Welcome, Cassius Green. I hope you have not masturbated today. We need you sharp and ready to go.
Sorry to Bother You je autorsko delo Rejmonda Lorensa Rajlija, koji je poznatiji pod pseudonimom Boots Riley. Rejmond iza sebe ima zavidnu karijeru repera i producenta, a ovo je njegov debitantski film, koji je imao premijeru na festivalu Sundance. Reč je o crnoj komeriji apsurda, koja je zbog svoje teme i kvaliteta realizacije brzo privukla pažnju i pokupila pozitivne kritike.
Radnja filma je smeštena u alternativnu verziju Ouklenda i prati Kesijusa Grina (Lakeith Stanfield), koji dobija posao telemarketera. S obzirom da radi na procenat i da, kao crnac, prodaje uglavnom beloj klijenteli, zarada je vrlo slaba, sve dok ne dobije savet da počne koristiti belački glas, kako bi bio privlačniji kupcima. Dok njegove kolege osnivaju sindikat, od probija sve granice prodaje i biva promovisan, ali počinje da gubi svoju devojku (Tessa Thompson) i prijatelje. Na novom poslu postaje povezan sa kompanijom Regalview, koja se bavi proizvodnjom moderne radne snage, dok njen bizarni vlasnik (Armie Hammer) kuje nove zloglasne planove, koji uključuju i Kesijusa...
Satirična verzija sveta koju pratimo u ovom filmu ne predstavlja ništa novo ili nešto što se već ne dešava, samo je sve pojačano do nivoa kada sve postaje apsurdno. To što gledamo u filmu može biti rezultat neke alternativne istorije ili je, možda, bliska budućnost, ali konkretan kontekst nije ni bitan. Kao i u modernom pročitaj više...Sorry to Bother You (2018)
Welcome, Cassius Green. I hope you have not masturbated today. We need you sharp and ready to go.
Sorry to Bother You je autorsko delo Rejmonda Lorensa Rajlija, koji je poznatiji pod pseudonimom Boots Riley. Rejmond iza sebe ima zavidnu karijeru repera i producenta, a ovo je njegov debitantski film, koji je imao premijeru na festivalu Sundance. Reč je o crnoj komeriji apsurda, koja je zbog svoje teme i kvaliteta realizacije brzo privukla pažnju i pokupila pozitivne kritike.
Radnja filma je smeštena u alternativnu verziju Ouklenda i prati Kesijusa Grina (Lakeith Stanfield), koji dobija posao telemarketera. S obzirom da radi na procenat i da, kao crnac, prodaje uglavnom beloj klijenteli, zarada je vrlo slaba, sve dok ne dobije savet da počne koristiti belački glas, kako bi bio privlačniji kupcima. Dok njegove kolege osnivaju sindikat, od probija sve granice prodaje i biva promovisan, ali počinje da gubi svoju devojku (Tessa Thompson) i prijatelje. Na novom poslu postaje povezan sa kompanijom Regalview, koja se bavi proizvodnjom moderne radne snage, dok njen bizarni vlasnik (Armie Hammer) kuje nove zloglasne planove, koji uključuju i Kesijusa...
Satirična verzija sveta koju pratimo u ovom filmu ne predstavlja ništa novo ili nešto što se već ne dešava, samo je sve pojačano do nivoa kada sve postaje apsurdno. To što gledamo u filmu može biti rezultat neke alternativne istorije ili je, možda, bliska budućnost, ali konkretan kontekst nije ni bitan. Kao i u modernom pročitaj više... 
Drink water.
Don't Worry, He Won't Get Far on Foot je novi film Gusa van Santa (Gus Van Sant) i reč je o biografskoj drami o Džonu Kalahanu, umetniku koji je najpoznatiji po svojim specifičnim karikaturama, u kojima se bavio tabu temama i osobama sa margina društva. Naziv filma potiče od jedne od njegovih najpopularnijih crteža, u kome ekipa kauboja u pustinji nailazi na invalidska kolica i komentarišu kako vlasnik istih neće daleko dogurati peške. Film je adaptacija njegove autobiografije.
Džon (Joaquin Phoenix) je simpatičan mladić koji ima velikih problema sa alkoholom i opterećen je činjenicom što ga je majka dala na usvajanje kada je bio dečak. Nakon katastrofalne saobraćajne nesreće ostaje kvadriplegičar, ali mu ne pada na pamet da prestane sa opijanjem. Međutim, nakon susreta sa harizmatičnim sponzorom Donijem (Jonah Hill) i uz podršku devojke Anu (Rooney Mara), on nerado počinje sa odvikavanjem od alkohola. Tokom odvikavanja, otkriva svoj talenat za crtanjem novinskih karikatura sa oštrim komentarima, a na taj način će njegov život bez alkohola dobiti novu dimenziju...
Naš junak je imao 21 godinu kada je doživeo nesreću i ostao paralizovan, ali su mu šake ostale koliko-toliko funkcionalne - taman da upravlja invalidskim kolicima, nagne bocu sa alkoholom ili da drži olovku, a ove tri radnje ispunjavaju najveći deo filma. Priča se ne fokusira na njega kao na osobu, već više pratimo alkoholičara koji je otkrio talenat za karikature. 
- Do you want me to be surprised?
- I don't know.
Coming of age filmovi, podžanr drame koji se bave odrastanjem, verovatno nikada neće izgubiti na popularnosti, iz prostog razloga što nas vraća u doba kada retko ko od nas ne bi voleo da se vrati - kada smo bili bezbrižni, kada smo otkrivali sebe i kada su nam se, po prvi put, dešavale određene stvari. Takvi filmovi su obično dosta šarmantni i emotivni, ali nemaju previše prostora za manevre i originalnost.
Glavni protagonista filma Love, Simon je Sajmon Spir (odlični Nick Robinson), sedamnaestogodišnjak koji se ne ističe previše - ima grupu prijatelja, brižne roditelje i deluje kao sasvim običan tinejdžer. Međutim, uskoro otkrivamo da je njegova situacija malo komplikovanija, jer Sajmon od svoje okoline krije da je gej. Sticajem okolnosti stupa u kontakt sa Bluom, anonimnim učenikom njegove škole, i započinju prepisku mejlovima. Ti mejlovi će dovesti do toga da Sajmon počne da otkriva sebe, ali će početi i da se zaljubljuje...
Scenario ovog filma se bazira na bestseleru Beki Albertali pod nazivom Sajmon protiv zavere homo-sapiensa. Autorski tim je zaista dobar, okupio je poznatog producenta i režisera serija o super-heroijma Grega Berlantija (The Flash, Arrow) i scenaristički duo odlične serije This Is Us. Uzeći u obzir izvorni materijal i ekipu koju je okupio, Live, Simon se može tumačiti kao revolucionaran - mejnstrim romantična komedija, šarmantna i osećajna, fokusirana na romantične ciljeve 
- Will you help him, the little pilot?
- Why should I?
- Because he's a twelve year old boy, dogs love those.
Ves Anderson (Wes Anderson) je filmaš koji svakim svojim naslovom iznova iznenadi. Pojedinci mu prebacuju da se ponavlja, da slične čudnovate likove provlači kroz celu svoju filmografiju, ali njegovi filmovi, bar po mom mišljenju, imaju taj redak i važan kvalitet koji Ameri nazivaju rewatchability. Takođe, jedan je od retkih autora koji svakim novim projektom uspeva pozitivno da iznenadi publiku i da lestvicu kvaliteta svojih radova podigne za stepenik više. Takav, iznova gledljiv i, pre svega, odličan film je i njegov drugi animirani projekat po imenu Isle of Dogs.
Radnja filma je smeštena u izmišljeni japanski grad Megasaki, gde se desila epidemija psećeg gripa. Zbog toga gradonačelnik Kobajaši donosi odluku po kojoj se svi psi proteruju na Ostrvo Smeća, koje se nalazi u njegovoj neposrednoj blizini. Nedugo nakon toga, na ostrvo dolazi dečak sa namerom da pronađe svog psa. Ispostaviće se da je to Atari, gradonačelnikov usvojeni sin, dok je pas Spots prva žrtva proterivanja. Atari se udružuje sa klanom pasa stanovnika ostrva, a na svojoj misiji će se susresti sa brojnim poteškoćama...
Gledaoci koji nisu imali priliku da se susretnu sa radovima Vesa Andersona prvo primete da su bajkovita scenografija i veoma raznoliki i postojani likovi najbitnije karakteristike ovog autora, a takva je situacija sa čitavom kinematografijom ovog specifičnog 
Politics is like shoes. There's a left and a right, but eventually you will want to go barefoot.
Mišel Azanavisijus (Michel Hazanavicius) je pre sedam godina stekao slavu zbog neočekivanog uspeha nemog filma The Artist, koji je završio sa nagradom Oskar za najbolji film. Nakon ne baš uspešne ratne drame The Search, novi projekat ovog francuskog filmaša je mešavina komedije i drame, koja kao centar priče ima čuvenog Žan-Luk Godara (Jean-Luc Godard), u vremenu kada je bio u svom drugom braku sa sedamnaestogodišnjim glumicom En Vjazemski (Anne Wiazemsky).
Radnja filma je smeštena u 1968. godinu, kada je Godar (Louis Garrel) bio na vrhuncu svoje karijere, a u Francuskoj su se odvijala društvena previranja. Dok je država bila na ivici krize, Godar se zaljubljuje u glumicu En (Stacy Martin), sa kojom je snimio film La Chinoise. Par živi u Parizu, a Godar se sve više počinje interesovati za politiku, postaje zagovornik revolucije i pridružuje se studentskim protestima. Godarovi stavovi imaju uticaj na Enine izbore, a zbog njih sve više balansiraju svoje karijere, ali i međusobni odnos...
En Vjazemski je napisala dve knjige o njenom životu sad Godarom između 1966. i 1969. godine, a scenario je baziran na delovima njene autobiografije Un an après. Godar je tada, kao što je i danas, smatran jednim od najboljih francuskih filmaša - svuda je bio cenjen i poštovan, a njegovi filmovi su bili uticajni i inspirativni za mnoge umetnike. Na samom vrhu umetničkog 
I'm not supposed to touch the mini-bar but I'm going to do it. I'm doing it. I'm having the merlot!
Praktično svaki tekst o komediji na ovom sajtu sam započeo komentarom kako je taj žanr prilično degradiran i da ti filmovi obično nisu ni vredni pažnje. Nakon prijatnog martovskog iznenađenja u vidu filma Game Night, stigla je još jedna komedija, koja je vredna pažnje iz prostog razloga što se ne zasniva na klozetskom humoru. Pored toga, Gringo je okupio odličnu glumačku ekipu, koja je u nešto drugačijem izdanju i na taj način svakako zanimljiva za gledanje.
Gringo je pomalo konfuzan miks komedije, drame i krimića i prati Harolda Sojinku (David Oyelowo), dobrodušnog biznismena, kome ne cvetaju ruže - u dugovima je, firma u kojoj radi planira da se spoji sa drugom i njegova supruga ima aferu. Zbog posla završava u Meksiku, gde se nalazi na milost i nemilost kolega koji planiraju da ga izdaju, a dodatne probleme mu prave lokalni mafijaški bos i plaćenik koji je poslat da ga izbavi odatle. Harold napokon shvata da je krajnje vreme da prestane biti poslušan građanin i preuzima stvari u svoje ruke, ali je pitanje koliko je sposoban za ono što je isplanirao...
Ako bi radnja morala da se sumira na svega nekoliko reči, to bi bile priča o čoveku koji ima nekoliko veoma loših dana u Meksiku. Zaplet se odvija na osnovu nekoliko čudnih sticaja okolnosti, donošenja pogrešnih odluka i gomile ironije, što u isto vreme može biti i konfuzno i odbojno, ali i 
Sasvim je jasno bilo da će nakon prvog dela biti snimljen odmah i drugi. Fenomenalan uspeh na R-rated krilima i sveopšta pomama za otkačenim crvendaćem ucrtali su put nastavku (ili više njih), a pomenuti crveni dobio je status ultra super mega popularnog antiheroja. Naravno, radi se o Deadpool-u i novom, prezabavnom nastavku komplikovanog imena Deadpool 2.
Film počinje neobičnom scenom gde Deadpool (Ryan Reynolds) sam sebe rastavlja na atome uz pomoć 4500 litara kerozina. Potom priču vraća šest sedmica unazad, da bi objasnio svoj potez. Dok pretrčimo tih šest sedmica radnja se dalje nastavlja, a sa njom i naša luda bioskopska vožnja. Upoznajemo nove likove i njihove pričice, psovke i politički nekorektne izjave sevaju na sve strane, a krv teče li teče. Ima tu i malih nogu, penisa i creepy stvari i sve skupa tera vam suze na oči, a kez na usta.
Režiser je promenjen, dok je Rajan Rejnolds dobio dosta veću ulogu u odlučivanju. Glasine kažu da je to bio i osnovni razlog promene režisera, jer su njih dvojica imali različitu viziju daljeg razvoja franšize. Kako bilo, novi režiser je seo u stolicu i zajedno sa Rejnoldsom (koji je potpisan i kao scenarista i producent) napravio novu priču o zasigurno najluđem super (anti) junaku kojeg smo gledali
Moram reći da sam na početku imao neki slabašan osećaj (ali ipak je bio tu) da su neke stvari malo usiljene. Bolje možda reći - humor na mišiće. Međutim, ubrzo radnja dobija drugi tok i kao da se sve 
The Square is a sanctuary of trust and caring. Within it we all share equal rights and obligations.
The Square je švedski film koji je bio nominovan za Oskara u kategoriji najboljih stranih filmova i odneo je glavnu nagradu na festivalu u Kanu. Po rečima autora Rubena Ostlunda (Ruben Östlund), koji je privukao pažnju filmom Force Majeure, ovo je satira koju nijedan od likova u njoj nije izbegao, a inspiraciju za scenario je pronašao u svojim redovnim posetama muzejima moderne umetnosti.
Glavni lik je Kristijan (Claes Bang), cenjeni kustos muzeja moderne umetnosti, koji je razveden, ima dve ćerkice, vozi Teslu i ne štedi na sebi. Sledeća instalacija u njegovom muzeju je Kvadrat, altruistički podsetnik na odgovornost i bitnu ulogu humanosti u savremenom svetu. Problem nastaje kada PR agencija, u nameri da privuče pažnju javnosti na eksponat, okači uvredljiv video snimak. Kristijanu ne cvetaju ruže ni na privatnom planu, a njegova istraga o ukradenom telefonu će mu stvoriti dodatne probleme...
Ideja instalacije Kvadrat je jednostavna - ograđeni prostor kvadratnog oblika sa stranicama od četiri metara, oivičen svetlom, postavljen na platou ispred muzeja i sa natpisom citiranim na početku ovog teksta. Iako ljudi ponavljaju reči autora instalacije, čini se da niko ne razume njen koncept i pravu poentu. Jednaka prava su ili uzeta zdravo za gotovo ili totalno zanemarena, a ljudi koji mogu pružiti pomoć najčešće okreću glavu, što dovodi do toga da oni koji 