Target Number One, u SAD nazvan Most Wanted, je kanadski krimi-triler Denijela Robija (Daniel Roby) u kome glumi Josh Hartnett, čovek koga nisam video prilično dugo. On je svakako prvi razlog što sam rešio da pogledam ovaj film, a drugi je što je reč o ekranizaciji istinitih događaja koji se mogu svrstati u kategoriju verovali ili ne. U centru priče se nalazi Alan Olivie, kome je ime u filmu promenjeno u Denijel Ležer. Radnja filma je predstavljena uz pomoć dvodelnog narativa koji se poigrava sa vremenom. Glavni protagonista je istraživački novinar Viktor Malarek, koji za svoj novi tekst istražuje hapšenje navodno velikog krijmučara droge Denijela (odličan Antoine Olivier Pilon), koji je optužen da je preko svojih kontakata uvozio heroin iz Tajlanda u Kanadu. Pored Viktorovih pokušaja da razjasni ovaj slučaj, pratimo Denijelove doživljaje pre i tokom boravka u zatvoru, kao i tim inspektora koji je sa nepouzdanim dilerom-doušnikom Pikerom (Jim Gaffigan) učestvovao u njegovom hapšenju. Mišljenja sam da je ovo zaista kvalitetna podloga za film jer je priča nesvakidašnja i ima više likova čije ponašanje, reakcije i motivi imaju potencijala za detaljnije scenarističko bavljenje. Lik Denijela predstavlja momka koji pokušava da se finansijski snađe i koji ponovo upada u kandže zavisnosti, a u njegovoj istoriji boravka na Tajlandu oportunistički kriminalac vidi priliku da lepo zaradi - kreira zaveru sa federalnim inspektorima koji u ratu protiv droge pročitaj više...Target Number One (2020)
Target Number One, u SAD nazvan Most Wanted, je kanadski krimi-triler Denijela Robija (Daniel Roby) u kome glumi Josh Hartnett, čovek koga nisam video prilično dugo. On je svakako prvi razlog što sam rešio da pogledam ovaj film, a drugi je što je reč o ekranizaciji istinitih događaja koji se mogu svrstati u kategoriju verovali ili ne. U centru priče se nalazi Alan Olivie, kome je ime u filmu promenjeno u Denijel Ležer. Radnja filma je predstavljena uz pomoć dvodelnog narativa koji se poigrava sa vremenom. Glavni protagonista je istraživački novinar Viktor Malarek, koji za svoj novi tekst istražuje hapšenje navodno velikog krijmučara droge Denijela (odličan Antoine Olivier Pilon), koji je optužen da je preko svojih kontakata uvozio heroin iz Tajlanda u Kanadu. Pored Viktorovih pokušaja da razjasni ovaj slučaj, pratimo Denijelove doživljaje pre i tokom boravka u zatvoru, kao i tim inspektora koji je sa nepouzdanim dilerom-doušnikom Pikerom (Jim Gaffigan) učestvovao u njegovom hapšenju. Mišljenja sam da je ovo zaista kvalitetna podloga za film jer je priča nesvakidašnja i ima više likova čije ponašanje, reakcije i motivi imaju potencijala za detaljnije scenarističko bavljenje. Lik Denijela predstavlja momka koji pokušava da se finansijski snađe i koji ponovo upada u kandže zavisnosti, a u njegovoj istoriji boravka na Tajlandu oportunistički kriminalac vidi priliku da lepo zaradi - kreira zaveru sa federalnim inspektorima koji u ratu protiv droge pročitaj više... 
By his own approximation, Bob assassinated Jesse James over 800 times. He suspected no one in history had ever so often or so publicly recapitulated an act of betrayal. Endrju Dominik (Andrew Dominik) je američki režiser i scenarista koji je pažnju privukao svojim debitanstkim filmom Chopper, biografskom krimi dramom sa Erikom Banom u glavnoj ulozi. U svojoj ne previše plodonosnoj karijeri (do sada je snimio tri filma) najveću pažnju je privukao ovim projektom čudnog imena, koji predstavlja ekranizaciju istoimene knjige Rona Hansena. Džesi Džejms (Brad Pitt) je odmetnik, pljačkaš i ubica, traženi čovek koji se često seli i živi pod pseudonima. Njega od rane mladosti idolizuje devetnaestogodišnji Robert Ford (Casey Affleck), koji je opčinjen slavom i Džesijevim poduhvatima. On na sve načine pokušava da se priključi njegovoj bandi i napokon mu uspeva da bude deo Džesijeve ekipe koja je opljačkala voz. Nakon te pljačke se intenzivirala potera za čitavom bandom, a Džesijeva glava je ucenjena na veliku cifru. Džesi je sve ono što Robert želi da bude - on je opasan, harizmatičan, pravi vođa i njegove odluke se ne dovode u pitanje. Ljudi spominju Džesijevo ime sa strahopoštovanjem, a on tolike godine uspeva da izmakne pravdi i da čini nova zlodela. Sama Džesijeva pojava sa sobom donosi tenziju, a kako se skuplja omča oko njega tako postaje sve više oprezniji, hvata ga paranoja i upada u depresiju. Sa druge strane, Robert je niko i ništa, predmet 
Tom Hardy je pre dve godine na svom instagramu delio svoju transformaciju u 47-godišnjeg Al Kaponea, koji je deset godina proveo u zatvoru i bio u poodmaklom stadijumu nelečenog neurosifilisa, zbog koga je počeo da pati od demencije. Te fotografije su bile sa snimanja ovog filma, koji je još prošle godine trebao da se pojavi u bioskopima, ali se to iz nekog razloga nije desilo. Prvobitno nazvan Fonzo, ovaj film je umesto široke distribucije i bioskopskih projekcija dospeo na sistem video on demand. Taj sistem je karakterističan za projekte od kojih se ne očekuje puno, a naziv filma je promenjen u Capone. Neki kažu da je ovakav razvoj situacije sasvim razumljiv zbog epidemije korone, ali je bilo teško ne ostati pomalo razočaran što će film o kome se priča od 2016. godine, sa velikim potencijalom, zanimljivim protagonistom i harizmatičnim glavnim glumcem završiti neslavno, bez jakog distributera i bez bioskopskih projekcija. Međutim, nakon gledanja verujem da su mnogi shvatili zašto od ovog filma producenti nisu očekivali ništa veliko. Svi su čuli za Al Kaponea, gangstera koji je upravljao mafijom južnog Čikaga tokom dvadesetih godina prošlog veka, a ironija njegovog pada je u tome što je uhapšen zbog utaje poreza, a ne zbog zloglasnih zločina. Scenario se bavi poslednjom godinom njegovog života kada on, nakon izlaska iz zatvora, živi na velikom imanju na Floridi sa svojom suprugom Mej (Linda Cardellini). Vidimo da bolest sve više uzima maha, da 
Tomaso Bušeta, takozvani gazda dva sveta, je ostao upamćen kao prvi visoki pripadnik italijanske mafije koji je tokom osamdesetih rešio da progovori. Njegove izjave su dovele do čuvenog suđenja 1986. godine kada su se na osuđeničkim klupama našla najozloglašenija kriminalna imena Palerma, a Tomaso je svedočio na još nekoliko suđenja. Italijanski reditelj Marco Bellocchio nam donosi biografsku dramu o tom čoveku, koja je realizovana u ko-produkciji četiri države. Film je premijerno prikazan na festivalu u Kanu, a nakon toga je izabran kao italijanski kandidat za Oskara. Početkom osamdesetih, u borbi za zaradu prodajom heroina, mafijaški bosovi pokreću krvav rat koji je kao žrtve imao i nedužne civile. Tomaso (Pierfrancesco Favino) se sklanja u Brazil i izdaleka posmatra kako njegovi ljudi bivaju ubijeni, među kojima su i dvojica njegovih sinova. Tomaso je svestan da bi on mogao biti sledeći, a brazilska policija ga hapsi i sprema se da ga isporuči Italiji. On donosi odluku koja će promeniti mafiju – odlučuje da se se sastane sa sudijom Đovanijem Falkoneom i da izda zavet koji je dao Koza Nostri. Centralno pitanje autorskog tima je zašto je Tomaso odlučio da postane informator, a ispostaviće se da je odgovor prilično jednostavan – mafija kojoj je dao zavet se veoma promenila, dok je porodica, koja je ranije bila odvojena od posla, danas postala glavna meta sukobljenih grupa. Za Tomasa to više nije bila njegova stvar, već je postala njihova. 
Sidni Lumet je još 1957. godine filmom 12 Angry Men pokazao da je za sjajan film sasvim dovoljna jedna prostorija i fantastičan scenario, dok je Žan-Lik Godar jednom izjavio da je za to potrebno samo jedan pištolj i lepa devojka. Gustav Möller u svom trileru koji je bio danski kandidat za Oskara demonstrira da nije potrebno ništa više od kvalitetnog glumca srednjih godina i jednog telefona sa handsfree slušalicama. Kako saznajemo, policajac Asger Holm (Jakob Cedergren) je premešten na kancelarijski rad kao dispečer na pozivima za hitne slučajeve. Ono što obećava veoma dosadnu smenu postaje napeta trka kada se javi na uspaničeni telefonski poziv otete žene. S obzirom da se nalazi u kancalariji i može da koristi samo računar i telefon, primoran je da koristi druge ljude kao svoje oči i uši, a težina zločina polako postaje sve jasnija. Asger koristi svoju intuiciju i veštine, ali njegovi lični demoni polako počinju da rade protiv njega... Pre gledanja ovog filma nisam znao ništa o njemu, osim da se radi o danskom trileru što je bilo dovoljno da mu posvetim sat i dvadeset minuta koliko traje. Ispostaviće se da je ovaj intenzivan, niskobudžetni triler sa elementima misterije smešten praktično u dve prostorije, priča se odvija u realnom vremenu i doživljavamo je iz perspektive operatera koji pokušava da pomogne otetoj ženi. To što je smešten u dve prostorije nije ograničenje več snaga samog filma jer naše shvatanje dijaloga potiče od naše veštine 
There are no such things as bad plants or bad men. There are only bad cultivators. Les Misérables je francuska drama koja je bila kandidat te države na prošloj dodeli Oskara, iako se mnogi slažu da je izbor trebao da bude Portrait of a Lady on Fire. Film potpisuje Ladj Ly sa još dvojicom scenarista, a zasnovan je na njegovom istoimenom kratkometražnom filmu iz 2017. godine. Radnja ovih filmova predstavlja ekranizaciju događaja od 14. oktobra 2008. godine, koje je Ly tada gledao i snimao sa svojim prijateljima. Na početku filma pratimo Ruiza (Damien Bonnard), policajca koji je došao iz unutrašnjosti i pridružuje se brigadi za borbu protiv kriminala u veoma osetljivom delu predgrađa Pariza. U ekipi sa Krisom (Alexis Manenti) i Gvadom (Djebril Zonga), čije metode uveliko prevazilaze priručnik za rad, ubrzo otkriva tenzije i korupciju između različitih grupa u komšiluku. Hapšenje lokalnog maloletnog lopova Ise im je izmaklo kontroli, a problem im predstavlja činjenica što je dron snimio svaki njihov potez... Ly je potomak ljudi iz Malija i odrastao je u predgrađu Pariza po imenu Montfermeil koje je poznato iz dva razloga. Prvi razlog je što je tu Viktor Igo napisao svoje kapitalno delo Jadnici, a i radnja romana se delimično odvija na tom mestu. Glavni junak tog romana Žan Valžan je proveo devetnaest godina u zatvoru zbog krađe hleba, a ceo život mu je za petama bio preterano odlučni policijski inspektor. Drugi razlog su veoma česti sukobi sa policijom, 
There's only one rule in the jungle: when the lion's hungry, he eats! Holivudska produkcija je u poslednjih desetak godina postala fabrika filmova koji celu radnju svode na nekoliko specijalnih efekata, bez ikakvih umetničkih vrednosti. Kao alternativa takvim filmovima su se nametnuli evropski filmovi, koji sa višestruko manjim sredstvima za snimanje imaju kvalitet i stiču kultni status. Jedan od prvih takvih filmova je ovo debitantsko ostvarenje kultnog britanskog režisera Gaja Ričija (Guy Ritchie) - ovo je bio početak jednog od prvih tekstova na sajtu iz 2013. godine, za film Lock, Stock and Two Smoking Barrels. Gaj Riči je jedan od mnogih filmaša koji su stekli poštovanje svojim autorskim filmovima, nakon kojih su dobili poziv Holivuda. Tamo su snimili nešto dobro i onda se učaurili u mulj proseka ili klišea, pa više ne bi ni da ostanu tamo, a ne mogu (ne žele) ni da se vrate svojim korenima. Da li znate koji je film pre ovog uradio čovek koji je snimio filmove Snatch ili RocknRolla? Ako ne znate, ja ću vam reći - u pitanju je Aladdin, igrani rimejk istoimenog animiranog filma. Da, dobro ste pročitali. Čovek koji je stekao reputaciju svojim filmovima u kojima se bavi uličnim filozofijama Londona je došao u situaciju da se bavi modernim Diznijevim adaptacijama kako bi spasao karijeru i pritom napunio džep. Ali nedavno mu je nešto kvrcnulo u glavi, rešio je da okupi veoma harizmatičnu ekipu glumaca i da snimi film koji će podsetiti na njegove rane 
Just 'cause you pour syrup on something doesn't make it pancakes! Ernest Rosko Dikinson (Ernest R. Dickerson) je jedan od razloga zašto je Spajk Li toliko cenjen autor jer je bio zadužen za kinematografiju na njegovim ranim radovima Do The Right Thing, Jungle Fever i Malcolm X. Vremenom se posvetio režiranju i radio je, između ostalog, na serijama poput The Wire, Dexter ili The Walking Dead, a film Juice je bio njegov režiserski debi. Ovaj film je ostao upamćen i kao prvi glumački nastup pokojnog repera Tupaka Šakura (Tupac Shakur). Scenario prati četvoricu prijatelja iz Harlema kojima se dani sastoje od izbegavanja škole, gluvarenja po kraju, sitnih lopovluka i povremenih sukoba sa portorikanskom bandom. Jedini član grupe sa planovima za budućnost je Kju (Omar Epps), koji se trudi da se probije na lokalnoj DJ sceni i ima stariju devojku sa stanom i poslom. Zaplet nastaje kada Bišop (Tupak), gangster vonabi, odluči da kupi pištolj kako bi opljačkao lokalnu prodavnicu. Kju to veče ima takmičenje u lokalnom klubu, ali mora ispoštovati svoje prijatelje. Kao što i očekuje, pljačka se kreće u totalno pogrešnom pravcu... Juice u slengu označava ulično poštovanje i kredibilitet, ono što se mladi momci u getu nadaju da će postići jer nemaju druge alternative, a ispostavlja se da takve težnje obično ustupe mesto hladnoj stvarnosti. Tupak je bio prava atrakcija i dosta zasluga za popularnost ovog filma ide njemu, naročito jer je ubijen četiri godine 