I don't belong here.
Džejson Hol (Jason Hall) je scenarista koji je postao cenjeno ime nakon uspeha biografsko-ratnog filma American Sniper, koji je režirao Klint Istvud. Njegov novi film Thank You For Your Service ostaje u ratnom okruženju, samo što je ovoga puta rešio da stane i iza kamere. Reč je o ekranizaciji bestselera Dejvida Finkela, u kome se dobitnik Pulicerove nagrade bavi povratkom američkih vojnika kući i njihovim problemima sa prilagođavanjem na civilni život.
Film počinje dolaskom trojice vojnika nakon služenja ture u Iraku. Dvojica od njih su u braku - Adam (Miles Teller) je oženjen Saskiom (Haley Bennett) i ima dvoje dece, dok Solo (Beulah Koale) čeka dete sa Aliom (Keisha Castle-Hughes). Treći od njih, Bili (Joe Cole), ima verenicu, ali nakon dolaska shvata da mu je kuća ispražnjena i da mu verenica ne odgovara na poruke. Njegova reakcija će dovesti do otvorenih razgovora u kojima otkrivaju da nikako nisu spremni i sposobni za povratak porodičnom životu - Adama izjeda krivica zbog povređenog saborca, dok Solo ima traume nakon bombaškog napada...
Thank You For You Service se bavi teškom tematikom i prati ljude koje, nakon borbe za svoju zemlju, kod kuće dočekuju razočarenja i neispunjena obećanja. Ratna dejstva su kod njih stvorila i fizičke i psihičke posledice, a mirnodopski uslovi im stvaraju probleme sa kojima nisu spremni da se nose. Takođe, ne dobijaju odgovore na svoja pitanja kada se napokon usude da potraže pomoć - pročitaj više...Thank You for Your Service (2017)
I don't belong here.
Džejson Hol (Jason Hall) je scenarista koji je postao cenjeno ime nakon uspeha biografsko-ratnog filma American Sniper, koji je režirao Klint Istvud. Njegov novi film Thank You For Your Service ostaje u ratnom okruženju, samo što je ovoga puta rešio da stane i iza kamere. Reč je o ekranizaciji bestselera Dejvida Finkela, u kome se dobitnik Pulicerove nagrade bavi povratkom američkih vojnika kući i njihovim problemima sa prilagođavanjem na civilni život.
Film počinje dolaskom trojice vojnika nakon služenja ture u Iraku. Dvojica od njih su u braku - Adam (Miles Teller) je oženjen Saskiom (Haley Bennett) i ima dvoje dece, dok Solo (Beulah Koale) čeka dete sa Aliom (Keisha Castle-Hughes). Treći od njih, Bili (Joe Cole), ima verenicu, ali nakon dolaska shvata da mu je kuća ispražnjena i da mu verenica ne odgovara na poruke. Njegova reakcija će dovesti do otvorenih razgovora u kojima otkrivaju da nikako nisu spremni i sposobni za povratak porodičnom životu - Adama izjeda krivica zbog povređenog saborca, dok Solo ima traume nakon bombaškog napada...
Thank You For You Service se bavi teškom tematikom i prati ljude koje, nakon borbe za svoju zemlju, kod kuće dočekuju razočarenja i neispunjena obećanja. Ratna dejstva su kod njih stvorila i fizičke i psihičke posledice, a mirnodopski uslovi im stvaraju probleme sa kojima nisu spremni da se nose. Takođe, ne dobijaju odgovore na svoja pitanja kada se napokon usude da potraže pomoć - pročitaj više... 
Mjuzikli su mi na dnu liste filmskih žanrova. Iako sam kao klinac pogledao mnogobrojne, koji su se vikendom vrteli na nekom od par programa koje smo imali tih 80-ih godina, nikada se nisu primili. Džaba je Aster odstepovao silne korake preda mnom kao gledaocem. Džaba je i to što sam i veliki obožavalac muzike. Nekako ta sprega filma i pevanja (momentalna asocijacija na indijske filmove), posebno ako je i tema neka ozbiljna, mi nikako ne leži. Međutim, desi se svakih par godina da neki pogledam, da bude baš dobar, zabavan i da ne peva o dubinama i teškim širinama. Jednostavno tu je da vas zabavi, nasmeje, usreći. Upravo takav je i The Greatest Showman.
Najplemenitija umetnost je ona kojom činite druge srećnim (The noblest art is that of making others happy). Tako je govorio Kralj Cirkusa i Najveći zabavljač P.T. Barnum, a ovaj film je i zasnovan, sa priličnom umetničkom slobodom, upravo na njegovom životu.
Okupljena je izuzetna ekipa. Od producenta, scenarista, glumaca. Film je producirao Džejms Mangold, poznati producent i režiser (Logan, The Wolverine, Cop Land). Scenario su radili dobitnica Emija, Dženi Biks (Sex and the City, Rio 2) i oskarovac, režiser i scenarista Bil Kondon (Dreamgirls, Chicago, Gods and Monsters). Jedino je režiser imao debi i može se reći da je uradio veoma dobar posao.
Uraditi mjuzikl, ma koliko nije moj đir, je izuzetno težak posao. Kombinovanje muzike sa svakim pokretom, je kao da radite muzički spot dug dva sata. Potrebno 
Will you stop interrupting me while I am interrupting you!
Ranije ove godine smo imali već jedan film o britanskom premijeru za vreme Drugog svetskog rata Vinstonu Čerčilu (Churchill) i Nolanov spektakl o herojskom povlačenju sa plaže Dankirk (Dunkirk). Pomislio bi čovek da bi film koji se opet bavi tim čovekom i tim događajem bio relativno nepotreban, ali smo krajem prošle godine dobili Darkest Hour, biografski projekat koji bi verovatno privukao manje pažnje da nije bilo dva faktora - Gerija Oldmana (Gary Oldman) i odlične britanske produkcije sa vrhunskom kinematografijom, kostimima i šminkerima.
Radnja filma se bavi događajima na početku Drugog svetskog rata, kada Nemačka osvaja Belgiju i kreće u napad na Francusku. Zahvaljujući kombinaciji taktike i uspešnih manevara, Nemačka je delovala kao nezaustavljiva sila i bilo je pitanje momenta kada će napasti Britaniju. U njoj se tada odvijala smena premijera, a na čelo vlade staje Vinston Čerčil, ne baš poštovan političar, koji voli da popije i ne odvaja se od svojih cigara. Čerčil mora da odluči da li će se upustiti u mirovne pregovore ili će se suočiti sa neminovnom invazijom na ostrvo...
Darkest Hour se bavi turbulentnim dešavanjima u visokim političkim krugovima, kada je svako navlačio na svoju stranu i imao svoj stav vezan za situaciju sa Nemačkom. Postavljen kao žrtveno jagnje, bez prave podrške i u sopstvenoj partiji, Čerčil je povlačio naizled svojeglave i radikalne poteze, a 
U plotunima akcijskih, efektima napucanih filmova, pa onih superherojskih, raznoraznih patetičnih, lažno moralnih i patriotskih izvoljevanja, teško da se mogao naći neki prizeman film. Nije da ljudi nisu pokušavali. Jesu, ali u tim pokušajima, odlaze u drugu krajnost, želeći da budu originalni, u svom ili ko zna kom fazonu, pa krenu da eksperimentišu, mudruju, pametuju, ili nas jednostavno drže za kretene koji mogu da svare svaku priču koju nam serviraju. Onih prizemnih, običnih, ali snažnih ljudskih priča je bilo malo. Međutim, u poslednje vreme, došlo je izgleda nekima iz jednog mesta u drugo, pa iznedriše nekoliko filmova i serija, koje donose životne priče, koje su, bez obzira šta mnogi pričali, uvek snažnije i veće od bilo koje druge. Takav jedan film i priča je upravo Only the Brave.
Only the Brave je zasnovan na istinitoj priči Granit Mountain ekipi vatrogasaca, iz grada Preskot, Arizona. Film prati njihovu priču od osnivanja, njihovog razvoja, sve do elitne vatrogasne ekipe angažovane za gašenje i odbranu od velikih šumskih požara. Njihov put, popločan vatrom, dovešće ih do najvećeg izazova i monstruoznog Yarnell Hill požara...
Film je režirao Džozef Kozinski (Joseph Kosinski), koji iza sebe ima tek par naslova, ali veoma dobrih (Oblivion, Tron: Legacy). Spominjem ga iz nekoliko razloga. Prvo, poznat je po vizuelnoj savršenosti, koju je i demonstrirao u prethodnim filmovima. Drugo, iza sebe ima naučnofantastične filmove, dok je 
Filmovi koji govore o nastajanju nečega što volimo, knjige, crtaća, stripa i sl. su oduvek bile u odeljku omiljeno. Saznati kako je nastalo nešto što ste uzimali zdravo za gotovo, nešto sa čim ste se rodili, nešto što vam je deo života, zaista je posebno iskustvo. Mnogobrojne priče koje smo od kolevke slušali, napisali su ljudi koristeći svoj poseban talenat, ali i posebno životno iskustvo koje je potaklo stvaranje tih svevremenskih i fantastičnih priča. Neretko iza svake priče, krije se opet druga, neobična i čudesna priča, koja je inspirisala nastanak ove prve. Ta druga je nekad tužna, nekada sretna za stvaraoce ove prve, ali svaki put je ona, koja je njihovo ime učinila besmrtnim. Takva jedna je zaista i Goodbye Christopher Robin.
Alan Miln (Domhnall Gleeson) se nakon učešća u Velikom ratu vraća kući u Englesku. Miln, koga svi zovu Blu, je pisac i pripada eliti londonskog društva. Pokušava da uhvati korak sa svakodnevnicom, ali niko ne razume njegove stvarne traume, sem kolege Ernesta (Stephen Campbell Moore), takođe borca Velikog rata. Ne razume ga ni supruga Dafne (Margot Robbie), koja pokušava da pokrene njegovo pisanje vodeći ga po zabavama Londona, pa čak i odlučujući da mu podari dete. Nakon par godina tih pokušaja Miln ne može više i donosi odluku da se presele na selo. Sa suprugom i sinom, Kristoferom Robinom (Will Tilston), koga zovu Bili i dadiljom Oliv (Kelly Macdonald), Miln pokušava da pohvata konce svog života. Međutim, 
Oh, dear. I don't like hypothetical questions.
U eri kada je sloboda govora više nego ograničena, novi film Stivena Spilberga (Steven Spielberg) stiže kao neka vrsta ekranizacije svega onoga što se dešava u pozadini novinarskog sukoba sa vladajućom političkom klasom. U ovom slučaju, reč je o sukobu administracije bivšeg predsednika Ričarda Niksona sa novinarima koji su objavili poverljiva vojna dokumenta vezana za rat u Vijetnamu, što je u ono vreme bio samo uvod u još veći politički skandal - lako je zaključiti da je, naročito u SAD, poenta priče iz filma The Post relativno univerzalna i vanvremenska.
Glavni protagonisti priče su Kej Graham (Meryl Streep), vlasnica novinske izdavačke kompanije The Washington Post, koja je preuzela posao nakon samoubistva svog supruga, i Ben Bredli (Tom Hanks), izvršni direktor i novinar stare garde. Njihov glavni konkurent The New York Times je došao u posed obimne dokumentacije (The Pentagon Papers) koja detaljno analizira američku intervenciju u Vijetnamu i postiže veliki uspeh njihovim objavljivanjem. Međutim, zameraju se predsedniku Niksonu, koji sudski zabranjuje dalje tekstove o tome. Nedugo zatim, dokumenta stižu i u Vašington, pa se izdavači nalaze pred etičkom i moralnim dilemom šta da urade sa njima...
Kej je zabrinuta jer se objavljivanje tekstova može loše odraziti na predviđeni izlazak kompanije na berzu, ali i zbog činjenice da je jedan od najčešće spominjanih ljudi u poverljivim papirima 
I did not hit her. It's not true. It's bullshit. I did not hit her. I did not. Oh, hi Mark.
Pre dvadesetak dana sam pisao o filmu The Room, ostvarenju koje je u svakom smislu jedinstveno u svetu sedme umetnosti. Ekscentrični i mistični Tomi Vizo (Tommy Wiseau) je svoju ambiciju preneo u pisane reči i nije žalio sredstva da svoje snove sprovede u delo. Rezultat je film koji je stekao kultni status i koji i dan-danas zarađuje novac na ponoćnim projekcijama. Jedan od glumaca Greg Sestero (Greg Sestero) je 2013. godine izdao knjigu The Disaster Artist: My Life Inside The Room, the Greatest Bad Movie Ever Made u kojoj opisuje produkciju filma The Room i svoj odnos sa njegovim idejnim tvorcem. Knjiga je postala bestseler i samim tim je The Room opet dospeo u žižu interesovanja.
Džejms Franko (James Franco) je u saradnji sa svojim bratom Dejvom (Dave Franco) rešio da otkupi prava za filmsku ekranizaciju, a pored producentskog posla potpisuje režiju i scenario. Braća su podelila i glavne uloge, pa Džejms tumači Tomija Viza, dok je Dejv zadužen sa predstavljanje Grega Sestera. Film The Disaster Artist počinje upravo njihovim susretom na času glume - Greg je privlačan mladić koji želi da postane slavni glumac, dok je Tomi uvrnuti, razmetljivi tip koji sebe smatra mnogo boljim glumcem nego što u suštini jeste. Njih dvojica postaju prijatelji i odlaze u Holivud kako bi ispunili svoje snove.
The Disaster Artist je dramatizacija njihovog odnosa i čitavog kreativnog 
America, you know... They want someone to love but they want someone to hate. And they want it easy. But what's easy? And the haters always say: Tonya, tell the truth! But there's no such thing as truth. I mean it's bullshit. Everyone has their own truth. And life just does whatever the fuck it wants. That's the story of my life. And that's the fucking truth!
Najveći skanadal u umetničkom klizanju se desio 1994. godine uoči Olimpijskih igara u Lillehammeru (Norveška), kada je jedna od najboljih klizačica na svetu Nensi Kerigan napadnuta nakon treninga. Iako je prvobitna namera napada bila da joj slomi koleno, napadač je promašio i naneo joj lakše povrede u predelu butine, tako da je Nensi bila onemogućena da nastupi na prvenstu Amerike, koje bi selektiralo tri predstavnice za Olimpijske igre. Pobedu je odnela kontraverzna Tonja Harding, za koju se nakon Olimpijskih igara (gde je ipak zavšila tek na osmom mestu) ispostavilo da je učestvovala u planiranju napada na Nensi, zajedno sa svojim bivšim mužem Džefom Gilulijem.
Možda sam dosadna što se ponavljam, ali biografske (sportske) drame su moj omiljeni žanr. Kada se pojavio trejler za ovaj film, znala sam da ću ja pisati recenziju, bez obzira na kvalitet ili odsustvo istog u ovom filmskom ostvarenju. Nisam pogrešila, kao što nećete ni vi ako date šansu ovom filmu, koji je veoma poseban. Da razjasnimo nešto, ovo nije tipična inspirativna sportska drama, kao što možda očekujete. Od svega nabrojanog, 