Our children are dying, but yes. I can make you mashed potatoes.
Grčkog režisera i scenaristu Jorgosa Lantimosa (Yorgos Lanthimos) šira javnost je upoznala pre dve godine, kada je izbacio svoj prvi film na engleskom jeziku po imenu The Lobster. Ovaj Grk je danas lice koje iza sebe ima nominaciju za Oskara u kategoriji najboljih scenarija, a apsurdnost, crni humor i jaka satira su postali njegovi zaštitni znakovi. Moram priznati da sam jedva čekao da pogledam ovaj film, s obzirom da ga pratim još od filma Dogtooth, ali nisam očekivao da će The Killing of a Sacred Deer biti u žanru horor-trilera.
Doktor Stiven Marfi (Colin Farrell) je cenjeni kardiohirurg koji živi savršenim životom i ima savršenu porodicu. Nakon smrti pacijenta, Stiven započinje specifičan odnos sa pacijentovim sinom, šesnaestogodišnjim Martinom (Barry Keoghan). Ono što je počelo kao razmena poklona i poneka šetnja ili obrok u lokalnom restoranu će se vremenom razviti u situaciju da Martin postane redovan gost u Stivenovoj porodičnoj kući, iako se na momente čini da Martin, iza fasade kulturnog dečaka, krije svoje prave namere. Neočekivano, idilična porodica počinje da se raspada, jer najmlađi članovi počinju da boluju od neobjašnjive bolesti, a ispostavlja se da je to sve kazna za Stivenova dela...
Centralna radnja filma se vrti oko greha iz prošlosti koji je došao na naplatu, a dok se greh ne prizna, zbog njega ispašta čitava porodica. Stivenova duša može biti očišćena pročitaj više...The Killing of a Sacred Deer (2017)
Our children are dying, but yes. I can make you mashed potatoes.
Grčkog režisera i scenaristu Jorgosa Lantimosa (Yorgos Lanthimos) šira javnost je upoznala pre dve godine, kada je izbacio svoj prvi film na engleskom jeziku po imenu The Lobster. Ovaj Grk je danas lice koje iza sebe ima nominaciju za Oskara u kategoriji najboljih scenarija, a apsurdnost, crni humor i jaka satira su postali njegovi zaštitni znakovi. Moram priznati da sam jedva čekao da pogledam ovaj film, s obzirom da ga pratim još od filma Dogtooth, ali nisam očekivao da će The Killing of a Sacred Deer biti u žanru horor-trilera.
Doktor Stiven Marfi (Colin Farrell) je cenjeni kardiohirurg koji živi savršenim životom i ima savršenu porodicu. Nakon smrti pacijenta, Stiven započinje specifičan odnos sa pacijentovim sinom, šesnaestogodišnjim Martinom (Barry Keoghan). Ono što je počelo kao razmena poklona i poneka šetnja ili obrok u lokalnom restoranu će se vremenom razviti u situaciju da Martin postane redovan gost u Stivenovoj porodičnoj kući, iako se na momente čini da Martin, iza fasade kulturnog dečaka, krije svoje prave namere. Neočekivano, idilična porodica počinje da se raspada, jer najmlađi članovi počinju da boluju od neobjašnjive bolesti, a ispostavlja se da je to sve kazna za Stivenova dela...
Centralna radnja filma se vrti oko greha iz prošlosti koji je došao na naplatu, a dok se greh ne prizna, zbog njega ispašta čitava porodica. Stivenova duša može biti očišćena pročitaj više... 
I wanna make a Paradise.
Režiser i scenarista Daren Aronofski (Darren Aronofsky) spada u red specifičnih autora čiji filmovi ne ciljaju širu publiku, ali se mora priznati da se sa svakim novim projektom broj njegovih poštovalaca sve više smanjuje. Autor filmova Requiem for a Dream, The Wrestler ili Black Swan je u poslednje vreme počeo da se bavi religijom i njegovi filmovi prate tu tematiku, a tako osetljiva tema, koju on uobliči/izmeni svojom autorskom slobodom, obično ne nailazi na šire razumevanje. Mistična promocija njegovog novog filma Mother! je obećavala klasičan misteri-horor unutar stare kuće, ali svako ko je bar malo upoznat sa njegovim radom je morao očekivati nešto netipično i drugačije.
Radnja filma se centrira oko devojke (Jennifer Lawrence) kojoj ne saznajemo ime. Ona živi u staroj trospratnoj kući koju je u potpunosti sama adaptirala, a u njoj živi sa svojim suprugom (Javier Bardem), piscem koji ima problema sa inspiracijom i motivacijom. Njihovu svakodnevnicu prekida dolazak misterioznog čoveka (Ed Harris), koji je pomislio kako je njihova kuća motel. Pisac poziva stranca da provede noć u njihovoj kući, a nedugo zatim neočekivano stiže i njegova supruga (Michelle Pfeiffer). Par neznanaca unosi nemir u njihovu kuću i njihove živote, a situacija se dodatno komplikuje kada ujutru stignu i njihovi sinovi...
Aronofski je ateista, ali je primetna njegova fascinacija biblijskim motivima. Generalno, njegova filmografija se može podelite 
Prošlo je mnogo godina, pa i decenije od kako sam čitao knjigu, a gledao i film omiljenog mi pisca, Stivena Kinga. Ime je It (Ono) i donosi priču o jednom od najpoznatijih klovnova na svetu, Penivajzu. Prođe 27 godine, ne i slučajno, i dođe nam nova verzija filma, kako volim reći, za nove generacije. Kako smo dobili novi Star Trek, pa Star Wars, Godzilu, što ne bismo i It. Naravno, nastala je opšta halabuka i upoređivanje sa originalom, knjigom i šta sve ne. Ja se neću time baviti, jer iskreno prošlo je toliko vremena, da se i ne sećam ni knjige ni starog filma, ili ako baš želite, mini-serije. Pisaću o ovom, za nove generacije, starom novom hitu, po imenu It.
Radnja se dešava osamdesetih godina u Mejnu, kao i većina Kingovih priča. Deri je tipičan američki gradić, po svemu sem po jednoj stvari. Nestanci ljudi. Vekovima se tu dešavaju povremeni nestanci ljudi, a posebno dece. Ti slučajevi nikada nisu rešeni do kraja, ali pošto su periodi suše često dugi, nekako se i zaboravi na njih. U tom okruženju živi i grupica školaraca, autsajdera koji su često meta školskih nasilnika. Tako ta ekipica, junaci naše priče, počinju da doživljavaju neobične, ali strahovite situacije. Kada jedni drugima ispričaju svoja iskustva, shvate da je kod svih jedno isto. Klovn po imenu Penivajz (Bill Skarsgård)...
Moram reći da It vraća u srećne dane odrastanja, kada smo premirali od straha gledajući Penivajza kako teroriše grad. Međutim, vratio me onim 
Svaki pravi filmofil brižljivo prati najave novih filmskih ostvarenja dok su još u razvoju. Od glasina, pa zvaničnih potvrda da je neki projekat odobren i krenuo sa realizacijom, glumačka ekipa, režiser i, ono što naravno pravi razliku da li će ući u vaš notes za gledanje, žanr. Tako je u moj notes davno zapisan, glumački i režiserski obećavajući, a žanrovski idealan, A Cure for Wellness.
A Cure for Wellness je jedna žanrovska mešavina i možemo je nazvati psiho triler-dramom sa elementima horora, što nam i sama priča odmah jasno pokazuje. Velika finansijska kompanija dobija pismo od gospodina Pembroka (Harry Groener). Pembrok je izvršni direktor kompanije i, bez njegovog potpisa, veliko spajanje kompanija ne može proći. Takođe, protiv firme se vodi i određeni krivični postupak i upravni odbor treba nekoga da okrivi. Međutim, tu su u problemu, jer Pembrok šalje pismo iz banje u dalekim švajcarskim Alpima i kaže da ne namerava da se ikada više vrati. Kompanija šalje mladog i ambicioznog Lokharta (Dane DeHaan), da odputuje u banju i vrati Pembroka nazad. Samim dolaskom u banju Lokhart uviđa da tu nije baš sve u najboljem redu i da njegov zadatak neće biti ni malo lagan...
Novi film Gora Verbinskog (Gore Verbinski) sam željno isčekivao iz razloga već navedenih. Gor iza sebe ima dosta uspeha i pokoji promašaj, a osvojio je i Oskara za animirani film Rango. Poznat najviše po filmu Ring i megauspešnoj franšizi Pirati sa Kariba, Gor se ovde 
Na mene, kao ljubitelja sci-fia, jedan film je imao poseban uticaj. Jedan film je velikim delom krivac što mi je sci-fi omiljeni žanr. Jedan film je uzrok mnogobrojnih noćnih mora koje su opsedale moje dečije snove. Jedna scena iz istog tog filma zauvek je urezana u mom sećanju i sa gnušanjem je se sećam. Tu je stvorena kultna heroina filmskog univerzuma, a uporedo sa njom i jedan od najstrašnijih i najopasnijih negativaca, ako se tako može nazvati, ikada. Pokrenuo je revoluciju, postavio standarde, imao i nastavaka, dobrih i onih manje dobrih, ali ono što je sigurno, za mene je jedan od najboljih, a svakako i najdražih ikada. Radi se o Alien-u, a danas vam pišem o najnovijem filmu iz poznate franšize pod imenom Alien: Covenant.
Covenant je svemirski brod sa misijom da kolonizuje planetu Origae-6. Pored posade, na brodu se u hibernaciji nalazi oko 2000 ljudi, 1000 embriona i jedan android - Volter (Michael Fassbender). Dok su svi u snu, Volter se brine za funkcionisanje broda. Međutim, brod iznenada udara olujni naboj neutrina izazivajući priličnu štetu. Posada se budi iz hibernacije i pokušava sačuvati brod. U svoj toj frci brod ostaje bez svog kapetana. Tokom popravki Covenant hvata čudan signal, koji je čini se ljudski. Ispostavlja se da dolazi sa planete koja je veoma blizu, a prema procenama ima idealne uslove za život. Novi kapetan donosi odluku da, pre nego što nastave put, ispitaju obližnju planetu. Otkriće je čini se veliko, međutim...
Alien: 
Kao veliki ljubitelj horor filmova u stalnoj sam potrazi za nekim dobrim novim ostvarenjem. Međutim, ta potraga je izuzetno frustrirajuća poslednjih godina - horor filmova ima gomilu, više nego ikad, ali isto tako većina istih je, blago rečeno, užasna. Stalno reciklirane teme po hiljadu puta, bezidejnost i igranje sa žanrom koje ne uspeva je ogledalo današnjeg horor filma. A onda, sasvim slučajno iznedri se jedan, drugačiji od ostalih i vredan vaše pažnje. Upravo jedan takav je i Get Out.
Kris i Rozi su u vezi nekih pet meseci i konačno je došlo vreme da Kris upozna Rozine roditelje. U svrhu toga odlaze za vikend kod njih. Kris gaji određene sumnje kako će biti prihvaćen, obzirom da je on crn, a ona bela. Rozi ga ubeđuje da će sve biti u redu i da njena familija nema nikakvih predrasuda itd. Kad jednom stignu na velelepno imanje Armitražovih, Krisa obuzima lagani osećaj da nešto tu ne štima kako treba...
Pravo da kažem, ovaj film kada je izašao na Sandensu pratio je i određeni hajp. Visoka ocena i hvaljenje kritike dovele su do toga da on bude i jedan od najuspešnijih filmova prošle godine, jer je na uloženih 4,5 miliona $, koliko je iznosio budžet, zaradio skoro 200 miliona $. Sve to je pomamilo sve fanove horor filma, pa tako i mene. Međutim, nisam podlegao sveopštem hajpu i sačekao sam par meseci da ga na miru odgledam, a pritom sam ispoštovao svoje pravilo da ne gledam trejlere. Sve to se isplatilo i slobodno mogu reći da sam konačno uživao 
Not everything that moves, breathes and talks is alive.
Više puta na sajtu sam do sada spominjao južnokorejske filmove, naročito trilere koji su sigurno najpopularniji izvozni žanr ove kinematografije. Jedan od najpopularnijih autora je svakako Hong-Jin Na (Hong-jin Na), koji je svojim neverovatno napetim debitantskim delom The Chaser stekao instant-slavu. Njegov naredni film The Yellow Sea je sasvim dobar, ali nije ponovio slavu hvaljenog prethodnika. Nakon šest godina pauze, Hong-Jin Na donosi svoj novi rad, horor-triler koji je odlično prošao na brojnim filmskim festivalima.
Priča je smeštena u ruralni predeo Južne Koreje i prati policajca Jong-Gua (Do-won Kwak), koji se ne može baš pohvaliti svojom sposobnošću. Film počinje serijom zločina u kojima se članovi porodice međusobno ubijaju na prilično krvave načine, a Jong-Gu sa svojom ekipom pokušava da ih razreši. Ispostavlja se da su ubice ili zaražene nečim ili ih je zaposeo neki viši entitet koji ih tera na zločine. Sumnja se da lokalni tajanstveni Japanac ima neke veze sa time, a zaplet nastaje kada Jong-Guova ćerka počne da ispoljava simptome potencijalnog ubice.
The Wailing je još jedan južnokorejski film koji predstavlja mešavinu različitih žanrova, ali svi oni zajedno deluju kao skladna celina. Kroz dva i po sata se smenjuju klasičan (južnokorejski) triler, kriminalistička drama sa akcentom na policijski rad, horor sa elementima splatera, ali ima mesta i za komične momente. Autor 
The broken are the more evolved.
M. Najt Šajamalan je filmaš koji je svojim prvim filmovima The Sixth Sense, Unbreakable i Signs doživeo instant slavu, ali je nakon toga njegova karijera krenula silaznom putanjom, čineći ga skoro, pa autorom B radova. Njegov film Visit od pre dve godine nas delimično podseća kakav je autor ovaj čovek bio, dok je njegov najnoviji film Split privukao dosta pažnje, pre svega zbog izvrsnog Džejmsa MekAvoja (James McAvoy), koji sa briljantnom ekscentričnošću tumači glavnu ulogu (glavne uloge).
Radnja filma Split je prilično jednostavna: nakon rođendanske žurke, tri tinejdžerke bivaju otete. Ispostavlja se da je otmičar Kevin Vendel Kramb (MekAvoj), čovek koji pati od poremećaja identiteta sa čak 23 ličnosti. O tim ličnostima saznajemo više prilikom interakcija sa psihijatrom Karen (Betty Buckley), koja nije svesna da je on otmičar. Jedna od otetih devojaka, Kejsi (Anya Taylor-Joy), je bila zlostavljana kao devojčica i manipuliše najslabijim Kevinovim karakterom kako bi nekako pobegle. Međutim, sve ličnosti u Kevinovoj glavi zaziru od jačanja 24. identiteta, koji će se uskoro osloboditi...
Priča se centrira oko dva karaktera koji su žrtve očiglednog psihičkog i fizičkog zlostavljanja. Dok Kevin ima disocijativni poremećaj ličnosti, Kejsi ima svoje mentalne probleme koji nisu dijagnostikovani. Autor ih prikazuje kao slomljene ljude koji nisu u mogućnosti da žive normalan život, ali nema nimalo empatije prema 