He said that wherever I went, he would find me, walk right up to me, and I wouldn't be able to see him. Nakon uspeha Marvel/DC univerzuma, mnoge producentske kuće su rešile da pokrenu neke sopstvene. Jedna od njih je Universal, koja ima prava na nekoliko čuvenih klasičnih čudovišta horor filmova poput Drakule, Mumije, Frankenštajna ili Nevidjivog Čoveka. Filmovi Dracula Untold (2014) i The Mummy (2017) sa Tomom Kruzom nisu prošli ni približno dobro kao što su producenti očekivali, pa su odustali od te ideje i rešili da svoje likove smeštaju u solo projekte. Nakon dva neuspeha, producenti nisu bili spremni da opet ulože velike pare u rizičan projekat, pa su u ovu modernu ekranizaciju istoimenog romana H.G. Velsa sa kraja pretprošlog veka uložili jedva desetak miliona dolara. Kao što uvek bude, ukoliko ideja stigne do ljudi koji su sposobni da je pretoče u kvalitet ili nešto novo, što je jedna od karakteristika Blumhouse produkcije, pozitivan rezultat ne može da izostane. Takav je slučaj i sa ovim filmom, koji je ostvario lepu zaradu iako su bioskopi desetkovani pandemijom korona virusa. U ovoj modernoj verziji klasične priiče pratimo Sesiliju Kes (fantastična Elisabeth Moss), koja na samom početku filma beži od svog dečka, genijalnog naučnika Edriana (Oliver Jackson-Cohen), koji ju je u svakom smislu kontrolisao dugi niz godina. Ta kontrola je ostavila i psihičke i fizičke posledice, pa Sesilija oseća strah od njega čak i kada joj jave da je pročitaj više...The Invisible Man (2020)
He said that wherever I went, he would find me, walk right up to me, and I wouldn't be able to see him. Nakon uspeha Marvel/DC univerzuma, mnoge producentske kuće su rešile da pokrenu neke sopstvene. Jedna od njih je Universal, koja ima prava na nekoliko čuvenih klasičnih čudovišta horor filmova poput Drakule, Mumije, Frankenštajna ili Nevidjivog Čoveka. Filmovi Dracula Untold (2014) i The Mummy (2017) sa Tomom Kruzom nisu prošli ni približno dobro kao što su producenti očekivali, pa su odustali od te ideje i rešili da svoje likove smeštaju u solo projekte. Nakon dva neuspeha, producenti nisu bili spremni da opet ulože velike pare u rizičan projekat, pa su u ovu modernu ekranizaciju istoimenog romana H.G. Velsa sa kraja pretprošlog veka uložili jedva desetak miliona dolara. Kao što uvek bude, ukoliko ideja stigne do ljudi koji su sposobni da je pretoče u kvalitet ili nešto novo, što je jedna od karakteristika Blumhouse produkcije, pozitivan rezultat ne može da izostane. Takav je slučaj i sa ovim filmom, koji je ostvario lepu zaradu iako su bioskopi desetkovani pandemijom korona virusa. U ovoj modernoj verziji klasične priiče pratimo Sesiliju Kes (fantastična Elisabeth Moss), koja na samom početku filma beži od svog dečka, genijalnog naučnika Edriana (Oliver Jackson-Cohen), koji ju je u svakom smislu kontrolisao dugi niz godina. Ta kontrola je ostavila i psihičke i fizičke posledice, pa Sesilija oseća strah od njega čak i kada joj jave da je pročitaj više... 
There's no upside in lyin' to a woman who's smarter than you, so, I told her the truth. Motherless Brooklyn je neo-noir snimljen na osnovu istoimenog romana Džonatana Letema i film koji je Edward Norton gotovo dvadeset godina pokušavao da realizuje. Prihvatio se režije i pisanja, a radnju svog scenarija je vratio u pedesete godine prošlog veka. S obzirom da je bio toliko strastven oko ovog projekta, sasvim je razumljivo što je Norton sebi namenio i glavnu ulogu. U sezoni franšiza i filmova planski pravljenih za filmske nagrade, neo-noir poput ovog dođe kao pravo osveženje. Radnja filma prati Lajonela (Norton), usamljenog privatnog detektiva koji ima Turetov sindrom, kome je na umu samo jedno - da reši ubistvo svog mentora i jedinog prijatelja Frenka Mine (Bruce Willis). Naoružan samo sa nekoliko tragova, sa starim Frenkovim pištoljem i sa svojim opsesivnim umom, Lajonel otkriva strogo čuvane tajne koje čuvaju sudbinu čitavog Njujorka. Rešavanje misterija ga vodi od harlemskih džez klubova preko sirotinjskih naselja Bruklina do kristalnih dvorana njujorških moćnika. Lajonel se bori sa lopovlukom, korupcijom i najopasnijim čovekom u gradu kako bi odao počast svom prijatelju i kako bi spasao ženu koja bi mogla da spasi njega... Lajonel se prepušta verbalnim i fizičkim tikovima jer bi mu u suprotnom, po njegovim rečima, mozak eksplodirao. To je intrigantna ranjivost i njegova borba sa neprilagodljivim fizičkim ispadima ga čini izolovanim u društvu, a 
Should pale death, with treble dread, make the ocean caves our bed, God who hears the surges roll deign to save our suppliant soul. Robert Eggers je američki filmaš čije je debitantski horor The Witch, nakon premijere na festivalu Sundance, na brzinu osvojio i publiku i kritiku. Originalan pristup i vrhunska realizacija su učinili da Egers bude stavljen na listu autora čiji se radovi sa nestrpljenjem čekaju. Četiri godine nakon prvog filma nam stiže njegov sofomor, kombinacija žanrova iza koje stoji procentska kuća A24. Često se desi da drugi film ne uspe da ispuni visoka očekivanja koja postavi debitantski, ali sa radošću konstatujem da ovoga puta to nije bio slučaj, naprotiv. Ideju za scenario je dobio Robertov brat Dejv, na osnovu nedovršene priče Edgara Alana Poa. Robert je rešio da se uključi i konačan produkt nije imao nikakve veze sa gorepomenutom pričom, osim naslova. Incident iz svetionika u Smol Velsu, u kojoj su učestvovala dvojica čuvara (obojica su se zvali Tomas) je bio dodatan izvor inspiracije. The Lighthouse je od premijere na festivalu u Kanu mnogima bio najiščekivaniji film godine. Premisa je veoma jednostavna - dvojica čuvara svetionika (vikis), stariji Tomas Vejk (Willem Dafoe) i mlađi Efraim Vinslou (Robert Pattinson), dolaze na četvoronedeljno zaduženje na usamljeno ostrvo u Novoj Engleskoj 1890. godine. Tomas se ponaša kao glavnokomandujući, konstantno naređuje Efraimu i često ga nipodoštava. Zaštitnički je nastrojen 
Od 2006. godine u Meksiku traje krvavi rat zbog droge koji je do sada odneo preko 160.000 žrtava, a u tu brojku se ubrajaju i nestali (njih oko 50.000). Ovo je film o najvećoj kolateralnoj šteti tih ratova, deci siročićima kojih je svaki dan sve više i koji su ostavljeni na milost i nemilost u ovom okrutnom svetu, da se snalaze kako znaju i umeju. Pucnjave, obračuni kartela, brutalno nasilje, sve je to uobičajena svakodnevnica u neimenovanom meksičkom gradiću gde pratimo devojčicu Estrelu (Paola Lara), koja čeka da se njena majka vrati kući. Gradićem vlada kriminalna banda Los Huascas, poznata po svojoj okrutnosti, a prolaze nekažnjeno zahvaljujući vezama sa političarem Servandom Esparzom, zvanim El Chino (Tenoch Huerta). Estrela nakon par dana polako shvata da se njena majka neće vratiti kući i da je verovatno odvedena od strane bande, kao i mnogi u njenom komšiluku. Gladna i prepuštena sama sebi i u strahu od jezivog glasa koji njeno ime zove u mraku, Estrela se pridružuje dečaku El Shineu (Juan Ramón López) i njegovoj grupi napuštenih klinaca o kojima se on brine. Film je autorsko delo meksičke režiserke i scenaristkinje Ise Lopez (Issa López), širem auditorijumu relativno nepoznata, ali u svojoj zemlji veoma cenjena i nagrađivana. Napisala je priču koju je uvila u mistery-horor, dodala je dozu fantazije i napravila je modernu mračnu bajku svoje zemlje koja je zapravo realnost. Većini će možda biti problem ta fantazija u filmu, koja je 
Ari Aster je privukao pažnju svojim prošlogodišnjim debitantskim hororom Hereditary, koji je ovom žanru pružio preko potrebnu svežinu. Njegove metode, struktura i stil su se dopali i onima kojima se nije svidela činjenica što je priča u filmu od užasa otišla u apsurd. Njegov novi film je smešten u svet švedskog folklora i zove se Midsommar. Film otvara prolog u kome vidimo da je glavnu junakinju Deni (Florence Pugh) zadesila velika tragedija. Utehu pronalazi u svom dečku Kristijanu (Jack Reynor), koji je neposredno pre tragedije razmišljao da je ostavi. Umesto toga, on je poziva da sa svojim prijateljima Džošom (William Jackson Harper) i Markom (Will Poulter) posete malo švedsko selo, u kome je njihov kolega Pele (Vilhelm Blomgren) odrastao. Isprva zaintrigirani neposrednošću stanovnika sela i njihovim čudnim navikama, uskoro shvataju da njihovi drevni običaji nisu nimalo naivni... Aster je imao veliki izazov pred sobom, a to je da napravi zastrašujući film u kome se svaka napetost ili nešto uznemirujuće odvija na dnevnom svetlošću. Njegovim prošlim filmom su gospodarile stvari koje su bile u senci prostora ili ljudskog uma, skrivene u mraku. Ovoga puta izlazi na čistinu, na vedar dan, bez ustručavanja da li mi možemo ili hoćemo vidimo to što nam predstavlja, jer nam se sve servira sa gotovo nesnosnom jasnoćom. Može se reći da se ovde svet tame rastvorio u dnevnoj svetlosti. Sam prolog nije bitan za čitavu priču filma, već je tu da nam 
Doubt can be a bond as powerful and sustaining as certainty. When you are lost, you are not alone. Doubt je američka drama iz 2008. godine koju u potpunosti potpisuje John Patrick Shanley - napisao je scenario baziran na njegovoj predstavi Doubt: A Parable, koja je dobila nagrade Pulicer i Toni, a seo je i u režisersku stolicu. Okupio je kvartet kvalitetnih glumaca, a kuriozitet je da su svo četvoro bili nominovani za Oskara u glumačkim kategorijama. Šenli je zaradio nominaciju u kategoriji adaptiranih scenarija, ali niko nije uspeo da odnese statuu kući. Radnja je smeštena u 1964. godinu u katoličku osnovnu školu, koja se nalazi u pretežno irskoj-italijanskoj županiji. Upravnica škole je izrazito tradicionalna monahinja Alojzija Buvie (Meryl Streep), koja strogo vodi računa o disciplini. U školu po prvi put stiže 12-ogodišnji dečak afro-amerikanac, prebačen iz javne ustanove, a brigu o njemu preuzima liberalni sveštenik Brendan Flin (Philip Seymour Hoffman). Monahinja postaje uverena da sveštenik seksualno zlostavlja dečaka i odlučuje da ga natera da napusti školu. Njihov sukob će uključiti dečakovu majku, gospođu Miler (Viola Davis) i zbunjenu mladu učiteljicu, sestru Džejms (Amy Adams)... Na prvi pogled, ovo deluje kao jednostavna misterija sa temom mogućnosti da je jedan sveštenik zloupotrebio dečaka, ali uskoro shvatate da scenario analizira razne suptilne podtonove. Radnja filma je smeštena u nezgodno vreme, godinu dana nakon ubistva 
Više puta do sada sam na sajtu isticao kvalitete južnokorejske kinematografije, koja zaista ima čime da se pohvali. Svakako najpopularniji izvozni produkt su trileri, kojima je grupa filmaša iz te zemlje dala svoj specifični autorski pečat. Njima sam posvetio dvodelni tekst preporuka za početnike, a ovoga puta posebno ističem jedan od njih. U pitanju je Memories of Murders cenjenog filmaša Jun-Ho Bonga (Joon-ho Bong). Radnja filma je smeštena u ruralnu Južnu Koreju 1986. godine. Desila su se dva ubistva mladih devojaka, koja istražuje tandem lokalnih detektiva Park Du Men (Kang-ho Song) i Čo Jong Ku (Roe-ha Kim). Njihova istraga nema nikakve tehnike, ne ističu se svojom inteligencijom, ali koriste brutalnost, bez praktičnih rezultata. U pomoć im stiže sposobniji i iskusniji detektiv iz Seula Seo Tae Jun (Sang-kyung Kim), a uskoro se dešava i treći slučaj ubistva... Detektivi imaju entuzijazam da otkriju počinioca, ali njihove napore ometaju neuredni postupci policije, koji ne umeju da se nose sa delikatnim postupcima obezbeđivanja lokacije i dokaza. Taj entuzijazam se vremenom svodi na premlaćivanje osumnjičenih i izvlačenje priznanja. Dolaskom gradskog detektiva njihove metode se poboljšavaju, ali i dalje nemaju počinioca. Iako je tematika mračna, kroz pojedine scene je protkan crni humor, koji se uglavnom zasniva na smotanosti naših detektiva. Tipičan primer je scena kada komentarišu kako ubica ne ostavlja dlake i jedan od njih predlaže pretragu 
The admiration I had for your work has completely evaporated. Den Gilroj (Dan Gilroy) je američki scenarista koji je privukao pažnju sjajnim autorskim filmom Nightcrawler sa Džejkom Gilenhajlom (Jake Gyllenhaal) i Rene Ruso (Rene Russo) u glavnim ulogama. Reč je mračnom trileru u kome, na momente, bljesne satirični osvrt na društvo. Njegov novi film donekle prati oprobani recept, samo što su mu dodati elementi horora i misterije i ne pratimo izdvojenog protagonistu, nego više njih. Velvet Buzzsaw je smešten u svet savremene umetnosti u Los Anđelesu, gde se umetnost susreće sa trgovinom i gde veliki kolekcionari plaćaju visoku cenu za ono što je moderno. Morf Vandevalt (Gilenhajl), kao veoma cenjeni kritičar, je jedan od onih ljudi koji svojim tekstovima određuje šta je in, a tu je i plejada umetnika, njihovih predstavnika i vlasnika umetničkih galerija. Zaplet nastaje nakon što je otkrivena velika kolekcija slika nepoznatog autora, kada natprirodna sila sprovodi osvetu nad onima koji su dopustili da se pohlepa i zarada nađu na putu umetnosti... Den Gilroj je poznat kao kvalitetan scenarista, ali je njegova satira u ovom filmu ispod mojih očekivanja - svima je jasno da je umetnost postala roba i zbog toga su autorova zapažanja na tu temu pomalo plitka. Sa te strane film zaista nema šta novo da kaže, pa dobijamo hipotetičku predstavu o tome dokle su ljudi spremni ići kako bi zadržali postojeću potrošku kulturu, vezanu ne samo za modernu umetnost. Koncept 