Bushmen have two types of hungry people, little hungry and great hungry. Little hungry people are physically hungry, great hungry person who is hungry for survival. Burning je južnokorejski kandidat za Oskara u kategoriji filmova van engleskog govornog područja, koji nije uspeo da se probije u uži izbor. Reč je ekranizaciji istoimene kratke priče Harukija Murakamija, za koju su bili zaduženi cenjeni režiser Chang-dong Lee i scenaristkinja Jungmi Oh. Glavni junak je Jong-su (Ah-in Yoo), koji zarađuje za život baveći se povremenim poslovima. Jednog dana sreće Hae-mi (Jong-seo Jun), devojku sa kojom je nekada živeo u istom komšiluku i njih dvoje počinju da provode vreme zajedno. Hae-mi očekuje put u Afriku i Jong-su pristaje da hrani njenu mačku dok ona nije tu. Međutim, Hae-mi se sa puta vraća sa misterioznim Benom (Steven Yeun), koga je upoznala na aerodromu u Africi. Tokom jednog druženja, Ben priznaje svoju čudnu, dvomesečnu naviku... Jong-su deluje kao čovek koji ne razume kako fukcioniše svet ili drugi ljudi. To ima savršenog misla, jer je odrastao na maloj farmi, daleko od modernog sveta, sa ocem nasilnikom i bez majke, koja ih je napustila. Jong-su ima stariju sestru koju nikada nije video, ona je nastavila sa svojim životom i nema želju da komunicira sa ostatkom svoje porodice. Jednostavno, naš protagonista nije iskusio mnogo toga i upravo u tome leži objašnjenje za njegovo ponašanje tokom trajanja filma. Njegov otac dospeva u zatvor i naš pročitaj više...Beoning/ Burning (2018)
Bushmen have two types of hungry people, little hungry and great hungry. Little hungry people are physically hungry, great hungry person who is hungry for survival. Burning je južnokorejski kandidat za Oskara u kategoriji filmova van engleskog govornog područja, koji nije uspeo da se probije u uži izbor. Reč je ekranizaciji istoimene kratke priče Harukija Murakamija, za koju su bili zaduženi cenjeni režiser Chang-dong Lee i scenaristkinja Jungmi Oh. Glavni junak je Jong-su (Ah-in Yoo), koji zarađuje za život baveći se povremenim poslovima. Jednog dana sreće Hae-mi (Jong-seo Jun), devojku sa kojom je nekada živeo u istom komšiluku i njih dvoje počinju da provode vreme zajedno. Hae-mi očekuje put u Afriku i Jong-su pristaje da hrani njenu mačku dok ona nije tu. Međutim, Hae-mi se sa puta vraća sa misterioznim Benom (Steven Yeun), koga je upoznala na aerodromu u Africi. Tokom jednog druženja, Ben priznaje svoju čudnu, dvomesečnu naviku... Jong-su deluje kao čovek koji ne razume kako fukcioniše svet ili drugi ljudi. To ima savršenog misla, jer je odrastao na maloj farmi, daleko od modernog sveta, sa ocem nasilnikom i bez majke, koja ih je napustila. Jong-su ima stariju sestru koju nikada nije video, ona je nastavila sa svojim životom i nema želju da komunicira sa ostatkom svoje porodice. Jednostavno, naš protagonista nije iskusio mnogo toga i upravo u tome leži objašnjenje za njegovo ponašanje tokom trajanja filma. Njegov otac dospeva u zatvor i naš pročitaj više... 
A delusion is lies that tell truth. Dario Arđento (Dario Argento) je 1977. godine snimio film Suspiria, koji mnogi smatraju jednim od najboljih horor filmova svih vremena i koji krase epiteti poput zapanjujući napad na čula i najbliže što je jedan reditelj došao u prikazu noćne more na filmu. Stilizovan, napet, inovativan i van tadašnjih konvencija, Suspiria je film koji je uticao na mnoge autore i koji je tada među prvima pokazao da postoje odlični horori i van holivudskih studija. Italijanski režiser Luka Gadanjino (Luca Guadagnino), koji je privukao pažnju svetske javnosti filmom Call Me by Your Name, je još pre desetak godina otkupio prava na rimejk, ali je konstantno odlagao snimanje zbog finansijskih problema. Prošle godine su se kockice složile i snimio je svoju verziju filma. Kao što je i očekivano, reakcije publike su podeljene - dok neki misle da je ovo dostojan rimejk, drugi su mišljenja da je ovo totalno novi film, s obzirom šta je sve izmenjeno ili dodato u priči. Osnova je u suštini ista - glavna junakinja Suzi Benion (Dakota Johnson) je mlada plesačica iz Ohaja, koja dolazi u Berlin kako bi se školovala na akademiji Markos. Reč je o prestižnoj instituciji koju vodi čuvena Madam Blan (Tilda Swinton). Iako nema formalnog treninga iza sebe, ona impresionira matrone na akademiji i ubrzo dobija glavnu ulogu u izvođenju dela Volk. Nakon toga, počinje da sanja čudne snove i da oseća strano prisustvo ispod plesnog podijuma... U međuvremenu, 
Shit happens, get the whisky. Bad Times at the El Royale je na promotivnim materijalima obećavao all star ekipu glumaca, stilizovanu akciju dostojnu Tarantina i obilje zabave. Režiser i scenarista Dru Godar (Drew Goddard) iza sebe ima bioskopske hitove poput World War Z i The Martian i sve je ukazivalo da je reč o filmu o kome će se pričati. Daleko od toga da je ovo loš film, ali zbog nekoliko stvari ipak nije toliko dobar koliko je sigurno mogao biti Godina je 1969., na samoj granici Kalifornije i Nevade, nalazi se hotel koji nije ni senka kakav je nekada bio. Popularno okupljalište poznatih faca se pretvorilo u hotel bez posetilaca u kome sve poslove vrši jedan službenik, koji krije mračne tajne. Sticajem okolnosti, istog dana se pojavljuje četiri putnika - ostareli sveštenik koji pati od demencije (Jeff Bridges), pevačica koja sanja o samostalnoj karijeri (Cynthia Erivo), trgovački putnik (Jon Hamm) i neprijateljski nastrojena mlada žena (Dakota Johnson). Ubrzo shvatamo da niko od nabrojanih nije ono za šta se predstavlja i da svako ima svoje tajne i motive za dolazak u hotel. Stvari postaju gore uveče, kada hotel posećuje vođa kulta (Chris Hemsworth) u potrazi za svojom prijateljicom, donoseći pakao svima koji su imali tu nesreću da se zadese u hotelu. Nije nam potrebno puno da steknemo mišljenje kako ne treba verovati nikome u ovom filmu. Svako od njih je lažov i nosi neki vid maske - dok neki lažu sitnice, nekima su laži mnogo ozbiljnije, dok 
It’s not a happy game, it’s a fucking nightmare world. Black Mirror je sjajna britanska antologijska serija smeštena u blisku haj-tek budućnost, koju je lako zamisliti i smatrati je realnom. U svakoj epizodi pratimo razvitak određene tehnologije i njen uticaj na psihu pojedinca i međuljudske odnose. Iako je nakon treće sezone predviđen kraj, ekipa iz Netflixa je producirala četvrtu sezonu, a nedugo nakon nje je najavljena i peta sezona. Dok ona ne stigne, od autora Dejvida Slejda i Čarlija Brukera smo dobili specijal Bandersnatch. Najkraće rečeno, ovo je interaktivni projekat, totalno nov i inovativan način gledanja filma, u kome gledalac aktivno učestvuje tako što donosi odluke umesto glavnog junaka. Radnja filma je smeštena u 1984. godinu i pratimo mladog programera Stefana Batlera (Fionn Whitehead), koji pokušava da realizuje adaptaciju knjige Bandersnatch u video igru. Cilj mu je da delo tragičnog pisca Džeroma Dejvisa postane revolucionarna video igra u kojoj učesnik donosi niz odluka kako bi došao do kraja. Njegov trud da se skoncetriše na programiranje uskoro dovodi do toga da preispita da li svoje odluke donosi sam ili je nečija marioneta... Od samog početka, kada birate šta će naš junak da doručkuje, Bandersnatch nam nudi mogućnost da odaberemo dalju sudbinu Stefana ili će biti doneta difoltna odluka. Kada se dođe do kraja filma, dobijamo mogućnost da se vratimo korak unazad i odaberemo drugačije. Na taj način dobijamo različite 
-What kind of person are you? -Me? You should probably ask my wife. Lijam Nison (Liam Neeson) je cenjeni glumac koji je, između ostalog, poznat po tome što je pre dvadesetak godina odbio ulogu Džejmsa Bonda, jer ga nisu zanimali akcijski filmovi (mada se šuška da je glavni razlog odbijanja njegova supruga). Bilo kako bilo, glumac je nakon učešća u serijalu Taken počeo da glumi u nizu žanrovski sličnih filmova poput Non Stop, A Walk Among The Tombstones ili Run All Night, u kojima razbija loše momke. The Commuter je još jedan u nizu takvih projekata. Ovde tumači Majkla Mekalija, bivšeg policajca i brižnog porodičnog čoveka, koji već deset godina radi kao prodavac osiguranja. Tokom tih deset godina, za prevoz do posla i nazad koristi voz. Jednom prilikom, prilazi mu nepoznata putnica Džoana (Vera Farmiga), koja počinje ćaskanje sa njim. Na kraju, ona mu nudi velikodušnu ponudu, a sve što treba da uradi je sitnica, koja će nekome od putnika promeniti život. U početku, Majkl nije siguran da li je pitanju šala ili ozbiljna situacija, ali pristaje da reši zagonetku u kojoj su svi putnici voza sumnjivi... Katalonski režiser Jaume Collet-Serra u ovom filmu po četvrti put radi sa Nisonom. U saradnji sa triom scenarista, donosi film koji je dosta sličan njegovim radnijim radovima, u kojima je običan čovek prekinut u svojim dnevnim aktivnostima jer je uhvaćen u političku zaveru visokog ranga. Koncept trke sa vremenom, u kome naš junak mora pronaći 
When we're killed, the past is killed. When kids are killed... that's different. When kids are killed, the future dies. There's no life without a future. Džeremi Solnie (Jeremy Saulnier) je nezavisni režiser koji je privukao pažnju svojim filmovima Blue Ruin i Green Room. Njegovi radovi poseduju jedinstvenu filmsku estetiku, koju dopunjuje sebi svojstvenim temama i stilom narativa. Hold The Dark je njegov najnoviji film, u kome je ostao dosledan svom fantastičnom vizuelnom doživljaju, ali je ovoga puta segment priče ostavio podeljena mišljenja. Radnja filma prati dvojicu protagonista. Jedan od njih je Vernon Sloun (Alexander Skarsgård), koji živi u zabačenom naselju na Aljasci i nalazi se na turi u Iraku. Nakon dolaska kući zatiču ga loše vesti i on kreće u beskompromisnu osvetu. Drugi protagonista je Rasel Kor (Jeffrey Wright), pisac i ekspert za vukove, koji u selo dolazi po pozivu Vernonove supruge Medore (Riley Keough). Ničim izazvan, Rasel će se naći umešan u niz nasilnih i teško objašnjivih događaja... Scenario za ovaj film je napisao Mejkon Bler, na osnovu knjige Vilijama Điraldija i lako je zaključiti šta se odvija u fillmu - u početku lov na životinje, koji kasnije prelazi u lov na ljude. Međutim, mnogo je teže zaključiti o čemu se tačno raditi u Hold The Dark. Saznajemo da je selo u kome se odvija radnja već duže vreme nesrećno i da sve što gledamo ima neke veze sa lokalnim spiritualizmom, ali mi, kao i lik Rasela, teško razumemo 
I didn't know her. I didn't know my daughter. Searching je prvi dugometražni film autora Aniša Čagantija, a reč je o trileru čija je priča predstavljena na netipičan način. Naime, praktično ceo film, izuzev malobrojnih scena snimljenih napolju, prikazuje ono što se dešava na ekranu kompjutera ili smartfona. Film je debitovao na festivalu Sundance, a vremenom je ostvario solidnu zaradu na bioskopskim kasama, zahvaljujući odličnoj premisi i izvedenom vizuelnom predstavljanju priče. Film prati porodicu Kim koju čine Dejvid (John Cho), Sara (Sara Sohn) i njihova ćerka Margo. Margo odrasta kao voljeno dete, bavi se muzikom i niže uspehe u školi. Zaplet nastaje kada Margo kao 16-ogodišnjakinja iznenada nestane. Slučaj dobija lokalni policijski agent (Debra Messing), zadužena za slučajeve nestalih osoba, a Dejvid odlučuje da potraži informacije na mestu gde postoje brojne tajne - u laptopu svoje ćerke. Očajni Dejvid mora pažljivo istražiti digitalne otiske njegove ćerke i svet društvenih mreža u potrazi za bar nekim tragom, pre nego što je zauvek izgubi. Moram priznati da nisam očekivao da ovaj triler bude snimljen na tako hiper-moderan način, kroz tehnologiju koju koristimo za svakodnevnu komunikaciju - dobar deo vremena provodimo zureći u neki ekran, što onda ne bi gledali i film predstavljen na taj način? Kao što sam spomenuo, dobar deo filma prikazuje ekrane različitih uređaja i sve ono što se nalazi na njima, poput softvera za komunikaciju, 
U moru filmova kojim smo zapljusnuti poslednjih godina, pretrpanim blokbasterima, spektaklima, užasima, obično stanemo na jedan, baš kao na ježa, koji nam ukrade svu pažnju. Mali, neugledan, skoro neprimetan, ubode tako jako da svo blještavilo oko vas nestane i morate mu se posvetiti potpuno. Takav jedan film, koji niotkuda ubode, je upravo Beast. Beast je priča koja nam dolazi iz Britanije, o mladoj Mol (Jessie Buckley), koja pokušava da nađe svoje mesto u maloj i konzervativnoj sredini. Međutim, to nije lako, jer ispod izgleda krhke devojke, krije se kompleksna ličnost koja se teško snalazi u ogradama društva u kome bitiše. Kada u njen svet uđe Paskal (Johnny Flynn) sve se dodatno komplikuje, dok gradić potresaju užasna ubistva... Beast je kompletno autorsko delo meni nepoznatog Majkla Pirsa koji, iako nepoznat, ovim filmom pokazuje ogroman potencijal, tako da ću željno isčekivati njegovo sledeće delo. Prvenstveno režijski, može se reći da je napravio fenomenalan posao. Kadrovi, ambijent, fotografija, zajedno stvaraju atmosferu koja vas potpuno okupira. Od samog početka vam stvori nelagodu ili, bolje reći, sve što gledate odaje čudan, nešto nije u redu osećaj, koji ne popušta do kraja. To se oseća u svakom kadru, liku, boji. Boje su fenomenalne i u stalnom kontrastu, baš kao što je i sama priča, kao i likovi koji je čine. Sve to zajedno jasno govori o potencijalu i umešnosti režisera. Priča je onaj deo koji je Pirs slabije uradio. Kreće 