It's not destroying... It's making something new.
Aleks Garland (Alex Garland) je Britanac koji se prvo proslavio kao pisac, zatim je privukao pažnju kao scenarista i konačno je 2014. sjajnim debitantskim filmom Ex Machina postao ime i kao filmski autor. Osim sjajnog scenarija, sa skromnim budžetom je postignut vizuelni raskoš koji je, između ostalog, pokupio Oskara za vizuelne efekte ispred brojnih blokbastera. Njegov novi film Annihilation ostaje u žanru sci-fia i predstavlja ekranizaciju knjige Džefa Van Der Mira.
Na samom početku filma vidimo kako meteorit pada na močvarni predeo u kome se ističe svetionik. Nakon dve godine, neki vid svetlucave zavese se spustio na to područje, praveći granicu između našeg poznatog sveta i nepoznatog. Stručnjaci iz brojnih oblasti su se okupili da istraže fenomen, ali nakon godinu dana nisu nimalo bliži objašnjenjima - vojne ekspedicije su bile neuspešne, tehnologija unutar tog prostora ne može da šalje podatke napolje, a zavesa zahvata sve veći prostor.
Priča se razvija oko Lene (Natalie Portman), čiji je suprug Kejn (Oscar Isaac) vojno lice o čijim se misijama ne priča javno. Ona nije ništa čula o njemu godinu dana, ne dobija informacije od vojnih zvaničnika i zaključuje da je poginuo u akciji. Taman kada je počela da se navikava na život bez njega, Kejn se pojavljuje u kući, bez sećanja o misiji, gde je bio sve vreme i kako se vratio. Naprasno počinje da kašlje krv, a na putu do bolnice ih zaustavlja pročitaj više...Annihilation (2018)
It's not destroying... It's making something new.
Aleks Garland (Alex Garland) je Britanac koji se prvo proslavio kao pisac, zatim je privukao pažnju kao scenarista i konačno je 2014. sjajnim debitantskim filmom Ex Machina postao ime i kao filmski autor. Osim sjajnog scenarija, sa skromnim budžetom je postignut vizuelni raskoš koji je, između ostalog, pokupio Oskara za vizuelne efekte ispred brojnih blokbastera. Njegov novi film Annihilation ostaje u žanru sci-fia i predstavlja ekranizaciju knjige Džefa Van Der Mira.
Na samom početku filma vidimo kako meteorit pada na močvarni predeo u kome se ističe svetionik. Nakon dve godine, neki vid svetlucave zavese se spustio na to područje, praveći granicu između našeg poznatog sveta i nepoznatog. Stručnjaci iz brojnih oblasti su se okupili da istraže fenomen, ali nakon godinu dana nisu nimalo bliži objašnjenjima - vojne ekspedicije su bile neuspešne, tehnologija unutar tog prostora ne može da šalje podatke napolje, a zavesa zahvata sve veći prostor.
Priča se razvija oko Lene (Natalie Portman), čiji je suprug Kejn (Oscar Isaac) vojno lice o čijim se misijama ne priča javno. Ona nije ništa čula o njemu godinu dana, ne dobija informacije od vojnih zvaničnika i zaključuje da je poginuo u akciji. Taman kada je počela da se navikava na život bez njega, Kejn se pojavljuje u kući, bez sećanja o misiji, gde je bio sve vreme i kako se vratio. Naprasno počinje da kašlje krv, a na putu do bolnice ih zaustavlja pročitaj više... 
Svako ima ono nešto što traži od filma. Neko zabavu, razbibrigu, neko napetost, uzbuđenje. Neko strah, jezu. Drugi smeh, avanturu. Neko je željan misterije, tajanstvenih priča. Opet drugi priča o ljudima, sudbinama, ljubavi. Ono što ja tražim kod filmova, a retko se nađe, posebno danas, je kada vas nakon gledanja ostavi da sedite sa ogromnim imaginarnim upitnikom iznad glave. Potom slede sati i dani motanja istog po glavi. Pa se vrti napred, nazad, dok pokušavam da dokučim sve ono što nosi u sebi i, na kraju, da li je to što sam gledao odlično ili ne. Kažem retko, ali ipak se nađe. Jedan takav pronalazak je novi film genijalne Lin Ramzi (Lynne Ramsay), You Were Never Really Here.
Džo (Joaquin Phoenix) je veteran raznih službi države. Živi sa starom majkom, a svoje dane provodi radeći ono što je trebao, a zaista nije uspeo u svom nekadašnjem poslu. Da se bori za pravdu. On je specijalac za pronalaženje nestalih devojaka. Veoma učinkovit i veoma, veoma brutalan. One na koje se nameri čeka izuzetno neprijatno iskustvo, ukoliko isto uspeju da prežive. Džo dobija novi zadatak, da pronađe senatorovu ćerku. Taj zadatak, iako naizgled rutinski, staviće Džoa na teška iskušenja, koja ga mogu potpuno uništiti.
You Were Never Really Here je novi film Lin Ramzi, sjajne režiserke, koja na našu veliku žalost retko radi. Tako pravi velike pauze između filmova, a ovaj poslednji smo čekali sedam godina. Iz tog razloga u preko dvadeset godina karijere, 
U svetu kakav trenutno jeste, jasno je da su teme istok-zapad, SAD vs Rusija i te kako popularne. Rastuća paranoja i podgrevanje Hladnog rata idealno je tržište za ove teme i proizvode nastale na istim. Tako se i krenulo sa filmovima i serijama koje se bave ovim temama, a koje redovno potpadaju pod uticaj paranoje i rusofobije. Pa tako, baš kao nekad, imamo crno-belu situaciju. Neki pokušavaju uneti nijanse sive, koje ipak ostaju u tragovima pod pritiskom javnosti ili, bolje reći, politike. Jedan koji se bavi ovim temama je i novi film oskarovke Dženifer Lorens (Jennifer Lawrence) imena Red Sparrow.
Red Sparrow je film nastao po istoimenom romanu koji je napisao Džejson Metjus, bivši CIA agent. On je napravio uspeh sa svojim špijunskim romanom, koji dobija i nastavke. Kako to već biva, Holivud nije čekao dugo da uspešnicu sa reči prevede na ekrane. Izabran je režiser poznate trilogije The Hunger Games, a kako se tim koji dobija ne menja, angažovana je i Dženifer Lorens za naslovnu ulogu.
Dominika Egorova (Lorens) je Primabalerina Boljšoj teatra. Nakon nezgode na velikom nastupu njena karijera je gotova. Opterećena još i bolešću majke i teškom situacijom u kojoj se našla, dobija ponudu od svog strica. Pristankom na istu, njen život odlazi putem gde je svaki pedalj istog pretnja po njen život. Našavši se u svetu laži, obmana i neprestane opasnosti, moraće da uradi nemoguće kako bi se spasila...
Odgledavši ovaj film i sam sam se našao pred teškim 
Our children are dying, but yes. I can make you mashed potatoes.
Grčkog režisera i scenaristu Jorgosa Lantimosa (Yorgos Lanthimos) šira javnost je upoznala pre dve godine, kada je izbacio svoj prvi film na engleskom jeziku po imenu The Lobster. Ovaj Grk je danas lice koje iza sebe ima nominaciju za Oskara u kategoriji najboljih scenarija, a apsurdnost, crni humor i jaka satira su postali njegovi zaštitni znakovi. Moram priznati da sam jedva čekao da pogledam ovaj film, s obzirom da ga pratim još od filma Dogtooth, ali nisam očekivao da će The Killing of a Sacred Deer biti u žanru horor-trilera.
Doktor Stiven Marfi (Colin Farrell) je cenjeni kardiohirurg koji živi savršenim životom i ima savršenu porodicu. Nakon smrti pacijenta, Stiven započinje specifičan odnos sa pacijentovim sinom, šesnaestogodišnjim Martinom (Barry Keoghan). Ono što je počelo kao razmena poklona i poneka šetnja ili obrok u lokalnom restoranu će se vremenom razviti u situaciju da Martin postane redovan gost u Stivenovoj porodičnoj kući, iako se na momente čini da Martin, iza fasade kulturnog dečaka, krije svoje prave namere. Neočekivano, idilična porodica počinje da se raspada, jer najmlađi članovi počinju da boluju od neobjašnjive bolesti, a ispostavlja se da je to sve kazna za Stivenova dela...
Centralna radnja filma se vrti oko greha iz prošlosti koji je došao na naplatu, a dok se greh ne prizna, zbog njega ispašta čitava porodica. Stivenova duša može biti očišćena 
I wanna make a Paradise.
Režiser i scenarista Daren Aronofski (Darren Aronofsky) spada u red specifičnih autora čiji filmovi ne ciljaju širu publiku, ali se mora priznati da se sa svakim novim projektom broj njegovih poštovalaca sve više smanjuje. Autor filmova Requiem for a Dream, The Wrestler ili Black Swan je u poslednje vreme počeo da se bavi religijom i njegovi filmovi prate tu tematiku, a tako osetljiva tema, koju on uobliči/izmeni svojom autorskom slobodom, obično ne nailazi na šire razumevanje. Mistična promocija njegovog novog filma Mother! je obećavala klasičan misteri-horor unutar stare kuće, ali svako ko je bar malo upoznat sa njegovim radom je morao očekivati nešto netipično i drugačije.
Radnja filma se centrira oko devojke (Jennifer Lawrence) kojoj ne saznajemo ime. Ona živi u staroj trospratnoj kući koju je u potpunosti sama adaptirala, a u njoj živi sa svojim suprugom (Javier Bardem), piscem koji ima problema sa inspiracijom i motivacijom. Njihovu svakodnevnicu prekida dolazak misterioznog čoveka (Ed Harris), koji je pomislio kako je njihova kuća motel. Pisac poziva stranca da provede noć u njihovoj kući, a nedugo zatim neočekivano stiže i njegova supruga (Michelle Pfeiffer). Par neznanaca unosi nemir u njihovu kuću i njihove živote, a situacija se dodatno komplikuje kada ujutru stignu i njihovi sinovi...
Aronofski je ateista, ali je primetna njegova fascinacija biblijskim motivima. Generalno, njegova filmografija se može podelite 
Luck don't live out here.
Tejlor Šeridan (Taylor Sheridan) je glumac koji je nedavno počeo da piše scenarija i to veoma uspešno. Iza sebe ima dva filma koji se nalaze na brojnim top deset godišnjim listama, a u pitanju su Sicario i Hell or High Water. Kako to obično biva, pre ili kasnije, scenarista reši da stane iza kamere i donese rad koji je u potpunosti njegov. Ovoga puta je reč o sporogorećoj drami-misteriji Wind River, koja dokazuje svestranost gospodina Šeridana.
Centralna figura filma je Kori Lamber (Jeremy Renner), koji radi kao lovac specijalizovan za divljač koja nanosi štetu lokalnim rančerima. Prilikom lova u indijanskom rezervatu Wind River nailazi na smrznuto i beživotno telo lokalne devojke Natali, za koju se ispostavlja da je najbolja drugarica njegove ćerke. Kori primećuje tragove nasilja i poziva FBI agenta Džejn Bener (Elizabeth Olsen), koja sumnja na ubistvo. Otkrivanje klupka misterije sa sobom povlači i otkrivanje mračnih tajni iz prošlosti, a ubrzo shvatamo da Kori ima ličnih motiva da pronađe počinioca...
Iako se plot ne razlikuje previše od klasične misterije koja uključuje otkrivanje zločinca, Šeridan svom scenariju pruža neverovatnu ljudskost i veoma lako nas uvodi u Vajoming, svet u kome vladaju sneg i tišina. Strpljivo gradi svoju priču koja se oslanja na bogato napisane likove, sporo razvija tempo i majstorski pravi tenziju. Lično mi je Wind River mnogo više drama nego misterija, jer mi je otkrivanje počinioca 
Iako je prošla dobra polovina godine, ja i dalje ne mogu nabrojati deset filmskih naslova koje bih izdvojila kao najbolje u ovoj tekućoj godini. Svesna sam da najbolje tek sledi, tamo mesec-dva pre Nove godine, ali se ne mogu oteti utisku da je ova godina dosta siromašnija u odnosu na prethodne. Ipak, što se tiče blokbastera, tu je situacija dosta drugačija, brojni su i nađe se po neki odličan, a Atomic Blonde spada u sam vrh najboljih blokbastera u 2017. godini.
Godina je 1989., pred sam pad Berlinskog zida. Agentica MI6 Lorejn Brouton (Charlize Theron) poslata je u Berlin na važnu i osetljivu misiju. Treba da vrati ukradeni dosije, tačnije tajni spisak agenata od neprocenjive važnosti, da otkrije ko je dupli agent i da pokupi telo nastradalog kolege. U Berlinu je dočekuje drugi, tamo odomaćeni agent Dejvid Persival (James McAvoy), koji sa njom počinje da igra zanimljivu igru smicalica koja vodi do mnogo ozbiljnije špijunske zavere.
Kurt Džonstad je adaptirao scenario britanske grafičke novele The Coldest City Sema Harta i Entonija Džonstona, na kojoj je i baziran ovaj film. Ako se pita kritika, odlično, ako se pita publika, još bolje, tako da se dolazi do zaključka da je posao sjajno urađen. Film je režirao amerikanac David Leitch, inače kaskader koji je tek odnedavno u režiserskim vodama. Zaslužan je za hvaljenu akciju John Wick, a sa nestrpljenjem se očekuje i nadolazeći Deadpool 2 koji će sigurno nositi njegov prepoznatljiv pečat.
Taj njegov 
And they descended upon the earth to strengthen their ranks.
Borgman je holandski film režisera i scenariste Alex van Warmerdam-a, koji je bio u konkurenciji za glavnu nagradu na festivalu u Kanu, nakon 38 sušnih godina za holandsku kinematografiju. Jedan od skrivenih bisera novijeg evropskog filma, privukao je pažnju svojim mračnim, napetim i često komičnim scenama, ali su ljubitelji žanra ostali podeljeni prilikom konačnog ocenjivanja.
Film otvara scena u kojoj nervozna ekipa ljudi napada Borgmana (Jan Bijvoet) koji živi u šumi pod zemljom. Prilikom bežanja nailazi na bogataško naselje i dolazi na ideju da se okupa u jednoj od kuća. Nakon nasilnog odbijanja od strane Ričarda (Jeroen Perceval), njegova supruga Marina (Hadewych Minis) se sažali na njega i tajno mu nudi oporavak i negu u kućici za poslugu. Uskoro saznajemo da Borgman nije nimalo naivan i sa svojim sposobnostima počinje da menja situaciju unutar kuće, koja je i pre njega bila komplikovana...
Borgman je zaista nesvakidašnji film. Kao centralnu figuru ima enigmatičnu ličnost, u svakom smislu, o kojoj mi ne saznajemo ništa, već samo posmatramo njene bizarne postupke i odluke. Lik Borgmana je stavljen u modernističku vilu koja je dom porodice iz više klase, sa karakterističnim emotivnim otuđenjem i bez potrebne ljudske topline. Prva trećina filma me je donekle podsetila na Funny Games ili Dogtooth, sa dozom pomalo apsurdnog crnog humora i osećajem da će neka scena seksa iskočiti svakog 