I'm not supposed to touch the mini-bar but I'm going to do it. I'm doing it. I'm having the merlot!
Praktično svaki tekst o komediji na ovom sajtu sam započeo komentarom kako je taj žanr prilično degradiran i da ti filmovi obično nisu ni vredni pažnje. Nakon prijatnog martovskog iznenađenja u vidu filma Game Night, stigla je još jedna komedija, koja je vredna pažnje iz prostog razloga što se ne zasniva na klozetskom humoru. Pored toga, Gringo je okupio odličnu glumačku ekipu, koja je u nešto drugačijem izdanju i na taj način svakako zanimljiva za gledanje.
Gringo je pomalo konfuzan miks komedije, drame i krimića i prati Harolda Sojinku (David Oyelowo), dobrodušnog biznismena, kome ne cvetaju ruže - u dugovima je, firma u kojoj radi planira da se spoji sa drugom i njegova supruga ima aferu. Zbog posla završava u Meksiku, gde se nalazi na milost i nemilost kolega koji planiraju da ga izdaju, a dodatne probleme mu prave lokalni mafijaški bos i plaćenik koji je poslat da ga izbavi odatle. Harold napokon shvata da je krajnje vreme da prestane biti poslušan građanin i preuzima stvari u svoje ruke, ali je pitanje koliko je sposoban za ono što je isplanirao...
Ako bi radnja morala da se sumira na svega nekoliko reči, to bi bile priča o čoveku koji ima nekoliko veoma loših dana u Meksiku. Zaplet se odvija na osnovu nekoliko čudnih sticaja okolnosti, donošenja pogrešnih odluka i gomile ironije, što u isto vreme može biti i konfuzno i odbojno, ali i pročitaj više...Gringo (2018)
I'm not supposed to touch the mini-bar but I'm going to do it. I'm doing it. I'm having the merlot!
Praktično svaki tekst o komediji na ovom sajtu sam započeo komentarom kako je taj žanr prilično degradiran i da ti filmovi obično nisu ni vredni pažnje. Nakon prijatnog martovskog iznenađenja u vidu filma Game Night, stigla je još jedna komedija, koja je vredna pažnje iz prostog razloga što se ne zasniva na klozetskom humoru. Pored toga, Gringo je okupio odličnu glumačku ekipu, koja je u nešto drugačijem izdanju i na taj način svakako zanimljiva za gledanje.
Gringo je pomalo konfuzan miks komedije, drame i krimića i prati Harolda Sojinku (David Oyelowo), dobrodušnog biznismena, kome ne cvetaju ruže - u dugovima je, firma u kojoj radi planira da se spoji sa drugom i njegova supruga ima aferu. Zbog posla završava u Meksiku, gde se nalazi na milost i nemilost kolega koji planiraju da ga izdaju, a dodatne probleme mu prave lokalni mafijaški bos i plaćenik koji je poslat da ga izbavi odatle. Harold napokon shvata da je krajnje vreme da prestane biti poslušan građanin i preuzima stvari u svoje ruke, ali je pitanje koliko je sposoban za ono što je isplanirao...
Ako bi radnja morala da se sumira na svega nekoliko reči, to bi bile priča o čoveku koji ima nekoliko veoma loših dana u Meksiku. Zaplet se odvija na osnovu nekoliko čudnih sticaja okolnosti, donošenja pogrešnih odluka i gomile ironije, što u isto vreme može biti i konfuzno i odbojno, ali i pročitaj više... 
When a man gets wealthy, he has to deal with the problems of freedom. All the choices he could possibly want. An abyss opens up. Well, I watched that abyss. I watched it ruin men, marriages, but most of all, it ruins the children.
All the Money in the World je novi film Ridlija Skota (Ridley Scott), a pročulo se za njega i pre premijere jer je imao taj baksuz da u njemu glavnu ulogu tumači Kevin Spejsi, koji se našao u centru holivudskog skandala baš pred promociju filma. Zbog toga su producenti odlučili da svaka scena sa Spejsijem bude ponovo snimljena, a na njegovo mesto je uskočio veteran Kristofer Plamer (Christopher Plummer). S obzirom na rediteljsko ime i glumačku ekipu koju je okupio, film je prošao skoro nezapaženo, a u prilog tome idu i činjenice da nije dobro prošao ni na bioskopskim kasama.
1973. godine u Rimu maskirana ekipa kriminalaca je otela Džona (Charlie Plummer), šesnaestogodišnjaka koji je imao tu nesreću da je unuk Žan Pola Getija (Plamer), u tom momentu najbogatijeg čoveka na svetu. Osim činjenice da je stekao bogatstvo poslovima sa naftom i da je veliki kolekcionar umetničkih dela, Geti je poznat po tome da je velika škrtica. Upravo zbog toga on odbija da plati otkupninu, iako je žrtva njegov omiljeni unuk. U centar priče se smešta Gejl (Michelle Williams), posvećena majka koja je, za razliku od svog bišeg svekra, izabrala svoju decu ispred bogatstva...
Žan Pol Geti je nesvakidašnja individua, čovek koji je multimilioner, 
That's a strong glass table.
Odavno je poznato da holivudske komedije uglavnom nisu vredne pažnje, osim ako ste ljubitelj jeftinog humora, naravno (što je skroz ok, svako ima svoj ukus). Retko kada se usudim im pružim šansu, ali na nagovor društva sam otišao u bioskop i pogledao Game Night, očekujući da čisto ubijemo vreme pre odlaska na giros. Međutim, ostao sam prijatno iznenađen i nekoliko puta sam se zacenio od smeha, što je u mom slučaju i više nego dovoljno da komediju proglasim dobrom.
Filmom počinje kvizom u baru u kome Maks (Jason Bateman) i Eni (Rachel McAdams) doživljavaju ljubav na prvi pogled. Zbližio ih je obostrani takmičarski duh, koriste svaku moguću priliku da se nadmeću u nečemu, a sa svojim prijateljima organizuju game nights, u kojima se takmiče u raznim društvenim igrama. Idiličan brak kvari činjenica da ne mogu da dobiju bebu, a razlog za to je Maks, kome konstantna napetost zbog igara utiče na plodnost. Situaciju dodatno komplikuje iznenadna poseta njegovog brata Bruksa (Kyle Chandler), koji je razvio njegov takmičarski duh i zbog kog Maks ima izražen kompleks niže vrednosti...
Eni smatra da je Bruks direktno kriv za Maksov nagomilani stres i mišljenja je da bi njegov poraz u nekoj društvenoj igri, po prvi put u životu, izuzetno povoljno uticao na Maksa. Osim njihove situacije, posredno pratimo i podplotove njihovih prijatelja za igru - Kevina (Lamorne Morris) i Mišel (Kylie Bunbury), koji su zajedno još od srednje škole, 
When you're black, it's almost like having a gun pointing right at your face.
Ketrin Bigelou (Kathryn Bigelow) je američka autorka društveno angažovanih filmova, koja je svakako najpoznatija po tome što je jedina žena u istoriji dodele Oskara koja je dobila nagradu za režiju (The Hurt Locker). U svom najnovijem projektu ponovo sarađuje sa scenaristom i producentom Markom Boulom (Mark Boal) i donosi istorijska dešavanja smeštena u Detroit leta 1967. godine, kada su međurasne tenzije dostigle vrhunac.
Te godine, u istoriji zabeležene kao long hot summer of 1967, desila se erupcija demonstracija afro-amerikanaca širom SAD-a. U kratkom prologu vidimo kako su oni, nakon Prvog svetskog rata, migrirali na sever u potrazi za poslom u industrijskim zonama, dok su se belci, nakon Drugog svetskog rata, povukli u predgrađa. Afro-amerikanci su tako ostali u siromašnim industrijskim kvartovima, a jedini belci koji su tu zalazili su pripadnici policije, koji su u velikom procentu bili nasilni rasisti.
Na početku filma pratimo nastanak petodnevnih demonstracija u Detroitu, a neposredan uzrok je upad policije u nelegalni noćni klub i izbacivanje ljudi na ulicu. Tiho protivljenje je ubrzo preraslo u bacanje kamenica ka policajcima, a situacija je iz minuta u minut bivala sve opasnija. U narednih pet dana Detroit je postao ratna zona, vojska je poslala tenkove i tešku artiljeriju kako bi uspostavila mir i tom prilikom je stradalo 43 ljudi, uglavnom civila. Prva polovina narativa 
Vreme je filmova za nagradu Oskar. Bude tu svega i svačega. Kritikom nahajpovanih ostvarenja, koja obično kod publike potpuno podbace. Bude i onih koji opravdaju očekivanja, kao i onih koji razvale. To razvale je, dakako, subjektivno, od čoveka do čoveka, ukusa i neukusa, ovoga i onoga. Neki jednostavno vole da prihvate te kritičarske filmove, pa da mudruju nadugo i naširoko, neki udaraju kontru, samo da bi udarali. Ja sve te oskarovce uzimam sa rezervom i često nisam u liver sa kritikom. Ovaj put, privučen sam imenima omiljenog mi dvojca, koje gotivim dugi niz godina u svakom filmu. Radi se o Vudi Harelsonu (Woody Harrelson) i Sem Rokvelu (Sam Rockwell) i njihovom novom filmu Tri bilborda nadomak Ebinga, Misuri.
Ebing je zabit u Misuriju, gde svako svakoga zna i gde sve diše u svom sopstvenom univerzumu. Taj čitav mali svet iz temelja će prodrmati tri obična bilborda uz put, koja glase: Raped while dying, And still no arrests?, How come, Chief Willoughby? Iste je postavila Mildred Hejz (Frances McDormand) i platila velike novce za njih. Ona je majka, čija ćerka je silovana i ubijena pre sedam meseci, a nikakvog traga niti naznaka rešenja slučaja nema. Njen akt očajne majke pokrenuće čitavu zajednicu, a time i krupne životne odluke mnogih stanovnika iste…
Three Billboards Outside Ebbing, Missouri je novo kompletno autorsko delo Martina Mekdonaga (Martin McDonagh) i ujedno njegov treći dugometražni film. Martin je veoma zanimljiv i kvalitetan filmaš, 
Is it twenty or is it thirty?... We are dealing with science here!
Cenjeni svestrani autor Stiven Soderberg (Steven Soderbergh) je pre četiri godine najavio odlazak u filmsku penziju i prelazak na male ekrane. Nakon snimanja odlične istorijske drame The Knick koja je otkazana nakon samo dve sezone, mnogi su očekivali njegov povratak filmovima i Soderberg nije razočarao. Njegov novi projekat dosta podseća na serijal Ocean koji ga je proslavio, dok nam scenaristkinja Rebeka Blant (pseudonim nepoznate osobe) pruža šarene likove koji imaju nameru da izvrše veliku pljačku.
Idejni tvorac pljačke je Džimi Logan (Channing Tatum), građevinski radnik koji zbog razvoda svoju ćerku viđa svega par sati nedeljno. On živi u Zapadnoj Virdžiniji i kao mladiću mu je predviđana blistava karijera u američkom fudbalu, ali je povreda kolena sve prekinula. Njegov brat Klajd (Adam Driver) je ratni veteran koji je izgubio podlakticu u borbi i sada radi kao šanker, pričajući o lošoj porodičnoj sreći Logana. Jedina osoba u njihovoj porodici koja je izbegla prokletstvo je njihova sestra Meli (Riley Keough), lokalna frizerka.
Džimi se nalazi u problemima novčane prirode, dok njegova bivša supruga planira da se odseli u drugu državu. Sa kolegama na poslu popravlja teren ispod staze na kojoj se vozi čuvena NASCAR trka i tamo otkriva sistem transfera novca od kasa do sefa. Dolazi na ideju da okupi pravu ekipu ljudi i da izvrši pljačku, ali se bitan šraf ekipe Džo Beng (Daniel 
Don't be confused, it's just gonna make it worse for me.
Dan pisanja ovog teksta se poklapa sa 75. rođendanom velikog filmskog stvaraoca Martina Skorsezea. Spominjem tog gospodina jer me je gledanje filma Good Time podsetilo na njegove radove iz sedamdesetih godina kao što su Mean Streets ili Taxi Driver. Braća Safdi (Benny Safdie, Josh Safdie) su svoj film smestili u Njujork, bave se sitnim kriminalcima i mračan ton svoje priče povremeno prekidaju spontanim scenama crnog humora, kao i gorepomenuti režiser u svojim radovima sa početka karijere.
Radnja filma je prilično jednostavna. Na samom početku Koni (Robert Pattinson) prekida seansu svog brata Nika (Beni Safdi) sa psihijatrom i nakon toga odlaze da opljačkaju banku, koristeći samo olovku i papir. Beg se odvija po planu sve do incidenta u automobilu. Koni uspeva da pobegne policiji, dok Nik pada kroz staklena vrata i biva uhapšen - zbog toga Koni pokušava da plati kauciju, ali ostaje kratak 10.000 dolara. Nakon toga počinje duga noć ispunjena Konijevim pokušajima da sakupi novac i izbavi brata iz zatvora...
Centralni lik Koni je pravi momak sa ulice, brzo reaguje i uvek je spreman za neku akciju ili šemu. U suštini, priča se svodi na konstantne komplikacije sa kojima se suočava u svojoj nameri da sakupi novac. Kako priča odmiče, tako prepreke bivaju sve komplikovanije, a samim tim se povećava i Konijevo očajanje. On veštom sposobnošću manipuliše ljudima ili situacijama u svoju korist, ali ta korist 
Brawl in Cell Block 99 je film režisera i scenariste Krega Zalera (S. Craig Zahler), poznatom po filmu Bone Tomahawk sa Kurtom Raselom, koji je izabrao pravi način da privuče pažnju na svoj projekat. Odradio je netipičan kasting i glavnu ulogu je prepustio glumcu kojeg nismo navikli da gledamo u takvim filmovima. Ovoga puta je reč o Vinsu Vonu (Vince Vaughn), koji se u poslednje vreme trudi da izbegne epitet komičnog (lošeg) glumca i prihvatio je da glumi u tipu filma koji je najlakše opisati kao eksploataciju iz više klase.
Von tumači Bredlija Tomasa, bivšeg boksera koji dobija otkaz u auto-mehaničarskoj radnji i ubrzo shvatamo da se njegov brak sa Loren (Jennifer Carpenter) nalazi u velikoj krizi. Zbog toga se odlučuje na drastične korake i ulazi u posao sa drogom kao kurir. Ubrzo svaki aspekt njegovog života dobija vidno poboljšanje, sve do momenta kada se nađe unutar pucnjave između policije i njegovih saučesnika. Zbog toga dobija zatvorsku kaznu koju će njegovi neprijatelji okrenuti u svoju korist, dok Bredli pod pritiskom ucene mora da pokrene niz nasilnih poduhvata...
Eksploatacijski filmovi, koji koriste nasilje ili seks kao način da privuku pažnju ili oko čega autori grade priču, su najčešće B produkcije, dok bih Brawl in Cell Block 99 smestio u neku višu klasu, jer ipak izgleda doterano i ima neki dašak umetničkog filma. U ovakvim filmovima obično priče nisu baš realne ili uverljive, a takav je slučaj i ovde - relativno pristojan 