće Južnu Koreju kao najplodnije tlo, a neki će ići toliko daleko i spomenuti Amerikance. Mogu pričati isključivo u moje ime i kažem da nema napetijih, zanimljivije postavljenih i izvedenih, a ni intrigantnijih trilera (psiho ili mistery) od onih koji dolaze iz Španije, a ovaj film je itekako jedan od nepobitnih dokaza ovoga što tvrdim.
Radnja filma prati mladog biznismena u usponu Adriana Doriu (Mario Casas), koji se budi u hotelskoj sobi zaključanoj iznutra, sa lešom ljubavnice Laure (Bárbara Lennie) u krevetu. Adrian se ne seća skoro ničega, jer je dobio udarac u glavu, onesvestio se i odbija optužbe da je ubio Lauru. Nakon što njegov dugogodišnji advokat Feliks (Francesc Orella) plati Adrianu kauciju, oni zajedno unajmljuju prestižnu advokaticu Virginu Gudman (Ana Wagener), u pokušaju sklapanja mozaika šta se tačno dogodilo i da oslobode Adriana optužbi .
Sinopsis filma je donekle misliding, ali da bi film imao bolji efekat na vas, ponovila sam ga kako stoji i na IMDb-u, a da bih ostala verna sebi, dodala sam par sitnica koje malo kristališu sam razvoj radnje, da se ne pogubite u samom početku. Međutim, iako mi se baš svideo, 
Despite knowing the journey and where it leads... I embrace it. And I welcome every moment of it.
Deni Vilnjev (Denis Villeneuve) je kanadski autor koji je u poslednjih nekoliko godina postao zvučno ime svetskog filma, jednostavnom činjenicom da nema loš film u svojoj karijeri. Privukao je pažnju projektom Incendies, a sa svakim novim filmom je dobijao sve veće poverenje producenata. Nakon uspeha Prisoners i Sicario, Deni je došao u situaciju da bukvalno može da bira šta će da snima.
Po njegovim rečima, već duže vreme je želeo da se posveti nekom sci-fi projektu, ali nije naišao na materijal koji će ga zainteresovati. Naravno, bilo je ponuđenih scenarija, ali ni u jednom nije mogao ostati dosledan svom stilu u kome se bavi mračnijom stranom ljudske prirode. Preko producenata se upoznao sa kratkom sci-fi pričom Story of Your Life koja ga je odmah zainteresovala, ali zbog obaveza na drugim projektima nije imao vremena da je adaptira u scenario. Srećom, scenarista Erik Heiser je već duže vreme imao spreman tekst i, uz sitne Vilnjevove izmene, nastala je podloga za film Arrival.
Nakon dolaska dvanaest misterioznih svemirskih letelica, od kojih je jedna sletela na teritoriju SAD-a, okupljena je elitna ekipa stručnjaka koja pokušava da ostvari kontakt sa njima. Među njima je i Luis Benks (Amy Adams), stručnjak za jezike, koja ima svoje metode za pokušaj komunikacije, a sve nadgleda sumnjičavi pukovnik Veber (Forest Whitaker). Vojska insistira na bitnim 
Got a cool ad though. I made your head small because I know you're sensitive about how big it is.
Kada se spomene komedija prvo se pomisli na holivudske filmove koji su do dna degradirali ovaj žanr. Klozetski humor, psovke, golotinja, klišei - kombinacija svega toga retko kada može biti neki pristojan produkt, već najčešće budu filmovi koji pokupe pare na američkim blagajnama, eventualno učine da brže prođe veče i zatim ih svi zaborave, ukoliko se producenti ne odluče na snimanje nastavka. Kao neko ko obožava crni humor i satiru, retko kada se posvetim holivudskoj komediji, ali sam ipak pružio priliku filmu The Nice Guys.
Smešten u Los Anđeles 1977. godine, film prati Holanda Marča (Ryan Gosling), privatnog detektiva i samohranog oca, koji dobija zadatak da istraži smrt porno zvezde Misti Mauntins. Tragovi ga vode ka devojci Ameliji, a samim tim i do Džeksona Hilija (Russell Crowe), takođe privatnog detektiva, koji ima zadatak da ga otera od nje. Situacija se drastično komplikuje kada Amelija nestane, pa se detektivi udružuju da je pronađu. U potrazi za njom će stići u svet pornografije, ekscentričnih likova, striptizeta i mafijaša, ali i u centar potencijalne zavere koja uključuje vladu.
Režiser i scenarista Šejn Blejk, autor Lethal Weapon franšize, dok mi je njegov film Kiss Kiss Bang Bang odličan u svom žanru, je uspeo da spoji nekoliko faktora i da napravi sasvim pristojno napetu priču, koja u završnom delu eskalira u akciju. Priča se 