-What exactly do you call your style of music? -I call it James Brown music because it's so far ahead of its time. Svako ko me malo duže prati zna koliko volim biografske filmove koji se bave muzičarima, naročito onima čiju muziku i sam slušam. Kao što sam napisao u uvodu teksta o filmu Ray, tada opraštam mediokritetske scenarije i sve ono što mi inače zasmeta, jer to toliko i ne primetim pored sjajne muzike i harizmatičnih glumaca u glavnoj ulozi. Tipičan primer je film Get on Up koji se bavi Džejmsom Braunom, kumom soula, čovekom koji je jedan od najpopularnijih, najcenjenjih i najuticajnijih muzičara u istoriji. Režiju potpisuje Tate Taylor, koji je pre njega imao odličan The Help, a jedan od producenata je i Mik Džeger. U ovom filmu pratimo životnu pruču Džejmsa Brauna (Chadwick Boseman), koji je odrastao u velikom siromaštvu. Detinjstvo mu je bilo veoma burno i muzika je bila jedini način da iskaže svoju strast. Sticajem okolnosti, u zatvoru se susreće sa Bobijem Birdom (Nelsan Ellis), koji mu je pomogao da izađe na slobodu i krene da se bavi muzikom. Ubrzo, Braun privlači pažnju svojim vatrenim nastupima, dobija status neumornog izvođača i postaje sve smeliji u kreativnom smislu. Iako je bio suočen sa rasizmom, konvencionalnim razmišljanjima i utabanim principima rada u šou biznisu, Džejms Braun je stvorio nove načine rada i na sceni, ali i iza nje. Postao je superstar sa privatnim avionom, oličenje samopouzdanja koje o sebi govori pročitaj više...Get on Up (2014)
-What exactly do you call your style of music? -I call it James Brown music because it's so far ahead of its time. Svako ko me malo duže prati zna koliko volim biografske filmove koji se bave muzičarima, naročito onima čiju muziku i sam slušam. Kao što sam napisao u uvodu teksta o filmu Ray, tada opraštam mediokritetske scenarije i sve ono što mi inače zasmeta, jer to toliko i ne primetim pored sjajne muzike i harizmatičnih glumaca u glavnoj ulozi. Tipičan primer je film Get on Up koji se bavi Džejmsom Braunom, kumom soula, čovekom koji je jedan od najpopularnijih, najcenjenjih i najuticajnijih muzičara u istoriji. Režiju potpisuje Tate Taylor, koji je pre njega imao odličan The Help, a jedan od producenata je i Mik Džeger. U ovom filmu pratimo životnu pruču Džejmsa Brauna (Chadwick Boseman), koji je odrastao u velikom siromaštvu. Detinjstvo mu je bilo veoma burno i muzika je bila jedini način da iskaže svoju strast. Sticajem okolnosti, u zatvoru se susreće sa Bobijem Birdom (Nelsan Ellis), koji mu je pomogao da izađe na slobodu i krene da se bavi muzikom. Ubrzo, Braun privlači pažnju svojim vatrenim nastupima, dobija status neumornog izvođača i postaje sve smeliji u kreativnom smislu. Iako je bio suočen sa rasizmom, konvencionalnim razmišljanjima i utabanim principima rada u šou biznisu, Džejms Braun je stvorio nove načine rada i na sceni, ali i iza nje. Postao je superstar sa privatnim avionom, oličenje samopouzdanja koje o sebi govori pročitaj više... 
A king has no friends. Only followers and foe. Engleski kralj Henri V je vladao relativno kratko početkom petnaestog veka, ali se smatra za jednog od najvećih vladara srednjevekovne Engleske. Jedan od razloga su uspesi koje je imao u Stogodišnjem ratu protiv Francuske, poput pobede u bici kod Ažinkura, a drugi je svakako Vilijam Šekspir, koji ga je učinio besmrtnim u svojim istorijskim delima (Henriad). Kenet Brana je 1989. godine adaptirao, režirao i glumio u filmu Henry V, koji se sa pravom smatra za jednu od najboljih filmskih adaptacija Šekspirovih dela svih vremena. Ovako popularna istorijska ličnost svakako zaslužuje i svoju modernu verziju, pa su pre šest godina David Michôd i Joel Edgerton počeli sa svojom verzijom priče. Miču iza sebe ima nekoliko filmova i mini-seriju Catch-22, dok je Edžerton uvažen glumac, koji se sve više hvata pisanja i režiranja. Ovaj film je premijerno prikazan na festivalu Veneciji, a Netflix je otkupio prava za distribuciju. Hal (Timothée Chalamet) je nenametljivi princ i nevoljni naslednik engleskog prestola, koji je okrenuo leđa svom ocu tiraninu Henriju IV (Ben Mendelsohn) i plemićkom životu, pa živi među običnim ljudima. Nakon smrti oca, Hal biva krunisan u kralja Henrija V i primoran je da prihvati život i obaveze od kojih je pokušavao da pobegne. Kao mladi kralj pokušava da pronađe balans u politici na dvoru i da vodi ratu koji mu je njegov otac ostavio. Bez osobe kojoj može beskrajno da veruje, poziva 
Dolemite is my name, and fuckin' up motherfuckers is my game! U nizu tekstova o filmskim pokretima sam spomenuo i bleksploataciju, podžanr eksploatacijskih filmova koji su snimali afro-amerikanci prevashodno za crnačku publiku, ali koji su se proširili van rasnih i etničkih granica. Ovi filmovi su počeli da se pojavljuju tokom ranih 70-ih godina prošlog veka i trpeli su redovne kritike, pre svega zbog stereotipnih likova sa sumnjivim motivima. Sa druge strane, u ovom podžanru su crnci po prvi put postali glavni junaci, u odnosu na tradicionalne sporedne uloge kriminalaca ili žrtava. Ono što je takođe bitno, ovo su prvi radovi gde se saundtrek sastoji isključivo od soul i fank muzike. Ovi filmovi su predstavljali laku zabavu za crnačko stanovništvo i bili su veoma popularni, jer su nudili tačno ono što je takva publika i želela. Rudy Ray Moore je bio neuspešni glumac, komičar i plesač, čovek bez prave prilike da pokaže ono što ume i zna, indisponiran što traći svoj talenat. Očajan, dolazi na ideju da razvije komični alter-ego iz ulične mitologije Los Anđelesa u vidu Dolemajta, svodnika sa štapom i arsenalom bestidnih stihova. Rudi je ostvario uspeh i snimio nekoliko ploča komedije, koje ipak nisu završile na radio stanicama. Umoran od stalnih putovanja, ali sa željom da bude prisutan širom države, dolazi na ideju da učini nešto po tom pitanju i na pamet mu pada da snimi film u kome će njegov alter-ego biti glavni junak. Rudi (Eddie Murphy) 
-Did being married make you happy? -Not really. I'm gay. Svako ko prati moje tekstove odavno zna koliko volim biografske filmove koji se bave muzičarima, naročito onima čiju muziku i sam slušam. Ne mogu reći da sam fan Eltona Džona, ali poštujem njegov status i njegova životna priča svakako ima materijala za filmsku ekranizaciju. Nakon gotovo dvodecenijskog pokušavanja, stekli su se uslovi da se snimi film o njemu i dobili smo biografski mjuzikl Rocketman, koji potpisuju režiser Dexter Fletcher i scenarista Lee Hall. Premijera je bila na ovogodišnjem filmskom festivalu u Kanu. Radnja filma prati fantastično putovanje ovog umetnika i njegovu transformaciju od talentovanog klavijaturiste i pevača Redžinalda Dvajta do globalne muzičke zvezde Eltona Džona (Taron Egerton). Inspirativna priča o stidljivom dečaku iz malog grada, koji se probio na vrh i postao čovek čije ploče čine 5% ukupne prodaje svih ploča na svetu. Rocketman je ispričan kao mjuzikl, kroz pesme Eltona Džona, a glavni glumac je bio zadužen i za njihovo izvođenje. Film je nazvan po istoimenoj Eltonovoj pesmi iz 1972. godine. Volt Dizni i Focus Features su ranije odustali od filma jer su insistirali da bude PG-13, što su Elton i njegov suprug Dejvid Furniš, glavni producent, glatko odbili. Na scenu je stupio Paramount, koji je autorima dao odrešene ruke i rezultat nije izostao - film je ostvario lepu zaradu, dobio je pozitivne kritike i Elton Džon je veoma zadovoljan kako je predstavljen 
Scottish? Ha! Ha! Why didn't you say so?... Great soldiers. Very brave. And good people. Completely. Let me tell you, if I could be anything instead of a Ugandan, I would be a Scot. Except for the red hair, which I'm sure is attractive to your women, but which we Africans, we find is quite disgusting. The Last King of Scotland je istorijska drama snimljena po istoimenom romanu Žila Fodena. U centar zbivanja je smešten pokojni diktator Ugande Idi Amin, koji nije bio zadovoljan jednostavnom titulom predsednik. Favorizovao je fantastične naslove poput Osvajač britanskog carstva, a jedan od tih naslova, Poslednji kralj Škotske, je poslužio i kao naziv romana i filma baziranih na istinitim činjenicama. Početkom sedamdesetih, mladi škotski lekar Nikolas Gerigen (James McAvoy), dolazi u Ugandu kako bi pomagao u jednoj seoskoj bolnici. Sticajem okolnosti se susreće sa predsednikom Aminom (Forest Whitaker), koji obećava zlatno doba Ugande. Njihov odnos napreduje toliko da Nikolas dobija visoku poziciju u ministarstvu zdravlja i postaje jedan od Aminovih najbližih saradnika. Međutim, kako vreme prolazi, Nikolas primećuje da Aminovo diktatorstvo vodi Ugandu u krvavu propast. On shvata svoju tešku situaciju i mora doneti neke presudne odluke koje mu mogu doneti smrt... Režiju potpisuje Kevin Macdonald, Oskarom nagrađeni autor dokumentaraca o napadu na Olimpijskim igrama u Minhenu, dok je glavni scenarista Peter Morgan, koji je radio filmove The Queen, Rush i Front/Nixon i 
When I look out at youse all gathered here, it confirms something I always felt. When It comes to punk: New York has the haircuts, London Has the trousers, but Belfast has the Reason! Good Vibrations je mali britanski film koji nam priča priču o Teriju Huliju, istaknutoj ličnosti u razvoju pank scene u Belfastu. Teri je otvorio prodavnicu gramofonskih ploča i osnovao diskografsku kuću Good Vibrations, koja je objavljivala bendove kao što su The Undertones, Rudi, Protex i The Outcasts. Na filmu je potpisana brojna autorska ekipa, a glavni producent je Kris Martin iz benda Koldplej. Početkom sedemdesetih, Teri Huli (Richard Dormer) je bio idealistički roker koji se nalazio usred političkog haosa koji je tada vladao u Severnoj Irskoj. Dolazi na donkihotsku ideju da otvori prodavnicu ploča u kojoj bi prodavao izvođenja rege muzičara, kako bi nekako potaknuo harmoniju u svom gradu. Međutim, uskoro otkriva novi muzički žanr i inspirisan životnom snagom pank-roka postaje producent i promoter lokalne scene. Tada se teškoće i zahtevi muzičke industrije počinju suočavati sa njegovim haotičnim privatnim životom... Gorepomenuti bendovi su ostavili svoj pečat na muzičkoj sceni širom Velike Britanije i Irske, a sve je krenulo pesmom Tennage Kicks na radiju BBC. Tada je Good Vibrations privukao pažnju Džona Pila, veoma uticajnog radijskog DJ-a. Uticaj Terija Hulija se ne meri samo promocijom pank-roka, već i time što je bio bitan šraf u stvaranju alternativne 
Brajon Vajdner je bivši pripadnik desničarske grupe koji se promenio i život skinheda ostavio iza sebe. Ono što je upečatljivo za njega je što je postupak promene obuhvatao preko dvadeset bolnih operacija tokom kojih je uklanjao tetovaže sa lica. Sve je zabeleženo u TV dokumentarcu Erasing Hate iz 2011. godine, a njegova priča je inspirisala izraelskog filmaša Gaja Nativa (Guy Nattiv), dobitnika Oskara u kategoriji Live Action Short Film, da snimi biografski film o njemu. Brajon (Jamie Bell) vodi destruktivan život, čini zločine iz mržnje, pokriven je rasističkim tetovažama i pod prismotrom je FBI - ukratko, nalazi se na putu bez povratka. Jedan od je bitnijih članova radikalne bande, koja je uverenja pronašla u nordijskoj istoriji i mitologiji i koju predvode Fred (Bill Camp) i Šarin (Vera Farmiga). Kada upozna Džuli (Danielle Macdonald) i njene tri ćerke, odgovornosti očinstva mu stvaraju želju da ostavi pokret iza sebe. Međutim, njegova banda se ne slaže sa njegovom potrebom da preokrene svoj život, pa Brajon počinje da trpi uznemiravanje i pretnje smrću... Kao što piše u samom uvodu, ovaj film je inspirisan istinitom pričom. Brajona je odhranila grupa radikalnih desničara i on je zbog njih činio razna zlodela, ali je uspeo da pronađe svoju savest. Njegova transformacija je svakako vredna priče, naročito jer je on pravi ekstrem i dokaz da je rasizam naučen, pa se isto tako može i zaboraviti. Brajon je naučio greške iz svojih radikalnih 
More tears are shed over answered prayers than unanswered ones. Truman Kapote je bio američki novinar i književnik koji je svojevremeno kretao u popularnim američkim krugovima. Njegova dela su bila čitana, a svakako je najpoznatija ekranizacija njegove knjige Doručak kod Tifanija sa Odri Hepbern u glavnoj ulozi. Capote je biografski film o njemu koji potpisuje odličan režiser Benet Miler (Bennett Miller), a radnja filma prati period Kapoteovog rada na kontroverznom romanu In Cold Blood. U Kanzasu se dogodilo brutalno ubistvo četvoročlane porodice Klater. Naš protagonista (Philip Seymour Hoffman) čita o tome u Njujork Tajmsu i javlja tadašnjem uredniku Njujorkera, gde je bio zaposlen, da će on lično izveštavati o ovom događaju. Kapote zajedno sa spisateljicom Harper Li (Catherine Keener), koja je tada radila na romanu To Kill a Mockingbird, odlazi u Kanzas. Tamo intervjuiše ljude povezane sa ubistvom, uspeva da dođe do glavno-osumnjičenih i razvija jaku vezu sa Perijem Smitom (Clifton Collins Jr.), jednim od njih... Scenario Dena Fatermana (Dan Futterman) se bazira na istoimenoj knjizi Džeralda Klarka, a centar priče nas smešta u ruralnu sredinu, gde urbani homoseksualac Kapote redovno posećuje osumnjičene i saznaje dosta o njima. Njegovo sve dublje kopanje u priču stvara inspiraciju da projekat proširi na knjigu. Posebne simpatije mu stvara osumnjičeni Peri, za koga se ispostavlja da je miran čovek sa problematičnom istorijom. Te simpatije vremenom 