I have a lot of great distractions outside of acting.
Verovatno niste sa ove planete ukoliko negde na internetu niste naleteli bar na fotografiju Džokera iz drugog dela Nolanove trilogije o Betmenu. Skoro magičan performans Hita Ledžera (Heath Ledger) u toj ulozi je vremenom postao zaštitini znak čitave trilogije, a hajp je dodatno skočio preranom smrću glumca i posthumnom dodelom Oskara za najbolju sporednu ulogu. Autorski trio (Adrian Buitenhuis, Derik Murray i Hart Snider) je došao na ideju da snimi dokumentarac koji bi bliže predstavio ovog čoveka, kao glumca i kao umetnika.
I Am Heath Ledger pruža intiman prikaz svog subjekta, kombinacijom snimaka koje je napravio Hit svojim kamerama i intervjua sa prijateljima, agentom, saradnicima i porodicom pokojnog glumca. Rano detinjstvo u Pertu, pustolovni duh koji ga je doveo do neočekivanog odlaska u SAD, debitantska uloga i to odmah u uspešnom filmu - svi ljudi oko njega su od samog starta znali da je Hit nešto drugačije. Prepun kreativne energije, motiva, ambicije i samokritike, umetnik u klasičnom smislu te reči, radoholik koji deluje kao da nikad ne spava - iskrene reči sagovornika ne ostavljaju mesta sumnji da je Hit Ledžer bio vanserijska ličnost i talenat.
Osim prijatelja i članova porodice, zanimalo me je šta o njemu imaju da kažu kolege glumci, a intervjuisani su Naomi Vots, Ben Mendelson, Emil Hirš, Đimon Hunsu i drugi. Njegov brzi uspeh u Holivudu je potpuno razumljiv, kada se uzmu u obzir pročitaj više...I Am Heath Ledger (2017)
I have a lot of great distractions outside of acting.
Verovatno niste sa ove planete ukoliko negde na internetu niste naleteli bar na fotografiju Džokera iz drugog dela Nolanove trilogije o Betmenu. Skoro magičan performans Hita Ledžera (Heath Ledger) u toj ulozi je vremenom postao zaštitini znak čitave trilogije, a hajp je dodatno skočio preranom smrću glumca i posthumnom dodelom Oskara za najbolju sporednu ulogu. Autorski trio (Adrian Buitenhuis, Derik Murray i Hart Snider) je došao na ideju da snimi dokumentarac koji bi bliže predstavio ovog čoveka, kao glumca i kao umetnika.
I Am Heath Ledger pruža intiman prikaz svog subjekta, kombinacijom snimaka koje je napravio Hit svojim kamerama i intervjua sa prijateljima, agentom, saradnicima i porodicom pokojnog glumca. Rano detinjstvo u Pertu, pustolovni duh koji ga je doveo do neočekivanog odlaska u SAD, debitantska uloga i to odmah u uspešnom filmu - svi ljudi oko njega su od samog starta znali da je Hit nešto drugačije. Prepun kreativne energije, motiva, ambicije i samokritike, umetnik u klasičnom smislu te reči, radoholik koji deluje kao da nikad ne spava - iskrene reči sagovornika ne ostavljaju mesta sumnji da je Hit Ledžer bio vanserijska ličnost i talenat.
Osim prijatelja i članova porodice, zanimalo me je šta o njemu imaju da kažu kolege glumci, a intervjuisani su Naomi Vots, Ben Mendelson, Emil Hirš, Đimon Hunsu i drugi. Njegov brzi uspeh u Holivudu je potpuno razumljiv, kada se uzmu u obzir pročitaj više... 
I'm a minor player in my own life story.
Oduvek su me zanimali filmovi koji predstavljaju muzičare ili oni u kojima se glavna tema vrti oko muzike. Iako, recimo, nikada nisam slušao određeni bend, rado ću pogledati priču o njemu, jer me zanima sve ono što ih je inspirisalo, druga strana medalje koja se krila od javnosti, a posredno i socijalni aspekti u kojima su stvarali i radili. Takav je i film 24 Hour Party People, subjektivno omiljeni film u ovom žanru.
Glavni junak ovog filma je Toni Vilson (Steve Coogan u ulozi karijere), čovek koji je osnovao čuvenu izdavačku kuću Factory Records, koja je tokom sedamdesetih i osamdesetih izdavala bendove kao što su Joy Division, New Order i Happy Mondays. Na taj način su Toni i njegova ekipa direktno uticali na britansku muzičku scenu, a samim tim i na popularnu muziku u globalu. Sve je počelo kada su se slučajno zadesili na veoma slabo posećenom nastupu benda Sex Pistols, kada su otkrili novu, revolucionarnu vrstu muzike koja se obraća svima. U filmu 24 Hour Party People Toni Vilson ima ulogu naratora, u kojoj objašnjava uzdizanje i neizbežan pad Factory Records-a.
Svakako najbitniji razlog zbog čega se ovaj film visoko kotira su režiser Michael Winterbottom i scenarista Frank Cottrell Boyce, koji su odradili maestralan posao. Snimili su rad koji ih je očigledno inspirisao, u kome su uživali, sa kojim su se saživeli i u kome niko od učesnika iz pravog života nema nikakvih zamerki. Balansiranjem između informativnih 
Side effects include: drowsiness, apathy, and blurred vision... I'm taking two.
Joy Division je britanski post-pank bend, koji je krajem sedamdesetih udario temelje alternativnoj muzici. Iako se u početku nisu razlikovali od pankera, vremenom su postali bend koji akcentuje emotivnu melodičnost, sa introvertnim i melanholičnim pesmama frontmena Ijana Kurtisa. Autor muzičkih spotova Anton Korbijn (Anton Corbijn) je rešio da, kao debitantski film, snimi biografsku priču o ovom zagonetnom muzičaru, čiji su lični i profesionalni problemi doveli do njegovog samoubistva u 23. godini.
Na samom početku upoznajemo sedamnaestogodišnjeg Ijana (Sam Riley), introvertnog momka koji voli poeziju i Dejvida Bouvija. Ubrzo osniva bend Warsaw, upoznaje Debi (Samantha Morton) i nalazi posao u birou za zapošljavanje. Vremenom bend postiže sve veće uspehe i menja ime u Joy Division, dok vezu sa Debi kruniše brakom. Međutim, Ijan se loše snalazi u svetu pritiska zbog slave, obaveza i neispunjenih očekivanja, brak sa Debi tone iako su postali roditelji i upoznaje belgijanku Anik (Alexandra Maria Lara). Povrh svega, ima problema sa epilepsijom za koju nema dobre terapije i Ijan polako počinje da gubi kontrolu nad sobom...
Scenario je baziran na memoarima Debi Kurtis, napisan u saradnji sa upravo Antonom Korbijnom, koji je tada bio fotograf. Oboje su lično i dobro poznavali Ijana, ali svakako ostaje pitanje koliko dobro nekoga možeš poznavati. Ijan je bio jedna velika enigma, verovatno 
I should've just let him drive.
U poslednjih nekoliko godina, posredstvom medija smo upoznati sa sve obimnijim i brojnijim protestima afro-amerikanaca širom SAD-a. Povod za bunt su represivne akcije policije koje se završe tragično, a često stradaju nenaoružani ili nedužni crnci. Jedan od takvih slučajeva je pucanje na Oskara Granta na stanici Frutvejl u novogodišnjoj noći 2009. godine, koje su svojim mobilnim telefonima snimili brojni svedoci.
Nedugo nakon tog događaja, Rajan Kugler (Ryan Coogler) je rešio da snimi film o čoveku koji se nalazi u svim medijima širom zemlje, ali niko ne zna ništa o njemu. Plan mu je bio da predstavi Oskara kao čoveka od krvi i mesa, umesto da bude samo ime i fotografija u novinskom članku. Kao debitantski filmaš bez iskustva je naišao na probleme, ali ga je odlična ideja dovela do saradnje sa producentskom kućom Foresta Vitakera i pojedinim filmskim fondovima. Nakon dvostruke pobede na festivalu Sundance i nagrade na festivalu u Kanu, Fruitvale Station je stekao poštovanje ljubitelja indi projekata i zasluženo je završio na mnogim top deset listama filmova za tu godinu.
Oskar Grant (Michael B. Jordan) se budi 31. decembra 2008. godine i oseća nešto u vazduhu. Donosi novogodišnje odluke i počinje da ih primenjuje - biće bolji sin svojoj majci (Octavia Spencer) kojoj je taj dan rođendan, biće bolji partner svojoj devojci (Melonie Diaz) i, pre svega, biće bolji otac njihovoj četvorogodišnjoj ćerci. Međutim, kako 
Biografske drame su često, što se kaže, sigurica. Bave se ljudima koji su na razne načine dospeli na stranice istorije, svojim talentom, podvigom, delom ili, bolje reći, svojim stvaralaštvom, bez obzira o kakvom se radi. Sami ljudi i njihova djela su dovoljno zanimljiva da na kraju dobijemo barem prosečan film. Ima i onih neuspešnih, ali su u manjini. Sama snaga lika i dela će nas zainteresovati, tako da će naša znatiželja i glad da saznamo sve o nečemu za šta čitav život znamo, ali ne znamo priču iza. Zbog toga ćemo i spustiti standarde, one filmske ili iste zaboraviti, samo da bi čuli priču. Upravo jedna takva priča o nečemu za što smo svi čuli, a mnogi i probali, donosi nam novi film, sa Majkl Kitonom (Michael Keaton) u naslovnoj ulozi, po imenu The Founder.
Priča prati Rej Kroka (Kiton), trgovačkog putnika koji pokušava da proda novi multi mikser za milkšejk. Iako je kroz svoju karijeru bio prilično uspešan prodavajući razne stvari, a čime je obezbedio i pristojan život i kuću za sebe i suprugu, ovaj mikser mu zadaje mnogo problema. Nudeći isti obilazi sve moguće restorane brze hrane i, pored nažalost neuspešne prodaje, upoznaje se sa svim manama Drive-in restorana, čekanja po sat na svoju porudžbinu koja često na kraju bude pogrešna.
Tako jednog dana dobija porudžbinu za šest svojih miksera iz malog restorana iz San Bernandina, Kalifornija. Viže nego zaintrigiran seda u kola i vozi se preko čitave zemlje do Kalifornije. Tamo 
Everything is unprecedented until it happens for the first time.
Završnica godine je predviđena za filmove koji se planski snimaju za sezonu festivala i filmskih nagrada. Njihove teme su obično one koje vole članovi filmske akademije, sa dosta emocija i sa ljudskom dramom, a naročito se cene biografske drame. Velika produkcijska studija angažuju iskusna i popularna imena čije samo učešće u filmu pojačava rejting istog, a takav je slučaj i sa projektom Sully.
O herojstvu pilota Česlija Salija Salenbergera ste verovatno čuli. Naime, ovaj čovek je u januaru 2009. godine uspešno izveo prinudno sletanje pokvarenog aviona i to na reku Hadson, pa je isključivo njegovom zaslugom svih 155 putnika prošlo samo sa lakšim povredama. Uz pomoć Džefrija Zaslova je napisao knjigu Highest Duty u kojoj opisuje ovaj poduhvat, istragu koja se sprovela nakom tog čina, kao i prateći publicitet koji je neočekivano dobio. Upravo je ta knjiga adaptirana u scenario za ovaj film.
Kada se oko teme herojskog čina čoveka iz naroda zainteresuju Klint Istvud (Clint Eastwood) i Tom Henks (Tom Hanks), rezultat mora biti film koji će se agresivno kandidovati za filmske nagrade, a igraće na kartu rodoljublja, hrabrosti i sveopštu omiljenost gospodina Henksa. Poznato je da su Amerikanci ponosna nacija i da će rado i sa pažnjom ispratiti svaku ekranizaciju heroja iz naroda, pa je Sully zaradio mnogo više novca nego što su producenti očekivali. Naravno, sveže iskustvo Toma Henksa 
'Cowards die many times before their deaths; The valiant never taste of death but once.' That's Shakespeare.
Prag je jedna od najpopularnijih evropskih destinacija i grad za koji me vežu lepe uspomene. Dosta sam čitao o kulturi češkog naroda, naročito o čuvenoj školi filma iz Praga i rado pogledam svaki film čija se radnja dešava u njemu. Miroljubiv češki narod nije uspeo da izbegne grozote Drugog svetskog rata, pre svega zbog svog važnog geo-strateškog položaja i produktivnih fabrika, a u ovom filmu se malo bolje upoznajemo sa prilikama koje su vladale u gradu za vreme rata.
Anthropoid je priča o istoimenoj misiji saveznika u Drugom svetskom ratu, koja je imala za cilj atentat na visokog zvaničnika nemačke vojske, generala Rajnharda Hajdriha. On je jedan od idejnih tvoraca koncetracionih logora i šef nemačkih trupa u okupiranoj Čehoslovačkoj. Vlada smeštena u Londonu šalje agente Josefa (Cillian Murphy) i Jana (Jamie Dornan) sa misijom koja neće odmah naići na odobravanje čak ni u pokretu otpora. Ipak, naređenje je naređenje i članovi pokreta kreću sa pripremama za atentat...
Žanr ratne istorijske drame se visoko kotira na mojoj lestvici omiljenosti jer kombinuje hrabre životne priče sa okruženjem i dešavanjima kada je jako teško ostati priseban i kada je većina ljudi gurnuto u okolnosti koje ne slute ništa dobro. Junaci operacije Antropoid su hrabri ljudi koji su rizikovali bukvalno sve zbog cilja misije, ali su junaci i ljudi koji su 
We may lose the small battles, but win the big war.
Očekivala sam da ovo ne bude moj tip filma kada sam krenula sa gledanjem. Grdno sam se prevarila u nagađanju, ostadoh iznenađena samim filmom i emocijama koje je izazvao kod mene, a najviše me se svidela sama priča koja je ispričana na veoma poseban način, na način na koji ne biste očekivali, jer je podtema samog filma jako ozbiljan, sveopšte prisutni problem u svetu - rasizam. Takođe, mislila sam da se radi i o (polubljutavoj) ljubavnoj drami (sa akcentom na ljubavna), ali i tu me je Loving demantovao. Ovo je po žanru biografska drama, koja je svojim epilogom ušla u istoriju. Sudbina ovih ljudi i njihova borba je odredila sudbine mnogih ljudi posle njih na bolje i u tome leži najveći kvalitet i značaj priče ovog filma.
Virdžinija, jug Amerike, 1958. godina. Mladi Ričard (Joel Edgerton), inače građevinski radnik, odlučuje zaprositi svoju trudnu 18-godišnju devojku Mildred (Ruth Negga). To ne bi bilo ništa čudno da on nije belac, a ona crnkinja. Naime, 1958. godine u pojedinim američkim državama nije bilo dozvoljeno stupiti u brak sa osobom druge boje kože, a jedna od tih država je i njihova Virdžinija. Zbog toga se ovo dvoje mladih odlučuje venčati u Vašingtonu i zatim se vratiti kući.
Međutim, taj period njihovog početnog zajedničkog života ubrzo se pretvara u pravu noćnu moru, a kasnije i u pravnu i političku borbu protiv društva i države. Bivaju proterani iz rodnog grada, a nakon 