Do I look like a rapist?
Stokholmski sindrom predstavlja psihološko stanje kada se taoci, kao produkt odbrambenog mehanizma, zbliže sa svojim otmičarima. Tom zbližavanju doprinosi više faktora, poput vremena koje su proveli zajedno, verovatnoće povređivanja ili ispunjavanja zahteva. Nakon završetka talačke krize, taoci odbijaju da svedoče protiv svojih otmičara ili govore pozitivno o njima.
Slučaj po kome je nazvan ovaj sindrom se desio 1973. godine u Stokholmu, za vreme pljačke banke. Ova apsurdna istinita priča je bila predmet istraživanja psihologa, ali i tema brojnih filmova. Priča prati Larsa Nistroma (Ethan Hawke), koji se prerušava, upada u banku i uzima taoce. Suprotno očekivanjima, njegov prvi zahtev je da mu dovedu Gunara Sorensona (Mark Strong), čoveka koji se već nalazi u švedskom zatvoru zbog pljački. Pregovori sa policijom se prekidaju nakon Larsovog zahteva da napusti banku zajedno sa taocima. Kako se sati pretvaraju u dane, nakon početnih pretnji, Lars i Gunar postižu gotovo drugarski odnos sa svojim taocima...
Jedna od talaca je Bjanka (Noomi Rapace), supruga i majka dvoje dece. Njen odnos sa Larsom postaje posebno komplikovan, jer je otkrila njegovu nežnu prirodu i stala je na stranu otmičara protiv policije. Autor ne pokušava da analizira ovaj fenomen, već predstavlja događaje iz perspektive svih učesnika. Na taj način mi shvatamo da veza koja je uspostavljena unutar banke nije tako čudna kao što deluje na prvi pogled.
Sticajem pročitaj više...Stockholm (2018)
Do I look like a rapist?
Stokholmski sindrom predstavlja psihološko stanje kada se taoci, kao produkt odbrambenog mehanizma, zbliže sa svojim otmičarima. Tom zbližavanju doprinosi više faktora, poput vremena koje su proveli zajedno, verovatnoće povređivanja ili ispunjavanja zahteva. Nakon završetka talačke krize, taoci odbijaju da svedoče protiv svojih otmičara ili govore pozitivno o njima.
Slučaj po kome je nazvan ovaj sindrom se desio 1973. godine u Stokholmu, za vreme pljačke banke. Ova apsurdna istinita priča je bila predmet istraživanja psihologa, ali i tema brojnih filmova. Priča prati Larsa Nistroma (Ethan Hawke), koji se prerušava, upada u banku i uzima taoce. Suprotno očekivanjima, njegov prvi zahtev je da mu dovedu Gunara Sorensona (Mark Strong), čoveka koji se već nalazi u švedskom zatvoru zbog pljački. Pregovori sa policijom se prekidaju nakon Larsovog zahteva da napusti banku zajedno sa taocima. Kako se sati pretvaraju u dane, nakon početnih pretnji, Lars i Gunar postižu gotovo drugarski odnos sa svojim taocima...
Jedna od talaca je Bjanka (Noomi Rapace), supruga i majka dvoje dece. Njen odnos sa Larsom postaje posebno komplikovan, jer je otkrila njegovu nežnu prirodu i stala je na stranu otmičara protiv policije. Autor ne pokušava da analizira ovaj fenomen, već predstavlja događaje iz perspektive svih učesnika. Na taj način mi shvatamo da veza koja je uspostavljena unutar banke nije tako čudna kao što deluje na prvi pogled.
Sticajem pročitaj više... 
Više puta do sada sam na sajtu isticao kvalitete južnokorejske kinematografije, koja zaista ima čime da se pohvali. Svakako najpopularniji izvozni produkt su trileri, kojima je grupa filmaša iz te zemlje dala svoj specifični autorski pečat. Njima sam posvetio dvodelni tekst preporuka za početnike, a ovoga puta posebno ističem jedan od njih. U pitanju je Memories of Murders cenjenog filmaša Jun-Ho Bonga (Joon-ho Bong).
Radnja filma je smeštena u ruralnu Južnu Koreju 1986. godine. Desila su se dva ubistva mladih devojaka, koja istražuje tandem lokalnih detektiva Park Du Men (Kang-ho Song) i Čo Jong Ku (Roe-ha Kim). Njihova istraga nema nikakve tehnike, ne ističu se svojom inteligencijom, ali koriste brutalnost, bez praktičnih rezultata. U pomoć im stiže sposobniji i iskusniji detektiv iz Seula Seo Tae Jun (Sang-kyung Kim), a uskoro se dešava i treći slučaj ubistva...
Detektivi imaju entuzijazam da otkriju počinioca, ali njihove napore ometaju neuredni postupci policije, koji ne umeju da se nose sa delikatnim postupcima obezbeđivanja lokacije i dokaza. Taj entuzijazam se vremenom svodi na premlaćivanje osumnjičenih i izvlačenje priznanja. Dolaskom gradskog detektiva njihove metode se poboljšavaju, ali i dalje nemaju počinioca. Iako je tematika mračna, kroz pojedine scene je protkan crni humor, koji se uglavnom zasniva na smotanosti naših detektiva. Tipičan primer je scena kada komentarišu kako ubica ne ostavlja dlake i jedan od njih predlaže pretragu 
People don't realize that murderers do not come out in the dark with long teeth and saliva dripping off their chin. People don't realize that there are killers among them. People they liked, loved, lived with, work with and admired could the next day turn out to be the most demonic people imaginable.
Opšte je poznato da amerikanci imaju naviku da od zloglasnih serijskih ubica naprave ličnosti popularne kulture. Jedan od njih je Ted Bandi, koji je bio tema brojnih igranih i dokumentarnih filmova, a interesovanje za njega ne jenjava ni trideset godina od njegove smrti. Najnoviji film koji se bavi njime se bazira na knjizi The Phantom Prince: My Life With Ted Bundy, koju je napisala Elizabet Kendel, bivša devojka Teda Bandija.
Radnja filma počinje 1969. godine, kada je samohrana majka Liz (Lily Collins) upoznala Teda (Zac Efron), koji je uskoro postao sastavni deo života nje i njene ćerke. Ted je student prava i provodi puno vremena van kuće, a njihovu idilu kvari optužba za napad i zlostavljanje. Tedov izgovor je da je reč o zaveri, a Lizina ljubav i poverenje se ljuljaju sa svakim novim slučajem i novim dokazom koji se gomilaju protiv njega...
Extremely Wicked, Shockingly Evil and Vile je režirao Joe Berlinger, čovek koji imaju reputaciju kvalitetnog autora true crime dokumentaraca. Ted Bandi je tematika njegove dokumentarne mini-serije The Ted Bundy Tapes i očekivao sam da ovaj film, zasnovan na istinitim zločinima i okrutnosti, bude na nivou slešera. Suprotno 
-It might be good to have a doctor look at you sometime.
-I ain't got no bullets in me.
-Because I was covering you.
The Highwaymen je krimi drama koju je producent Kejsi Silver petnaest godina bezuspešno pokušavao da snimi, sa idejom da glavne uloge tumače Pol Njumen i Robert Redford. Netflix je prošle godine otkupio prava, scenario poverio Džonu Fusku, a režiju Džonu Li Henkoku.
Radnja filma prati neispričanu priču o tandemu detektiva koji su uhapsili Boni i Klajda. S obzirom da brojni FBI agenti, hiljade policajaca i savremena forenzička tehnologija nisu bili dovoljni da se uhvate najozloglašeniji kriminalci u državi, dvojica bivših Teksaških rendžera dobijaju odrešene ruke. Frenk Hamer (Kevin Costner) i Meni Golt (Woody Harrelson) se moraju osloniti na svoje instinkte i veštine stare škole kako bi obavili posao...
Boni Parker i Klajd Berou su stigli u vreme kada su mediji tražili šokantne priče, a zločini momka i devojke iz naroda su svakako bili šokantni. Radijske emisije su prekidale svoj program zbog njih, ispunjavali su novinske naslovnice, a običan narod ih je gledao kao selebritije, možda čak i heroje.
S obzirom da je bilo doba Velike depresije, mnogi ljudi su zbog banaka i vlade ostali bez imanja, pa su bili prinuđeni da se sele i da žive na granici bede. Boni i Klajd su pljačkali banke, a rasprostranjene glasine o njima su ih činili modernom verzijom Robina Huda. Te glasine nisu krile da su oni kriminalci i ubice, ali je narodu 
-How much are these, I don't see a tag?
-$5000.
-So they're bulletproof?
Pre nekih godinu i po dana sam pisao o filmu Brawl in Cell Block 99 režisera i scenariste Krega Zalera (S. Craig Zahler), koji je pre njega snimio Bone Tomahawk sa Kurtom Raselom. Taj film sam opisao kao stilizovanu eksploataciju eksplicitnog nasilja sa iznenađujuće sirovim Vinsom Vonom u glavnoj ulozi, šmekom grajndhaus filmova i potencijalom za kultni status. Dragged Across Concrete je novi projekat gorepomenutog autora.
Priča prati tandem detektiva koji čine stara garda Bret Ridžman (Mel Gibson) i njegov mlađi partner Entoni Luraseti (Vince Vaughn), koji su suspendovani zbog preteranog korišćenja sile prilikom jedne akcije. Suspenzija pogoršava njihovo loše finansijsko stanje, pa ogorčeni Ridžman odlučuje da preuzme stvari u svoje ruke, kako bi naplatio sve ono što nije prethodnih godina.
Pored njih dvojice pratimo i Henrija Džounsa (Tory Kittles), koji je ponovo na slobodi nakon vremena provedenog u zatvoru. Dolazi kući i primećuje da njegova majka i brat žive u bedi, što će ga naterati u kriminal. Dugogodišnji prijatelj ga upoznaje sa bezobzirnim kriminalcem, čiji će planovi Henrija direktno sukobiti sa detektivima. Mi ne saznajemo odmah zbog čega je Henri završio u zatvoru, ali ćemo shvatiti da je i tada bio žrtva pogrešno usmerene nesebičnosti, da se tako izrazim.
Iako i ovaj film kao glavno pogonsko sredstvo ima nasilje, ne mogu reći da je eksploatacijski 
Why did you say Bunnies? Were there two of you? Are you a Bunny? Am I married to a Bunny?
Mišljenja sam da BBC ne može da pogreši sa onim što reši da snimi, jedina nedoumica može biti da li vas tematika zanima ili ne. A Very English Scandal je trodelna mini-serija, zasnovana na istinitim događajima i istoimenoj knjizi Džona Prestona. Reč je o dramatizaciji čuvenog skandala britanskog političara Džeremija Torpa i događaja koji su mu prethodili.
Džeremi Torp (Hugh Grant) je dugogodišnji lider Liberalne partije, ugledni član britanskog društva i čovek koji krije da je gej. Pored činjenice da bi priznanje dovelo do zatvora, jer je homoseksualnost tada bila nezakonita, postojala je sasvim opravdana bojazan kako bi se to ogledalo na njegovu reputaciju i karijeru. Prilikom jedne posete prijatelju, pažnju mu privlači konjušar Norman Skot (Ben Whishaw). Umoran od nepredvidivih sastanaka sa drugim muškarcima, Norman je Džeremiju delovao kao neko koga može da kontroliše...
Od početka šezdesetih godina, serija prati njihov nesvakidašnji odnos u narednih petnaestak godina. Džeremi je uspevao da kontroliše Normana, sve dok se nisu posvađali, a tada je njihova zajednička istorija postala opasna za njega. Iako su Normanovi zahtevi bili relativno jednostavni, ispostaviće se da on nije skroz naivan kao što deluje i da nema problem da bude glasan. Nakon njegove ucene da će otkriti aferu, Džeremi se odlučuje na potez očajnika, koji će konačno i dovesti 
Sometimes it's better to choose your own family.
The Shoplifters, iliti Manbiki Kozuki, je japanska drama majstora žanra Hirokazu Koride (Hirokazu Koreeda), koji potpisuje režiju, scenario i montažu. Film je debitovao na Kanskom festivalu gde je pokupio Zlatnu palmu, a nominovan je za Oskara i Zlatni Globus u kategoriji stranih filmova.
Priča prati grupu stanovnika Tokija, koji žive zajedno i jedva sastavljaju kraj sa krajem. Osama (Lily Franky) je povremeni radnik na građevini, njegova supruga Nobujo (Sakura Andô) radi u hemijskoj čistinionici, Aki (Mayu Matsuoka) je hostesa, Hatsue (Kirin Kiki) je starija žena koja živi od penzije preminulog supruga, a sa njima je i dečak Šota. Osama i Šota, vodeći se parolom da ono što je u prodavnici tehnički ne pripada nikome, su razvili sistem po kome se sitnim krađama snalaze za potrepštine. Njihovi signali i metode su dovoljno razrađeni da prepoznamo kako već neko vreme rade ovaj posao.
Nakon jednog poduhvata nailaze na očigledno zapostavljenu devojčicu i vode je kući. Iako su siromašni i novi član porodice može biti samo dodatni teret, odlučuju da se brinu o njoj, nakon što su primetili tragove nasilja na devojčicinoj koži. Iako na prvi pogled žive srećno, dolazak devojčice će promeniti njihove životne rutine i dovešće do otkrivanja tajni, koje će testirati veze koje ih ujedinjuju.
Shoplifters je pravo remek-delo od filma u kome se Hirokazu Korida bavi zapanjujuće ljudskim i iskrenim ispitivanjem 
Shit happens, get the whisky.
Bad Times at the El Royale je na promotivnim materijalima obećavao all star ekipu glumaca, stilizovanu akciju dostojnu Tarantina i obilje zabave. Režiser i scenarista Dru Godar (Drew Goddard) iza sebe ima bioskopske hitove poput World War Z i The Martian i sve je ukazivalo da je reč o filmu o kome će se pričati. Daleko od toga da je ovo loš film, ali zbog nekoliko stvari ipak nije toliko dobar koliko je sigurno mogao biti
Godina je 1969., na samoj granici Kalifornije i Nevade, nalazi se hotel koji nije ni senka kakav je nekada bio. Popularno okupljalište poznatih faca se pretvorilo u hotel bez posetilaca u kome sve poslove vrši jedan službenik, koji krije mračne tajne. Sticajem okolnosti, istog dana se pojavljuje četiri putnika - ostareli sveštenik koji pati od demencije (Jeff Bridges), pevačica koja sanja o samostalnoj karijeri (Cynthia Erivo), trgovački putnik (Jon Hamm) i neprijateljski nastrojena mlada žena (Dakota Johnson).
Ubrzo shvatamo da niko od nabrojanih nije ono za šta se predstavlja i da svako ima svoje tajne i motive za dolazak u hotel. Stvari postaju gore uveče, kada hotel posećuje vođa kulta (Chris Hemsworth) u potrazi za svojom prijateljicom, donoseći pakao svima koji su imali tu nesreću da se zadese u hotelu.
Nije nam potrebno puno da steknemo mišljenje kako ne treba verovati nikome u ovom filmu. Svako od njih je lažov i nosi neki vid maske - dok neki lažu sitnice, nekima su laži mnogo ozbiljnije, dok 