There's a bomb in Centennial Park. You have thirty minutes. Verujem da većina ljudi na Klinta Istvuda (Clint Eastwood) i dalje više gleda kao glumca koji se proslavio glumeći sumnjive tipove po špageti-vesternima nego kao na nesumnjivo jednog od boljih filmaša u ovome veku. Impresivnoj listi njegovih kvalitetno realizovanih filmova se može dodati i Richard Jewell, film zasnovan na istinitim događajima, koji priča o tome šta se dešava kada ono što se izveštava kao činjenica prekriva istinu. Ričard Džuel (Paul Walter Hauser) je radnik obezbeđenja iz Atlante koji se preko noći, dok su trajale Olimpijske igre, proslavio kao čovek koji otkrio bombu na javnom događaju. Brzom reakcijom je postao heroj koji je spasao brojne živote, ali policijski profil ga svrstava u kategoriju usamljenih bombaša, čime on postaje glavni osumnjičeni. Zlostavljan od strane policijskih službi, medija i javnosti, životi Ričarda i njegove majke Bobi (Kathy Bates) su postali haos. Na njegovu stranu staje nezavisni advokat Votson Brajant (Sam Rockwell), koji daje sve od sebe kako bi očistio ime svog klijenta, istovremeno zadržavajući Ričarda da ne veruje ljudima koji ga pokušavaju zatvoriti... Ričard Džuel je postao neka vrsta sinonima za krivicu, iako nije ni optužen, a kamoli osuđen za bilo koje krivično delo vezano sa bombaškim napadom na Olimpijskim igrama 1996. godine. Ovaj čovek je doživeo veliku nepravdu i sigurno nije zaslužio bilo kakav vid javne osude i nadzora. pročitaj više...Richard Jewell (2019)
There's a bomb in Centennial Park. You have thirty minutes. Verujem da većina ljudi na Klinta Istvuda (Clint Eastwood) i dalje više gleda kao glumca koji se proslavio glumeći sumnjive tipove po špageti-vesternima nego kao na nesumnjivo jednog od boljih filmaša u ovome veku. Impresivnoj listi njegovih kvalitetno realizovanih filmova se može dodati i Richard Jewell, film zasnovan na istinitim događajima, koji priča o tome šta se dešava kada ono što se izveštava kao činjenica prekriva istinu. Ričard Džuel (Paul Walter Hauser) je radnik obezbeđenja iz Atlante koji se preko noći, dok su trajale Olimpijske igre, proslavio kao čovek koji otkrio bombu na javnom događaju. Brzom reakcijom je postao heroj koji je spasao brojne živote, ali policijski profil ga svrstava u kategoriju usamljenih bombaša, čime on postaje glavni osumnjičeni. Zlostavljan od strane policijskih službi, medija i javnosti, životi Ričarda i njegove majke Bobi (Kathy Bates) su postali haos. Na njegovu stranu staje nezavisni advokat Votson Brajant (Sam Rockwell), koji daje sve od sebe kako bi očistio ime svog klijenta, istovremeno zadržavajući Ričarda da ne veruje ljudima koji ga pokušavaju zatvoriti... Ričard Džuel je postao neka vrsta sinonima za krivicu, iako nije ni optužen, a kamoli osuđen za bilo koje krivično delo vezano sa bombaškim napadom na Olimpijskim igrama 1996. godine. Ovaj čovek je doživeo veliku nepravdu i sigurno nije zaslužio bilo kakav vid javne osude i nadzora. pročitaj više... 
Won't you be my neighbor? Fred Rodžers je bio televizijski voditelj, muzičar, lutkar i producent koji je poznat po tome što je 33 godine vodio i producirao čuvenu i veoma popularnu televizijsku seriju namenjenu predškolcima, Mister Rogers' Neighborhood. U svojoj seriji se fokusirao na brojne psihičke i fizičke probleme sa kojima se suočavaju deca, kao što su upis u školu, selidba, odlazak u bolnicu, razvod roditelja, smrt u porodici i drugo. Gospodin Rodžers je bio veoma hvaljen i cenjen za svoj rad na dečjoj televiziji. Nadobijao se brojnih nagrada i počasnih diploma, a kruna karijere je bila dobijanje predsedničke medalje za slobodu 2002. godine. Iako je imao status selebritija, nije imao problem da se vozi podzemnom železnicom, da popriča sa prolaznicima ili da kasni na snimanje emisije jer je zauzet humanitarnim radom. Ovaj film je zasnovan na istinitoj priči, a podloga je bila članak pod imenom Can You Say... Hero?, autora Toma Džunoa, koji je objavljen u magazinu Esquire. Lojd Vogel (Matthew Rhys) ima reputaciju nezgodnog novinara bez dlake na jeziku, koga subjekti odbijaju, pa ga njegova nadređena šalje na nesvakidašnji zadatak. Naime, mora da ide u Pitsburg i da odradi kratak intervju sa Fredom Rodžersom (Tom Hanks), autorom dečjih emisija. Lojd je ispraćen na put od strane svoje supruge sa rečima nemoj da mi upropastiš detinjstvo, sa planom da napiše nekoliko stotina reči. Fred Rodžers je bio težak za razgovor, jer mu je više stalo do 
I just want what everybody wants. I seem to have a harder time getting it. Kao što ste verovatno i sami primetili, biografski filmovi su se promenili u poslednjih nekoliko godina, u smislu da više ne pratimo epsku razmeru priče koja svog lika predstavlja kroz njegov čitav život. Umesto toga, autori se u poslednjih nekoliko godina uglavnom bave specifičnim događajem ili određenim godinama u životu protagoniste. Izgubilo se na tome da saznamo više informacija, ali se dobija postojaniji dramski naboj. Judy je tipičan takav film i koncetriše se na nekoliko meseci 1968. godine u životu legendarne Džudi Garland, glumice i pevačice iz zlatnog doba Holivuda, koju svi znamo kao Doroti iz filma The Wizard of Oz. Dani slave su iza nje, zavisna je od pilula i alkohola, razvedena je i usamljena. Tezgari sa decom kako bi zaradila neki dolar, sve dok ne dobije priliku da odradi niz koncerata u Londonu, gde ima veliku bazu poštovalaca. Tokom tih nekoliko meseci mi paralelno pratimo i nju kao devojčicu na snimanjima filmova i ispostavlja se da su njeni problemi krenuli još tada. Producenti su joj davali razne tablete kako bi duže bila budna i produktivna, kako bi joj smanjili apetit i svaki minut odmora joj je bio programiran. Džudi je postala slavna, ali su joj mehanizmi eksploatacije starog Holivuda i rad bez predaha izvukli slobodu, nevinost i dečju radost, uz nesanicu i doživotnu borbu sa zavisnošću kao koletaralne štete. Scenario Toma Edžea, baziran na predstavi 
When no one is to blame, everyone is to blame. Anthony McCarten je novozelandski književnik i scenarista koji je specijalizovao za pisanje biopika. Napisao je scenarija za filmove The Theory of Everything, Darkest Hour i Bohemian Rhapsody, a njegov novi film je takođe inspirisan istinitim događajima i predstavlja intimnu ekranizaciju jedne od najdramatičnijih prekretnica u novijoj istoriji katoličke crkve. Frustriran pravcem u kome ide crkva, kardinal Žorž Bergolio (Jonathan Pryce) iz Argentine 2012. godine traži dozvolu od pape Benedikta XVI (Anthony Hopkins) da se povuče, kako bi bio sveštenik lokalne župe. Bergolio je liberalni reformista koji kritikuje rad crkve, a bio je jedan od kandidata za papu 2005. godine. Suočen sa skandalom, sumnjom i zdravstvenim problemima, papa poziva kardinala u Rim i iza zatvorenih vrata počinju dijalog o tradiciji, napretku, krivici, praštanju. Sa vrlo različitim pogledima i stavovima, njih dvojica se suočavaju sa prošlošću kako bi pronašli zajednički jezik, od koga zavisi preko milijardu vernika... Potez pape Benedikta XVI je bio presedan jer je prošlo 700 godina od prethodnog slučaja abdiciranja. Pozicija pape je doživotna i vernici su bili u priličnom šoku, a odricanje se desilo u vreme velikog skandala za crkvu, koja je širom sveta kritikovana zbog svoje višedecenijske prakse prikrivanja seksualnog zlostavljanja dece od strane sveštenika. Na videlo su izašle bankarske mahinacije, politički detalji i druge 
We're lighter, we're faster, and if that don't work, we're nastier. Ford v Ferrari, u pojedinim zemljama nazvan Le Mans '66, je sportska drama o istorijskim događajima u svetu auto-industrije i auto-trka koju potpisuje režiser James Mangold (Logan) sa triom scenarista. Ove godine je bilo neočekivano puno dobrih filmova, a ovaj se izdvaja po tome što se bavi pojedincima koji su radili izvanredne, inspirativne stvari, a u plodovima njihovog rada uživaju milioni ljudi koji gotovo sigurno nisu ni čuli za njih. Zaplet filma se bavi odlučnim timom inženjera, dizajnera i vozača, na čelu sa vizionarem Kerolom Šelbijem (Matt Damon) i britanskim vozačem Kenom Majlsom (Christian Bale). Henri Ford II (Tracy Letts) je nezadovoljan prodajom i činjenicom da je Ferari neprikosnoveni proizvođač sportskih automobila, što dokazuju gotovo redovnim pobeđivanjem na prestižnoj 24-časovnoj trci Le Man. Jedan od saradnika Li Jakoka (Jon Bernthal) predlaže da se kompanija Ford uključi u tu trku, a Šelbi će biti zadužen za realizaciju projekta... Sukob iz naslova filma se ogleda u filozofiji ovih kompanija, što se najbolje vidi u njihovim proizvodnim pogonima. Fordova fabrika je puna bučnih proizvodnih traka za kojima mehanički radi puno ljudi, a dnevna proizvodnja prelazi nekoliko hiljada. Sa druge strane, kompanija Ferari (koja je tada još bila u vlasništvu svog osnivača) svoje sedište ima na imanju u Italiji, gde radnici oblikuju i dorađuju deo po deo, a konačni proizvodi 
-Would you like to be a part of this, Frank? Would you like to be a part of this history? -Yes, I would. Whatever you need me to do, I'm available. Niko ne može da porekne da je Martin Skorseze (Martin Scorsese) režiser koji je svoje ime ispisao velikim slovima u istoriji filma. Njegovi radovi poput Goodfellas, Taxi Driver ili Raging Bull se nalaze na brojnim listama najboljih filmova svih vremena, vremenom je stigao i komercijalni uspeh, a njegova karijera se može podeliti na dva dela - kada je intezivno sarađivao sa Robertom De Nirom (Robert De Niro) i kada je glavni glumac u njegovim filmovima bio Leonardo Di Kaprio (Leonardo DiCaprio). Nakon filma The Wolf of Wall Street, Skorseze se posvetio projektu koji planirao čitavih 25 godina i predstavio nam je Silence, nešto totalno drugačije u odnosu na ono što smo navikli od njega. Ova istorijska drama je lagano filozofsko putovanje, melanholično i meditativno iskustvo i postojale su šanse da ovaj filmaš ode u zasluženu penziju. Međutim, na veliku radost filmskog sveta, Skorseze je rešio da okupi staru gardu i predstavi nam film iz žanra koji ga je i proslavio, film o kome je pričao gotovo deset godina. Velike producentske kuće nisu imale previše razumevanja za Skorsezeove zahteve, koji su iznosili skoro 140 miliona dolara, jer je, po njihovim rečima, investicija lako mogla da predstavlja veliki rizik. Tada je uskočio striming servis Netflix, kome nije bio problem da plati koliko god je potrebno kako 
-What exactly do you call your style of music? -I call it James Brown music because it's so far ahead of its time. Svako ko me malo duže prati zna koliko volim biografske filmove koji se bave muzičarima, naročito onima čiju muziku i sam slušam. Kao što sam napisao u uvodu teksta o filmu Ray, tada opraštam mediokritetske scenarije i sve ono što mi inače zasmeta, jer to toliko i ne primetim pored sjajne muzike i harizmatičnih glumaca u glavnoj ulozi. Tipičan primer je film Get on Up koji se bavi Džejmsom Braunom, kumom soula, čovekom koji je jedan od najpopularnijih, najcenjenjih i najuticajnijih muzičara u istoriji. Režiju potpisuje Tate Taylor, koji je pre njega imao odličan The Help, a jedan od producenata je i Mik Džeger. U ovom filmu pratimo životnu pruču Džejmsa Brauna (Chadwick Boseman), koji je odrastao u velikom siromaštvu. Detinjstvo mu je bilo veoma burno i muzika je bila jedini način da iskaže svoju strast. Sticajem okolnosti, u zatvoru se susreće sa Bobijem Birdom (Nelsan Ellis), koji mu je pomogao da izađe na slobodu i krene da se bavi muzikom. Ubrzo, Braun privlači pažnju svojim vatrenim nastupima, dobija status neumornog izvođača i postaje sve smeliji u kreativnom smislu. Iako je bio suočen sa rasizmom, konvencionalnim razmišljanjima i utabanim principima rada u šou biznisu, Džejms Braun je stvorio nove načine rada i na sceni, ali i iza nje. Postao je superstar sa privatnim avionom, oličenje samopouzdanja koje o sebi govori 
A king has no friends. Only followers and foe. Engleski kralj Henri V je vladao relativno kratko početkom petnaestog veka, ali se smatra za jednog od najvećih vladara srednjevekovne Engleske. Jedan od razloga su uspesi koje je imao u Stogodišnjem ratu protiv Francuske, poput pobede u bici kod Ažinkura, a drugi je svakako Vilijam Šekspir, koji ga je učinio besmrtnim u svojim istorijskim delima (Henriad). Kenet Brana je 1989. godine adaptirao, režirao i glumio u filmu Henry V, koji se sa pravom smatra za jednu od najboljih filmskih adaptacija Šekspirovih dela svih vremena. Ovako popularna istorijska ličnost svakako zaslužuje i svoju modernu verziju, pa su pre šest godina David Michôd i Joel Edgerton počeli sa svojom verzijom priče. Miču iza sebe ima nekoliko filmova i mini-seriju Catch-22, dok je Edžerton uvažen glumac, koji se sve više hvata pisanja i režiranja. Ovaj film je premijerno prikazan na festivalu Veneciji, a Netflix je otkupio prava za distribuciju. Hal (Timothée Chalamet) je nenametljivi princ i nevoljni naslednik engleskog prestola, koji je okrenuo leđa svom ocu tiraninu Henriju IV (Ben Mendelsohn) i plemićkom životu, pa živi među običnim ljudima. Nakon smrti oca, Hal biva krunisan u kralja Henrija V i primoran je da prihvati život i obaveze od kojih je pokušavao da pobegne. Kao mladi kralj pokušava da pronađe balans u politici na dvoru i da vodi ratu koji mu je njegov otac ostavio. Bez osobe kojoj može beskrajno da veruje, poziva 