You could fight for God, or country, or family. I do not care, so long as you fight!
Nisam napisala recenziju na sajtu skoro jedanaest meseci, tačnije od gledanja filma I, Tonya. Pravdala sam sebe time da sigurno nema dovoljno kvalitetnih filmova, ali to nije istina. U proteklih desetak meseci sam pogledala pregršt dobrih filmova koji, uprkos svom kvalitetu, nisu mogli dopreti do mene na ovakav način. Outlaw King me je konačno trgao iz moje recenzijske letargije i lenjosti u pisanju. Dabome, logično je da sledi jedna nagovarajuća recenzija u mom prepoznatljivom stilu kojoj, nadam se, nećete moći odoleti.
Početak četrnaestog veka, Škotska je okupirana od strane Engleske, tačnije kralja Edvarda I (Stephen Dillane). Većina plemića, od kojih pojedini imaju prvenstvo na presto kralja Škotske, zajedno sa ostalim škotskim plemićima godinama unazad ratuju da se oslobode škotske zemlje, ali nisu jedinstveni u toj nameri. Nakon teškog poraza i strašnih ljudskih gubitaka, opet se moraju povući, sklopiti prividni mir i povinovati kralju Edvardu, koji i dalje zadaje strašne novčane namete. Narod se ne miri sa time, posebno nakon stravičnog javnog pogubljenja škotskog junaka Vilijama Valasa, koje donosi i nemir u krugove plemića, ponajviše Roberta Brusa (Chris Pine). On odlučuje, uz pomoć crkve, krunisati se za kralja Škotske i krenuti u krvavi, odlučujući pohod vraćanja Škotske Škotima u ruke.
Nemoguće je izbeći da odmah ne povežemo film sa veoma pročitaj više...Outlaw King (2018)
You could fight for God, or country, or family. I do not care, so long as you fight!
Nisam napisala recenziju na sajtu skoro jedanaest meseci, tačnije od gledanja filma I, Tonya. Pravdala sam sebe time da sigurno nema dovoljno kvalitetnih filmova, ali to nije istina. U proteklih desetak meseci sam pogledala pregršt dobrih filmova koji, uprkos svom kvalitetu, nisu mogli dopreti do mene na ovakav način. Outlaw King me je konačno trgao iz moje recenzijske letargije i lenjosti u pisanju. Dabome, logično je da sledi jedna nagovarajuća recenzija u mom prepoznatljivom stilu kojoj, nadam se, nećete moći odoleti.
Početak četrnaestog veka, Škotska je okupirana od strane Engleske, tačnije kralja Edvarda I (Stephen Dillane). Većina plemića, od kojih pojedini imaju prvenstvo na presto kralja Škotske, zajedno sa ostalim škotskim plemićima godinama unazad ratuju da se oslobode škotske zemlje, ali nisu jedinstveni u toj nameri. Nakon teškog poraza i strašnih ljudskih gubitaka, opet se moraju povući, sklopiti prividni mir i povinovati kralju Edvardu, koji i dalje zadaje strašne novčane namete. Narod se ne miri sa time, posebno nakon stravičnog javnog pogubljenja škotskog junaka Vilijama Valasa, koje donosi i nemir u krugove plemića, ponajviše Roberta Brusa (Chris Pine). On odlučuje, uz pomoć crkve, krunisati se za kralja Škotske i krenuti u krvavi, odlučujući pohod vraćanja Škotske Škotima u ruke.
Nemoguće je izbeći da odmah ne povežemo film sa veoma pročitaj više... 
You have no interest in what I have to say. Unless it confirms what you think you already know.
Operation Finale je istorijska drama koja ekranizuje misiju izraelske obaveštajne službe Šin Bet, u kojoj je nekoliko pripadnika lociralo i privelo pravdi Adolfa Ajhmana, arhitektu Holokausta u Drugom svetskom ratu. Eichmann in My Hands su memoari oficira Pitera Malkina koji su bili baza za pisanje scenarija, a režiju potpisuje Chris Weitz.
Petnaest godina nakon završetka Drugog svetskog rata, verovalo se da je Ajhman (Ben Kingsley), mastermajnd Konačnog rešenja, mrtav. Međutim, operativci obaveštajne službe otkrivaju da je živ - poseduje drugi identitet i radi u predgrađu Buenos Airesa, zajedno sa svojom suprugom i sinovima. Prateći Ajhmanovu rutinu, Malkin (Oscar Isaac) i njegovi agenti planiraju otmicu, kako bi ga tajno izvukli iz Argentine i sudili mu u Izraelu. Ubrzo, njihova misija postaje intenzivna igra mačke i miša...
Postoji nešto morbidno u činjenici da nas zanimaju istorijski portreti zlih ljudi, verovatno jer pokušavamo da shvatimo šta to natera čoveka da uradi ili organizuje tako gnusne stvari. U filmu Operation Finale, priča nas podseća da su takvi ljudi na prvi pogled sasvim obični, što još više stvara potrebu da ih slušamo, sve dok ne postanu totalno odbojni. Autori prikazuju i drugu stranu Adolfa Ajhmana, predstavljaju ga kao obično ljudsko biće, a dobijamo priliku i da čujemo njegovo obrazloženje za svoje postupke.
U realnosti, 
A relief, in a way that at least now I don't have to look at him.
Verovatno se svi sećate terorističkih napada u Norveškoj iz 2011. godine, kada je Anders Brejvik ubio 77 ljudi u dva odvojena napada. Cenjena ratna novinarka i autorka Asne Seirstad je na osnovu ovih događaja napisala knjigu One of Us: The Story of Anders Breveik and the Massacre in Norway, koja je poslužila kao podloga za ovaj film. Pol Gringres (Paul Greengrass) potpisuje režiju, scenario i produkciju, a okupio je norvešku glumačku ekipu, koja u filmu priča na engleskom (?).
22. jula 2011. godine, ekstremni desničar Brejvik (Anders Danielsen Lie) je detonirao bombu u samom centru Osla, a nakon toga se uputio na ostrvo Utoja, gde se nalazio kamp za decu. Nakon predstavljanja ovih strašnih događaja, radnja filma se deli na nekoliko delova i prati Brejvikove motive, njegovo suđenje, advokate koji učestvuju u ovom slučaju, tinejdžere koji su preživeli napad, kao i unutrašnju politiku Norveške. Najviše pažnje dobija mladi Viljar (Jonas Strand Gravli), dečak koji je preživeo napad i koji je svedočio na suđenju, a mi pratimo njegovu borbu da povrati zdrav i normalan život...
Kao što sam spomenuo, prvih 40-ak minuta filma prikazuju pripremu i izvršenje Brejvikovih planova, a Gringres nema nameru da nešto prikaže ublaženo - njegov pristup predstavljanja napada na ostrvu se praktično graniči sa eksploatacijom. Naravno, priča ovog filma bi imala smisla i da je te scene zamenio kratki 
Will you stop interrupting me while I am interrupting you!
Ranije ove godine smo imali već jedan film o britanskom premijeru za vreme Drugog svetskog rata Vinstonu Čerčilu (Churchill) i Nolanov spektakl o herojskom povlačenju sa plaže Dankirk (Dunkirk). Pomislio bi čovek da bi film koji se opet bavi tim čovekom i tim događajem bio relativno nepotreban, ali smo krajem prošle godine dobili Darkest Hour, biografski projekat koji bi verovatno privukao manje pažnje da nije bilo dva faktora - Gerija Oldmana (Gary Oldman) i odlične britanske produkcije sa vrhunskom kinematografijom, kostimima i šminkerima.
Radnja filma se bavi događajima na početku Drugog svetskog rata, kada Nemačka osvaja Belgiju i kreće u napad na Francusku. Zahvaljujući kombinaciji taktike i uspešnih manevara, Nemačka je delovala kao nezaustavljiva sila i bilo je pitanje momenta kada će napasti Britaniju. U njoj se tada odvijala smena premijera, a na čelo vlade staje Vinston Čerčil, ne baš poštovan političar, koji voli da popije i ne odvaja se od svojih cigara. Čerčil mora da odluči da li će se upustiti u mirovne pregovore ili će se suočiti sa neminovnom invazijom na ostrvo...
Darkest Hour se bavi turbulentnim dešavanjima u visokim političkim krugovima, kada je svako navlačio na svoju stranu i imao svoj stav vezan za situaciju sa Nemačkom. Postavljen kao žrtveno jagnje, bez prave podrške i u sopstvenoj partiji, Čerčil je povlačio naizled svojeglave i radikalne poteze, a 
Filmovi koji govore o nastajanju nečega što volimo, knjige, crtaća, stripa i sl. su oduvek bile u odeljku omiljeno. Saznati kako je nastalo nešto što ste uzimali zdravo za gotovo, nešto sa čim ste se rodili, nešto što vam je deo života, zaista je posebno iskustvo. Mnogobrojne priče koje smo od kolevke slušali, napisali su ljudi koristeći svoj poseban talenat, ali i posebno životno iskustvo koje je potaklo stvaranje tih svevremenskih i fantastičnih priča. Neretko iza svake priče, krije se opet druga, neobična i čudesna priča, koja je inspirisala nastanak ove prve. Ta druga je nekad tužna, nekada sretna za stvaraoce ove prve, ali svaki put je ona, koja je njihovo ime učinila besmrtnim. Takva jedna je zaista i Goodbye Christopher Robin.
Alan Miln (Domhnall Gleeson) se nakon učešća u Velikom ratu vraća kući u Englesku. Miln, koga svi zovu Blu, je pisac i pripada eliti londonskog društva. Pokušava da uhvati korak sa svakodnevnicom, ali niko ne razume njegove stvarne traume, sem kolege Ernesta (Stephen Campbell Moore), takođe borca Velikog rata. Ne razume ga ni supruga Dafne (Margot Robbie), koja pokušava da pokrene njegovo pisanje vodeći ga po zabavama Londona, pa čak i odlučujući da mu podari dete. Nakon par godina tih pokušaja Miln ne može više i donosi odluku da se presele na selo. Sa suprugom i sinom, Kristoferom Robinom (Will Tilston), koga zovu Bili i dadiljom Oliv (Kelly Macdonald), Miln pokušava da pohvata konce svog života. Međutim, 
Oh, dear. I don't like hypothetical questions.
U eri kada je sloboda govora više nego ograničena, novi film Stivena Spilberga (Steven Spielberg) stiže kao neka vrsta ekranizacije svega onoga što se dešava u pozadini novinarskog sukoba sa vladajućom političkom klasom. U ovom slučaju, reč je o sukobu administracije bivšeg predsednika Ričarda Niksona sa novinarima koji su objavili poverljiva vojna dokumenta vezana za rat u Vijetnamu, što je u ono vreme bio samo uvod u još veći politički skandal - lako je zaključiti da je, naročito u SAD, poenta priče iz filma The Post relativno univerzalna i vanvremenska.
Glavni protagonisti priče su Kej Graham (Meryl Streep), vlasnica novinske izdavačke kompanije The Washington Post, koja je preuzela posao nakon samoubistva svog supruga, i Ben Bredli (Tom Hanks), izvršni direktor i novinar stare garde. Njihov glavni konkurent The New York Times je došao u posed obimne dokumentacije (The Pentagon Papers) koja detaljno analizira američku intervenciju u Vijetnamu i postiže veliki uspeh njihovim objavljivanjem. Međutim, zameraju se predsedniku Niksonu, koji sudski zabranjuje dalje tekstove o tome. Nedugo zatim, dokumenta stižu i u Vašington, pa se izdavači nalaze pred etičkom i moralnim dilemom šta da urade sa njima...
Kej je zabrinuta jer se objavljivanje tekstova može loše odraziti na predviđeni izlazak kompanije na berzu, ali i zbog činjenice da je jedan od najčešće spominjanih ljudi u poverljivim papirima 
I'd rather fight waves than dive-bombers.
Među brojnim autorskim imenima modernog filma ime Kristofera Nolana (Christopher Nolan) uliva strahopoštovanje čak i onima koji ne mogu reći za sebe da su pravi filmofili. Svojim jasnim vizijama, briljantnim scenarijima i majstorstvom iza kamere se oprobao u nekoliko žanrova, a svaki njegov projekat je završio na raznoraznim listama najboljih filmova. Njegov najnoviji film Dunkirk je očigledan dokaz da se Nolan perfektno snalazi i u žanru ratnih projekata.
Ova istorijska ratna drama je smeštena u 1940. godinu na obale Lamanša i prati evakuaciju britanskih i francuskih vojnika, koje je nemačka vojska opkolila sa svih strana. Operacija spašavanja, a samim ti i film, je podeljena na tri dela: more (prevoz vojnika u Englesku), vazduh (delovanje protiv nemačkih bombardera) i kopno (vojnici moraju preživeti dok ne stigne spas).
Nolanova vizija predstavljanja ovih dešavanja je dovela do toga da pratimo tri odvojena narativa za svaki segment operacije spašavanja. Na moru pratimo brodić koji trojica civila voze ka Dankirku, nakon što je britanska mornarica izdala naredbu (zaplenila brodiće) za sveopštu evakuaciju vojnika. Plan je takav jer su mali brodovi manje vidljive mete za nemačke bombardere i podmornice. U vazduhu pratimo britanske pilote koji štite brodove i napadaju nemačke avione. Savezničkih brodova i aviona ima malo, jer se očekivala velika bitka za Britaniju, pa su se štedeli resursi.
U subjektivno najzanimljivijem 
Ruski filmovi su uvek bili posebni, baš kao i naši domaći. Imaju taj neki posebni šmek, način priče i razmišljanja. Zbog toga su često bili neshvaćeni ili ne baš najbolje razumljivi zapadnoj publici. Verujem da Rusima to nije teško padalo, jer su radili filmove za svoju publiku, koja ih i te kako razume. Ruska kinomatografija je jedna od najbogatijih i izrodila je neka od najvećih imena filmske umetnosti, bilo režisera, glumaca ili pisaca. Lično sam pogledao dosta onih koji su mi odlični i često skoknem ka istoku u potrazi za odmorom od Holivuda i njegovog standarda filma. To sam uradio i sa ovim, koji važi za treći najskuplji ruski film ikada, po imenu Viking.
Priča je smeštena u deseti vek i odigrava se u zemlji Kijevske Rusije, nakon smrti velikog kneza Svetislava. Iza kneza su ostala tri sina, Jaropolk, Oleg i Vladimir. Kako to već biva, u borbi za vlast Jaropolk ubija Olega, a Vladimir, najmlađi, beži na daleki sever. Tamo uz pomoć Svenelda, ratnika koji je služio i njegovom ocu, okuplja Vikinge, plaćenike, i vraća se u rodnu zemlju kako bi se suočio sa Jaropolkom. Po svom dolasku, tražeći saveznike kroz brak, čitava priča i njegov naum doživljavaju obrt kada bračna ponuda preraste u pakao...
Viking od samog starta počinje vizuelno snažno i upečatljivo. Tu svoju snagu prikazuje preko dva naredna sata i prosto vas očarava vizuelnošću u kojoj se ogleda sjajna fotografija, lokacije, realistični efekti i neverovatno uverljivi kostimi 