Svako od nas se susretao sa pojmovima kao što su francuski novi talas ili nemački ekspresionizam, često bez predstave zbog čega su ti pokreti toliko bitni i šta oni u suštini znače. Ovoga puta sam rešio da u seriji tekstova malo bliže predstavim popularne i uticajne filmske pokrete koji su obeležili film kroz istoriju, od kojih će neki uticati i na buduće filmske projekte. Lista pokreta neće biti predstavljena ni hronološki ni po bitnosti, ali će generalno predstavljati odličnu polaznu tačku za ljubitelje sedme umetnosti koji traže nešto novo ili žele da prošire svoje znanje o filmu.
Stigao je na red drugi deo teksta - prvi deo možete pročitati ovde, a drugi ovde.
Parallel Cinema (India)
Najveći deo indijske kinematografije je oduvek bio tzv. Bolivud - filmovi na hindiju napravljeni u studijima u Mumbaju (Bombaju), koji se baziraju na istorijskim epovima, antičkim dramama na sanskritu i holivudskim mjuziklima. Zbog toga su prva asocijacija na indijski film scene sa puno igranja i romantičnom muzikom, a autori su jurili čist profit - realizam je bio redak u njihovim projektima.
Realizam u indijski film su uneli režiseri iz pokrajine Zapadni Bengal koji se nisu ugledali na filmove na hindiju (što su radili autori iz cele Indije u potrazi za zaradom), nego na inovativan film iz 1946. godine pod nazivom Neecha Nagar. Taj film je bio inspirisan bengalskom literaturom, a kasniji autori u ovom pokretu su se sve više ugledali na italijanski pročitaj više...Filmski pokreti (3/3)
Svako od nas se susretao sa pojmovima kao što su francuski novi talas ili nemački ekspresionizam, često bez predstave zbog čega su ti pokreti toliko bitni i šta oni u suštini znače. Ovoga puta sam rešio da u seriji tekstova malo bliže predstavim popularne i uticajne filmske pokrete koji su obeležili film kroz istoriju, od kojih će neki uticati i na buduće filmske projekte. Lista pokreta neće biti predstavljena ni hronološki ni po bitnosti, ali će generalno predstavljati odličnu polaznu tačku za ljubitelje sedme umetnosti koji traže nešto novo ili žele da prošire svoje znanje o filmu.
Stigao je na red drugi deo teksta - prvi deo možete pročitati ovde, a drugi ovde.
Parallel Cinema (India)
Najveći deo indijske kinematografije je oduvek bio tzv. Bolivud - filmovi na hindiju napravljeni u studijima u Mumbaju (Bombaju), koji se baziraju na istorijskim epovima, antičkim dramama na sanskritu i holivudskim mjuziklima. Zbog toga su prva asocijacija na indijski film scene sa puno igranja i romantičnom muzikom, a autori su jurili čist profit - realizam je bio redak u njihovim projektima.
Realizam u indijski film su uneli režiseri iz pokrajine Zapadni Bengal koji se nisu ugledali na filmove na hindiju (što su radili autori iz cele Indije u potrazi za zaradom), nego na inovativan film iz 1946. godine pod nazivom Neecha Nagar. Taj film je bio inspirisan bengalskom literaturom, a kasniji autori u ovom pokretu su se sve više ugledali na italijanski pročitaj više... 
Svako od nas se susretao sa pojmovima kao što su francuski novi talas ili nemački ekspresionizam, često bez predstave zbog čega su ti pokreti toliko bitni i šta oni u suštini znače. Ovoga puta sam rešio da u seriji tekstova malo bliže predstavim popularne i uticajne filmske pokrete koji su obeležili film kroz istoriju, od kojih će neki uticati i na buduće filmske projekte. Lista pokreta neće biti predstavljena ni hronološki ni po bitnosti, ali će generalno predstavljati odličnu polaznu tačku za ljubitelje sedme umetnosti koji traže nešto novo ili žele da prošire svoje znanje o filmu.
Stigao je na red drugi deo teksta, a prvi deo možete videti ovde.
Čehoslovački novi talas (Czechoslovak New Wave)
Tzv. čehoslovačko filmsko čudo je izniklo iz pokreta Devětsil i vezano je za autore koji su stvarali u ovoj zemlji tokom šezdesetih godina prošlog veka. Ovaj pokret su činili mladi filmaši-studenti čuvene Praške škole filma koji su bili nezadovoljni komunističkim režimom, pa su postali disidenti iako nije bilo jake cenzure, a autori su imali bolji pristup finansijama nego npr. autori iz Francuskog novog talasa.
Zaštitni znakovi filmova postati su improvizovani dijalozi, crni humor i naturščići među glumcima, a dotakli su i teme zbog kojih su prethodni filmaši u komunističkim zemljama često znali postati mete cenzure. 1968. godine su Sovjeti izvršili invaziju na Čehoslovačku i uveli strogu cenzuru, što je rezultiralo prebegom 
Filmski pokreti su periodi u lokalnim ili regionalnim kinematografijama za koje je karakteristično da svi projekti prate određeni trend. Ti trendovi mogu biti vezani za iskazivanje nacionalnih ili verskih osećanja, popularnu kulturu ili, najčešće, socijalne probleme. Najpopularniji filmski pokreti su krenuli od regiona, ali su često izvršili uticaj na svetsku kinematografiju u celini.
Osim specifičnih tema kojima se bave, za filmske pokrete je karakteristično da poseduju specifična vizuelna rešenja, da koriste inovativnu filmsku tehniku i da, na neki način, imaju sebi svojstven pečat koji do tada nije bio vezivan za druga ostvarenja. Eksperimentisanje sa režijom, montažom, scenografijom, zvukom, izborom muzike, fotografijom (korišćenje crno-bele tehnike, dubinski snimci, precizne geometrijske scene, čudni uglovi snimanja...) - sve to može biti nešto što izdvaja određeni filmski pokret od drugih, dajući mu time specifično mesto u svetu filma ili čak istorije.
Svako od nas se susretao sa pojmovima kao što su francuski novi talas ili nemački ekspresionizam, često bez predstave zbog čega su ti pokreti toliko bitni i šta oni u suštini znače. Ovoga puta sam rešio da u seriji tekstova malo bliže predstavim popularne i uticajne filmske pokrete koji su obeležili film kroz istoriju, od kojih će neki uticati i na buduće filmske projekte. Lista pokreta neće biti predstavljena ni hronološki ni po bitnosti, ali će generalno predstavljati odličnu polaznu 
Filmska godina 2014 obiluje filmovima koji u dobroj meri opisuju život, probleme koji se dešavaju u njemu, kakvo je filozofsko stanovište nekih problema, egzistencijalni problem, kao i probleme preživljavanja i uspeha u samom životu. Sve se ovo događa u vreme kada studiji snimaju sve skuplje i glamuroznije filmove o raznoraznim superjunacima. Njihovo je pravo i mogućnost da se nadovežu na uspeh Kristofera Nolana i njegove The Dark Knight trilogije i povežu ljubav fanova prema gotovo svemogućim mitskim figurama. Herkules je u neku ruku bio superjunak što nedvosmisleno pokazuje da ljudski rod gaji simpatije prema superjunacima još od davnina. Međutim, vremenom dođe do zasićenja. Čovek koji ima visok apetit, taj apetit zadovoljava unosom hrane. U nekom trenutku, dok apetit i dalje ostaje snažan, unos hrane prevazilazi potrebe. Višak unete hrane znači dodatnu energiju, koja, ukoliko ostane neupotrebljena, počinje da se taloži. Taj talog su masne naslage i, kao sve ostalo što je suvišno u životu, uopšte ne čine osobu zdravijom. Nakon nekog vremena, ta osoba će shvatiti da joj je zdravlje narušeno i otići će na rigoroznu dijetu.
Povratak ravnoteže
Skoro svi veći filmski kritičari su složni oko toga da je film nekako zaobišao stvarni život i ušao u zatvorenu petlju nekog fiktivnog sveta u kojima milijarderi dele pravdu na planeti, te da će vremenom doći do zasićenja. To zasićenje označava trenutak kada gojazna osoba primećuje da joj je zdravlje 
Od ostalih filmova i konačnog penzionisanja vredi spomenuti još dva That Touch of Mink (1962) i Father Goose (1964). Prvi je bio veliki hit u bioskopima, pomalo i podsećao na opušteniju verziju An Affair To Remember iako je pre svega bio podređen bedrum komedijama u kojima se je proslavila Doris Dej. Gledljiva priča o biznismenu koji se ne želi ženiti, a sreće privlačnu ženu u potrazi za poslom koja to žarko želi. Sa druge strane Father Goose je predzadnji njegov film, ali meni jedan od omiljenijih. Radnja se dešava za vrijeme Drugog Svetskog rata na jednom pacifičkom ostrvu. Grant tumači beachcombera - u prevodu čoveka individualiste čija je aktivnost pomaganje u lociranju japanskih aviona. On je nezainteresirani čangrizavac, blagi alkoholičar, koji nevoljno pomaže komandantu Američke mornarice Frenku (simpatična uloga Trevor Hauarda), a zauzvrat dobija bocu odličnog viskija.
Jednoga dana slučajno nabasa na Ketrin (Lesli Keron), zgodnu i mlađanu učiteljicu sa sedmoro ženskih učenika koja se je tu zatekla usled vazdušnog napada, jer je onaj koji ih je trebao odvesti na sigurno mesto poginuo. Kako je sam Frenk zbog opasne situacije nemoćan da ih prebaci, Volter (Grant) ih nevoljno primi kod sebe. Po samom priznanju Granta ovo mu je bio jedan od najdražih filmova, a za promenu ga je bilo lepo gledati kao neočešljanog, neobrijanog, prljavog osobenjaka kome svaki ljudski rod smeta, a pogotovo čangrizava dama, sa sedam tinejdžerki.
Nakon ovoga 
Da je Grant Hičkokov omiljeni glumac dokazao je kada ga je debeljko pozvao da snime turističku razglednicu Monte Karla, gde je Grant uživao na suncu nabacivši lepu zlatno braun boju. Film naziva To Catch a Thief (1955) je čista hedonistička perfekcija. Dok je u Ozloglašenoj i Sumnji, Grant imao mračnije, mističnije uloge stranaca sa nejasnom prošlosti, ovde ga je Big Hič pretvorio u onog prepoznatljivog, simboličnog imena „Mačak“ (kako li mu samo pristaje). Scenografija je sami Monte Karlo, raj za bogataše, ali i za lopove poput Mačka koji se vergla po krovovima vila kradući vrednoće, a i poneko srce usput, a lepo je kad se preko svake mere u tebe zaljubi žena poput Grejs Keli i pomaže u dokazivanju nevinosti. Večernje haljine, nežni pogled koji dere oklop svakog muškarca i topi njegove reči, mogao je biti dovoljan razlog da zaboravimo na te scenarištičke ringišpile. Međutim, ovaj film bio fascinantan na više načina, možda baš zbog užasne opuštenosti, kao da je čitava ekipa na odmoru, a i sam Hičkok kao da je predvidio Grejsinu sudbinu dodelivši joj maltene ulogu princeze. Savršena razbibriga u rangu Rio Brava koji mu je pandan po vrhunskoj uživanciji i definiciji prokleto zabavnog filma.
Pošto mu se je odmor itekako svideo, uzeo je dve godine pauze i nakon nje uletio u Aferu za pamćenje, Leo MekKarejev prepravak vlastitog filma iz 1939 godine. Scenario je potpisao sa još jednim vrhunskim režiserom Delmer Dejvisom. U nekim situacijama 
Valjda pomalo i zasićen tipičnim ulogama, slepstikom i skrubolom, Grant prihvata poziv svog brata po naciji Hičkoka i nastupa u njegovoj napetoj psihološkoj drami Suspicion (1941), gde glumi pomalo mračnu ulogu supruga Džoan Fontejn. Svom šarmu dodao je i notu mističnosti, a to se publici zaista svidelo, mada je Hičkok muku mučio sa navalentnim producentom Dejvidom O. Selznikom koji mu se mešao u projekat i uporno zanovetao zbog potenciranja Grantove mračne strane. Snimio je i Penny Serenade (1941) za koju je dobio svoju prvu nominaciju u kategoriji glavnog glumca. Iskreno, meni je taj film poprilično suvoparno delce, koje muku mući sa izlivima patetike o bračnom paru koji mora nadvladati sve nadaće kako bi sačuvao brak. Snimio je i Once Upon a Honeymoon (1942) sa Džindžer Rodžers, preterano razbacanu špijunsku komediju prepunu nelogičnosti, gde se više podređivalo humoru Džindžer Rodžers, mada turbulentni scenario nije ni njoj davao mnogo načina da se razmaše.
Lična tragedija koja mu se je desila sa majkom koju je otac protiv njene volje smestio u psihijatrijsku kliniku, a to Arčiju nije rekao nego mu je priznao tek mnogo kasnije, navela ga je da snimi None But the Lonely Heart (1944) aka. Usamljeno srce. Kada je pročitao roman Ričarda Levelena o kokni lutalici Erniju Matu i njegovoj staroj majki invalidu, prepoznao se je u toj priči nagovorivši studio RKO da snimi film, gde se prvi i poslednji put pojavio u ulozi producenta. Zarada filma zbog 
U to vreme snimale su se tri vrste komedija. Sofisticirane, sentimentalne, anarhističke i kasnije screwball komedije. U svakoj formi Grant se snalazio jako dobro iako je preferirao sentiment sa dozom skrubola. Sofisticirane komedije su komedije snimane u aristokratskim i rafiniranijim sredinama, koje je prije svega utemeljio Ernst Lubič i Ruben Mamulian. Sentimentalne su se snimale pretežno u provinciji ili su bile smeštene u prigradske sredine, ali pre svega u centru zbivanja su ustoličavale porodicu i obične ljude sa svim manama i vrlinama. Zvezda takvih fimova bilo je čudo od deteta Širli Templ. Anarhističke komedije su pre svega naslednici slepstika, smeštene u urbane sredine, skoncetrisane na samog glumca i njegove verbalne i fizičke dosetke. Nosioci takvih komedija bili su braća Marks i Stenlio i Olio.
Skrubol je nekako objedinio sve te značajne karakteristike prethodnika i bazirao se na muško-ženske odnose i sukobljavao ih na društvenim i kulturološkim razlikama. Postavljao ih je uglavnom u urbane sredine, mada bi ih često usled zaigranosti ubacio u neke nezgodne situacije na periferiji, gde bi parodirao to ušminkano građanstvo i navodio ga na improvizaciju, dosetke i gegove ne narušavajući taj visoki ritam. Baš u takvim filmovima Grant se osećao kao riba u vodi, ali morale su proći još tri godine pre nego što je snimio svoj prvi uspešni skrubol. Na privatnom planu iza sebe je imao već jedan brak sa kolegicom iz iste branše Virdžinijom Čeril 