I am the Lizard King. I can do anything.
Kada sam prvi put pogledao ovaj film nisam bio previše zadovoljan. Od Olivera Stouna (Oliver Stone) sam očekivao klasičnu biografsku priču o jednom od najuticajnih rok bendova svih vremena, sa nezaobilaznim iznošenjem stavova o Americi. Ono što smo dobili je gotovo intimno predstavljanje Džima Morisona, dok su ostali članovi benda prilično sklonjeni u stranu. Tek nakon drugog gledanja sam uspeo da shvatim viziju Olivera Stouna i njegov način da nam predstavi Kralja Guštera.
1965. na plaži u Los Anđelesu se desio susret između Džima Morisona (Val Kilmer) i Reja Manzareka (Kyle MacLachlan), koji su rešili da zajedno osnuju bend. Tandemu se priključuju Robi Kriger (Frank Whaley) i Džon Densmor (Kevin Dillon) i tako nastaju Dorsi. Džim Morison je bio izuzetno harizmatičan i privlačan čovek, sa specifičnim scenskim nastupom i, s obzirom da je većinu tekstova sam napisao, publika je sve više Džima počela da posmatra kao cele Dorse.
Džimova harizma je glavni razlog što su dobili ugovor sa Elektra Records, što je na kraju rezultiralo slavom. Njegovo ponašanje je sve više zavisilo od prevelike upotrebe alkohola i droge, a to nije naišlo na podršku ostalih članova benda. Samoprozvani Kralj Guštera je, iako je prodaja njegove muzike išla sjajno, sve više počinjao da pravi ekscese, koje ni njegova dugogodišnja devojka Pamela Kurson (Meg Ryan) nije mogla da obuzda, a status ikone je počinjao da bledi...
Džim pročitaj više...The Doors (1991)
I am the Lizard King. I can do anything.
Kada sam prvi put pogledao ovaj film nisam bio previše zadovoljan. Od Olivera Stouna (Oliver Stone) sam očekivao klasičnu biografsku priču o jednom od najuticajnih rok bendova svih vremena, sa nezaobilaznim iznošenjem stavova o Americi. Ono što smo dobili je gotovo intimno predstavljanje Džima Morisona, dok su ostali članovi benda prilično sklonjeni u stranu. Tek nakon drugog gledanja sam uspeo da shvatim viziju Olivera Stouna i njegov način da nam predstavi Kralja Guštera.
1965. na plaži u Los Anđelesu se desio susret između Džima Morisona (Val Kilmer) i Reja Manzareka (Kyle MacLachlan), koji su rešili da zajedno osnuju bend. Tandemu se priključuju Robi Kriger (Frank Whaley) i Džon Densmor (Kevin Dillon) i tako nastaju Dorsi. Džim Morison je bio izuzetno harizmatičan i privlačan čovek, sa specifičnim scenskim nastupom i, s obzirom da je većinu tekstova sam napisao, publika je sve više Džima počela da posmatra kao cele Dorse.
Džimova harizma je glavni razlog što su dobili ugovor sa Elektra Records, što je na kraju rezultiralo slavom. Njegovo ponašanje je sve više zavisilo od prevelike upotrebe alkohola i droge, a to nije naišlo na podršku ostalih članova benda. Samoprozvani Kralj Guštera je, iako je prodaja njegove muzike išla sjajno, sve više počinjao da pravi ekscese, koje ni njegova dugogodišnja devojka Pamela Kurson (Meg Ryan) nije mogla da obuzda, a status ikone je počinjao da bledi...
Džim pročitaj više... 
Svaki ljubitelj epske fantastike, istorijskih filmova i avantura koji uključuju vitezove, mačeve itd. zasigurno je pročitao ili odgledao neku verziju legende o Kralju Arturu i Maču u kamenu. Ja jesam sve, što se tiče filmova i serija. Još dok sam bio klinac, bačena je magija na moje filmsko Ja filmom Excalibur, dok su zvuci Karmine Burane odzvanjali danima. Posle toga bio je super crtać Mač u kamenu, pa nekoliko verzija filmova i serija. Poznatu legendu su svi hteli pokazati na drugi način, kako bi se izdvojila. Tako smo imali i onu, koja se meni takođe sviđa, sa Klajv Ovenom. Tu se pokušalo staviti sve u istorijski kontekst i dati legendi dašak istine. Sve tako do ovog poslednjeg, opet drugačijeg prikaza, koji nam donosi Gaj Riči (Guy Ritchie), po imenu King Arthur: Legend of the Sword.
Vreme je kad je Engleskom vladao Uter Pendragon (Eric Bana). Vreme kada je došlo do sukoba ljudi i čarobnjaka, koji su do tada živeli zajedno. Uterov brat Vortigern (Jude Law) je nemilosrdno proganjao i ubijao čarobnjake. Tada čarobnjak Mordred podigne veliku vojsku i napada Utera i njegov dvorac Kamelot. Mordred podiže velike zveri magijom. I Kamelot bi pred padom. Al Uter podiže svoj mač, darovan od čarobnjaka Merlina i porazi Mordreda. Tu istu noć magija rodi još jedno čudovište, mač pade u ledenu vodu, a jednog dečaka reka odnese daleko, sve do obala velikog grada. I tada poče Legenda o maču...
Kao što rekoh, postoje razne verzije stare legende, razni pokušaji 
Side effects include: drowsiness, apathy, and blurred vision... I'm taking two.
Joy Division je britanski post-pank bend, koji je krajem sedamdesetih udario temelje alternativnoj muzici. Iako se u početku nisu razlikovali od pankera, vremenom su postali bend koji akcentuje emotivnu melodičnost, sa introvertnim i melanholičnim pesmama frontmena Ijana Kurtisa. Autor muzičkih spotova Anton Korbijn (Anton Corbijn) je rešio da, kao debitantski film, snimi biografsku priču o ovom zagonetnom muzičaru, čiji su lični i profesionalni problemi doveli do njegovog samoubistva u 23. godini.
Na samom početku upoznajemo sedamnaestogodišnjeg Ijana (Sam Riley), introvertnog momka koji voli poeziju i Dejvida Bouvija. Ubrzo osniva bend Warsaw, upoznaje Debi (Samantha Morton) i nalazi posao u birou za zapošljavanje. Vremenom bend postiže sve veće uspehe i menja ime u Joy Division, dok vezu sa Debi kruniše brakom. Međutim, Ijan se loše snalazi u svetu pritiska zbog slave, obaveza i neispunjenih očekivanja, brak sa Debi tone iako su postali roditelji i upoznaje belgijanku Anik (Alexandra Maria Lara). Povrh svega, ima problema sa epilepsijom za koju nema dobre terapije i Ijan polako počinje da gubi kontrolu nad sobom...
Scenario je baziran na memoarima Debi Kurtis, napisan u saradnji sa upravo Antonom Korbijnom, koji je tada bio fotograf. Oboje su lično i dobro poznavali Ijana, ali svakako ostaje pitanje koliko dobro nekoga možeš poznavati. Ijan je bio jedna velika enigma, verovatno 
Some important steps in life depend on small things and some chances shouldn't be wasted.
Nakon pada Čaušeskog, u susednoj zemlji je nastao filmski talas koji se sa pravom smatra jednim od najboljih, ne samo u Evropi. Rumunski autori se bave isključivo socijalnim temama, problemima malog čoveka i njegovim trudom da se snađe u spregi modernog i onoga što je ostalo pod komunističkim doktrinama. Rumunsko društvo je još uvek u tranziciji i daleko od idealnog, a samim tim je i odlična podloga za kreiranje živopisnih filmskih priča.
Glavni junak priče Romeo Aldea (Adrian Titieni), doktor koji donekle žali što se pre toliko godina vratio u zemlju, a kao pošten čovek se teško nosi sa sveprisutnom korupcijom i gledanjem ličnog interesa. Zbog tvoga svoje ambicije prenosi na ćerku Elizu (Maria-Victoria Dragus), koju samo jedan ispit deli od školarine na prestižnom univerzitetu u Britaniji. Međutim, Eliza biva napadnuta što će prouzrokovati probleme u gotovo sigurnom prolasku testa. Zbog toga Romeo preuzima stvari u svoje ruke i počinje da radi sve ono od čega je čitav život bežao...
U svom novom filmu, proslavljeni rumunski filmaš Kristijan Munđu (Cristian Mungiu) (4 Months, 3 Weeks, 2 Days) se bavi čovekom koji je krenuo putem ekstrema, kako bi svojoj ćerki osigurao budućnost kakvu sigurno zaslužuje, daleko od rumunske unutrašnjosti. Dobitnik nagrade na Kanskom festivalu nam je u prethodnim filmovima prikazao jake i realne priče, a takav je slučaj 
I suppose it won't matter when I'm 38, but I'm upset about it.
Kao što sam napisao u tekstu za Boyhood, podžanr drame koji se bavi odrastanjem, popularno nazvan coming of age, je među popularnijim filmskim žanrovima, iz prostog razloga što nas često vraća u doba kada smo bili bezbrižni i kada su nam se, po prvi put, dešavale određene stvari, u doba kada retko ko od nas ne bi voleo da se vrati. Ovaj žanr nema previše prostora za manevre i originalnost, ali je glumac Ričard Ajovadi (Richard Ayoade) u svom debitantskom režiserskom filmu uspeo da izbegne većinu klišea i donese jedan inovativan i odličan coming-of-age.
Glavni junak je Oliver Tejt (Craig Roberts), petnaestogodisnjak koji ima tipične probleme za taj uzrast - pokušava da se uklopi među svoje školske drugare i želi da osvoji pažnju devojčice koja mu se dopada. Međutim, on nije tipičan dečak. Zamišlja kako bi njegova okolina podnela njegovu smrt, špijunira svoje roditelje kako bi utvrdio promene njihove rutine i da li su imali seks prethodno veče, a vođenje ljubavi mu je čitav trud potreban da se osvoji žensko srce.
Oliver je izuzetno simpatičan dečak, iako neki od njegovih postupaka, kao što su piromanija, povremeno vršnjačko nasilje i pomalo čudno ponašanje, svakako nisu za pohvalu. Njemu je srce na mestu, želi da sve bude u redu i da usreći ljude do kojih mu je stalo, mada njegove metode za postizanje tih ciljeva znaju biti pomalo diskutabilne. Tu pre svega mislim na pokušaje 
Not everything that moves, breathes and talks is alive.
Više puta na sajtu sam do sada spominjao južnokorejske filmove, naročito trilere koji su sigurno najpopularniji izvozni žanr ove kinematografije. Jedan od najpopularnijih autora je svakako Hong-Jin Na (Hong-jin Na), koji je svojim neverovatno napetim debitantskim delom The Chaser stekao instant-slavu. Njegov naredni film The Yellow Sea je sasvim dobar, ali nije ponovio slavu hvaljenog prethodnika. Nakon šest godina pauze, Hong-Jin Na donosi svoj novi rad, horor-triler koji je odlično prošao na brojnim filmskim festivalima.
Priča je smeštena u ruralni predeo Južne Koreje i prati policajca Jong-Gua (Do-won Kwak), koji se ne može baš pohvaliti svojom sposobnošću. Film počinje serijom zločina u kojima se članovi porodice međusobno ubijaju na prilično krvave načine, a Jong-Gu sa svojom ekipom pokušava da ih razreši. Ispostavlja se da su ubice ili zaražene nečim ili ih je zaposeo neki viši entitet koji ih tera na zločine. Sumnja se da lokalni tajanstveni Japanac ima neke veze sa time, a zaplet nastaje kada Jong-Guova ćerka počne da ispoljava simptome potencijalnog ubice.
The Wailing je još jedan južnokorejski film koji predstavlja mešavinu različitih žanrova, ali svi oni zajedno deluju kao skladna celina. Kroz dva i po sata se smenjuju klasičan (južnokorejski) triler, kriminalistička drama sa akcentom na policijski rad, horor sa elementima splatera, ali ima mesta i za komične momente. Autor 
Zaista ne pamtim kada me je trejler nekog domaćeg ostvarenja ovoliko zainteresovao kao što je to slučaj sa ovim. Nakon pogledanog filma, mogu slobodno reći da je interesovanje bilo opravdano i konačno smo dobili domaći film (koji nam dolazi iz Hrvatske), itekako vredan pažnje.
Profesor Vjeko (Nebojsa Glogovac) živi u centru Zagreba sa nepokretnim ocem, nekadašnjim ustaškim oficirom. Vjeko je inače transeksualac, a jedino noću, tokom lutajućih šetnji gradom, isplivava njegovo pravo ja - tada je Katarina. U jednoj od tih šetnji pretuče ga grupa besnih mladića. U bolnici ga prepozna komšinica Maja (Ksenija Marinkovic), medicinska sestra koja živi u podrumu njegove zgrade. Maja se neobavezno počne brinuti za njega i njegovog oca, dok Vjeko, Majinom mužu, policajcu Anti (Ksenija Marinkovic), inače Srbinu, pristane pomoći pripremiti obavezan policijski ispit iz Ustava Republike Hrvatske.
Po uvodnoj reči verovatno se nadate nekom nesvakidašnjem iostvarenju, ali moram biti iskrena - ovaj film to ipak nije. Film jeste vredan pažnje i za preporuku, ali u najboljem slučaju radi se pak o vrlo solidnom ostvarenju, koje samo po sebi i nije moglo ispasti bolje.
Režiser je prekaljeni Rajko Grlić, hrvatski režiser i scenarista, najviše poznat po filmovima Samo jednom se ljubi (1981), U raljama života (1984) i drugim zvučnijim naslovima, a režirao je i relativno novije i dosta popularno ostvarenje u koprodukciji bivših republika - Karaula iz 2006. godine. 
The guy who invented the hamburger was smart. But the guy who invented the cheeseburger... Genius.
Metju Mekonahi (Matthew McConaughey) je u poslednjih nekoliko godina rehabilitovao svoju karijeru i postao cenjeno glumačko ime, birajući teške, pomalo misteriozne i specifične karaktere koje iznosi na sebi svojstven način. Njegov najnoviji film Gold je inspirisan istinitom pričom iz 1993. godine (Bre-X), kada je pronađen veliki rudnik zlata u Indoneziji. Za potrebe snimanja, imena likova i pojedini detalji priče su izmenjeni (izmišljeni).
Upoznajemo Kenija (Mekonahi) koji se bavi porodičnim poslom vezanim za rudnike. Priča počinje kada Keni dotakne dno - posla nema, izgubio je kuću, dosta pije i živi kod svoje devojke Kej (Bryce Dallas Howard), čija je kuća takođe pod hipotekom. Tokom jedne noći sanja o otkriću zlata u Indoneziji, prodaje poslednje vrednosti i ide na aerodrom. U Džakarti se susreće sa Majklom Akostom (Edgar Ramírez), poznatim geologom koji se proslavio otkrićem velikog basena zlata, ali sada živi crne dane. Njih dvojica odlučuju da se zajednički upuste u ovaj avanturistički poduhvat...
Ono što se odmah primeti i ostaje tako do same odjavne špice je činjenica da se film bazira na glavnom glumcu i njegovoj fizičkoj transformaciji za ovu ulogu, sa sve pivskim stomakom. Transformacija je dodatno dočarana time što se Metju u prve dve scene pojavljuje u svom klasičnom izdanju. Međutim, i sa dosta kilograma viška, Metju poseduje svoju 