Will you stop interrupting me while I am interrupting you!
Ranije ove godine smo imali već jedan film o britanskom premijeru za vreme Drugog svetskog rata Vinstonu Čerčilu (Churchill) i Nolanov spektakl o herojskom povlačenju sa plaže Dankirk (Dunkirk). Pomislio bi čovek da bi film koji se opet bavi tim čovekom i tim događajem bio relativno nepotreban, ali smo krajem prošle godine dobili Darkest Hour, biografski projekat koji bi verovatno privukao manje pažnje da nije bilo dva faktora - Gerija Oldmana (Gary Oldman) i odlične britanske produkcije sa vrhunskom kinematografijom, kostimima i šminkerima.
Radnja filma se bavi događajima na početku Drugog svetskog rata, kada Nemačka osvaja Belgiju i kreće u napad na Francusku. Zahvaljujući kombinaciji taktike i uspešnih manevara, Nemačka je delovala kao nezaustavljiva sila i bilo je pitanje momenta kada će napasti Britaniju. U njoj se tada odvijala smena premijera, a na čelo vlade staje Vinston Čerčil, ne baš poštovan političar, koji voli da popije i ne odvaja se od svojih cigara. Čerčil mora da odluči da li će se upustiti u mirovne pregovore ili će se suočiti sa neminovnom invazijom na ostrvo...
Darkest Hour se bavi turbulentnim dešavanjima u visokim političkim krugovima, kada je svako navlačio na svoju stranu i imao svoj stav vezan za situaciju sa Nemačkom. Postavljen kao žrtveno jagnje, bez prave podrške i u sopstvenoj partiji, Čerčil je povlačio naizled svojeglave i radikalne poteze, a pročitaj više...Darkest Hour (2017)
Will you stop interrupting me while I am interrupting you!
Ranije ove godine smo imali već jedan film o britanskom premijeru za vreme Drugog svetskog rata Vinstonu Čerčilu (Churchill) i Nolanov spektakl o herojskom povlačenju sa plaže Dankirk (Dunkirk). Pomislio bi čovek da bi film koji se opet bavi tim čovekom i tim događajem bio relativno nepotreban, ali smo krajem prošle godine dobili Darkest Hour, biografski projekat koji bi verovatno privukao manje pažnje da nije bilo dva faktora - Gerija Oldmana (Gary Oldman) i odlične britanske produkcije sa vrhunskom kinematografijom, kostimima i šminkerima.
Radnja filma se bavi događajima na početku Drugog svetskog rata, kada Nemačka osvaja Belgiju i kreće u napad na Francusku. Zahvaljujući kombinaciji taktike i uspešnih manevara, Nemačka je delovala kao nezaustavljiva sila i bilo je pitanje momenta kada će napasti Britaniju. U njoj se tada odvijala smena premijera, a na čelo vlade staje Vinston Čerčil, ne baš poštovan političar, koji voli da popije i ne odvaja se od svojih cigara. Čerčil mora da odluči da li će se upustiti u mirovne pregovore ili će se suočiti sa neminovnom invazijom na ostrvo...
Darkest Hour se bavi turbulentnim dešavanjima u visokim političkim krugovima, kada je svako navlačio na svoju stranu i imao svoj stav vezan za situaciju sa Nemačkom. Postavljen kao žrtveno jagnje, bez prave podrške i u sopstvenoj partiji, Čerčil je povlačio naizled svojeglave i radikalne poteze, a pročitaj više... 
Filmovi koji govore o nastajanju nečega što volimo, knjige, crtaća, stripa i sl. su oduvek bile u odeljku omiljeno. Saznati kako je nastalo nešto što ste uzimali zdravo za gotovo, nešto sa čim ste se rodili, nešto što vam je deo života, zaista je posebno iskustvo. Mnogobrojne priče koje smo od kolevke slušali, napisali su ljudi koristeći svoj poseban talenat, ali i posebno životno iskustvo koje je potaklo stvaranje tih svevremenskih i fantastičnih priča. Neretko iza svake priče, krije se opet druga, neobična i čudesna priča, koja je inspirisala nastanak ove prve. Ta druga je nekad tužna, nekada sretna za stvaraoce ove prve, ali svaki put je ona, koja je njihovo ime učinila besmrtnim. Takva jedna je zaista i Goodbye Christopher Robin.
Alan Miln (Domhnall Gleeson) se nakon učešća u Velikom ratu vraća kući u Englesku. Miln, koga svi zovu Blu, je pisac i pripada eliti londonskog društva. Pokušava da uhvati korak sa svakodnevnicom, ali niko ne razume njegove stvarne traume, sem kolege Ernesta (Stephen Campbell Moore), takođe borca Velikog rata. Ne razume ga ni supruga Dafne (Margot Robbie), koja pokušava da pokrene njegovo pisanje vodeći ga po zabavama Londona, pa čak i odlučujući da mu podari dete. Nakon par godina tih pokušaja Miln ne može više i donosi odluku da se presele na selo. Sa suprugom i sinom, Kristoferom Robinom (Will Tilston), koga zovu Bili i dadiljom Oliv (Kelly Macdonald), Miln pokušava da pohvata konce svog života. Međutim, 
Oh, dear. I don't like hypothetical questions.
U eri kada je sloboda govora više nego ograničena, novi film Stivena Spilberga (Steven Spielberg) stiže kao neka vrsta ekranizacije svega onoga što se dešava u pozadini novinarskog sukoba sa vladajućom političkom klasom. U ovom slučaju, reč je o sukobu administracije bivšeg predsednika Ričarda Niksona sa novinarima koji su objavili poverljiva vojna dokumenta vezana za rat u Vijetnamu, što je u ono vreme bio samo uvod u još veći politički skandal - lako je zaključiti da je, naročito u SAD, poenta priče iz filma The Post relativno univerzalna i vanvremenska.
Glavni protagonisti priče su Kej Graham (Meryl Streep), vlasnica novinske izdavačke kompanije The Washington Post, koja je preuzela posao nakon samoubistva svog supruga, i Ben Bredli (Tom Hanks), izvršni direktor i novinar stare garde. Njihov glavni konkurent The New York Times je došao u posed obimne dokumentacije (The Pentagon Papers) koja detaljno analizira američku intervenciju u Vijetnamu i postiže veliki uspeh njihovim objavljivanjem. Međutim, zameraju se predsedniku Niksonu, koji sudski zabranjuje dalje tekstove o tome. Nedugo zatim, dokumenta stižu i u Vašington, pa se izdavači nalaze pred etičkom i moralnim dilemom šta da urade sa njima...
Kej je zabrinuta jer se objavljivanje tekstova može loše odraziti na predviđeni izlazak kompanije na berzu, ali i zbog činjenice da je jedan od najčešće spominjanih ljudi u poverljivim papirima 
I'd rather fight waves than dive-bombers.
Među brojnim autorskim imenima modernog filma ime Kristofera Nolana (Christopher Nolan) uliva strahopoštovanje čak i onima koji ne mogu reći za sebe da su pravi filmofili. Svojim jasnim vizijama, briljantnim scenarijima i majstorstvom iza kamere se oprobao u nekoliko žanrova, a svaki njegov projekat je završio na raznoraznim listama najboljih filmova. Njegov najnoviji film Dunkirk je očigledan dokaz da se Nolan perfektno snalazi i u žanru ratnih projekata.
Ova istorijska ratna drama je smeštena u 1940. godinu na obale Lamanša i prati evakuaciju britanskih i francuskih vojnika, koje je nemačka vojska opkolila sa svih strana. Operacija spašavanja, a samim ti i film, je podeljena na tri dela: more (prevoz vojnika u Englesku), vazduh (delovanje protiv nemačkih bombardera) i kopno (vojnici moraju preživeti dok ne stigne spas).
Nolanova vizija predstavljanja ovih dešavanja je dovela do toga da pratimo tri odvojena narativa za svaki segment operacije spašavanja. Na moru pratimo brodić koji trojica civila voze ka Dankirku, nakon što je britanska mornarica izdala naredbu (zaplenila brodiće) za sveopštu evakuaciju vojnika. Plan je takav jer su mali brodovi manje vidljive mete za nemačke bombardere i podmornice. U vazduhu pratimo britanske pilote koji štite brodove i napadaju nemačke avione. Savezničkih brodova i aviona ima malo, jer se očekivala velika bitka za Britaniju, pa su se štedeli resursi.
U subjektivno najzanimljivijem 
Ruski filmovi su uvek bili posebni, baš kao i naši domaći. Imaju taj neki posebni šmek, način priče i razmišljanja. Zbog toga su često bili neshvaćeni ili ne baš najbolje razumljivi zapadnoj publici. Verujem da Rusima to nije teško padalo, jer su radili filmove za svoju publiku, koja ih i te kako razume. Ruska kinomatografija je jedna od najbogatijih i izrodila je neka od najvećih imena filmske umetnosti, bilo režisera, glumaca ili pisaca. Lično sam pogledao dosta onih koji su mi odlični i često skoknem ka istoku u potrazi za odmorom od Holivuda i njegovog standarda filma. To sam uradio i sa ovim, koji važi za treći najskuplji ruski film ikada, po imenu Viking.
Priča je smeštena u deseti vek i odigrava se u zemlji Kijevske Rusije, nakon smrti velikog kneza Svetislava. Iza kneza su ostala tri sina, Jaropolk, Oleg i Vladimir. Kako to već biva, u borbi za vlast Jaropolk ubija Olega, a Vladimir, najmlađi, beži na daleki sever. Tamo uz pomoć Svenelda, ratnika koji je služio i njegovom ocu, okuplja Vikinge, plaćenike, i vraća se u rodnu zemlju kako bi se suočio sa Jaropolkom. Po svom dolasku, tražeći saveznike kroz brak, čitava priča i njegov naum doživljavaju obrt kada bračna ponuda preraste u pakao...
Viking od samog starta počinje vizuelno snažno i upečatljivo. Tu svoju snagu prikazuje preko dva naredna sata i prosto vas očarava vizuelnošću u kojoj se ogleda sjajna fotografija, lokacije, realistični efekti i neverovatno uverljivi kostimi 
Welcome to Watertown, motherfuckers!
Piter Berg (Peter Berg) je režiser, scenarista i producent koji se oprobao u skoro svakom žanru, a poslednja tri filma centrira oko istinitih događaja koji su se desili u bližoj prošlosti. Nakon filmova Lone Survivor i Deepwater Horizon, njegov najnoviji projekat se bavi slučajem eksplozija bombi na bostonskom maratonu, tačnije otkrivanjem počinioca i njihovim hvatanjem.
15. aprila 2013. godine, policajac Tomi Saunders (Mark Wahlberg) dobija zaduženje da bude na cilju čuvenog bostonskog maratona. Događaj koji protiče u sportskom duhu biva nasilno prekinut bombaškim napadima braće Tsarnaev, koji su aktivirali kućne bombe u činu terorizma. Nakon nastalog haosa i brige o povređenima, Saunders se udružuje sa svojim kolegama i agentima FBI da otkriju počinioce. Kako istraga napreduje, braća Tsarnaev shvataju da će ubrzo biti uhvaćeni i planiraju napuštanje Bostona, sa namerom da ponove napad u drugom gradu...
Patriots Day je prilično pravolinijski film, ali kombinuje nekoliko priča likova koji su relativno bitni ili zanimljivi. Ubacivanjem tih likova film pre svega funkcioniše kao neka vrsta tribjuta ljudima koji su propatili zbog tog nerazumnog čina, kao i policajcima i svima onima koji su doveli do otkrivanja počinioca. Sve to je upakovano u standardnu američku akciju sa dosta pucnjave i intenzivnim scenama jurnjave. Lično mi je prvi deo filma bio dosta zanimljiviji, u kome je Berg insistirao na što vernijem predstavljanju 
Biografske drame su često, što se kaže, sigurica. Bave se ljudima koji su na razne načine dospeli na stranice istorije, svojim talentom, podvigom, delom ili, bolje reći, svojim stvaralaštvom, bez obzira o kakvom se radi. Sami ljudi i njihova djela su dovoljno zanimljiva da na kraju dobijemo barem prosečan film. Ima i onih neuspešnih, ali su u manjini. Sama snaga lika i dela će nas zainteresovati, tako da će naša znatiželja i glad da saznamo sve o nečemu za šta čitav život znamo, ali ne znamo priču iza. Zbog toga ćemo i spustiti standarde, one filmske ili iste zaboraviti, samo da bi čuli priču. Upravo jedna takva priča o nečemu za što smo svi čuli, a mnogi i probali, donosi nam novi film, sa Majkl Kitonom (Michael Keaton) u naslovnoj ulozi, po imenu The Founder.
Priča prati Rej Kroka (Kiton), trgovačkog putnika koji pokušava da proda novi multi mikser za milkšejk. Iako je kroz svoju karijeru bio prilično uspešan prodavajući razne stvari, a čime je obezbedio i pristojan život i kuću za sebe i suprugu, ovaj mikser mu zadaje mnogo problema. Nudeći isti obilazi sve moguće restorane brze hrane i, pored nažalost neuspešne prodaje, upoznaje se sa svim manama Drive-in restorana, čekanja po sat na svoju porudžbinu koja često na kraju bude pogrešna.
Tako jednog dana dobija porudžbinu za šest svojih miksera iz malog restorana iz San Bernandina, Kalifornija. Viže nego zaintrigiran seda u kola i vozi se preko čitave zemlje do Kalifornije. Tamo 
With the world so set on tearing itself apart, it don't seem like such a bad thing to me to want to put a little bit of it back together.
Iza Mela Gibsona (Mel Gibson) je turbulentna decenija u kojoj je svojim ponašanjem doveo u pitanje svoju egzistenciju u Holivudu. Međutim, pored teške naravi i diskutabilnih životnih odluka, niko ne može da porekne da je on izuzetno kvalitetan režiser. Posle uspešnih filmova Braveheart, The Passion of the Christ i Apocalypto, Gibson je napravio desetogodišnju pauzu u kojoj je dvaput odbio snimanje ovog filma, ali je na kraju ipak pristao da sedne u režisersku stolicu.
Hacksaw Ridge je film o istinitoj priči Desmonda Dosa, prvog čoveka u istoriji američke vojske koji je dobio Medalju časti, iako se pozvao na amandman koji mu dozvoljava da ne koristi oružje u ratnim dešavanjima. On je nakon bitke na ostrvu Okinava, na grebenu po kome je film dobio ime, potpuno sam izvukao 75 ranjenika i spustio ih na bezbedno. Scenario se dosta oslanja na nagrađivani dokumentarac The Conscientious Objector, a prošao je pakleni put koji je trajao preko dvanaest godina kako bi napokon bio ekranizovan.
Nakon japanskog napada na Perl Harbur, mladi Desmond Dos (Andrew Garfield) je, kao i dobar deo mladih američkih ljudi, osetio potrebu da se pridruži vojsci i stane u odbranu svoje zemlje. Međutim, Desmond se dosta razlikuje od većine svojih vršnjaka. Nakon incidenta sa rođenim bratom u ranoj mladosti i odrastanja sa nasilnim ocem alkoholičarem 