Kao neka ko obožava košarsku, bio sam prilično razočaran što je pandemija korona virusa prekinula košarkakaške lige širom sveta baš kada su one ulazile u najzanimljivije faze. Kako bi ljubitelji ovog sporta lakše dočekali eventualne nastavke sezona, producenti iz ESPN-a i Netflix-a su nam pružili desetodelnu dokumentarnu mini-seriju The Last Dance, koja se bavi najboljim košarkašem svih vremena Majklom Džordanom i franšizom koju je doveo do šest titula. Dokumentarac je sniman pre 23 godine, a premijera je bila devetnaestog aprila (19 + 4 = 23). U režiji Džejsona Hehira, koji je radio na serijalima UFC Primetime i 30 for 30, ovaj zaista detaljan i obiman dokumentarni projekat kao centralnu temu ima poslednju sezonu Čikago Bulsa u sezoni 1997-98, koju su obeležili sukobi između igrača i trenera Fila Džeksona sa generalnim menadžerom Džerijem Krausom. Kraus je pre početka sezone izjavio da se na kraju iste očekuju rastanci i da će za nosioce igre, kao i za trenera, ona biti poslednja. Zbog toga je ta sezona dobila naziv Poslednji ples, a filmska ekipa je dobila ekskluzivna prava da tu sezonu isprati iza zavese. Ukoliko očekujete da su ti snimci sve ono što ovaj dokumentarac ima da pruži grdno ćete se prevariti. On sadrži brojne intervjue sa ličnostima iz sveta sporta i medija, a posebno se izdvaja kvartet Majkl Džordan, Skoti Pipen, Denis Rodman i Fil Džekson. Gotovo svako ko vam padne na pamet da bi možda imao šta da kaže na ovu temu ili pročitaj više...The Last Dance (2020)
Kao neka ko obožava košarsku, bio sam prilično razočaran što je pandemija korona virusa prekinula košarkakaške lige širom sveta baš kada su one ulazile u najzanimljivije faze. Kako bi ljubitelji ovog sporta lakše dočekali eventualne nastavke sezona, producenti iz ESPN-a i Netflix-a su nam pružili desetodelnu dokumentarnu mini-seriju The Last Dance, koja se bavi najboljim košarkašem svih vremena Majklom Džordanom i franšizom koju je doveo do šest titula. Dokumentarac je sniman pre 23 godine, a premijera je bila devetnaestog aprila (19 + 4 = 23). U režiji Džejsona Hehira, koji je radio na serijalima UFC Primetime i 30 for 30, ovaj zaista detaljan i obiman dokumentarni projekat kao centralnu temu ima poslednju sezonu Čikago Bulsa u sezoni 1997-98, koju su obeležili sukobi između igrača i trenera Fila Džeksona sa generalnim menadžerom Džerijem Krausom. Kraus je pre početka sezone izjavio da se na kraju iste očekuju rastanci i da će za nosioce igre, kao i za trenera, ona biti poslednja. Zbog toga je ta sezona dobila naziv Poslednji ples, a filmska ekipa je dobila ekskluzivna prava da tu sezonu isprati iza zavese. Ukoliko očekujete da su ti snimci sve ono što ovaj dokumentarac ima da pruži grdno ćete se prevariti. On sadrži brojne intervjue sa ličnostima iz sveta sporta i medija, a posebno se izdvaja kvartet Majkl Džordan, Skoti Pipen, Denis Rodman i Fil Džekson. Gotovo svako ko vam padne na pamet da bi možda imao šta da kaže na ovu temu ili pročitaj više... 
Tom Hardy je pre dve godine na svom instagramu delio svoju transformaciju u 47-godišnjeg Al Kaponea, koji je deset godina proveo u zatvoru i bio u poodmaklom stadijumu nelečenog neurosifilisa, zbog koga je počeo da pati od demencije. Te fotografije su bile sa snimanja ovog filma, koji je još prošle godine trebao da se pojavi u bioskopima, ali se to iz nekog razloga nije desilo. Prvobitno nazvan Fonzo, ovaj film je umesto široke distribucije i bioskopskih projekcija dospeo na sistem video on demand. Taj sistem je karakterističan za projekte od kojih se ne očekuje puno, a naziv filma je promenjen u Capone. Neki kažu da je ovakav razvoj situacije sasvim razumljiv zbog epidemije korone, ali je bilo teško ne ostati pomalo razočaran što će film o kome se priča od 2016. godine, sa velikim potencijalom, zanimljivim protagonistom i harizmatičnim glavnim glumcem završiti neslavno, bez jakog distributera i bez bioskopskih projekcija. Međutim, nakon gledanja verujem da su mnogi shvatili zašto od ovog filma producenti nisu očekivali ništa veliko. Svi su čuli za Al Kaponea, gangstera koji je upravljao mafijom južnog Čikaga tokom dvadesetih godina prošlog veka, a ironija njegovog pada je u tome što je uhapšen zbog utaje poreza, a ne zbog zloglasnih zločina. Scenario se bavi poslednjom godinom njegovog života kada on, nakon izlaska iz zatvora, živi na velikom imanju na Floridi sa svojom suprugom Mej (Linda Cardellini). Vidimo da bolest sve više uzima maha, da 
Tomaso Bušeta, takozvani gazda dva sveta, je ostao upamćen kao prvi visoki pripadnik italijanske mafije koji je tokom osamdesetih rešio da progovori. Njegove izjave su dovele do čuvenog suđenja 1986. godine kada su se na osuđeničkim klupama našla najozloglašenija kriminalna imena Palerma, a Tomaso je svedočio na još nekoliko suđenja. Italijanski reditelj Marco Bellocchio nam donosi biografsku dramu o tom čoveku, koja je realizovana u ko-produkciji četiri države. Film je premijerno prikazan na festivalu u Kanu, a nakon toga je izabran kao italijanski kandidat za Oskara. Početkom osamdesetih, u borbi za zaradu prodajom heroina, mafijaški bosovi pokreću krvav rat koji je kao žrtve imao i nedužne civile. Tomaso (Pierfrancesco Favino) se sklanja u Brazil i izdaleka posmatra kako njegovi ljudi bivaju ubijeni, među kojima su i dvojica njegovih sinova. Tomaso je svestan da bi on mogao biti sledeći, a brazilska policija ga hapsi i sprema se da ga isporuči Italiji. On donosi odluku koja će promeniti mafiju – odlučuje da se se sastane sa sudijom Đovanijem Falkoneom i da izda zavet koji je dao Koza Nostri. Centralno pitanje autorskog tima je zašto je Tomaso odlučio da postane informator, a ispostaviće se da je odgovor prilično jednostavan – mafija kojoj je dao zavet se veoma promenila, dok je porodica, koja je ranije bila odvojena od posla, danas postala glavna meta sukobljenih grupa. Za Tomasa to više nije bila njegova stvar, već je postala njihova. 
- What does he bring to the breed? - The heart of a survivor. Nedavno sam spominjao kako smo svedoci ekspanzije servisa za strimovanje koji produciraju sopstveni materijal, a među njima su se pojavile neke nove kompanije koje takođe vide profit u ovom sektoru, pa ne žale novac kako bi pokupili svoje parče kolača. Jedna od njih je Disney+ koja je krenula sa radom u novembru prošle godine, a jedan od prvih originalnih filmova iz njene produkcije je Togo, avantura bazirana na istinitoj priči. Epidemija difterije je pogodila zabačeno mesto Noum na Aljasci, a lekovi se nalaze čitavih 800 kilometara daleko. S obzirom na nadolazeću oluju avio-transport ne dolazi u obzir, pa se građani obraćaju Lenardu Sepali (Willem Dafoe) da na svojim saonicama koje vuku psi donese lekove. Sepala je veoma iskusan trener pasa, a vodeći u njegovim saonicama je dvanaestogodišnji sibirski haski po imenu Togo, kome Sepala neizmerno veruje. Ova misija će testirati njihovu snagu, hrabrost i odlučnost. Radnja filma prati do sada neispričanu priču smeštenu u zimu 1925. godine, koja nas vodi preko nepristupačnih terena Aljaske. Pratimo uzbudljivu, neverovatnu avanturu čoveka i njegovih vernih pasa, među kojima se izdvaja Togo, koga je Sepala odgojio otkad je bio veoma nemirno štene. S obzirom na veliku oluju koja se približava, Sepala je svestan da to može biti preveliki napor za njegovog ostarelog psa, ali isto tako je misiju osudio na neuspeh ako ga ne povede. Još kada sam kao 
-You may not realize, but we were trying to protect this country from people who wanna destroy everything we believe in. -You may not realize it, but we are trying to do the exact same thing. Scott Z. Burns je američki scenarista i producent kome je najpoznatiji film Side Effects koji je režirao Stiven Soderberg. Ovo je bilo prvi put da je sam seo u režisersku stolicu, a svoj scenario je delimično bazirao na novinskom članku Rorschach and Awe koji je bio objavljen u Vanity Fair. Priča se bavi istinitim događajima nakon napada 11. septembra, tačnije programom CIA vezanim za pritvor i ispitivanje osumnjičenih u borbi protiv terorizma. Radnja filma prati sposobnog i odlučnog službenika-idealistu Denijel Džounsa (Adam Driver) koji je zadužen od strane senatorke Dajane Fejnstejn (Annette Bening), članice obaveštajnog komiteta Senata, da povede istragu o programu CIA. Njegova neumoljiva potraga za istinom dovodi do šokantnih saznanja i neviđenih razmera u kojima su pojedinci uništavali dokaze, zaobilazili zakone i krili istinu od američke javnosti. Ispostaviće se da je program bio brutalan, nemoralan i neefikasan, pojedinci nisu želeli da izveštaj izađe u javnost, pa Denijel postaje žrtva političkih spletki... Izveštaj o CIA torturi obuhvata gotovo desetogodišnji rad koji je imao preko 6700 stranica. Tema ovog filma je dubok i težak materijal, ne samo zato što se bavi mučenjem ljudi labavo osumnjičenim zbog terorizma, već i zbog toga što samo istraživanje 
The system is rigged. The want us to believe that it'll protect us, but that's a lie. We protect us. We do. Nobody else. Not the companies, not the scientists, not the government. Us. Iako filmovi u kojima se sukobljavaju David i Golijat obično imaju predvidljivu crtu, to me ne sprečava da im posvetim pažnju i da iskreno navijam za slabije. Dark Waters je jedan od takvih filmova, baziran na više novinskih tekstova, kao i na memoarima Exposure koje je napisao glavni junak priče Robert Bilott. Reč je o advokatu koji je stekao reputaciju najveće noćne more kompanije DuPont, a u ovom filmu Toda Hejnesa (Todd Haynes) imamo priliku da vidimo kako je tu reputaciju stekao. Robert (Mark Ruffalo) je korporativni advokat čija firma brani velike hemijske kompanije. Na početku filma mu se obraća farmer Vilbur (Bill Camp) iz rodnog mesta njegove bake, koji je siguran da velika kompanija tajno skladišti otrovne hemikalije u blizini njegovog poseda. Kao razultat toga, Vilburove krave postaju bolesne i nasilne i konačno uginu. Vilbur dovodi Roberta do potoka gde krave piju vodu, u kome je kamenje postalo neprirodno belo, i do livade koja je postala groblje domaćih životinja. Robert rešava da otkrije mračnu tajnu i u tom procesu rizikuje sve - svoju budućnost, svoju porodicu, pa čak i sopstveni život... Filmovi kao što su ovaj nisu malobrojni. Baziraju se na istinitim ili fiktivnim pričama, u kojima advokat idealista u potrazi za pravdom običnih ljudi bira gotovo nepobedivog 
There's a bomb in Centennial Park. You have thirty minutes. Verujem da većina ljudi na Klinta Istvuda (Clint Eastwood) i dalje više gleda kao glumca koji se proslavio glumeći sumnjive tipove po špageti-vesternima nego kao na nesumnjivo jednog od boljih filmaša u ovome veku. Impresivnoj listi njegovih kvalitetno realizovanih filmova se može dodati i Richard Jewell, film zasnovan na istinitim događajima, koji priča o tome šta se dešava kada ono što se izveštava kao činjenica prekriva istinu. Ričard Džuel (Paul Walter Hauser) je radnik obezbeđenja iz Atlante koji se preko noći, dok su trajale Olimpijske igre, proslavio kao čovek koji otkrio bombu na javnom događaju. Brzom reakcijom je postao heroj koji je spasao brojne živote, ali policijski profil ga svrstava u kategoriju usamljenih bombaša, čime on postaje glavni osumnjičeni. Zlostavljan od strane policijskih službi, medija i javnosti, životi Ričarda i njegove majke Bobi (Kathy Bates) su postali haos. Na njegovu stranu staje nezavisni advokat Votson Brajant (Sam Rockwell), koji daje sve od sebe kako bi očistio ime svog klijenta, istovremeno zadržavajući Ričarda da ne veruje ljudima koji ga pokušavaju zatvoriti... Ričard Džuel je postao neka vrsta sinonima za krivicu, iako nije ni optužen, a kamoli osuđen za bilo koje krivično delo vezano sa bombaškim napadom na Olimpijskim igrama 1996. godine. Ovaj čovek je doživeo veliku nepravdu i sigurno nije zaslužio bilo kakav vid javne osude i nadzora. 
Won't you be my neighbor? Fred Rodžers je bio televizijski voditelj, muzičar, lutkar i producent koji je poznat po tome što je 33 godine vodio i producirao čuvenu i veoma popularnu televizijsku seriju namenjenu predškolcima, Mister Rogers' Neighborhood. U svojoj seriji se fokusirao na brojne psihičke i fizičke probleme sa kojima se suočavaju deca, kao što su upis u školu, selidba, odlazak u bolnicu, razvod roditelja, smrt u porodici i drugo. Gospodin Rodžers je bio veoma hvaljen i cenjen za svoj rad na dečjoj televiziji. Nadobijao se brojnih nagrada i počasnih diploma, a kruna karijere je bila dobijanje predsedničke medalje za slobodu 2002. godine. Iako je imao status selebritija, nije imao problem da se vozi podzemnom železnicom, da popriča sa prolaznicima ili da kasni na snimanje emisije jer je zauzet humanitarnim radom. Ovaj film je zasnovan na istinitoj priči, a podloga je bila članak pod imenom Can You Say... Hero?, autora Toma Džunoa, koji je objavljen u magazinu Esquire. Lojd Vogel (Matthew Rhys) ima reputaciju nezgodnog novinara bez dlake na jeziku, koga subjekti odbijaju, pa ga njegova nadređena šalje na nesvakidašnji zadatak. Naime, mora da ide u Pitsburg i da odradi kratak intervju sa Fredom Rodžersom (Tom Hanks), autorom dečjih emisija. Lojd je ispraćen na put od strane svoje supruge sa rečima nemoj da mi upropastiš detinjstvo, sa planom da napiše nekoliko stotina reči. Fred Rodžers je bio težak za razgovor, jer mu je više stalo do 