Medena Zemlja iliti Honeyland je jedan od ovogodišnjih dokumentarnih hitova i dolazi nam iz Severne Makedonije, u režiji Tamare Kotevski i Ljubomira Stefanova. Film je privukao pažnju dobijanjem tri nagrade na filmskom festivalu Sundance u kategorijama dokumentarnih filmova. Nominovan je za Oskara u dve kategorije, za najbolji strani film i za najbolji dokumentarac, što je presedan. Takođe, ovo je prvi film iz ove zemlje koji će se pojaviti na dodeli Oskara još od 1994. godine i filma Pre Kiše Milča Mačevskog.
Radnja je smeštena u izolovani planinski region duboko na Balkanu, gde Hatidze Muratova živi sa svojom bolesnom majkom u naselju bez puteva, struje i vode. Ona se smatra poslednjim čuvarem divljih pčela, čiji med uzima u malim količinama radi prodaje u gradu udaljenom četiri sata peške. Njenu mirnu životnu rutinu remeti dolazak putujuće porodice sa svojim vozilima, sedmoro dece i stadom goveda. Hatidze promenu prihvata sa otvorenim srcem i pridošlicama nudi domaću rakiju, sa savetima vezanim za pčelarstvo.
Nažalost, nije prošlo puno i Husein, glava porodice, razvija interesovanje za prodaju meda i dobronamerne savete koristi za profit, kako bi nahranio svoju porodicu. Njegov potez prouzrokuje kršenje prirodnog poretka i dolazi u sukob sa Hatidze, koja se zalaže za balans između prirode i čoveka, između samoodrživosti i iskorišćavanja. Dok sa jedne strane više nije izolovana i usamljena, sa druge strane su njena sredstva za opstanak veoma pročitaj više...Honeyland (2019)
Medena Zemlja iliti Honeyland je jedan od ovogodišnjih dokumentarnih hitova i dolazi nam iz Severne Makedonije, u režiji Tamare Kotevski i Ljubomira Stefanova. Film je privukao pažnju dobijanjem tri nagrade na filmskom festivalu Sundance u kategorijama dokumentarnih filmova. Nominovan je za Oskara u dve kategorije, za najbolji strani film i za najbolji dokumentarac, što je presedan. Takođe, ovo je prvi film iz ove zemlje koji će se pojaviti na dodeli Oskara još od 1994. godine i filma Pre Kiše Milča Mačevskog.
Radnja je smeštena u izolovani planinski region duboko na Balkanu, gde Hatidze Muratova živi sa svojom bolesnom majkom u naselju bez puteva, struje i vode. Ona se smatra poslednjim čuvarem divljih pčela, čiji med uzima u malim količinama radi prodaje u gradu udaljenom četiri sata peške. Njenu mirnu životnu rutinu remeti dolazak putujuće porodice sa svojim vozilima, sedmoro dece i stadom goveda. Hatidze promenu prihvata sa otvorenim srcem i pridošlicama nudi domaću rakiju, sa savetima vezanim za pčelarstvo.
Nažalost, nije prošlo puno i Husein, glava porodice, razvija interesovanje za prodaju meda i dobronamerne savete koristi za profit, kako bi nahranio svoju porodicu. Njegov potez prouzrokuje kršenje prirodnog poretka i dolazi u sukob sa Hatidze, koja se zalaže za balans između prirode i čoveka, između samoodrživosti i iskorišćavanja. Dok sa jedne strane više nije izolovana i usamljena, sa druge strane su njena sredstva za opstanak veoma pročitaj više... 
They're walking into a trap. Your orders are to deliver a message calling off tomorrow mornings attack, if you fail, it will be a massacre.
Pre nekoliko nedelja se povela polemika zbog čega su filmovi o Prvom svetskom ratu procentualno mnogo manje zastupljeni od filmova o Drugom svetskom ratu, a neki konsenzus je da je sigurno zbog toga što je u drugom slučaju bila jasnija linija dobra i zla. Britanski filmaš Sam Mendes koji se proslavio filmovima American Beauty, Skyfall i Spectre nam donozi epski ratni film u kome nema te linije, već nam predstavlja grozote rovovskog rata u punoj svojoj snazi. Scenario potpisuje sa Krysty Wilson-Cairns, a bazira se na ratnim pričama njegovog dede, kome je ovaj film i posvećen
U priči smeštenoj u haosu ratišta Prvog svetskog rata u Severnoj Francuskoj glavni junaci su Skofild (George MacKay) i Blejk (Dean-Charles Chapman), britanski vojnici koji imaju hitan sastanak sa generalom Erinmorom (Colin Firth). Dobijaju zadatak da stignu peške do drugog bojnog polja, udaljenog nekoliko kilometara, kako bi britanskom bataljonu, koji planira napad na Nemce sledećeg jutra, javili da im se sprema zaseda. Ukoliko ne stignu na vreme, 1600 britanskih vojnika, među kojima je i Blejkov stariji brat, će gotovo sigurno biti izgubljeni...
Kičma scenarija je avantura dvojice vojnika, koji trče, skrivaju se, obilaze i upadaju u rovove, prelaze ničiju zemlju i francuska naselja. Kao što se i očekuje, na putu se suočavaju sa izazovima i preprekama. 
Won't you be my neighbor?
Fred Rodžers je bio televizijski voditelj, muzičar, lutkar i producent koji je poznat po tome što je 33 godine vodio i producirao čuvenu i veoma popularnu televizijsku seriju namenjenu predškolcima, Mister Rogers' Neighborhood. U svojoj seriji se fokusirao na brojne psihičke i fizičke probleme sa kojima se suočavaju deca, kao što su upis u školu, selidba, odlazak u bolnicu, razvod roditelja, smrt u porodici i drugo.
Gospodin Rodžers je bio veoma hvaljen i cenjen za svoj rad na dečjoj televiziji. Nadobijao se brojnih nagrada i počasnih diploma, a kruna karijere je bila dobijanje predsedničke medalje za slobodu 2002. godine. Iako je imao status selebritija, nije imao problem da se vozi podzemnom železnicom, da popriča sa prolaznicima ili da kasni na snimanje emisije jer je zauzet humanitarnim radom. Ovaj film je zasnovan na istinitoj priči, a podloga je bila članak pod imenom Can You Say... Hero?, autora Toma Džunoa, koji je objavljen u magazinu Esquire.
Lojd Vogel (Matthew Rhys) ima reputaciju nezgodnog novinara bez dlake na jeziku, koga subjekti odbijaju, pa ga njegova nadređena šalje na nesvakidašnji zadatak. Naime, mora da ide u Pitsburg i da odradi kratak intervju sa Fredom Rodžersom (Tom Hanks), autorom dečjih emisija. Lojd je ispraćen na put od strane svoje supruge sa rečima nemoj da mi upropastiš detinjstvo, sa planom da napiše nekoliko stotina reči. Fred Rodžers je bio težak za razgovor, jer mu je više stalo do 
I just want what everybody wants. I seem to have a harder time getting it.
Kao što ste verovatno i sami primetili, biografski filmovi su se promenili u poslednjih nekoliko godina, u smislu da više ne pratimo epsku razmeru priče koja svog lika predstavlja kroz njegov čitav život. Umesto toga, autori se u poslednjih nekoliko godina uglavnom bave specifičnim događajem ili određenim godinama u životu protagoniste. Izgubilo se na tome da saznamo više informacija, ali se dobija postojaniji dramski naboj.
Judy je tipičan takav film i koncetriše se na nekoliko meseci 1968. godine u životu legendarne Džudi Garland, glumice i pevačice iz zlatnog doba Holivuda, koju svi znamo kao Doroti iz filma The Wizard of Oz. Dani slave su iza nje, zavisna je od pilula i alkohola, razvedena je i usamljena. Tezgari sa decom kako bi zaradila neki dolar, sve dok ne dobije priliku da odradi niz koncerata u Londonu, gde ima veliku bazu poštovalaca.
Tokom tih nekoliko meseci mi paralelno pratimo i nju kao devojčicu na snimanjima filmova i ispostavlja se da su njeni problemi krenuli još tada. Producenti su joj davali razne tablete kako bi duže bila budna i produktivna, kako bi joj smanjili apetit i svaki minut odmora joj je bio programiran. Džudi je postala slavna, ali su joj mehanizmi eksploatacije starog Holivuda i rad bez predaha izvukli slobodu, nevinost i dečju radost, uz nesanicu i doživotnu borbu sa zavisnošću kao koletaralne štete.
Scenario Toma Edžea, baziran na predstavi 
The nights that coincide several pains, those nights I believe in God and I pray to him. The days when I only suffer a type of pain I'm an atheist.
Pedro Almodóvar je slavni španski stvaralac, koji je širom sveta cenjen kao jedna od najistaknutijih figura evropskog filma. U svojim radovima se bavi porodicom, ličnim identitetom, strašću i željama, a njegov specifični stil je bio daleko od klišea još od samog početka karijere. Odrastao je u kulturnoj pustinji, pod represijom katoličke crkve, ali oseća jaku vezanost za svoju domovinu, koja mu je izvor inspiricije i za priče i za likove. Njegovi radovi često sadrže autobiografske elemente, a njegov najnoviji film Pain and Glory predstavlja najintimniji rad u njegovoj karijeri.
Priča filma prati Salvadora Maja (Antonio Banderas), slavnog reditelja koji se povukao u penziju, ima zdravstvenih problema i egzistencijalnu krizu, ništa u životu ga ne ispunjava. Kao narator nam pripoveda o svom životu i svojim mislima, a njegove priče nas vraćaju u prošlost. Vidimo njegovo detinjstvo tokom šezdesetih, prve želje, otkrivanje kinematografije i njegovu prvu ljubav, koja je bila jaka i intenzivna. Jedina terapija za njegov bol je bilo pisanje, a nesposbnost da nastavi da stvara i snima u njemu ostavlja beskonačnu prazninu...
Pain and Glory prati filmaša koji odbija socijalizaciju, koji izlaz iz tuge i boli traži u lekovima i drogama, dok ga muče duhovi prošlosti. Salvador odbija da svoje radove nazove autobiografskim, 
When no one is to blame, everyone is to blame.
Anthony McCarten je novozelandski književnik i scenarista koji je specijalizovao za pisanje biopika. Napisao je scenarija za filmove The Theory of Everything, Darkest Hour i Bohemian Rhapsody, a njegov novi film je takođe inspirisan istinitim događajima i predstavlja intimnu ekranizaciju jedne od najdramatičnijih prekretnica u novijoj istoriji katoličke crkve.
Frustriran pravcem u kome ide crkva, kardinal Žorž Bergolio (Jonathan Pryce) iz Argentine 2012. godine traži dozvolu od pape Benedikta XVI (Anthony Hopkins) da se povuče, kako bi bio sveštenik lokalne župe. Bergolio je liberalni reformista koji kritikuje rad crkve, a bio je jedan od kandidata za papu 2005. godine. Suočen sa skandalom, sumnjom i zdravstvenim problemima, papa poziva kardinala u Rim i iza zatvorenih vrata počinju dijalog o tradiciji, napretku, krivici, praštanju. Sa vrlo različitim pogledima i stavovima, njih dvojica se suočavaju sa prošlošću kako bi pronašli zajednički jezik, od koga zavisi preko milijardu vernika...
Potez pape Benedikta XVI je bio presedan jer je prošlo 700 godina od prethodnog slučaja abdiciranja. Pozicija pape je doživotna i vernici su bili u priličnom šoku, a odricanje se desilo u vreme velikog skandala za crkvu, koja je širom sveta kritikovana zbog svoje višedecenijske prakse prikrivanja seksualnog zlostavljanja dece od strane sveštenika. Na videlo su izašle bankarske mahinacije, politički detalji i druge 
You're not a Nazi, Jojo. You're a ten-year-old kid who likes dressing up in a funny uniform and wants to be part of a club.
Mogu da se setim samo dve uspešne filmske realizacije u kojima su se kombinovali neki vid komedije i nacizam. Prvi je The Great Dictator Čarlija Čaplina, koji je svoj film snimio kada je nacistička Nemačka bila u punom naletu. Drugi je remek-delo Roberta Benjinija The Life is Beautiful, ovenčan sa tri Oskara. Novi film Taike Vaititija (Taika Waititi) Jojo Rabbit predstavlja satiru Drugog svetskog rata i nacističke Nemačke, u kojoj sve posmatramo iz perspektive desetogodišnjeg dečaka.
Radnja filma je smeštena pred kraj rata i pratimo usamljenog dečaka po imenu Džodžo (Roman Griffin Davis). On je zagriženi član Hitlerove omladine i njegova zaslepljenost nacizmom ide dotle da povremeno komunicira sa svojim idiotskim imaginarnim prijateljem Hitlerom (Vaititi). Međutim, Džodžo je predmet ismevanja, a svoju žilavost je neuspešno pokušao da dokaže bacanjem granate, koja mu je ostavila ožiljke na licu. Njegov svet se okreće naopačke kada otkrije da njegova samohrana majka Rosi (Scarlett Johansson) krije mladu jevrejku Elsu (Thomasin McKenzie) u njihovom tavanu...
Reditelj i scenarista Taika Vaititi je filmaš sa Novog Zelanda koji se filmom Thor: Ragnarok ubacio u Marvel univerzum, a pored toga plasira komedije sa specifičnim humorom koje voli i publika i kritika. U svom novom filmu nacizam vidi kao šalu, a Hitlera kao zaista blesavog, 
We're lighter, we're faster, and if that don't work, we're nastier.
Ford v Ferrari, u pojedinim zemljama nazvan Le Mans '66, je sportska drama o istorijskim događajima u svetu auto-industrije i auto-trka koju potpisuje režiser James Mangold (Logan) sa triom scenarista. Ove godine je bilo neočekivano puno dobrih filmova, a ovaj se izdvaja po tome što se bavi pojedincima koji su radili izvanredne, inspirativne stvari, a u plodovima njihovog rada uživaju milioni ljudi koji gotovo sigurno nisu ni čuli za njih.
Zaplet filma se bavi odlučnim timom inženjera, dizajnera i vozača, na čelu sa vizionarem Kerolom Šelbijem (Matt Damon) i britanskim vozačem Kenom Majlsom (Christian Bale). Henri Ford II (Tracy Letts) je nezadovoljan prodajom i činjenicom da je Ferari neprikosnoveni proizvođač sportskih automobila, što dokazuju gotovo redovnim pobeđivanjem na prestižnoj 24-časovnoj trci Le Man. Jedan od saradnika Li Jakoka (Jon Bernthal) predlaže da se kompanija Ford uključi u tu trku, a Šelbi će biti zadužen za realizaciju projekta...
Sukob iz naslova filma se ogleda u filozofiji ovih kompanija, što se najbolje vidi u njihovim proizvodnim pogonima. Fordova fabrika je puna bučnih proizvodnih traka za kojima mehanički radi puno ljudi, a dnevna proizvodnja prelazi nekoliko hiljada. Sa druge strane, kompanija Ferari (koja je tada još bila u vlasništvu svog osnivača) svoje sedište ima na imanju u Italiji, gde radnici oblikuju i dorađuju deo po deo, a konačni proizvodi 