Na mene, kao ljubitelja sci-fia, jedan film je imao poseban uticaj. Jedan film je velikim delom krivac što mi je sci-fi omiljeni žanr. Jedan film je uzrok mnogobrojnih noćnih mora koje su opsedale moje dečije snove. Jedna scena iz istog tog filma zauvek je urezana u mom sećanju i sa gnušanjem je se sećam. Tu je stvorena kultna heroina filmskog univerzuma, a uporedo sa njom i jedan od najstrašnijih i najopasnijih negativaca, ako se tako može nazvati, ikada. Pokrenuo je revoluciju, postavio standarde, imao i nastavaka, dobrih i onih manje dobrih, ali ono što je sigurno, za mene je jedan od najboljih, a svakako i najdražih ikada. Radi se o Alien-u, a danas vam pišem o najnovijem filmu iz poznate franšize pod imenom Alien: Covenant.
Covenant je svemirski brod sa misijom da kolonizuje planetu Origae-6. Pored posade, na brodu se u hibernaciji nalazi oko 2000 ljudi, 1000 embriona i jedan android - Volter (Michael Fassbender). Dok su svi u snu, Volter se brine za funkcionisanje broda. Međutim, brod iznenada udara olujni naboj neutrina izazivajući priličnu štetu. Posada se budi iz hibernacije i pokušava sačuvati brod. U svoj toj frci brod ostaje bez svog kapetana. Tokom popravki Covenant hvata čudan signal, koji je čini se ljudski. Ispostavlja se da dolazi sa planete koja je veoma blizu, a prema procenama ima idealne uslove za život. Novi kapetan donosi odluku da, pre nego što nastave put, ispitaju obližnju planetu. Otkriće je čini se veliko, međutim...
Alien: pročitaj više...Alien: Covenant (2017)
Na mene, kao ljubitelja sci-fia, jedan film je imao poseban uticaj. Jedan film je velikim delom krivac što mi je sci-fi omiljeni žanr. Jedan film je uzrok mnogobrojnih noćnih mora koje su opsedale moje dečije snove. Jedna scena iz istog tog filma zauvek je urezana u mom sećanju i sa gnušanjem je se sećam. Tu je stvorena kultna heroina filmskog univerzuma, a uporedo sa njom i jedan od najstrašnijih i najopasnijih negativaca, ako se tako može nazvati, ikada. Pokrenuo je revoluciju, postavio standarde, imao i nastavaka, dobrih i onih manje dobrih, ali ono što je sigurno, za mene je jedan od najboljih, a svakako i najdražih ikada. Radi se o Alien-u, a danas vam pišem o najnovijem filmu iz poznate franšize pod imenom Alien: Covenant.
Covenant je svemirski brod sa misijom da kolonizuje planetu Origae-6. Pored posade, na brodu se u hibernaciji nalazi oko 2000 ljudi, 1000 embriona i jedan android - Volter (Michael Fassbender). Dok su svi u snu, Volter se brine za funkcionisanje broda. Međutim, brod iznenada udara olujni naboj neutrina izazivajući priličnu štetu. Posada se budi iz hibernacije i pokušava sačuvati brod. U svoj toj frci brod ostaje bez svog kapetana. Tokom popravki Covenant hvata čudan signal, koji je čini se ljudski. Ispostavlja se da dolazi sa planete koja je veoma blizu, a prema procenama ima idealne uslove za život. Novi kapetan donosi odluku da, pre nego što nastave put, ispitaju obližnju planetu. Otkriće je čini se veliko, međutim...
Alien: pročitaj više... 
Kao veliki ljubitelj horor filmova u stalnoj sam potrazi za nekim dobrim novim ostvarenjem. Međutim, ta potraga je izuzetno frustrirajuća poslednjih godina - horor filmova ima gomilu, više nego ikad, ali isto tako većina istih je, blago rečeno, užasna. Stalno reciklirane teme po hiljadu puta, bezidejnost i igranje sa žanrom koje ne uspeva je ogledalo današnjeg horor filma. A onda, sasvim slučajno iznedri se jedan, drugačiji od ostalih i vredan vaše pažnje. Upravo jedan takav je i Get Out.
Kris i Rozi su u vezi nekih pet meseci i konačno je došlo vreme da Kris upozna Rozine roditelje. U svrhu toga odlaze za vikend kod njih. Kris gaji određene sumnje kako će biti prihvaćen, obzirom da je on crn, a ona bela. Rozi ga ubeđuje da će sve biti u redu i da njena familija nema nikakvih predrasuda itd. Kad jednom stignu na velelepno imanje Armitražovih, Krisa obuzima lagani osećaj da nešto tu ne štima kako treba...
Pravo da kažem, ovaj film kada je izašao na Sandensu pratio je i određeni hajp. Visoka ocena i hvaljenje kritike dovele su do toga da on bude i jedan od najuspešnijih filmova prošle godine, jer je na uloženih 4,5 miliona $, koliko je iznosio budžet, zaradio skoro 200 miliona $. Sve to je pomamilo sve fanove horor filma, pa tako i mene. Međutim, nisam podlegao sveopštem hajpu i sačekao sam par meseci da ga na miru odgledam, a pritom sam ispoštovao svoje pravilo da ne gledam trejlere. Sve to se isplatilo i slobodno mogu reći da sam konačno uživao 
Not everything that moves, breathes and talks is alive.
Više puta na sajtu sam do sada spominjao južnokorejske filmove, naročito trilere koji su sigurno najpopularniji izvozni žanr ove kinematografije. Jedan od najpopularnijih autora je svakako Hong-Jin Na (Hong-jin Na), koji je svojim neverovatno napetim debitantskim delom The Chaser stekao instant-slavu. Njegov naredni film The Yellow Sea je sasvim dobar, ali nije ponovio slavu hvaljenog prethodnika. Nakon šest godina pauze, Hong-Jin Na donosi svoj novi rad, horor-triler koji je odlično prošao na brojnim filmskim festivalima.
Priča je smeštena u ruralni predeo Južne Koreje i prati policajca Jong-Gua (Do-won Kwak), koji se ne može baš pohvaliti svojom sposobnošću. Film počinje serijom zločina u kojima se članovi porodice međusobno ubijaju na prilično krvave načine, a Jong-Gu sa svojom ekipom pokušava da ih razreši. Ispostavlja se da su ubice ili zaražene nečim ili ih je zaposeo neki viši entitet koji ih tera na zločine. Sumnja se da lokalni tajanstveni Japanac ima neke veze sa time, a zaplet nastaje kada Jong-Guova ćerka počne da ispoljava simptome potencijalnog ubice.
The Wailing je još jedan južnokorejski film koji predstavlja mešavinu različitih žanrova, ali svi oni zajedno deluju kao skladna celina. Kroz dva i po sata se smenjuju klasičan (južnokorejski) triler, kriminalistička drama sa akcentom na policijski rad, horor sa elementima splatera, ali ima mesta i za komične momente. Autor 
The broken are the more evolved.
M. Najt Šajamalan je filmaš koji je svojim prvim filmovima The Sixth Sense, Unbreakable i Signs doživeo instant slavu, ali je nakon toga njegova karijera krenula silaznom putanjom, čineći ga skoro, pa autorom B radova. Njegov film Visit od pre dve godine nas delimično podseća kakav je autor ovaj čovek bio, dok je njegov najnoviji film Split privukao dosta pažnje, pre svega zbog izvrsnog Džejmsa MekAvoja (James McAvoy), koji sa briljantnom ekscentričnošću tumači glavnu ulogu (glavne uloge).
Radnja filma Split je prilično jednostavna: nakon rođendanske žurke, tri tinejdžerke bivaju otete. Ispostavlja se da je otmičar Kevin Vendel Kramb (MekAvoj), čovek koji pati od poremećaja identiteta sa čak 23 ličnosti. O tim ličnostima saznajemo više prilikom interakcija sa psihijatrom Karen (Betty Buckley), koja nije svesna da je on otmičar. Jedna od otetih devojaka, Kejsi (Anya Taylor-Joy), je bila zlostavljana kao devojčica i manipuliše najslabijim Kevinovim karakterom kako bi nekako pobegle. Međutim, sve ličnosti u Kevinovoj glavi zaziru od jačanja 24. identiteta, koji će se uskoro osloboditi...
Priča se centrira oko dva karaktera koji su žrtve očiglednog psihičkog i fizičkog zlostavljanja. Dok Kevin ima disocijativni poremećaj ličnosti, Kejsi ima svoje mentalne probleme koji nisu dijagnostikovani. Autor ih prikazuje kao slomljene ljude koji nisu u mogućnosti da žive normalan život, ali nema nimalo empatije prema 
Malo šta se pokazalo tako uspešno kao kombinacija sci-fi žanra sa hororom. To su nam pokazali mnogobrojni uspešni filmovi i franšize, koje su dobile i status kultni. Uticaj koji je na mene ostavio Alien me je napravio najvećim fanom ovog žanra. Nakon njega, usledilo je mnoštvo filmova sa istom postavkom, sa više ili manje uspeha, ali sam redom svaki gledao, pa tako i ovaj poslednji, Life.
Na međunarodnoj svemirskoj stanici sve je spremno za doček sonde koja nosi uzorke prikupljene na Marsu. Sonda stiže i uzorci su tu. Šestočlana posada nestrpljivo očekuje prve nalaze, a oni kažu da je u uzorcima otkrivena i biološka ćelija. Biolog Hju u laboratoriji stvara uslove kako bi pokušao da oživi ćeliju. Na kraju u tome uspeva i ćelija počinje da se deli. Nastaje opšte oduševljenje, a na zemlji je čak održano i izvlačenje koja će škola dati ime novoj vanzemaljskoj vrsti, a ono glasi Kalvin. Ubrzo će jedan manji kvar pokrenuti sled događaja, a pitanje da li je trebalo uopšte igrati se sa vanzemaljskim oblikom života će zlokobno odzvanjati stanicom...
Life je brz i napet, akcijski sci-fi/horor, koji koristi maksimalno svojih sto minuta, ne ostavljajući mesta praznom hodu. Režirao ga je Daniel Espinoza, šveđanin poznat po svojim prethodnim radovima kao što su Snabba Cash, Safe House i Child 44. Espinoza se kroz karijeru okušao u različitim žanrovima, a ovo mu je prvi sci-fi, pa i prvi horor film. Svoje početne korake u atraktivnom žanru je napravio 
Nakon dugogodišnjeg gledanja filmova određenog omiljenog žanra, u ovom slučaju horora, a posebno određenog podžanra, u ovom slučaju zombi podžanra, izgubite svaku nadu da ćete doživeti nešto novo, nesvakidašnje, drugačije. A onda, bez nekih očekivanja pogledate film za koji mislite da je još jedan u nizu i iznenadite se jer je upravo vratio već pomenutu, izgubljenu nadu. U pitanju je novi zombi film koji nam stiže sa ostrva, dugog imena: The Girl with All the Gifts.
Prve naznake da bi ovo ipak moglo da valja ogledale su se u glumačkoj ekipi, za ovakav tip filma izuzetnoj: Glen Klouz (Glenn Close), Džema Arterton (Gemma Arterton) i uvek sjajni Pedi Konsidajn (Paddy Considine). Režiser Kolm Mekarti je meni nepoznat, ali je neko ko je režirao i fenomenalne serije Sherlock, Peaky Blinders itd. Dodatni plus je što je film britanski, a oni znaju da ponude nesvakidašnji i odličan horor kao što je 28 Days Later, Dog Soldiers itd. Sa tom pozitivnom energijom završih navedeni film i u istom raspoloženju isti želim i da vam preporučim.
Radi se od post-apokaliptičnoj horor/drami. Priču saznajemo preko lika devojčice Melani, ali ta priča počinje veoma čudno. Ona nosi zatvoreničku odeću, zavezana je za invalidska kolica, a zajedno sa dvadesetak svojih vršnjaka sa istim outfitom je pod stalnim nadzorom naoružanih vojnika. Svaki dan idu na nastavu i dok u tim uvodnim minutima pokušavamo da shvatimo šta to gledamo, dolazi da naglog ubrzanja radnje koja 
Iako je film odlično snimljen, skroz je besmislen, spor, nadrealan i bolestan.
Ovo je najčešći komentar koji u najkraćim crtama opisuje prosečnog filmofila, a koji se sve češće može čuti. Da ustanovimo na početku nešto - besmisleno, sporo, bizarno (bolesno) i nadrealno samo danas i može u rečenicu sa Refnovim (Nicolas Winding Refn) imenom, u pravom smislu tih reči. Ostali režiseri (izuzetak je Dejvid Linč, naravno) uglavnom se pretvaraju da snimaju takve filmove, ali zapravo ne. Osim Refna, niko nije dovoljno hrabar, inovativan i što je najveća prepreka - ne rizikuje. Ja ga baš zato izuzetno cenim i sve više poštujem. Kada sam pomislila da ne mogu više da mu se divim - desio se ovaj film. Bingo! Ipak mogu!
Radnja filma dešava se u Los Anđelesu, centru modne, filmske i muzičke industrije. Junakinja filma je Džesi (Elle Fanning), obična šesnaestogodišnja devojka koja misli da može uspeti kao manekenka. Iako je na prvi pogled obična, na onaj drugi ima nešto što je izdvaja od ostalih sličnih devojaka - tužni i zamišljeni pogled kojim magnetno privlači, a njena naivnost i nevinost joj dižu cenu još više. Na svom prvom snimanju upoznaje mladog fotografa Dina (Karl Glusman) sa kojim počinje intenzivnije druženje i šminkerku Rubi (Jena Malone). Rubi se odmah na početku postavlja zaštitnički i kasnije je upoznaje sa par manekenki, koje pri prvom susretu ne mogu sakriti svoju očiglednu zavist i ljubomoru prema privlačnosti pridošlice 
I want my candy bar.
Zbog ovog citata u filmu sam se i odlučila za recenziju. Deo filma sa njim je tako američki, morate pogledati da bi znali o čemu pričam. Treći deo Pročišćenja se nadovezuje na priču glavnog lika iz drugog dela - Leo Barns (Frank Grillo), bivši policajac, se sada nalazi u ulozi šefa osiguranja senatorike Čarli Roan (Elizabeth Mitchell), koja je ozbiljan kandidat za sledećeg predsednika Amerike, a ona se jedina od istaknutijih političara oštro i aktivno zalaže da se Pročišćenje ukine.
Bliži se dan godišnjeg Pročišćenja, a vlada tik pred tu kobnu noć donosi iznenadnu odluku koja dopušta da svi tu veče mogu biti ubijeni, bez obzira na status ili moć, pošto su političari i bogataši bili do tada zaštićeni. Senatorka tako postaje glavna meta konkurenata. Leo sve detaljno radi da senatorku osigura tih dvanaest sati, ali izdaja u njihovim redovima tera njih dvoje u beg iz sigurne kuće. Oni će morati pokušati da prežive na opasnim ulicama do jutra.
The Purge: Election Year počinje eksplozivno i na prvu, a krvavi i nasilni flešbek je ujedno i temelj same radnje - taj detalj je jako dobro urađen. Koncept je isti kao i u prva dva filma, sa visokostilizovanim okruženjem, inovativnim maskama i nasiljem koji vreba svake sekunde. Režiser i scenarista je ostao isti (James DeMonaco), kao i glavni glumac, ali priča svakim novim nastavkom odlazi malo previše u krajnost, po mom utisku. Pokušaj političke poruke je očigledan i 