Would that it were so simple?
O filmovima braće Koen (Ethan Coen, Joel Coen) sam već nekoliko puta pisao na sajtu i svaki put sam naglasio njihov specifičan stil koji kombinuje čudne likove, odlične dijaloge, dozu satire, perfekcionizam, enciklopedijsko znanje o tehnikama snimanja i izvanredan osećaj za lepo. Hail, Caesar! je njihov najnoviji film koji je lepo prošao kod kritike, ali ga dosta gledalaca smatra korakom nazad u njihovoj prebogatoj karijeri.
Radnja je smeštena u 1951. godinu i prati Edija Meniksa (Josh Brolin), šefa produkcije u filmskim studijima Capitol Pictures. On je odličan u svom poslu, a najčešče se bavi hirovima i problemima koje prave filmske zvezde. Jedan od njih je Berd Vitlok (George Clooney), glavna zvezda u blokbasteru Hail Caesar, koja u jednom momentu nestaje sa snimanja, a ispostavlja se da su ga oteli komunisti koji zahtevaju otkup. Osim njih, tu je još nekoliko likova koji su svi u filmskoj branši, a na neki način su povezani ili sa Edijem ili sa Berdovom otmicom.
U ovom filmu je satira mnogo više izraženija nego u prethodnim radovima braće Koen, a bavi se periodom nakon zlatnog doba Holivuda, kada je na snazi bio sveopšti strah od komunizma, donet je zakon koji je odvojio produkciju i distribuciju, a polako je i televizija počela da uzima svoje parče kolača. Iz prve ruke vidimo kako je izgledalo snimanje filmova koje smo vi voleli, nesvesni koliko su loši. Ljubavne i porodične drame su počeli da smenjuju vesterni i pročitaj više...Hail, Caesar! (2016)
Would that it were so simple?
O filmovima braće Koen (Ethan Coen, Joel Coen) sam već nekoliko puta pisao na sajtu i svaki put sam naglasio njihov specifičan stil koji kombinuje čudne likove, odlične dijaloge, dozu satire, perfekcionizam, enciklopedijsko znanje o tehnikama snimanja i izvanredan osećaj za lepo. Hail, Caesar! je njihov najnoviji film koji je lepo prošao kod kritike, ali ga dosta gledalaca smatra korakom nazad u njihovoj prebogatoj karijeri.
Radnja je smeštena u 1951. godinu i prati Edija Meniksa (Josh Brolin), šefa produkcije u filmskim studijima Capitol Pictures. On je odličan u svom poslu, a najčešče se bavi hirovima i problemima koje prave filmske zvezde. Jedan od njih je Berd Vitlok (George Clooney), glavna zvezda u blokbasteru Hail Caesar, koja u jednom momentu nestaje sa snimanja, a ispostavlja se da su ga oteli komunisti koji zahtevaju otkup. Osim njih, tu je još nekoliko likova koji su svi u filmskoj branši, a na neki način su povezani ili sa Edijem ili sa Berdovom otmicom.
U ovom filmu je satira mnogo više izraženija nego u prethodnim radovima braće Koen, a bavi se periodom nakon zlatnog doba Holivuda, kada je na snazi bio sveopšti strah od komunizma, donet je zakon koji je odvojio produkciju i distribuciju, a polako je i televizija počela da uzima svoje parče kolača. Iz prve ruke vidimo kako je izgledalo snimanje filmova koje smo vi voleli, nesvesni koliko su loši. Ljubavne i porodične drame su počeli da smenjuju vesterni i pročitaj više... 
Polivalentan filmski umetnik Džoel Edžerton (Joel Edgerton) dočekao je i svoj debi u rediteljskoj stolici. Po sopstvenom scenariju (uz to je jedan i od producenata i nosilac jako bitne role) donosi nam psihološki triler razmešten u udobno predgrađe Los Anđelesa.
Sajmon (Jason Bateman) i Robin (Rebecca Hall) su mladi bračni par koji se tek doselio iz Čikaga, na dobrom putu da krenu ispočetka ili, žargonskim rečnikom, da naprave fresh start. Start je obećavajući, jer Sajmon počinje da radi u kompaniji gde mu se otvara dobra perspektiva. Supružnici jednog dana nabasaju na pomalo neuglednog tipa. Ispostavlja se da je on Gordo (Joel Edgerton), stari poznanik iz Sajmonove srednje škole. Gordo uspeva da uspostavi prisni kontakt sa bračnim parom. Međutim, kada počne sa učestalim i nenajavljenim posetama njihovom porodičnom domu, Sajmon odlučuje da prekine druženje, mučen sumnjom u prave namere nekadašnjeg školskog druga...
Sporijeg ritma, radnja se lagano raspliće, stidljivo otkrivajući delić po delić jedne složene, dobro zapakovane misterije. Poput poklona kome se svako raduje, jer zna kako ga očekuje neko ugodno iznenađenje. Džoel Edžerton koristi ukusno upakovane poklone kao simbole, koji mu služe da napravi svojevrstan metaforičan osvrt na uznemirujuće događaje iz prošlosti.
Narativ je u suštini inteligentno osmišljen, mada pati od par sitnijih nedostataka. Pre svega ostaje delimično skriven pod velom mračne zajedničke prošlosti dvojice 
Move a little strange, you're gonna get a bullet. Not a warning, not a question...a bullet!
Kventin Tarantino (Quentin Tarantino) je jedan od najzanimljivijih reditelja današnjice. On je pre svega strastveni filmofil, fanboy koji ne krije svoju opsednutost sedmom umetnošću, te brojnim filmašima koji su i pre njegovog prvog zauzimanja položaja iza kamere već obogatili ovu relativno mladu formu umetnosti i stvorili prve kultove obožavalaca. Od Reservoir Dogs do Django Unchained, ono po čemu se njegovi filmovi izdvajaju su poigravanja sa dugim kadrovima te kamerom generalno, ekscentrični likovi, homage rediteljskim idolima, diretan prikaz nasilja, ali ponajviše scenarističke bravure. I sa svojim poslednjim uratkom Tarantino nastavlja spomenutu tradiciju i poklanja filmskom svetu još jednu poslasticu.
Priča je podeljena na poglavlja i na samom početku se upoznajemo sa polovinom hateful osmorke. Džon Hengmen Rut (Kurt Russell), lovac na glave, je na putu ka gradiću Red Rok sa ciljem da za novčanu nagradu preda, mrtvu ili živu, Deisi Domerdž (Jennifer Jason Leigh), koju po okončanju puta čekaju vešala. Na putu kroz snežni Vajoming kojim ih vodi kočijas O.B. (James Parks), susreću najpre majora Markisa (Samuel L. Jackson) - nekada rob, sada samoproklamovani ratni heroj i takođe lovac na glave, te Maniksa (Walton Goggins) - nekada odmetnik, sada šerif grada ka kojem su se uputili.
Naredno odredište pre dolaska u Red Rok je planinska brvnara gde ih očekuje 
Filmaši su oduvek voleli vozove. U tom skučenom prostoru u stalnom pokretu postavljali su sebi slatke muke i što se tiče tehničke realizacije i karakterizacije likova ubačenih u tu plutajuću konzervu na šinama. Za svakog filmaša voz je predstavljao svet u malom, izolirani svet za sebe koji je ipak opterećen spoljašnjim uticajima čije posledice putnici donose sa sobom.
Kralj napetih i dramatuških scena u vozu koji nagovještavaju i pokreću rolnu kasnijih raspleta bio je Hičkok i većina njegovih filmova sadržavala je barem jednu scenu u vozu ili u slučaju The Lady Vanishes (1939) celi film. Upravo ovaj film mogao je biti polazišna ideja poljskom režiseru Jeržiju Kavalerovicu (Jerzy Kawalerowicz) u kreiranju priče o individualcima koji nose tajnu, negde idu i beže od nečeg. Pociag je konvencionalno skrojena priča o dva neznanca koja se upoznaju u kupeu voza i polako se otvaraju jedno drugom, dok kroz štampu dolaze novosti o svirepom tajanstvenom ubistvu žene koju je počinio njen muž u bekstvu. Jednostavna premisa začinjena je modernim tehničkim pristupom, stilskim komponentama i drugačija je od svega što je tada snimljeno u Poljskoj. Zbog toga film nije mogao proći nezapaženo na međunaronoj sceni, a sam Kavalerovic stekao je reputaciju progresivnog vizionara.
Iako je već 50-ih godina poljski film pokazivao određene kvalitativne pomake (iskazao se Aleksander Ford), ti filmovi su još uvek obrađivali teme rata i patnje koje je poljski narod 
Take the underpass. It's safer.
Režiser i scenarista Gaspar Noa (Gaspar Noé), Argentinac odrastao u Francuskoj, je ljubiteljima sedme umetnosti poznat kao jedan od autora koji je krajem prošlog veka bio predvodnik novog talasa francuskog filma koji su karakterisale eksplicitne scene nasilja i seksa. Svojim debitantskim filmom Seol Contre Tous je brzo privukao pažnju na sebe, pa se svaki novi film u njegovoj ne previše plodonosnoj karijeri (do sada snimio četiri filma) željno iščekivao. Svakako njegov najpoznatiji film je ovaj iz 2002. godine, a pored njega je snimio i film Enter The Void. Ovih dana je počela distribucija njegovo najnovijeg projekta Love.
Irréversible prati nelinearan narativ i sastoji se ukupno iz trinaest delova koji su snimljeni obrnutim hronološkim redom (kao film Memento). Na samom početku filma upoznajemo "Mesara", glavnog protagonistu prošlog Gasparovog filma. Nakon te sekvence srećemo Markusa (Vincent Cassel) i Pjera (Albert Dupontel) koji su akciji pronalaska čoveka koji je brutalno prebio i silovao Aleks (Monica Bellucci) u podzemnom prolazu. Oni su u gej klubu i Pjer biva uhapšen, a kako radnja ide unazad tokom sat i po vremena posmatramo sve detalje te traumatične noći.
Filmovi Gaspara Noe po pravilu su teški za gledanje. On se na jedan sirov način bavi ljudima i društvom uopšte, konkretno kako u svakoj osobi čuči stvorenje sa velikim potencijalom za nasilje. Njegove projekte, osim tematika koje su predstavljene na neogoljen 
Očekivanja za neki film zavise od mnogo toga - glumci, režiser, rađen prema nekoj poznatoj knjizi ili ne, napisao poznati pisac itd. Na osnovu toga većina nas postavlja lestvicu na određenu visinu, a nakon gledanja ista ide gore ili dole. U ovom slučaju, kako je film izašao tako sam ga i odgledao. Ništa nisam znao o njemu iako ima mnogo toga da se zna, ali možda je tako i bolje, pa sam svoje utiske sabrao na miru bez ikakvih preduticaja.
Dark Places je film koji je režirao i scenario napisao Žil Pake-Brener (Gilles Paquet-Brenner) o kome ne znam ništa, ali ono što znam je da je film snimljen prema istoimenoj uspešnoj noveli koju je napisala Džilijan Flin, autorka ultrapopularnog Gone Girl.
Film počinje 1985. godine na jednoj farmi u Kanzasu. Te noći Libi Dej, devojčica od sedam godina, izgubila je čitavu familiju. Majka i dve sestre su brutalno ubijene, a za to je optužen njen brat Ben. Njeno svedočenje je bilo ključno za Benovu osudu. Dvadeset pet godina je prošlo od tada, Libi se suočava sa bankrotom kada dobija poziv od Kill Club-a, kluba amaterskih istražitelja zločina, koji žele da joj plate određenu sumu u zamenu za njeno vreme i pomoć u rešavanju jednog slučaja. Taj slučaj je ubistvo njene porodice.
Dark Places je misteri triler koji vas polako uvlači u priču. Ta priča, iako na prvi pogled jednostavna, polako se odmotava, razvija i gradi svoj put. Nailazeći na nove likove put se račva ka mračnim kutcima koji kriju jezive, teške 
Ljudi se plaše pogrešnih stvari premisa je čistokrvnog trilera koji prati bivšeg policajca u potrazi za iskupljenjem duše. Nakon višegodišnjih priprema, reditelj i scenarista Skot Frenk (Scott Frank) (The Lookout, 2007.) preneo je na veliki ekran (uz sitne, no neizbežne modifikacije) literarni predložak nastao iz pera Lorensa Bloka.
Uvodni segment je prikazan kao podsetnik na tragičan događaj koji je zauvek promenio život jednog policajca. Prošlo je osam godina od nemilog incidenta u kome je u alkoholisanom stanju nehotice oduzeo jedan mlad život. Godina je 1999. i sada je Met Skuder (Liam Neeson) rehabilitovani alkoholičar koji radi kao privatni detektiv bez licence. Prihvata sumnjive poslove, a zauzvrat dobija poklone od svojih klijenata. Nevoljno pristaje da istraži jedan zamršen slučaj. Supruga narko-dilera je brutalno ubijena, iako je plaćena tražena otkupnina (istini za volju ne baš u celom iznosu). Tokom detaljne istrage, Met upoznaje maloletnog beskućnika. TJ je bistar, u suštini sasvim dobar dečko, koji postaje asistent privatnog detektiva. Tragovi istrage vode ka dvojici policajaca-operativaca u borbi protiv narkotika. Rej (David Harbour) i njegov ortak Albert (Adam David Thompson) su dobro uigran tim i nemaju nameru da prekinu unosan biznis...
Urađen u maniru staromodnih predstavnika žanra, film obiluje zavidnom količinom nasilja. Mračna strana ljudske prirode oslikana je u sumornoj atmosferi gde vladaju strah i očaj, a napetost raste 
Katalonski režiser Žaume Koljet-Sera nakon (Jaume Collet-Serra) (Unknown, 2011.), nastavlja saradnju sa producentom Džoelom Silverom i glumcem Liamom Nisonom (Liam Neeson). Stavio je autorski pečat na napeti triler po scenariju koji su zajednički kreirali: Džon Ričardson, Kristofer Rouč i Rajan Ingl. Sama priča ima brojne reference na tragične događaje iz 09/11, jer razmatra pitanje: koliko sistem može da garantuje bezbednost da se na putovanjima ne dogodi neka nezgoda koja bi ugrozila živote nedužnih građana?
Premisa ovog trilera otmica je bila samo početak navodi nas na zaplet koji u centru događaja stavlja američkog federalnog vazduhoplovnog šerifa. Bil Marks (Nison) je čovek problematične prošlosti koji svoje traume utapa u alkoholu. Kada na međunarodnom letu na relaciji Njujork - London dobije poruku uznemirujućeg sadržaja, Bil mora da razotkrije misterioznog pošiljaoca kako bi spasao živote nevinih putnika...
Dinamična, vremenski i prostorno ograničena radnja, sa pažljivo doziranom tenzijom, iziskuje punu pažnju publike dok nastoji da detektuje ko je ovde dobar, a ko loš momak. Korišćenjem sofictirane tehnologije umešna režija postiže željenu klaustrofobičnu atmosferu, u kojoj glavni junak mora da razreši jednačinu sa više nepoznatih i to u kratkom vremenskom roku (let traje oko šest sati).
Priča poseduje i dobro razrađen sociološki aspekt, jer u kontekstu dramatičnih dešavanja na visini od nekih 10.000 metara, govori o 