I want my candy bar.
Zbog ovog citata u filmu sam se i odlučila za recenziju. Deo filma sa njim je tako američki, morate pogledati da bi znali o čemu pričam. Treći deo Pročišćenja se nadovezuje na priču glavnog lika iz drugog dela - Leo Barns (Frank Grillo), bivši policajac, se sada nalazi u ulozi šefa osiguranja senatorike Čarli Roan (Elizabeth Mitchell), koja je ozbiljan kandidat za sledećeg predsednika Amerike, a ona se jedina od istaknutijih političara oštro i aktivno zalaže da se Pročišćenje ukine.
Bliži se dan godišnjeg Pročišćenja, a vlada tik pred tu kobnu noć donosi iznenadnu odluku koja dopušta da svi tu veče mogu biti ubijeni, bez obzira na status ili moć, pošto su političari i bogataši bili do tada zaštićeni. Senatorka tako postaje glavna meta konkurenata. Leo sve detaljno radi da senatorku osigura tih dvanaest sati, ali izdaja u njihovim redovima tera njih dvoje u beg iz sigurne kuće. Oni će morati pokušati da prežive na opasnim ulicama do jutra.
The Purge: Election Year počinje eksplozivno i na prvu, a krvavi i nasilni flešbek je ujedno i temelj same radnje - taj detalj je jako dobro urađen. Koncept je isti kao i u prva dva filma, sa visokostilizovanim okruženjem, inovativnim maskama i nasiljem koji vreba svake sekunde. Režiser i scenarista je ostao isti (James DeMonaco), kao i glavni glumac, ali priča svakim novim nastavkom odlazi malo previše u krajnost, po mom utisku. Pokušaj političke poruke je očigledan i pročitaj više...The Purge: Election Year (2016)
I want my candy bar.
Zbog ovog citata u filmu sam se i odlučila za recenziju. Deo filma sa njim je tako američki, morate pogledati da bi znali o čemu pričam. Treći deo Pročišćenja se nadovezuje na priču glavnog lika iz drugog dela - Leo Barns (Frank Grillo), bivši policajac, se sada nalazi u ulozi šefa osiguranja senatorike Čarli Roan (Elizabeth Mitchell), koja je ozbiljan kandidat za sledećeg predsednika Amerike, a ona se jedina od istaknutijih političara oštro i aktivno zalaže da se Pročišćenje ukine.
Bliži se dan godišnjeg Pročišćenja, a vlada tik pred tu kobnu noć donosi iznenadnu odluku koja dopušta da svi tu veče mogu biti ubijeni, bez obzira na status ili moć, pošto su političari i bogataši bili do tada zaštićeni. Senatorka tako postaje glavna meta konkurenata. Leo sve detaljno radi da senatorku osigura tih dvanaest sati, ali izdaja u njihovim redovima tera njih dvoje u beg iz sigurne kuće. Oni će morati pokušati da prežive na opasnim ulicama do jutra.
The Purge: Election Year počinje eksplozivno i na prvu, a krvavi i nasilni flešbek je ujedno i temelj same radnje - taj detalj je jako dobro urađen. Koncept je isti kao i u prva dva filma, sa visokostilizovanim okruženjem, inovativnim maskama i nasiljem koji vreba svake sekunde. Režiser i scenarista je ostao isti (James DeMonaco), kao i glavni glumac, ali priča svakim novim nastavkom odlazi malo previše u krajnost, po mom utisku. Pokušaj političke poruke je očigledan i pročitaj više... 
Svideo mi se film, ali ne pišem osvrt samo iz tog razloga. Dosta mi je svih onih koji se isključivo samooduševljavaju napucanim i skupim blokbasterima gde im je sve potaman, realno i super, dok za ovakve - dubokosmislene, ali niskobudžetne indi filmove, imaju samo reči kritike kojima se ne nazire kraj. Da, to je opis filmskih snobova kojih je nažalost sve više. Mora se tome pokušati stati na kraj, na bilo koji način. Ja ću pokušati preporukom za gledanje ovog filma. Naravno, preporuku pišem i zbog prerane smrti glavnog glumca u filmu kao omaž njegovom liku i delu, iako je on imao mnogo boljih uloga, ali je ova (uz nadolazeći nastavak Star Treka) najsvežija.
Radnja filma se vrti oko nepoznatog hardkor pank benda koji, kao i većina muzičara te vrste, jedva sastavljaju kraj sa krajem. Nakon jedne neuspešne svirke, gde su zaradili samo toliko da pokriju gorivo, organizator iste im zakazuje svirku u jednom zabačenom klubu koji se nalazi u šumi. Jedini potencijalni problem je taj što je klub lokalno mesto okupljanja američkih neonacista, ali pošto imaju već dovoljno iskustva sa skinhedsima koji su česti gosti na njihovim koncertima, prihvataju ponudu.
Iako je nastup počeo sa provokatorskim performansom pesme Nazi Punks Fuck Off i malo napeto, ostatak svirke prolazi u najboljem redu. Nakon iste, bend dobija isplatu i polako počinje pakovanje opreme i instrumenata. Međutim, na samom odlasku, članica benda zaboravi telefon u tzv. green room-u iliti bekstejdž 
Prvo i osnovno - ako niste gledali kultni horor Evil Dead (1981) nema potrebe ni da pokušate gledati ovu seriju. Osvrt pišem najviše radi kulta, brenda spomenutog filma - jednog jedinog i neponovljivog Eša Vilijamsa i naravno, spomenutog kultnog filma i njegovih nastavaka. Dakle, ako ne znate ko je Eš Vilijams ili niste ranije čuli za Zle mrtvace ili Zlu smrt (izaberite prevod po volji) zaobiđite i osvrt, a samim time i preporuku same serije jer nema šanse da vam se ovo imalo svidi. Nije prazna fraza, ozbiljna sam.
Radnja serije se nastavlja trideset godina nakon dešavanja iz gorepomenutog filma. Eš (Bruce Campbell) je jedini preživio teror u kolibi i trideset godina kasnije se još nije potpuno pomirio sa tim šta se zaista tada desilo. Dane provodi radeći u supermarketu, a noćima izigrava velikog zavodnika, nekada uspešno, a nekada ne. Godinama izbegava pravu odgovornost i ozbiljnost u svom životu, a kada se ponovo pojavi pošast mrtvih zvana Deaditi, Eš se ipak mora suočiti sa svim svojim demonima iz prošlosti, kako lične prirode, tako i ovim opasnima koji prete da unište čovečanstvo.
Opet će postati lovac na čudovišta sa motornom testerom umesto ruke, ali ovoga puta neće biti sam. Pridružiće mu se pomoćnici - priglupi, ali simpatični kolega sa posla Pablo (Ray Santiago) i slatka, ali badass Keli (Dana DeLorenzo).
Demoni koji ustaju iz mrtvih - kada se izgovore reči koje nemaju nikakvog smisla. Demoni koji bivaju oslobođeni iz pakla. Čovek 
Siguran sam da mnogi od vas imaju nekog režisera koji je baš po vašoj meri, jednog koji snima filmove onako kako bi ste ih vi snimili. Jednog koji insistira na onome na čemu bi ste i vi insistirali. Jednog čije filmove bez izuzetka opet i opet gledate. Jedan takav, za mene, je sasvim sigurno veliki čarobnjak natprirodnog Giljermo del Toro (Guillermo del Toro), a film o kome danas pišem je njegovo najnovije ostvarenje, Crimson Peak iliti Grimizni vrh.
Kao što sam već rekao, Del Toro je jedan od mojih omiljenih režisera, a razlog je jednostavan, slika svoju bogatu maštu na veliko platno, baš kao što bih ja moju. Kreator natprirodnog, bajkovitog sveta, sa svim svojim čudesima, lepotom i stravom koja vreba u senkama te iste lepote. Njegov svet je uvek bogat, raskošan u bojama, izrezbaren bezbrojnim detaljima, prožet metaforama izraženim jakim koloritom. Tu obitavaju neka od najčudnijih i najstrašnijih likova koje smo imali priliku gledati. To je mesto gde se dešavaju čudesne priče i gde ljudi silaze kako bi rešili neke od misterija života koje ih muče u svetu naše svakodnevnice, ali i da bi se suočili sa senkama ljudi koji su tu zatočeni raznoraznim posledicama svojih svetovnih dela. Zbog svega navedenog, Del Toro je režiser čije filmove ću uvek sa radošću pogledati, pa tako sam i ovaj.
Priču nam pripoveda Edit (Mia Wasikowska), a započinje je rečima da veruje u duhove. Priča počinje na dan smrti njene majke, dok je Edit još uvek bila devojčica. 
Kada se radi o piscu/režiseru M. Najt Šajamalanu (M. Night Shyamalan) jedno je sigurno, uvek očekujte nešto neobično i drugačije. Nakon nekoliko izuzetnih naslova snimio je nekoliko ne tako dobrih, pa čak i loših. Ipak, sa nestrpljenjem sam čekao njegov novi film, označen kao horor-komedija, a zove se The Visit (Poseta).
The Visit se vrti oko dvoje tinejdžera, Rebeke (Olivia DeJonge) i Tajlera (Ed Oxenbould), koji treba da prvi put odu u posetu kod dede i babe koje nikada nisu upoznali. Razlog je taj što je njihova majka Paula (Kathryn Hahn) otišla od kuće veoma mlada, nakon svađe sa svojim roditeljima. Od tada nije imala nikakav kontakt sa njima, pa ih tako ni deca nisu upoznala. Međutim, Paula je odlučila da deca treba da ih upoznaju, a u isto vreme će ona da ode na krstarenje sa novim dečkom. Klinci su uzbuđeni zbog posete i Rebeka odlučuje da sa bratom napravi dokumentarac o njihovoj poseti, ali i da istraži uzroke zbog kojih je njihova majka napustila dom. Deca dolaze kod dede i babe, koji ih toplo dočekuju. Sve je naizgled super, dok se ne počnu dešavati neke čudne stvari...
The Visit je niskobudžetni projekat od samo 5 miliona $ i urađen je kao find footage film. Lično nisam neki ljubitelj ovakvih filmova, ali Šajamalan je ovde uradio odličan posao. Kamera jeste iz ruke, ali je prilično fiksirana, slika se ne trese previše, veoma je jasna, čak i kada su u pitanju scene u mraku. Sjajno su izvedene scene kada se kamera spusti iz ruke, ali 
Reditelj Ho-Cheung Pang (Ho-Cheung Pang) (Isabella, 2006.) stao je na čelo ambicioznog projekta koji su zajednički producirali studio 852 Films (u vlasništvu Josie Ho) i Making Film. Talentovani filmadžija iz Hong Konga je autor priče od koje je sročen scenario. Najavljivan kao prvi pravi slasher u bogatoj istoriji hongkonške kinematografije, ovaj horor film je uzburkao duhove još pre nego što je doživeo premijeru na Far East Film festivalu u italijanskim Udinama. Ono što je evidentno jeste činjenica da se radi o inteligentno postavljenoj priči, gde je u fokusu mlada žena spremna da uradi sve što je potrebno kako bi ostvarila svoj životni san.
Cheng Lai-Sheung (Ho) radi naporno po ceo dan. Pored toga što rinta kao operater u telekomunikacionoj kompaniji, u večernjim satima radi i kao prodavačica u fensi butiku. Marljivo štedi kako bi mogla da kupi stan sa pogledom na more, u elitnom naselju Viktoria Bej. Tržišne okolonosti joj ne idu na ruku, jer su cene nekretnina u Hong Kongu u stalnom porastu. Mlada žena shvata da poštenim radom neće moći da zadovolji finansijske apetite gramzivih investitora, te odlučuje da preduzme radikalne mere...
Po količini eksplicitnog nasilja reč je o brutalno krvavom hororu koga sa pravom svrstavaju u popularni podžanr slešera (ima dosta reckanja ljudskih udova i potoka prolivene krvi). Međutim, ono što ga odvaja od gomile sličnih ostvarenja jeste to što je Ho-Cheung Pang napravio dobru podlogu. Glavna junakinja 
Ja sam veliki fan horor filmova i gledao sam ih nebrojeno mnogo. Horor je možda moj omiljeni žanr pored sci-fia, ali je tokom godina, po mom mišljenju, zapao u krizu. Svako je danas režiser i scenarista, tako da postoje gomile i gomile horor filmova koji se izbacuju svake godine, a mnogi od njih su potpuno gubljenje vremena. Kada se neki horor podžanr pojavi, kao što je FF, slešeri, zombiji itd, krene epidemija i masivna proizvodnja odmah, a samo nekoliko od tih filmova su dobri. Imajući to u vidu, poslednjih par godina sam u potrazi da iskopam dobar horor film ispod te masivne gomile smeća, i evo nađoh jedan. Moji utisci su još uvek sveži, i nisam siguran da li je ovaj film jedan od onih retkih, dobrih, ali evo nekih mojih utisaka.
Radnja filma je oko natprirodne sile koja je u lovu na mladu devojku Džej (Maika Monroe). Ona će učiniti sve da spase svoj život i ima nekoliko prijatelja da joj pomognu, ali nije lako boriti se protiv nepoznatog, pogotovo ako ste tinejdžer koji treba da se bavi nekim potpuno drugim stvarima umesto što se bori za svoj život. Ne želim da kažem ništa više o radnji jer će svaki spojler, čak i onaj mali, uništiti čar ove priče.
It Follows ima zanimljivu ideju i, mogu da kažem, originalnu, što je teško postići danas gde 99% priča su već viđene. Zasluge za to idu Dejvid Robert Mičelu (David Robert Mitchell), režiseru i scenaristi, kreativnoj snazi koja stoji iza celog ovog projekta. Moram da kažem da sam pročitao 
Prva stvar koja mi je pala na pamet kada sam video zombi film u kome igra Arnold Švarceneger (Arnold Schwarzenegger) je njegov novi akcioni, razbijački film. Tokom svoje karijere on je isprašio neke užasne vanzemaljce, demone i Boga pitaj šta još, i mislilo sam da je došlo vreme da ga vidim gde praši neke zombije, ali Maggie uopšte nije takav film. Ne, ovo je nešto potpuno drugačije, pa ako ste želeli pravi akcioni film onda ovaj nije za vas. Za sve ostale, kome će eventualno biti interesantan, evo nekoliko reči.
Megi je indi horor-drama koja se odvija u ne tako dalekoj budućnosti. Novi virus pretvara ljude u zombije, polako, ali sigurno. Mnogi su pali, još uvek ne postoji lek ili vakcina, niti je na vidiku išta od toga. Jedna od zaraženih je Megi (Abigail Breslin), mlada devojka koju je ujeo jedan od zaraženih zombija. Ona beži od kuće kako bi njena porodicu bila sigurna, ali njen otac, Vejd (Švarci) ide za njom i vraća je kući. Vlasti su dozvolili da ona može da provede neko vreme kod kuće, ali kada počne da oseća prve simptome preobražaja mora da se vrati u karantin i tu provede svoje poslednje sate. Zajedničko vreme koje im je preostalo je neprocenjivo, ali sa svakim zrnom peska koje protiče u peščanom satu, njihova bol jača, a spoznaja o neizbežnom je sve teža.
Ovo je debitantski film reditelja Henrija Hobsona, kao i scenariste Džona Skota i uradili su veoma dobar posao, iskoristili su veoma popularan svet zombija kao pozornicu za njihovu 