I'd rather fight waves than dive-bombers.
Među brojnim autorskim imenima modernog filma ime Kristofera Nolana (Christopher Nolan) uliva strahopoštovanje čak i onima koji ne mogu reći za sebe da su pravi filmofili. Svojim jasnim vizijama, briljantnim scenarijima i majstorstvom iza kamere se oprobao u nekoliko žanrova, a svaki njegov projekat je završio na raznoraznim listama najboljih filmova. Njegov najnoviji film Dunkirk je očigledan dokaz da se Nolan perfektno snalazi i u žanru ratnih projekata.
Ova istorijska ratna drama je smeštena u 1940. godinu na obale Lamanša i prati evakuaciju britanskih i francuskih vojnika, koje je nemačka vojska opkolila sa svih strana. Operacija spašavanja, a samim ti i film, je podeljena na tri dela: more (prevoz vojnika u Englesku), vazduh (delovanje protiv nemačkih bombardera) i kopno (vojnici moraju preživeti dok ne stigne spas).
Nolanova vizija predstavljanja ovih dešavanja je dovela do toga da pratimo tri odvojena narativa za svaki segment operacije spašavanja. Na moru pratimo brodić koji trojica civila voze ka Dankirku, nakon što je britanska mornarica izdala naredbu (zaplenila brodiće) za sveopštu evakuaciju vojnika. Plan je takav jer su mali brodovi manje vidljive mete za nemačke bombardere i podmornice. U vazduhu pratimo britanske pilote koji štite brodove i napadaju nemačke avione. Savezničkih brodova i aviona ima malo, jer se očekivala velika bitka za Britaniju, pa su se štedeli resursi.
U subjektivno najzanimljivijem pročitaj više...Dunkirk (2017)
I'd rather fight waves than dive-bombers.
Među brojnim autorskim imenima modernog filma ime Kristofera Nolana (Christopher Nolan) uliva strahopoštovanje čak i onima koji ne mogu reći za sebe da su pravi filmofili. Svojim jasnim vizijama, briljantnim scenarijima i majstorstvom iza kamere se oprobao u nekoliko žanrova, a svaki njegov projekat je završio na raznoraznim listama najboljih filmova. Njegov najnoviji film Dunkirk je očigledan dokaz da se Nolan perfektno snalazi i u žanru ratnih projekata.
Ova istorijska ratna drama je smeštena u 1940. godinu na obale Lamanša i prati evakuaciju britanskih i francuskih vojnika, koje je nemačka vojska opkolila sa svih strana. Operacija spašavanja, a samim ti i film, je podeljena na tri dela: more (prevoz vojnika u Englesku), vazduh (delovanje protiv nemačkih bombardera) i kopno (vojnici moraju preživeti dok ne stigne spas).
Nolanova vizija predstavljanja ovih dešavanja je dovela do toga da pratimo tri odvojena narativa za svaki segment operacije spašavanja. Na moru pratimo brodić koji trojica civila voze ka Dankirku, nakon što je britanska mornarica izdala naredbu (zaplenila brodiće) za sveopštu evakuaciju vojnika. Plan je takav jer su mali brodovi manje vidljive mete za nemačke bombardere i podmornice. U vazduhu pratimo britanske pilote koji štite brodove i napadaju nemačke avione. Savezničkih brodova i aviona ima malo, jer se očekivala velika bitka za Britaniju, pa su se štedeli resursi.
U subjektivno najzanimljivijem pročitaj više... 
Ruski filmovi su uvek bili posebni, baš kao i naši domaći. Imaju taj neki posebni šmek, način priče i razmišljanja. Zbog toga su često bili neshvaćeni ili ne baš najbolje razumljivi zapadnoj publici. Verujem da Rusima to nije teško padalo, jer su radili filmove za svoju publiku, koja ih i te kako razume. Ruska kinomatografija je jedna od najbogatijih i izrodila je neka od najvećih imena filmske umetnosti, bilo režisera, glumaca ili pisaca. Lično sam pogledao dosta onih koji su mi odlični i često skoknem ka istoku u potrazi za odmorom od Holivuda i njegovog standarda filma. To sam uradio i sa ovim, koji važi za treći najskuplji ruski film ikada, po imenu Viking.
Priča je smeštena u deseti vek i odigrava se u zemlji Kijevske Rusije, nakon smrti velikog kneza Svetislava. Iza kneza su ostala tri sina, Jaropolk, Oleg i Vladimir. Kako to već biva, u borbi za vlast Jaropolk ubija Olega, a Vladimir, najmlađi, beži na daleki sever. Tamo uz pomoć Svenelda, ratnika koji je služio i njegovom ocu, okuplja Vikinge, plaćenike, i vraća se u rodnu zemlju kako bi se suočio sa Jaropolkom. Po svom dolasku, tražeći saveznike kroz brak, čitava priča i njegov naum doživljavaju obrt kada bračna ponuda preraste u pakao...
Viking od samog starta počinje vizuelno snažno i upečatljivo. Tu svoju snagu prikazuje preko dva naredna sata i prosto vas očarava vizuelnošću u kojoj se ogleda sjajna fotografija, lokacije, realistični efekti i neverovatno uverljivi kostimi 
Welcome to Watertown, motherfuckers!
Piter Berg (Peter Berg) je režiser, scenarista i producent koji se oprobao u skoro svakom žanru, a poslednja tri filma centrira oko istinitih događaja koji su se desili u bližoj prošlosti. Nakon filmova Lone Survivor i Deepwater Horizon, njegov najnoviji projekat se bavi slučajem eksplozija bombi na bostonskom maratonu, tačnije otkrivanjem počinioca i njihovim hvatanjem.
15. aprila 2013. godine, policajac Tomi Saunders (Mark Wahlberg) dobija zaduženje da bude na cilju čuvenog bostonskog maratona. Događaj koji protiče u sportskom duhu biva nasilno prekinut bombaškim napadima braće Tsarnaev, koji su aktivirali kućne bombe u činu terorizma. Nakon nastalog haosa i brige o povređenima, Saunders se udružuje sa svojim kolegama i agentima FBI da otkriju počinioce. Kako istraga napreduje, braća Tsarnaev shvataju da će ubrzo biti uhvaćeni i planiraju napuštanje Bostona, sa namerom da ponove napad u drugom gradu...
Patriots Day je prilično pravolinijski film, ali kombinuje nekoliko priča likova koji su relativno bitni ili zanimljivi. Ubacivanjem tih likova film pre svega funkcioniše kao neka vrsta tribjuta ljudima koji su propatili zbog tog nerazumnog čina, kao i policajcima i svima onima koji su doveli do otkrivanja počinioca. Sve to je upakovano u standardnu američku akciju sa dosta pucnjave i intenzivnim scenama jurnjave. Lično mi je prvi deo filma bio dosta zanimljiviji, u kome je Berg insistirao na što vernijem predstavljanju 
Biografske drame su često, što se kaže, sigurica. Bave se ljudima koji su na razne načine dospeli na stranice istorije, svojim talentom, podvigom, delom ili, bolje reći, svojim stvaralaštvom, bez obzira o kakvom se radi. Sami ljudi i njihova djela su dovoljno zanimljiva da na kraju dobijemo barem prosečan film. Ima i onih neuspešnih, ali su u manjini. Sama snaga lika i dela će nas zainteresovati, tako da će naša znatiželja i glad da saznamo sve o nečemu za šta čitav život znamo, ali ne znamo priču iza. Zbog toga ćemo i spustiti standarde, one filmske ili iste zaboraviti, samo da bi čuli priču. Upravo jedna takva priča o nečemu za što smo svi čuli, a mnogi i probali, donosi nam novi film, sa Majkl Kitonom (Michael Keaton) u naslovnoj ulozi, po imenu The Founder.
Priča prati Rej Kroka (Kiton), trgovačkog putnika koji pokušava da proda novi multi mikser za milkšejk. Iako je kroz svoju karijeru bio prilično uspešan prodavajući razne stvari, a čime je obezbedio i pristojan život i kuću za sebe i suprugu, ovaj mikser mu zadaje mnogo problema. Nudeći isti obilazi sve moguće restorane brze hrane i, pored nažalost neuspešne prodaje, upoznaje se sa svim manama Drive-in restorana, čekanja po sat na svoju porudžbinu koja često na kraju bude pogrešna.
Tako jednog dana dobija porudžbinu za šest svojih miksera iz malog restorana iz San Bernandina, Kalifornija. Viže nego zaintrigiran seda u kola i vozi se preko čitave zemlje do Kalifornije. Tamo 
With the world so set on tearing itself apart, it don't seem like such a bad thing to me to want to put a little bit of it back together.
Iza Mela Gibsona (Mel Gibson) je turbulentna decenija u kojoj je svojim ponašanjem doveo u pitanje svoju egzistenciju u Holivudu. Međutim, pored teške naravi i diskutabilnih životnih odluka, niko ne može da porekne da je on izuzetno kvalitetan režiser. Posle uspešnih filmova Braveheart, The Passion of the Christ i Apocalypto, Gibson je napravio desetogodišnju pauzu u kojoj je dvaput odbio snimanje ovog filma, ali je na kraju ipak pristao da sedne u režisersku stolicu.
Hacksaw Ridge je film o istinitoj priči Desmonda Dosa, prvog čoveka u istoriji američke vojske koji je dobio Medalju časti, iako se pozvao na amandman koji mu dozvoljava da ne koristi oružje u ratnim dešavanjima. On je nakon bitke na ostrvu Okinava, na grebenu po kome je film dobio ime, potpuno sam izvukao 75 ranjenika i spustio ih na bezbedno. Scenario se dosta oslanja na nagrađivani dokumentarac The Conscientious Objector, a prošao je pakleni put koji je trajao preko dvanaest godina kako bi napokon bio ekranizovan.
Nakon japanskog napada na Perl Harbur, mladi Desmond Dos (Andrew Garfield) je, kao i dobar deo mladih američkih ljudi, osetio potrebu da se pridruži vojsci i stane u odbranu svoje zemlje. Međutim, Desmond se dosta razlikuje od većine svojih vršnjaka. Nakon incidenta sa rođenim bratom u ranoj mladosti i odrastanja sa nasilnim ocem alkoholičarem 
Show me a hero and I will write you a tragedy.
Problem javnih zgrada u kojima žive socijalno osetljive grupe je i dan-danas problem u SAD-u, a krajem osamdesetih se pojavilo rešenje u kojima bi se ovakvi prostori za život eksperimentalno smestili u delove grada nastanjeni pretežno belačkom srednjom klasom. Sama pomisao na to je dovoljna da se zaključi kako takva zamisao ne može da prođe idealno i da su eventualni protesti sasvim razumljivi. U knjizi Lise Benklin iz 1999 godine su detaljno opisana dešavanja u gradu Jonkers vezana za ovu temu, a pre deset godina su scenaristi Dejvid Sajmon i Vilijam Zorzi (da, ljudi koji su pisali The Wire) rešili da napišu ekranizaciju knjige.
Radnja mini-serije je smeštena u period između 1987. i 1994. i kao centralnog lika ima Nika Vasiska (Oscar Isaac), bivšeg policajca i člana gradskog veća. Zbog odluke suda grad Jonkers mora da izgradi 200 socijalnih stanova, koji treba da budu izgrađeni širom Jonkersa, a ne samo u istočnoj, siromašnoj četvrti. Ta odluka će dovesti do besa srednje klase koja ne želi leglo kriminala u komšiluku, a samim tim se stvara prostor i za političke mahinacije. Kroz sedam godina koliko traje radnja mi pratimo dešavanja vezana za izgradnju stanova, ali i politička dešavanja u gradu, sa Nikom Vasiskom kao centralnom figurom.
Dvostruki Oskarovac, režiser i scenarista Pol Hegis, autor filmova Million Dollar Baby i Crash, je odabran da režira prvu epizodu, ali je insistirao da odradi čitav 
In the past, all a King had to do was look respectable in uniform and not fall off his horse. Now we must invade people's homes and ingratiate ourselves with them. This family's been reduced to those lowest, basest of all creatures. We've become actors!
Dodele filmskih nagrada za 2011. godinu je obeležila ova istorijska drama Toma Hupera (Tom Hooper) koja je dominirala u brojnim kategorijama, a osvojila je i Oskara za najbolji film u veoma oštroj konkurenciji (između ostalih, nominovani su bili The Social Network, Inception i The Fighter). Mnogi gledaoci se slažu da je ovo odličan film, baš po ukusu filmskih kritičara i ozbiljne publike, ali konstatuju da je, u manjoj ili većoj meri, precenjen. U prilog tome ide što je i delimično zaboravljen, jer se većina ljudi pre seti gore pobrojanih filmova kada se spomene ta godina.
Radnja filma prati priču o Albertu (Colin Firth), pripadniku britanske kraljevske porodice koji kasnije postaje kralj Džordž VI, otac kraljice Elizabete II. Albert je nesiguran čovek i ima strah od javnih kraljevskih obaveza zbog svog problema sa mucanjem. Nakon brojnih neuspešnih pokušaja rešavanja tog problema on odustaje od daljeg truda, sve dok mu supruga (Helena Bonham Carter) ne pronađe Lajonela Loga (Geoffrey Rush), specijalistu za govor koji ima nesvakidašnje metode rada.
Iako je primetno da nema kraljevske ambicije, Albertu je titula kralja sve bliže, pre svega zbog ponašanja njegovog brata kralja Edvarda VII (Guy Pearce), 
O full of scorpions, is my mind.
Macbeth je pozorišna drama Vilijama Šekspira napisana pre 400 godina, koju mnogi smatraju jednim od njegovih emotivno najintenzivnijih dela. Ne previše komplikovana, relativno kratka, ali veoma krvava, ova drama se bavi usponom i padom istoimenog junaka, tačnije njegovim padom u ludilo koje prati čitavu priču. Osim pozorišnih reditelja njome su se bavili i mnogi filmski režiseri, među kojima su Roman Polanski i Orson Vels, a najnoviju ekranizaciju potpisuje Džastin Kurzel (Justin Kurzel), malo poznati Australijanac.
Film otvara scena sahrane deteta Magbeta (Michael Fassbender) i Lejdi Magbet (Marion Cotillard), a nakon toga se radnja premešta na bitku između škotske kraljevske vojske i armije pobunjenika, u kojoj Magbet kao kraljev komandant izdejstvuje pobedu, ali sa velikim gubicima. Po samom kraju bitke mu prilaze tri veštice koje mu proriču sudbinu, govoreći da će jednog dana biti kralj Škotske. Magbet, pod uticajem ambicije i ubeđivanja Lejdi Magbet, odlučuje da preuzme stvari u svoje ruke, pa isplanira dolazak na presto nasilnim putem.
Svi smo već manje-više upoznati sa glavnim temama ove priče (ambicija, ubistvo, ludilo, tiranija, osveta), sa tim što je autor likovima Magbet i Lejdi Magbet pružio neočekivanu dubinu. Iako niste čitali dramu vi ćete se brzo povezati sa njom, lako ćete osetiti emocije likova, priča će zaista delovati istinito i bićete preseljeni u surovi svet srednjevekovne Škotske.
Šekspirov 