Svako ko je makar površno u svetu stend-ap komedije je čuo za Dejva Šapela (Dave Chappelle), legendarnog komičara, glumca, pisca i producenta koji iza sebe ima nagrade kao što su Emi i Gremi. Proslavio se serijom Chappelle's Show (2003–2006), u kojoj je snimao satiričnu komediju skečeva sa brojnim saradnicima. Mnogi su mišljenja da je komični genije, Billboard ga smatra najboljim u svom poslu, a nedavno je dobio nagradu Mark Tven, koja predstavlja najznačajniju američku nagradu u oblasti komedije. Šapel je više puta do sada odlazio u penziju, a najupečatljivije je njegovo odbijanje snimanja nastavka gorepomenute serije, gde se odrekao 50 miliona dolara. Njegova karijera nije išla silaznom putanjom, a sve je kulminiralo nedavnim dogovorom sa Netflix-om, po kome dobija 20 miliona dolara za svaki specijal koji snimi. U poslednje tri godine je snimio ukupno pet - The Age of Spin, Deep in the Heart of Texas, Equanimity, The Bird Revelation i Sticks & Stones. Pogledao sam poslednja tri nabrojana i rešio da vam malo bliže predstavim Šapela kao umetnika. Šapel ima reputaciju čoveka bez dlake na jeziku, čije se šale i stavovi često graniče sa čistom provokacijom, naročito usmerenom prema LGBT zajednici. Ne boji se tabua, uvek je spreman da rizikuje, pa za njega teme kao što su abortus, me too pokret ili samoubistvo nisu prepreka, već izazov. Šapel se bavi aktuelnim događajima i uvek lepo struktuira svoje pričanje, sa sposobnošću da napravi balans pročitaj više...Dave Chappelle: Sticks & Stones (2019)
Svako ko je makar površno u svetu stend-ap komedije je čuo za Dejva Šapela (Dave Chappelle), legendarnog komičara, glumca, pisca i producenta koji iza sebe ima nagrade kao što su Emi i Gremi. Proslavio se serijom Chappelle's Show (2003–2006), u kojoj je snimao satiričnu komediju skečeva sa brojnim saradnicima. Mnogi su mišljenja da je komični genije, Billboard ga smatra najboljim u svom poslu, a nedavno je dobio nagradu Mark Tven, koja predstavlja najznačajniju američku nagradu u oblasti komedije. Šapel je više puta do sada odlazio u penziju, a najupečatljivije je njegovo odbijanje snimanja nastavka gorepomenute serije, gde se odrekao 50 miliona dolara. Njegova karijera nije išla silaznom putanjom, a sve je kulminiralo nedavnim dogovorom sa Netflix-om, po kome dobija 20 miliona dolara za svaki specijal koji snimi. U poslednje tri godine je snimio ukupno pet - The Age of Spin, Deep in the Heart of Texas, Equanimity, The Bird Revelation i Sticks & Stones. Pogledao sam poslednja tri nabrojana i rešio da vam malo bliže predstavim Šapela kao umetnika. Šapel ima reputaciju čoveka bez dlake na jeziku, čije se šale i stavovi često graniče sa čistom provokacijom, naročito usmerenom prema LGBT zajednici. Ne boji se tabua, uvek je spreman da rizikuje, pa za njega teme kao što su abortus, me too pokret ili samoubistvo nisu prepreka, već izazov. Šapel se bavi aktuelnim događajima i uvek lepo struktuira svoje pričanje, sa sposobnošću da napravi balans pročitaj više... 
Dolemite is my name, and fuckin' up motherfuckers is my game! U nizu tekstova o filmskim pokretima sam spomenuo i bleksploataciju, podžanr eksploatacijskih filmova koji su snimali afro-amerikanci prevashodno za crnačku publiku, ali koji su se proširili van rasnih i etničkih granica. Ovi filmovi su počeli da se pojavljuju tokom ranih 70-ih godina prošlog veka i trpeli su redovne kritike, pre svega zbog stereotipnih likova sa sumnjivim motivima. Sa druge strane, u ovom podžanru su crnci po prvi put postali glavni junaci, u odnosu na tradicionalne sporedne uloge kriminalaca ili žrtava. Ono što je takođe bitno, ovo su prvi radovi gde se saundtrek sastoji isključivo od soul i fank muzike. Ovi filmovi su predstavljali laku zabavu za crnačko stanovništvo i bili su veoma popularni, jer su nudili tačno ono što je takva publika i želela. Rudy Ray Moore je bio neuspešni glumac, komičar i plesač, čovek bez prave prilike da pokaže ono što ume i zna, indisponiran što traći svoj talenat. Očajan, dolazi na ideju da razvije komični alter-ego iz ulične mitologije Los Anđelesa u vidu Dolemajta, svodnika sa štapom i arsenalom bestidnih stihova. Rudi je ostvario uspeh i snimio nekoliko ploča komedije, koje ipak nisu završile na radio stanicama. Umoran od stalnih putovanja, ali sa željom da bude prisutan širom države, dolazi na ideju da učini nešto po tom pitanju i na pamet mu pada da snimi film u kome će njegov alter-ego biti glavni junak. Rudi (Eddie Murphy) 
Casey Davies. That's a very feminine sounding name. The Art of Self-Defense je tip filma koji se nalazi van većine popularnih tokova i to mu može biti samo plus. Reč je o autorskom filmu meni nepoznatog autora Rajlija Stirsa, a verujem da bi i meni promakao da nije Džesija Ajzenberga (Jesse Eisenberg) u glavnoj ulozi. Ovo je jedna čudna mračna komedija smeštena u svet borilačkih veština, koja sugeriše totalno uklanjanje ideje o alfa muškosti i svemu onome što ista nosi sa sobom. Nakon što ga je prilikom povratka iz prodavnice napala motociklistička banda, plašljivi knjigovođa Kejsi odlučuje da se upiše na časove karatea kako bi naučio da se zaštiti. Pod budnim okom harizmatičnog isktruktora Senseija (Alessandro Nivola) i njegove pomoćnice Ane (Imogen Poots), Kejsi po prvi put stiče osećaj samopouzdanja. Biva unapređen i prebačen u misteriozne noćne treninge, gde otkriva zloslutni svet bratstva, brutalnosti i toksične muškosti. Dolaskom u taj svet, Kejsi postaje predmet interesovanja svog zagonentnog mentora... U samom uvodu, našeg protagonistu vređaju na francuskom, koji razume, i on ne radi apsolutno ništa povodom toga. Nije potrebno puno vremena kako bi shvatili da je Kejsi usamljeni računovođa, luzer koji se ne snalazi u socijalnim interakcijama i kome je jedino društvo pas jazavičar. Čak i prilikom ležanja u bolnici, gde sluša televizijski izveštaj o napadu na njega, Kejsi dobija egzistencijalne uvrede. Nakon nekoliko časova 
Stiven Soderberg (Steven Soderbergh) je cenjeni filmaš koji je najpoznatiji po serijalu Ocean i filmovima Erin Brockovich i Traffic, za koji je dobio Oskara za najboljeg reditelja. Pre nekoliko godina je najavio odlazak u filmsku penziju i prelazak na male ekrane. Usledila je fantastična istorijska serija The Knick koja je otkazana posle samo dve sezone i Soderberg se vratio filmovima. Nakon solidnog Logan Lucky, stiže nam ova stilizovana priča o ljudima kojima je curenje panamskih papira upropastilo posao i živote. Radnja filma prati Elen Martin (Meryl Streep), koja nakon nesreće na odmoru započinje istragu o osiguravajućim kućama koje plasiraju lažne polise. Njena istraga je dovodi do niza upitnih ugovora i poslovnih transakcija, koje se mogu povezati sa advokatskom firmom iz Panama Sitija. Ispostavlja se da je Mossack Fonseca specijalizovana da pomaže bogatim građanima da budu još bogatiji. Njeni osnivači su šarmantni, sposobni i uvek vrlo doterani Jirgen Mosak (Gary Oldman) i Ramon Fonseka (Antonio Banderas), eksperti za shell kompanije i offshore bankovne račune. Ispostaviće se da je Elenina istraga samo nagoveštaj ogromne mreže za utaju poreza, podmićivanje i niz gotovo apsurdnih poduhvata, kojima se podržava korumpirani svetski finansijski sistem. Elenina potraga za odgovorima u vezi očiglednih nedostataka polisa osiguranja, uprkos tome što su uplaćene, nas vodi u svet sumnjivih bogataša i na putovanje u jedno od poreskih rajeva. Njena ljudska 
He only gave me our scenes. I never saw a complete script. After all I've done for that guy, and it's a lot that you don't even know about. What a dick. Tri godine nakon poetičnog filma Paterson sa Adamom Drajverom u glavnoj ulozi, indi režiser i scenarista Džim Džarmuš (Jim Jarmusch) predstavlja projekat koji je debitovao na festivalu u Kanu, a nakon toga je imao široku distribuciju. Reč je o zombi-komediji The Dead Don't Die u kojoj je okupio ekipu glumaca sa holivudske A liste, ali je film naišao na podeljene reakcije kritike i publike, koji se slažu da svakako ne predstavlja najbolje delo ovog autora. Radnja je smeštena u malo mesto po imenu Sentervil i može se reći da su glavni protagonisti tandem policajaca koji čine Roni (Adam Driver) i njegov šef Klif (Bill Murray). Ostali likovi su tipični predstavnici malog mesta u unutrašnjosti, kao što su prodavac alata Henk (Danny Glover) i vlasnik benzinske pumpe Bobi (Caleb Landry Jones), koji je pri tome i filmski štreber sa teoretskim znanjem iz horor filmova. Zaplet nastaje kada zemljina rotacija izađe iz svoje ose i zbog toga krenu da se dešavaju čudne stvari u prirodi poput bežanja životinja, produžavanja dana i, napokon, buđenja mrtvih... Osim gorenabrojanih, tu su i policajka Mindi (Chloë Sevigny), pustinjak Hermit Bob (Tom Waits) koji sve posmatra iz šume, pridošlica u selo Zelda (Tilda Swinton) koja se bavi pogrebnim poslovima i vešto barata samurajskim mačem, troje maloletnih delikvenata, 
-Is everyone okay? -Well... the fuckin' hippies aren't. That's for goddamn sure. Kventin Tarantino (Quentin Tarantino) je filmski štreber koga ili obožavate ili ne podnosite, ali ne možete ostati ravnodušni prema njemu. Čovek opsednut sedmom umetnošću, strastveni filmofil sa enciklopedijskim znanjem o filmu, svaki novi njegov projekat predstavlja poslasticu za većinu gledalaca. Njegov deseti film iliti deveti po njegovom brojanju (Kill Bill broji kao jedan film) je Once Upon a Time in Hollywood, koji tumačim kao Tarantinov pokušaj da ne bude poznat kao zabavljač, već i kao umetnik. Radnja je smeštena u Los Anđeles 1969. godine, u sam bum hipi Holivuda. Glavni junaci su Rik Dalton (Leonardo DiCaprio), bivša zvezda popularnog televizijskog vesterna, bez samopouzdanja i sa alkoholičarskim navikama, kome karijera ide silaznom putanjom i Klif But (Brad Pitt), njegov dugogodišnji kaskader i asistent. Rik dobija ponudu za snimanje filma u Italiji, što on shvata kao naznaku da mu je karijera propala, pa nesigurno odlučuje da pruži svoj maksimum tokom snimanja novog pilota serije. Klifa prati reputacija da je ubio svoju suprugu i sve manje radi, a sve više se vozi po gradu. Njih dvojica se trude da snađu u holivudskoj filmskoj industriji koja se menja, a Rik ima vrlo poznatu komšinicu, glumicu Šeron Tejt (Margot Robbie)... Once Upon a Time in Hollywood predstavlja, po Tarantinovim rečima, ljubavno pismo Los Anđelesu i šezdesetima, bajkovitu počast završnim 
You know what kind of plan that never fails? No plan. No plan at all. You know why? Because life cannot be planned. Ovogodišnji glavni program filmskog festivala u Kanu je imao žestoku konkurenciju, jer su među kandidatima za Zlatnu Palmu bili filmaši poput Tarantina, Džarmuša, Almodovara, Malika i braće Darden. Međutim, jednoglasna odluka žirija je nagradu odnela u ruke Jun Ho Bongu (Joon Ho Bong) za njegov film Parasite. Ovaj južnokorejski autor iza sebe filmove kao što su Memories of Murder i Snowpiercer i doneo je prvu Zlatnu Palmu svojoj zemlji. Film prati četvoročlanu porodicu Kim, marginalce koji se svakodnevno snalaze i žicare za egzistenciju. Porodicu čine optimistični otac Ki-taek (Kang-ho Song), pomalo ratoborna majka Čung-suk (Hye-jin Jang), snalažljivi momak Ki-vu (Woo-sik Choi) i stručnjak za falsifikovanje Ki-jung (So-dam Park). Iako žive skromno, oni su veoma povezani i drže se zajedno. Ki-vu dobija priliku da zaradi lepe pare kao privatni predavač engleskog jezika razmaženoj bogatašici. Porodica Park ima ličnog vozača i kućnu pomoćnicu, a njihov sin ima talenat za slikanje, pa mu je potreban privatni tutor i umetnički terapeut - Ki-vu uskoro shvata da je to idealna prilika i za čitavu njegovu porodicu... Ne može se reći da je Bong bio persona non grata na Kanskom festivalu kao što je Lars von Trir, ali je ova pobeda totalno suprotna reakcijama na festivalu 2017. godine. Tada je predstavio svoj film Okja koji je producirao Netflix 
An Uzi? I'm not from South Central Los fucking Angeles. I didn't come here to shoot twenty black ten year olds in a drive-by. I want a normal gun for a normal person. In Bruges je, kao što i samo ime kaže, smešten i snimljen u Brižu, belgijskom srednjevekovnom gradu romantike i savršenih fotografija. Ova bajkovita destinacija koja se nalazi na listi svetske baštine Uneska je lokacija za odličnu priču, mešavinu trilera i crne komedije, koju potpisuje režiser i scenarista Martin McDonagh. Ovaj Irac ima reputaciju sjajnog dramaturga, dobitnik je Oskara za kratkometražni film Six Shooter, a ovo mu je bio prvi dugometražni projekat. Radnja filma prati plaćene ubice Kena (Brendan Gleeson) i Reja (Colin Farrell), koje je njihov nervozni šef Hari Voters (Ralph Fiennes) poslao u Briž na hlađenje nakon loše odrađenog posla. Dok Ken uživa u gotičkog arhitekturi, brojnim kanalima i kaldrmisanim ulicama, Rej se dosađuje i nedostaje mu dom. Ispostaviće se da će im boravak u Brižu i čekanje Harijevog poziva biti čudno iskustvo, jer će imati susrete sa turistima, lokalnim stanovnicima, glumcima koji snimaju film, holandskim prostitukama i misterioznom Kloi (Clémence Poésy), koja ima svoje mračne tajne. Kada Harijev poziv napokon stigne, njihov boravak postaje borba između života i smrti, sa komičnim razmerama i iznenađujućim emocionalnim posledicama... Može se reći da je glavni antijunak filma Rej, koji besciljno luta ulicama grada, bez interesovanja za 