Horor je filmski žanr u kome su zastupljeni filmovi koji izazivaju strah, strepnju i užas kod gledalaca. Tematika horor filmova uglavnom je vezana za smrt i mistične događaje, a u skoro svakom horor filmu središnji lik je negativac.
Raniji horor filmovi su uglavnom bili zasnovani na gotičkoj literaturi sa čudovištima poput vampira, vukodlaka, fantoma, uglavnom su bili niskobudžetni, s eksplicitnim scenama nasilja. Vremenom su se jasno se izdvajali podžanrovi horora i nastaju prvi kvalitetni i cenjeni filmovi ovog tipa poput Texas Chainsaw Massacre, The Exorcist ili A Nightmare on Elm Street.
Postoje brojni podžanrovi horora među kojima su najpopularniji akcioni i psihološki. U ovom veku su na popularnosti dobili tzv. splater/slešer horori koje karakterišu grafički portreti ekstremnog nasilja. Tipičan predstavnik ovog podžanra je novi talas francuskog ekstremnog horora (New French Extremity) pod čijim su uticajem nastali brojni splateri, uključujući i Srpski film.
Ovoga puta sam sastavio listu od dvadeset subjektivno najboljih filmova u ovom žanru snimljenih od 2001. godine. U nazivu filma se nalazi link koji vodi prema IMDB-u ili tekstu recenzije na sajtu ukoliko isti postoji.
Isključio sam odlične bodi-horore poput Taxidermie i The Skin I Live In.
20) The Ring (2002)
https://www.youtube.com/watch?v=_PkgRhzq_BQ
19) The Hills Have Eyes (2006)
https://www.youtube.com/watch?v=C6f9ooGR9iU
18) The Exorcism of Emily Rose (2005)
https://www.youtube.com/watch?v=lSy7DldFdUI
17) pročitaj više...Top 20 subjektivno najboljih horora 2001-2017
Horor je filmski žanr u kome su zastupljeni filmovi koji izazivaju strah, strepnju i užas kod gledalaca. Tematika horor filmova uglavnom je vezana za smrt i mistične događaje, a u skoro svakom horor filmu središnji lik je negativac.
Raniji horor filmovi su uglavnom bili zasnovani na gotičkoj literaturi sa čudovištima poput vampira, vukodlaka, fantoma, uglavnom su bili niskobudžetni, s eksplicitnim scenama nasilja. Vremenom su se jasno se izdvajali podžanrovi horora i nastaju prvi kvalitetni i cenjeni filmovi ovog tipa poput Texas Chainsaw Massacre, The Exorcist ili A Nightmare on Elm Street.
Postoje brojni podžanrovi horora među kojima su najpopularniji akcioni i psihološki. U ovom veku su na popularnosti dobili tzv. splater/slešer horori koje karakterišu grafički portreti ekstremnog nasilja. Tipičan predstavnik ovog podžanra je novi talas francuskog ekstremnog horora (New French Extremity) pod čijim su uticajem nastali brojni splateri, uključujući i Srpski film.
Ovoga puta sam sastavio listu od dvadeset subjektivno najboljih filmova u ovom žanru snimljenih od 2001. godine. U nazivu filma se nalazi link koji vodi prema IMDB-u ili tekstu recenzije na sajtu ukoliko isti postoji.
Isključio sam odlične bodi-horore poput Taxidermie i The Skin I Live In.
20) The Ring (2002)
https://www.youtube.com/watch?v=_PkgRhzq_BQ
19) The Hills Have Eyes (2006)
https://www.youtube.com/watch?v=C6f9ooGR9iU
18) The Exorcism of Emily Rose (2005)
https://www.youtube.com/watch?v=lSy7DldFdUI
17) pročitaj više... 
Došlo je vreme da se saberu filmski utisci vezani za prošlu godinu, koja, kao ni 2016. godina, nije obilovala kvalitetnim projektima i nezaboravnim filmovima. Kao što je već postala praksa, bioskopske projekcije su bile rezervisane uglavnom za filmove o superherojima, što sve više dovodi do toga da se gledaoci posvete kvalitetnim televizijskim serijama, kojih ima na pretek. Ljubitelji odličnih filmova i dalje pažnju posvećuju vanholivudskim projektima, najviše filmovima koji dolaze iz Evrope.
Kao i prošle godine u ovo doba, rešio sam da sastavim listu od deset filmova iz prošle godine koji su na mene ostavili najbolji utisak. Pogledao sam skoro sve što sam imao u vočlisti, a uvek postoji mogućnost da naknadno naletim na neki odličan film koji svakako zaslužuje da se nađe na listi, pa eventualno može doći do korigovanja iste. Ljubitelj sam drama koje se zasnivaju na jakim karakterima i odličnim dijalozima, pa su takvi filmovi zastupljeni u najvećem procentu.
Još jednom ponavljam da je ovo SUBJEKTIVNA lista najboljih filmova iz prošle godine, tako da na njoj nema filmova o superherojima ili horora, kao ni pojedinih filmova o kojima svi pričaju. U naslovu filma se nalazi link ka recenziji na sajtu.
10) T2 Trainspotting
T2 je nastavak koji Trainspotting zaslužuje, film koji je napravljen zbog fanova i za njih i od vašeg oduševljenja ponovnim okupljanjem stare ekipe će uglavnom zavisiti i konačni utisak o filmu. Dvočasovna doza nostalgije koja 
Naravno da će filmovi uvek privlačiti više publike, kada se radi o bioskopskim hitovima. Međutim, u današnje doba kada je internet skoro svima dostupan, a brzina istog svakoga dana samo raste, serije svakim danom imaju sve više poklonika. Dostupne su na raznim TV programima, a samo nekoliko sati po rođenju epizode su dostupne i na netu. TV kuće sve više ulažu novca u produkciju serija, boreći se za svakog gledaoca i rast gledanosti. Priče su sve zanimljivije, kvalitetnije, produkcija ravna filmskoj, a u poslednje vreme sve više glumaca A liste igra u njima.
Pre je udarni period za serije bio jesen/zima, sa po nekim prolećnim hitovima i možda jednim ili dva letnja hita. Tada su serije išle, uglavnom, u formatu od 24 epizode po sezoni, pa se razvuku pola jesen, mala pauza, pa druga polovina zimi. A onda se od pre nekoliko godina sve promenilo. Prvo se smanjio format na 10-13 epizoda po sezoni, a dobilo se na kvalitetu. Pojavile su se neke nove serije i svakim danom privlačile sve više fanova.
Hiper-produkcija kvalitetnih serija je dovela do toga da, ako želite da gledate kvalitetan dramski program, onda se morate prebaciti sa velikih na male ekrane. Pored giganta u svetu serijskog programa poput HBO, svedoci smo ekspanzije servisa za strimovanje koji produciraju sopstveni materijal, poput Netflixa. U oštroj konkurenciji su svi učesnici kreativni i produktivni, a najveću korist od toga imaju gledaoci.
Ovoga puta sam izdvojio deset sezona serija koje su 
Došlo je vreme da se saberu filmski utisci vezani za prošlu godinu, koja nije obilovala kvalitetnim projektima i nezaboravnim filmovima. U ovoj godini su čak i proslavljeni autori snimili ili relativno razočaravajuće (Hail, Caesar, Cafe Society) ili relativno neprimećene filmove (Silence), a bioskopske projekcije su bile rezervisane uglavnom za filmove o superherojima. Ipak, nezavisni autori i mali studiji su bili na svom nivou, a ljubitelji odličnih filmova i dalje pažnju posvećuju vanholivudskim projektima, najviše filmovima koji dolaze iz Evrope.
Ovoga puta sam rešio da sastavim listu od deset filmova iz prošle godine koji su na mene ostavili najbolji utisak. Pogledao sam skoro sve što sam imao u vočlisti, a uvek postoji mogućnost da naknadno naletim na neki odličan film koji svakako zaslužuje da se nađe na listi, pa eventualno može doći do korigovanja iste. Ljubitelj sam sporijih drama koje se zasnivaju na jakim karakterima i odličnim dijalozima, pa su takvi filmovi zastupljeni u najvećem procentu.
Još jednom ponavljam da je ovo SUBJEKTIVNA lista najboljih filmova iz prošle godine, tako da na njoj nema filmova o superherojima ili horora, kao ni pojedinih filmova o kojima svi pričaju. U naslovu filma se nalazi link ka recenziji na sajtu, a ako iste nema, biće napisana u narednom periodu.
10) Captain Fanstastic
Captain Fantastic je onaj poseban film u moru filmova određenih vremenom, standardima i ukusima generacija u kome su nastali. Film koji 
Često uhvatim sebe da se čudim ljudima koji odbijaju da otvore um i pogledaju nešto što ne dolazi iz velikih filmskih studija sa zapada. Iako i sami konstatuju da već godinama nisu videli ništa inovativno, glatko odbijaju da pruže šansu nekim novim kinematografijama koji su pravi skriveni biseri. Posebno se to odnosi na Južnu Koreju i žanr trilera, kome je grupa autora iz te zemlje dala svoj autorski pečat, pa je danas južnokorejski triler postao posebna podkategorija žanra, i podeljen je na dve grupe: krimi-triler i akcioni triler.
Iako autori iz Južne Koreje rade u različitim žanrovima, upravo je triler taj koji je njihovim filmovima doneo internacionalni status, što je dovelo do toga da je južnokorejska kinematografija danas veoma poštovana. Trileri iz ove zemlje su na vrhunskom nivou skoro po svakom kriterijumu (produkcija, scenario, režija, gluma…), ali poseduju i umetničku vrednost, a neretko i scene nasilja koje bi cenzori iz zapadnih zemalja odavno isekli. Tema osvete je često jako bitan, ako ne i presudan faktor u ovim filmovima.
Autori ostaju dosledni svom specifičnom rukopisu, beskompromisni su, znaju šta hoće, ne prave ustupke komercijalnom aspektu projekta i svesno ulaze u rizik da naruše gledljivost filma jer im nije cilj da svako razume umetnički senzibilitet kojim odišu njihovi radovi. Upravo zbog toga su izuzetno cenjeni i van svoje zemlje, neki od njih (Park Chan-wook, Kim Ji-woon, Bong Joon-ho) već rade u Holivudu, a neki filmovi 
Često uhvatim sebe da se čudim ljudima koji odbijaju da otvore um i pogledaju nešto što ne dolazi iz velikih filmskih studija sa zapada. Iako i sami konstatuju da već godinama nisu videli ništa inovativno, glatko odbijaju da pruže šansu nekim novim kinematografijama koji su pravi skriveni biseri. Posebno se to odnosi na Južnu Koreju i žanr trilera, kome je grupa autora iz te zemlje dala svoj autorski pečat, pa je danas južnokorejski triler postao posebna podkategorija žanra, i podeljen je na dve grupe: krimi-triler i akcioni triler.
Iako autori iz Južne Koreje rade u različitim žanrovima, upravo je triler taj koji je njihovim filmovima doneo internacionalni status, što je dovelo do toga da je južnokorejska kinematografija danas veoma poštovana. Trileri iz ove zemlje su na vrhunskom nivou skoro po svakom kriterijumu (produkcija, scenario, režija, gluma...), ali poseduju i umetničku vrednost, a neretko i scene nasilja koje bi cenzori iz zapadnih zemalja odavno isekli. Tema osvete je često jako bitan, ako ne i presudan faktor u ovim filmovima.
Autori ostaju dosledni svom specifičnom rukopisu, beskompromisni su, znaju šta hoće, ne prave ustupke komercijalnom aspektu projekta i svesno ulaze u rizik da naruše gledljivost filma jer im nije cilj da svako razume umetnički senzibilitet kojim odišu njihovi radovi. Upravo zbog toga su izuzetno cenjeni i van svoje zemlje, neki od njih (Park Chan-wook, Kim Ji-woon, Bong Joon-ho) već rade u Holivudu, a neki filmovi 
Svako od nas se susretao sa pojmovima kao što su francuski novi talas ili nemački ekspresionizam, često bez predstave zbog čega su ti pokreti toliko bitni i šta oni u suštini znače. Ovoga puta sam rešio da u seriji tekstova malo bliže predstavim popularne i uticajne filmske pokrete koji su obeležili film kroz istoriju, od kojih će neki uticati i na buduće filmske projekte. Lista pokreta neće biti predstavljena ni hronološki ni po bitnosti, ali će generalno predstavljati odličnu polaznu tačku za ljubitelje sedme umetnosti koji traže nešto novo ili žele da prošire svoje znanje o filmu.
Stigao je na red drugi deo teksta - prvi deo možete pročitati ovde, a drugi ovde.
Parallel Cinema (India)
Najveći deo indijske kinematografije je oduvek bio tzv. Bolivud - filmovi na hindiju napravljeni u studijima u Mumbaju (Bombaju), koji se baziraju na istorijskim epovima, antičkim dramama na sanskritu i holivudskim mjuziklima. Zbog toga su prva asocijacija na indijski film scene sa puno igranja i romantičnom muzikom, a autori su jurili čist profit - realizam je bio redak u njihovim projektima.
Realizam u indijski film su uneli režiseri iz pokrajine Zapadni Bengal koji se nisu ugledali na filmove na hindiju (što su radili autori iz cele Indije u potrazi za zaradom), nego na inovativan film iz 1946. godine pod nazivom Neecha Nagar. Taj film je bio inspirisan bengalskom literaturom, a kasniji autori u ovom pokretu su se sve više ugledali na italijanski 
Svako od nas se susretao sa pojmovima kao što su francuski novi talas ili nemački ekspresionizam, često bez predstave zbog čega su ti pokreti toliko bitni i šta oni u suštini znače. Ovoga puta sam rešio da u seriji tekstova malo bliže predstavim popularne i uticajne filmske pokrete koji su obeležili film kroz istoriju, od kojih će neki uticati i na buduće filmske projekte. Lista pokreta neće biti predstavljena ni hronološki ni po bitnosti, ali će generalno predstavljati odličnu polaznu tačku za ljubitelje sedme umetnosti koji traže nešto novo ili žele da prošire svoje znanje o filmu.
Stigao je na red drugi deo teksta, a prvi deo možete videti ovde.
Čehoslovački novi talas (Czechoslovak New Wave)
Tzv. čehoslovačko filmsko čudo je izniklo iz pokreta Devětsil i vezano je za autore koji su stvarali u ovoj zemlji tokom šezdesetih godina prošlog veka. Ovaj pokret su činili mladi filmaši-studenti čuvene Praške škole filma koji su bili nezadovoljni komunističkim režimom, pa su postali disidenti iako nije bilo jake cenzure, a autori su imali bolji pristup finansijama nego npr. autori iz Francuskog novog talasa.
Zaštitni znakovi filmova postati su improvizovani dijalozi, crni humor i naturščići među glumcima, a dotakli su i teme zbog kojih su prethodni filmaši u komunističkim zemljama često znali postati mete cenzure. 1968. godine su Sovjeti izvršili invaziju na Čehoslovačku i uveli strogu cenzuru, što je rezultiralo prebegom 