Those are nice, huh? And they're not real, so they'll last forever.
Scenaristkinja Nancy Oliver je došla na ideju za ovaj film dok je istraživala internet za potrebe svog novinskog članka. Tako je naletela na sajt koji prodaje ljubavne lutke, plastične tvorevine koje anatomski veoma liče na pripadnice slabijeg pola. Iznenađena potražnjom za ovom robom, počela je da razmišlja o tipu ljudi koga bi ove lutke mogle zanimati i tako je došla do skice svog protagoniste.
Radnja filma prati Larsa (Ryan Gosling), simpatičnog, povučenog i sramežljivog momka, koji radi monoton posao službenika i živi u garaži svog brata i snaje. Oni se trude da ga uključe u drušvena okupljanja, ali Lars uvek pronalazi neki izgovor. Jednom prilikom tokom dolaska na večeru kod njih, sa sobom dovodi i Bjanku, devojku njegovih snova, za koju se ispostavlja da je lutka naručena sa interneta. Njegov potez neće naići na odobravanje, ali će vremenom dovesti do razumevanja i podrške...
Koncept priče je takav da bi autori savremenih komedija lako pronašli materijal za jeftine šale i ismevanje Larsa, pa bi ovakav film mogao skliznuti u kombinaciju parodije i lošeg humora. Međutim, scenaristkinja nije išla linijom manjeg otpora i njen film ima elemenata drame, iako je u suštini komedija. Ta komedija se postiže specifičnošću karaktera kao što je Lars i uvrnutim situacijama koje uključuju njega i njegovu izabranicu - ako očekujete sitkom, potražite neki drugi film.
Lars se nalazi pročitaj više...Lars and the Real Girl (2007)
Those are nice, huh? And they're not real, so they'll last forever.
Scenaristkinja Nancy Oliver je došla na ideju za ovaj film dok je istraživala internet za potrebe svog novinskog članka. Tako je naletela na sajt koji prodaje ljubavne lutke, plastične tvorevine koje anatomski veoma liče na pripadnice slabijeg pola. Iznenađena potražnjom za ovom robom, počela je da razmišlja o tipu ljudi koga bi ove lutke mogle zanimati i tako je došla do skice svog protagoniste.
Radnja filma prati Larsa (Ryan Gosling), simpatičnog, povučenog i sramežljivog momka, koji radi monoton posao službenika i živi u garaži svog brata i snaje. Oni se trude da ga uključe u drušvena okupljanja, ali Lars uvek pronalazi neki izgovor. Jednom prilikom tokom dolaska na večeru kod njih, sa sobom dovodi i Bjanku, devojku njegovih snova, za koju se ispostavlja da je lutka naručena sa interneta. Njegov potez neće naići na odobravanje, ali će vremenom dovesti do razumevanja i podrške...
Koncept priče je takav da bi autori savremenih komedija lako pronašli materijal za jeftine šale i ismevanje Larsa, pa bi ovakav film mogao skliznuti u kombinaciju parodije i lošeg humora. Međutim, scenaristkinja nije išla linijom manjeg otpora i njen film ima elemenata drame, iako je u suštini komedija. Ta komedija se postiže specifičnošću karaktera kao što je Lars i uvrnutim situacijama koje uključuju njega i njegovu izabranicu - ako očekujete sitkom, potražite neki drugi film.
Lars se nalazi pročitaj više... 
Roy Andersson je živa legenda švedskog filma, koji iza sebe ima samo šest dugometražnih radova, ali su čak četiri bili u konkurenciji za Oskara. Najpoznatiji je po svojoj tzv. Living trilogiji, koju čine filmovi Songs from the Second Floor (2000), You, the Living (2007) i ovaj iz naslova teksta. Reč je o slow cinema radovima, sa specifičnim Andersonovim stilom.
Taj stil se sastoji od dugih snimaka, apsurdne komedije i grotesknih karikatura švedskog drušva i kulture, sa glavnom temom biti ljudsko biće. Pogledao sam celu trilogiju, ali sam rešio da pišem o ovom filmu jer je najpoznatiji, a i gorepomenuti stil je ovde praktično zacementiran. Film čine samostalne scene, koje povezuju određene teme ili likovi. Iako nema tradicionalni tok radnje, može se reći da su glavni junaci Jonatan i Sem, koji neuspešno pokušavaju da prodaju svoju robu iz fabrike zabave.
Kao i prethodni filmovi u ovoj trilogiji, i ovaj se bavi običnim čovekom, koji živi svoj mali život i suočava se sa usamljenošću i čemerom. Na samom početku shvatamo da je golub iz naslova eksponat u muzeju, a nakon toga pratimo niz bizarnih scena sa umrtvljenim ljudima, gotovo zombijima, tokom njihovih dnevnih rutina. Mi ne delimo njihova stanovišta, niti se postavljamo u njihovu kožu, već samo posmatramo - baš kao i golub.
Anderson koristi statičnu kameru, sa dubokim, oštrim fokusom i jasnim linijama, a zahvaljujući njima su scene geometrijski precizne. Scenografija je pedantno raspoređena, 
To this day, no one knows what caused the crash. Or who. Until now.
Black Monday je serija producentske kuće Showtime, koja na komičan način prati dešavanja uoči jednog od najgorih krahova svetskih berzi, kada je tržište deonica palo za više od 500 bodova. Vol Strit je tokom osamdesetih bio divlje i haotično mesto, a ova serija je osmišljena vas podseti na te godine i na drsku ekipu ljudi koji tamo rade, ali i da vam uz silne psovke isporuči malo misterije.
Seriju otvara 19.10.1987. godine i samoubistvo čoveka, koji je sa visoke zgrade sleteo na lambordžini. Odbrojavanje počinje godinu dana pre nesreće, a u centru zbivanja se nalazi brokerska firma na čelu sa Moom Monroom (Don Cheadle). On je krenuo ni od čega, a danas je prepun love i strah je i trepet na Vol Stritu. Glavna saradnica mu je Doun Darsi (Regina Hall), sa kojom je nekada bio u romantičnoj vezi, a glavni poslovni plan mu je preuzimanje većinskog dela akcija kompanije Džordžina.
Sa druge strane je Bler Faf (Andrew Rannells), nova faca u svetu berze, koga prati dobra reputacija zbog algoritma koji je osmislio. Dolazi na Vol Strit gde ga čekaju brojne ponude za posao, ali slučajno naleće na Moa i njegovu vrećicu sa kokainom. Iznerviran, Mo preti da će svako ko zaposli Blera imati posla sa njime, što automatski znači da ponude za posao propadaju. Međutim, Mo se sažali na njega i Bler postaje njegov štićenik.
Događaji u ovoj seriji su potpuno izmišljeni, iako je istina da se ni 
The Kominsky Method je humoristička serija koja nam stiže iz Netflix-a i koju potpisuje producent Čak Lori, čovek koji je kreirao Two and a Half Men i The Big Bang Theory. Verovatno ne bih ni primetio ovu seriju da nije bilo dodele Zlatnih Globusa, gde je odnela dve pobede - za glavnog glumca (Michael Douglas) i za najbolju seriju u kategoriji mjuzikla ili komedije. Nakon uspešne prve sezone sa osam polučasovnih epizoda, koja je predstavljena u novembru prošle godine, nedavno je potvrđena i druga sezona.
Majkl Daglas tumači Sendija Kominskog, glumca koji se davno proslavio i sada u svom studiju podučava nove glumačke nade. Njegov agent i najbolji prijatelj je Norman Njulender (Alan Arkin), pomalo smrknuti gospodin bez dlake na jeziku. Normanu je supruga preminula od raka, a u prilog mu ne ide ni činjenica da mu je ćerka na konstantnim tretmanima za odvikavanje. Njih dvojica se zajednički probijaju kroz egzistencijalnu krizu, dok preisituju svoje odluke, svoje misli i svoj dugogodišnji odnos...
Sendi ima reputaciju ženskaroša i propale brakove iza sebe, a na svojim predavanjima upoznaje ženu koja ga privlači. Međutim, nedostaju mu veštine kako bi njihovu vezu podigao na viši nivo. Frustriran je što svoje glumačko umeće prenosi ljudima koji žive u svetu društvenih mreža, gde su vrednosti poremećene, a ne pomaže mu što ima problema sa prostatom i porezom. Svestan je da je grešio u prošlosti i trudi se da bude najbolji što može, ali se i dalje 
Why did you say Bunnies? Were there two of you? Are you a Bunny? Am I married to a Bunny?
Mišljenja sam da BBC ne može da pogreši sa onim što reši da snimi, jedina nedoumica može biti da li vas tematika zanima ili ne. A Very English Scandal je trodelna mini-serija, zasnovana na istinitim događajima i istoimenoj knjizi Džona Prestona. Reč je o dramatizaciji čuvenog skandala britanskog političara Džeremija Torpa i događaja koji su mu prethodili.
Džeremi Torp (Hugh Grant) je dugogodišnji lider Liberalne partije, ugledni član britanskog društva i čovek koji krije da je gej. Pored činjenice da bi priznanje dovelo do zatvora, jer je homoseksualnost tada bila nezakonita, postojala je sasvim opravdana bojazan kako bi se to ogledalo na njegovu reputaciju i karijeru. Prilikom jedne posete prijatelju, pažnju mu privlači konjušar Norman Skot (Ben Whishaw). Umoran od nepredvidivih sastanaka sa drugim muškarcima, Norman je Džeremiju delovao kao neko koga može da kontroliše...
Od početka šezdesetih godina, serija prati njihov nesvakidašnji odnos u narednih petnaestak godina. Džeremi je uspevao da kontroliše Normana, sve dok se nisu posvađali, a tada je njihova zajednička istorija postala opasna za njega. Iako su Normanovi zahtevi bili relativno jednostavni, ispostaviće se da on nije skroz naivan kao što deluje i da nema problem da bude glasan. Nakon njegove ucene da će otkriti aferu, Džeremi se odlučuje na potez očajnika, koji će konačno i dovesti 
Two double acts for the price of one.
Komičari Sten Lorel i Oliver Hardi su od sredine dvadesetih do sredine četrdesetih godina prošlog veka činili najpopularniji glumački duo na svetu. Od 1926. godine su zajedno su snimili čak 107 filmova, od toga 23 dugometražnih i sa pravom se smatraju legendama klasičnog Holivuda. Stan & Ollie je biografski film o njima dvojici, koji potpisuju režiser Jon S. Baird i scenarista Jeff Pope.
Radnja filma je smeštena u 1953. godinu, a Sten (Steve Coogan) i Oli (John C. Reilly) se nalaze na velikoj turneji po Velikoj Britaniji. Zlatno doba njihovih karijera je daleko iza njih, više nisu kraljevi holivudske komedije i suočavaju se sa neizvesnom budućnošću. Iako je turneja krenula loše, njihov šarm i kvalitet uspevaju da privuku publiku, a turneja neočekivano postaje hit. Međutim, uspeh ponovo budi duhove prošlosti, koji u kombinaciji sa Olijevim lošim zdravljem počinju uticati na njihovo partnerstvo...
Stan & Ollie se na prvi pogled bavi čuvenom turnejom, ali se mnogo više fokusira na detalje o ličnom odnosu komičarskog tandema, koji se muče sa napornim putovanjima i pokušajima da snime još jedan film. Oni su svesni da su dani slave iza njih i da su u situaciji da sami vuku svoje teške kofere po železničkim stanicama, a za svoju sudbinu delimično krive onog drugog. Njihov odnos je fascinantan, jer su preko tri decenije nastupali zajedno i nemoguće je da jedan drugome nisu bili i prijatelji. U ovom filmu 
This is a celebratory drinking session, not a wallowing one.
Li Israel je bila američka književnica koja je mnogo veću popularnost stekla time što je falsifikovala lična pisma poznatih ličnosti i tako zarađivala za život. Can You Ever Forgive Me? je ekranizacija njene istoimene biografije, a film potpisuju režiserka Marielle Heller i scenaristički duo Nicole Holofcener i Jeff Whitty.
Li (Melissa McCarthy) je iza sebe imala nekoliko relativno uspešnih biografskih knjiga, ali je ispala iz modernih tokova savremene književnosti. Više nije mogla da dobije ni avanse za svoje knjige, a u prilog tome je išlo i njeno ponašanje, koje nije bilo u skladu sa javnim nastupima i promocijama. Sticajem okolnosti otkriva svoj talenat u falsifikovanju pisama poznatih ličnosti poput Ketrin Hepbern ili Doroti Kilgalen. Taj vid obmane za nju takođe predstavlja i umetnost, a u tom poduhvatu će joj pomoći poznanik Džek (Richard E. Grant)...
Glavna junakinja filma je prošla onako kako je prošao nebrojeni broj pisaca u istoriji - očajnički je želela da bude čitana, ali je bila u kreativnoj blokadi, bojeći se odbijanja od strane čitalaca, izdavača i književnih kritičara. Ona nema predugovore na velike sume, nema nameru da se pojavljije u javnosti i da igra igru koju čine promocije i laskavi intervjui. Njena životna situacija je eskalirala u finansijski krah i sve je sugerisalo da neće uspeti da se izvuče - život joj je tužan i patetičan, a izgradila je zid oko 
Član čuvenih Pajtonovaca Teri Gilijam (Terry Gilliam) iza sebe ima filmove poput Brazil, Twelve Monkeys i Fear and Loathing in Las Vegas, a na red je napokon došla i njegova ekranizacija knjige o Don Kihotu, koja je zbog nadaleko poznatog 25-ogodišnjeg produkcijskog pakla i čak osam propalih pokušaja napokon kompletirana.
Film prati Tobija (Adam Driver), ciničnog i nadmenog režisera, koji se proslavio debitantskim umetničkim filmom snimljenim u ruralnoj Španiji. Nekoliko godina nakon tog filma, on snima reklamni spot nedaleko od lokacije gde je snimao svoj debi. Odlučuje da poseti to selo i shvata da je njegov boravak ostavio traga na nekoliko stanovnika. Pre svega se to odnosi na Havijera Sančeza (Jonathan Pryce), starog obućara, koji je u zabludi da je on Don Kihot lično, dok je za njega Tobi, u stvari, njegov verni pratilac Sančo Pansa...
Njihovim ponovnim susretom počinje serija komičnih i nadrealnih avantura, tokom kojih je Tobi prisiljen da se suoči sa time što je promenio nade i snove stanovnika malog španskog sela. Na tom putu neće moći da razlikuje fantaziju, snove i stvarnost, ali će naučiti da povrati svoju humanost. Radnja filma se centrira oko Don Kihota, pratimo i čoveka koji ga je ubio, ali se sve može posmatrati i kao priča o Don Kihotu u nama samima, koji se svakodnevno bori sa nekim našim, ličnim vetrenjačama.
Ovaj projekat Terija Gilijama mnogi smatraju prokletim i mogu samo da zamislim koliko je bilo potrebno istrajnosti da 