- Will you help him, the little pilot?
- Why should I?
- Because he's a twelve year old boy, dogs love those.
Ves Anderson (Wes Anderson) je filmaš koji svakim svojim naslovom iznova iznenadi. Pojedinci mu prebacuju da se ponavlja, da slične čudnovate likove provlači kroz celu svoju filmografiju, ali njegovi filmovi, bar po mom mišljenju, imaju taj redak i važan kvalitet koji Ameri nazivaju rewatchability. Takođe, jedan je od retkih autora koji svakim novim projektom uspeva pozitivno da iznenadi publiku i da lestvicu kvaliteta svojih radova podigne za stepenik više. Takav, iznova gledljiv i, pre svega, odličan film je i njegov drugi animirani projekat po imenu Isle of Dogs.
Radnja filma je smeštena u izmišljeni japanski grad Megasaki, gde se desila epidemija psećeg gripa. Zbog toga gradonačelnik Kobajaši donosi odluku po kojoj se svi psi proteruju na Ostrvo Smeća, koje se nalazi u njegovoj neposrednoj blizini. Nedugo nakon toga, na ostrvo dolazi dečak sa namerom da pronađe svog psa. Ispostaviće se da je to Atari, gradonačelnikov usvojeni sin, dok je pas Spots prva žrtva proterivanja. Atari se udružuje sa klanom pasa stanovnika ostrva, a na svojoj misiji će se susresti sa brojnim poteškoćama...
Gledaoci koji nisu imali priliku da se susretnu sa radovima Vesa Andersona prvo primete da su bajkovita scenografija i veoma raznoliki i postojani likovi najbitnije karakteristike ovog autora, a takva je situacija sa čitavom kinematografijom ovog specifičnog pročitaj više...Isle of Dogs (2018)
- Will you help him, the little pilot?
- Why should I?
- Because he's a twelve year old boy, dogs love those.
Ves Anderson (Wes Anderson) je filmaš koji svakim svojim naslovom iznova iznenadi. Pojedinci mu prebacuju da se ponavlja, da slične čudnovate likove provlači kroz celu svoju filmografiju, ali njegovi filmovi, bar po mom mišljenju, imaju taj redak i važan kvalitet koji Ameri nazivaju rewatchability. Takođe, jedan je od retkih autora koji svakim novim projektom uspeva pozitivno da iznenadi publiku i da lestvicu kvaliteta svojih radova podigne za stepenik više. Takav, iznova gledljiv i, pre svega, odličan film je i njegov drugi animirani projekat po imenu Isle of Dogs.
Radnja filma je smeštena u izmišljeni japanski grad Megasaki, gde se desila epidemija psećeg gripa. Zbog toga gradonačelnik Kobajaši donosi odluku po kojoj se svi psi proteruju na Ostrvo Smeća, koje se nalazi u njegovoj neposrednoj blizini. Nedugo nakon toga, na ostrvo dolazi dečak sa namerom da pronađe svog psa. Ispostaviće se da je to Atari, gradonačelnikov usvojeni sin, dok je pas Spots prva žrtva proterivanja. Atari se udružuje sa klanom pasa stanovnika ostrva, a na svojoj misiji će se susresti sa brojnim poteškoćama...
Gledaoci koji nisu imali priliku da se susretnu sa radovima Vesa Andersona prvo primete da su bajkovita scenografija i veoma raznoliki i postojani likovi najbitnije karakteristike ovog autora, a takva je situacija sa čitavom kinematografijom ovog specifičnog pročitaj više... 
Politics is like shoes. There's a left and a right, but eventually you will want to go barefoot.
Mišel Azanavisijus (Michel Hazanavicius) je pre sedam godina stekao slavu zbog neočekivanog uspeha nemog filma The Artist, koji je završio sa nagradom Oskar za najbolji film. Nakon ne baš uspešne ratne drame The Search, novi projekat ovog francuskog filmaša je mešavina komedije i drame, koja kao centar priče ima čuvenog Žan-Luk Godara (Jean-Luc Godard), u vremenu kada je bio u svom drugom braku sa sedamnaestogodišnjim glumicom En Vjazemski (Anne Wiazemsky).
Radnja filma je smeštena u 1968. godinu, kada je Godar (Louis Garrel) bio na vrhuncu svoje karijere, a u Francuskoj su se odvijala društvena previranja. Dok je država bila na ivici krize, Godar se zaljubljuje u glumicu En (Stacy Martin), sa kojom je snimio film La Chinoise. Par živi u Parizu, a Godar se sve više počinje interesovati za politiku, postaje zagovornik revolucije i pridružuje se studentskim protestima. Godarovi stavovi imaju uticaj na Enine izbore, a zbog njih sve više balansiraju svoje karijere, ali i međusobni odnos...
En Vjazemski je napisala dve knjige o njenom životu sad Godarom između 1966. i 1969. godine, a scenario je baziran na delovima njene autobiografije Un an après. Godar je tada, kao što je i danas, smatran jednim od najboljih francuskih filmaša - svuda je bio cenjen i poštovan, a njegovi filmovi su bili uticajni i inspirativni za mnoge umetnike. Na samom vrhu umetničkog 
I've killed everything that's walked or crawled. If you do it enough, you get used to it.
Cavalry je podvrsta vesterna, koja se konkretno bavi ratovima američke vojske i indijanaca krajem devetnaestog veka, a ne ponegde se tumači i kao ratni vestern. Nakon perioda popularnosti sredinom dvadesetog veka (preporučujem sjajnu Cavalry trilogiju legendarnog Džona Forda), danas se može reći da je podžanr praktično izumro. Režiser i scenarista Džon Kuper (Scott Cooper) je rešio da se oproba i u ovom svetu, a glavne uloge je namenio Kristijanu Bejlu (Christian Bale) i Rozamund Pajk (Rosamund Pike), koji su sasvim dovoljan razlog da se film pogleda, bez obzira na žanr.
Radnja filma je smeštena u 1892. godinu i prati kapetana i ratnog heroja Džozefa Blokera (Bejl), koji nakon dvadeset godina službe dobija poslednji zadatak pred penziju. Žuti Soko je poglavica Čejena i njegov dugogodošnji neprijatelj, koji odlukom predsednika dobija dozvolu da poslednje dane provede u zemlji svojih predaka. Blokerova misija se sastoji u tome da bezbedno otprati poglavicu, nakon čega dobija potvrdu o penzionisanju. Bloker je veoma besan i uznemiren zbog zadatka koji je dobio, a putovanje kroz negostoljubivi divlji zapad mu dodatno komplikuje udovica Rosali Kvejd (Pajk), koju susreću na svojoj misiji...
U filmu Hostiles nema klasičnog junaka, a moglo bi se reći da nema ni dobrog čoveka u pravom smislu, osim kada okolnosti u završnoj trećini filma budu pogodne da loši ljudi postanu 
Days seem like weeks to me. Days are weeks.
Loving Vincent je animirana biografska drama o čuvenom slikaru Vinsentu Van Gogu, koja je specifična po tome što je prvi dugometražni film koji je u potpunosti naslikan. Prva verzija je snimljena 2008. godine kao sedmominutni kratkometražni film, a nakon toga višegodišnju produkciju su finansirali Polish Film Institute, kampanja na Kickstarter-u i privatna lica. Napokon, preko 65000 frejmova, naslikanih tehnikom koju je koristio Van Gog, je smešteno u dugometražni film.
Priča počinje posle Van Gogovog samoubistva u 37. godini. Nakon ranjavanja u stomak, Van Gog se vratio u gostinonicu u ruralnoj Francuskoj, u kojoj je sutradan preminuo. Nakon godinu dana, Arman Rulin, sin Van Gogovog poštara, dobija zadatak da poslednje slikarevo pismo uruči njegovom mlađem bratu Teu. Nakon odlaska u Pariz, Arman saznaje da je Teo umro nekoliko meseci nakon smrti Vinsenta, verovatno od tuge. S obzirom da ne zna šta da radi sa pismom, Arman odlazi u mestašce gde je Vinsent proveo poslednjih nekoliko meseci, kako bi tamo pronašao nekoga kome će ga uručiti...
Njegovim dolaskom scenario počinje da se razvija kao misterija u kojoj se istražuju okolnosti Vinsentove smrti. Slikar je stekao reputaciju nestabilnog čoveka, sa emocionalnim i psihološkim problemima, koji je odsekao sebi uvo kako bi ga poklonio prostitutki u bordelu. U kombinaciji sa predrasudama koje stvara takav incident i melanholičnim utiskom koji je slikar ostavljao, 
You should try reading before burning.
Farenhajt 451 Reja Bredberija je kapitalno delo svetske književnosti koje je bilo itekako ispred svog vremena - kako su prolazile godine, tako se tematika knjige sve više mogla poistovetiti sa modernim svetom. Međutim, s obzirom da je način pisanja karakterističan za doba kada je napisana, ekranizaciju je relativno teško prilagoditi modernom vremenu, a u prilog tome ide i činjenica da je knjiga pomalo čudna i na momente relativno odbojna, iako vas prosto usisa u svoj svet bez knjiga.
Moram priznati da sam se iznenadio i obradovao kada sam čuo da HBO sprema ekranizaciju knjige, sa režiserom Raminom Bahranijem (Ramin Bahrani), a u glavnim ulogama su viđeni Majkl B. Džordan (Michael B. Jordan) kao Gaj Monteg i Majkl Šenon (Michael Shannon) kao kapetan Džon Biti. Naravno, gledaoci se u ovom slučaju mogu podeliti na one koji su čitali knjigu i na one koji nisu, što će sigurno uticati na konačan utisak koji film ostavlja - Fahreinheit 451 se može gledati iz drugačije perspektive i ovaj filmski apdejt u odnosu na knjigu može biti pozitivno ili negativno iskustvo. Kao neko ko je pročitao knjigu, nisam znao šta tačno da očekujem, ali odlična premisa i moja zainteresovanost su polako bledile kako je film odmicao.
Radnja filma je smeštena nakon drugog građanskog rata u Americi, kada vlada odlučuje da ukloni sve fizičke medije, pre svega knjige. Na taj način građani nemaju svest da postoje dva pogleda na isti problem, 
When a man gets wealthy, he has to deal with the problems of freedom. All the choices he could possibly want. An abyss opens up. Well, I watched that abyss. I watched it ruin men, marriages, but most of all, it ruins the children.
All the Money in the World je novi film Ridlija Skota (Ridley Scott), a pročulo se za njega i pre premijere jer je imao taj baksuz da u njemu glavnu ulogu tumači Kevin Spejsi, koji se našao u centru holivudskog skandala baš pred promociju filma. Zbog toga su producenti odlučili da svaka scena sa Spejsijem bude ponovo snimljena, a na njegovo mesto je uskočio veteran Kristofer Plamer (Christopher Plummer). S obzirom na rediteljsko ime i glumačku ekipu koju je okupio, film je prošao skoro nezapaženo, a u prilog tome idu i činjenice da nije dobro prošao ni na bioskopskim kasama.
1973. godine u Rimu maskirana ekipa kriminalaca je otela Džona (Charlie Plummer), šesnaestogodišnjaka koji je imao tu nesreću da je unuk Žan Pola Getija (Plamer), u tom momentu najbogatijeg čoveka na svetu. Osim činjenice da je stekao bogatstvo poslovima sa naftom i da je veliki kolekcionar umetničkih dela, Geti je poznat po tome da je velika škrtica. Upravo zbog toga on odbija da plati otkupninu, iako je žrtva njegov omiljeni unuk. U centar priče se smešta Gejl (Michelle Williams), posvećena majka koja je, za razliku od svog bišeg svekra, izabrala svoju decu ispred bogatstva...
Žan Pol Geti je nesvakidašnja individua, čovek koji je multimilioner, 
It's not destroying... It's making something new.
Aleks Garland (Alex Garland) je Britanac koji se prvo proslavio kao pisac, zatim je privukao pažnju kao scenarista i konačno je 2014. sjajnim debitantskim filmom Ex Machina postao ime i kao filmski autor. Osim sjajnog scenarija, sa skromnim budžetom je postignut vizuelni raskoš koji je, između ostalog, pokupio Oskara za vizuelne efekte ispred brojnih blokbastera. Njegov novi film Annihilation ostaje u žanru sci-fia i predstavlja ekranizaciju knjige Džefa Van Der Mira.
Na samom početku filma vidimo kako meteorit pada na močvarni predeo u kome se ističe svetionik. Nakon dve godine, neki vid svetlucave zavese se spustio na to područje, praveći granicu između našeg poznatog sveta i nepoznatog. Stručnjaci iz brojnih oblasti su se okupili da istraže fenomen, ali nakon godinu dana nisu nimalo bliži objašnjenjima - vojne ekspedicije su bile neuspešne, tehnologija unutar tog prostora ne može da šalje podatke napolje, a zavesa zahvata sve veći prostor.
Priča se razvija oko Lene (Natalie Portman), čiji je suprug Kejn (Oscar Isaac) vojno lice o čijim se misijama ne priča javno. Ona nije ništa čula o njemu godinu dana, ne dobija informacije od vojnih zvaničnika i zaključuje da je poginuo u akciji. Taman kada je počela da se navikava na život bez njega, Kejn se pojavljuje u kući, bez sećanja o misiji, gde je bio sve vreme i kako se vratio. Naprasno počinje da kašlje krv, a na putu do bolnice ih zaustavlja 
Tiho, kao nikada do sada. Upravo takva je bila atmosfera u bioskopu, dok se na platnu odigravao film. Mnogi su ga hvalili. Kritika, publika. A ja? Ja sam isčekivao trenutak kada će stići kod nas, da pogledam i to čudo. Kažem čudo, jer ja i horor imamo istoriju. Od punog paketa VHS naslova, dobijenih zajedno sa video rekorderom, pristiglim brodom pravo iz Japana, mnogi su bili horori. Prestravili su malog balavca i urezli se u pamćenje, ali i srce.
Od tada traje decenijska ljubav, ali i muke. Muke jer godinama jedva neki gledljiv se pojavi, a onaj baš dobar je redak kao i jednorog. Možda i ređi. Ali, eto čuda se dešavaju i ja izađoh iz bioskopa sa komentarom odličan! U pitanju je A Quiet Place, odličan film, odličan horor, ma kako čudno zvučalo.
Godina je 2020. Svet je u ruševinama. Sve je pusto, a jedini preživeli žive u tišini. Zvuk je najveća opasnost, jer sa zvukom dolaze oni, a njihov dolazak znači kraj. Evelin (Emily Blunt) i Li Abot (John Krasinski), sa svoje troje dece, pokušavaju da prežive u novom svetu. Napravili su svoj mali svet i stroga pravila. Uz sve to, velika tragedija uzdrmaće i njihove međusobne odnose. Da bi izašli na kraj sa izazovima sveta, moraće prvo da prebrode one u svojoj porodici...
A Quiet Place je kompletno delo Džona Krasinskog. Poznati glumac potpisuje režiju, scenario i tumači glavnu ulogu. Tako smo, mogu slobodno reći, dobili još jednog svestranog filmskog umetnika od koga, sudeći po ovom filmu, možemo očekivati 