Razmišljala sam kako efektno da započnem ovaj tekst, znajući unapred da ovo neće biti recenzija samog filma, bar ne onakva kakvu očekujete. Uopšte ne planiram prepričavati film, kuckati već svima znane podatke o grupi Queen, o Frediju Merkjuriju, o bolesti, uopšteno pisati recenziju kakvu ste sigurno dosad deset puta pročitali otkako je film izašao. Sve su iste i nalik jedna drugoj, a niti jedna jedina vas ne nagovara da pogledate film. Što je još gore, te suvoparne recenzije vas ne intrigiraju ni da poslušate neke pesme grupe Queen, ako niste ranije imali tu priliku. Ako ima takvih. Mada, volela bih verovati da takvi ne postoje.
Kao i skoro svaka druga (ako ne i svaka) biografska drama, ova ima mana na pretek, posebno ako ih želite pronaći. Na momente, čak ima vrištećih mana i ne možete verovati da to gledate. Film kao film, posebno u žanru biografske drame, ima svojih nedostataka, režiserskog fokusiranja ponajviše (Bryan Singer), čak i pojedinih netačnosti. Sve je to istina, ali istina je i da sve to lagano nestaje i sve više bledi kada dođe završni deo filma. Verujte mi na reč.
LIVE AID 1985 . godine i nastup grupe Queen je ušao u istoriju, a na film je prenesen bez i jedne jedine mane. Smatram da je bit ubodena, da je to dovoljno za prolaz. Mene je film oduševio, rasplakao, oduvao, zgrozio, oraspoložio, naljutio, sve u isto vreme. To teško može da prenese u neki smisleniji tekst, posebno jer je moj utisak možda i previše svež .
Zato pročitaj više...Bohemian Rhapsody (2018)
Razmišljala sam kako efektno da započnem ovaj tekst, znajući unapred da ovo neće biti recenzija samog filma, bar ne onakva kakvu očekujete. Uopšte ne planiram prepričavati film, kuckati već svima znane podatke o grupi Queen, o Frediju Merkjuriju, o bolesti, uopšteno pisati recenziju kakvu ste sigurno dosad deset puta pročitali otkako je film izašao. Sve su iste i nalik jedna drugoj, a niti jedna jedina vas ne nagovara da pogledate film. Što je još gore, te suvoparne recenzije vas ne intrigiraju ni da poslušate neke pesme grupe Queen, ako niste ranije imali tu priliku. Ako ima takvih. Mada, volela bih verovati da takvi ne postoje.
Kao i skoro svaka druga (ako ne i svaka) biografska drama, ova ima mana na pretek, posebno ako ih želite pronaći. Na momente, čak ima vrištećih mana i ne možete verovati da to gledate. Film kao film, posebno u žanru biografske drame, ima svojih nedostataka, režiserskog fokusiranja ponajviše (Bryan Singer), čak i pojedinih netačnosti. Sve je to istina, ali istina je i da sve to lagano nestaje i sve više bledi kada dođe završni deo filma. Verujte mi na reč.
LIVE AID 1985 . godine i nastup grupe Queen je ušao u istoriju, a na film je prenesen bez i jedne jedine mane. Smatram da je bit ubodena, da je to dovoljno za prolaz. Mene je film oduševio, rasplakao, oduvao, zgrozio, oraspoložio, naljutio, sve u isto vreme. To teško može da prenese u neki smisleniji tekst, posebno jer je moj utisak možda i previše svež .
Zato pročitaj više... 
As it turns out, I'm capable of much unpleasantness.
Grčkog režisera i scenaristu Jorgosa Lantimosa (Yorgos Lanthimos) šira javnost je upoznala pre tri godine, kada je izbacio svoj prvi film na engleskom jeziku po imenu The Lobster. Ovaj Grk je danas lice koje iza sebe ima nominaciju za Oskara u kategoriji najboljih scenarija, a apsurdnost, crni humor i jaka satira su postali njegovi zaštitni znakovi. Prošle godine nam je predstavio svoj horor-triler The Killing of a Sacred Deer, a ovog puta nam stiže stilizovana period-drama koja sadrži sve karakteristike njegovih prethodnih radova.
Film nas smešta u početak 18. veka, Engleska je u ratu sa Francuzima, ali to ne sprečava dekadentnu aristokratiju da uživa u prejedanju i klađenju na trke pataka. Na vlasti se nalazi kraljica En (Olivia Colman), a njena bliska prijateljica Lejdi Sara (Rachel Weisz) upravlja državom umesto nje i brine se o njenoj bolesti. Na dvor stiže šarmantna Ebigejl (Emma Stone), koja je daleka rođaka Lejdi Sare i dobija posao sluškinje. Ubrzo, dobija Sarino poverenje i vidi šansu da se vrati svojim aristokratskim korenima...
Scenario se bazira na dinamičnim odnosima ova tri karaktera, koja se tokom trajanja filma nadmudruju u igrama moći, gde svaka od njih ima svoje prohteve i ciljeve. U tom triu, kraljica je ona čija su osećanja i potrebe gotovo nemoguće za razumevanje. Zbog njenog osetljivog temperamenta, ona je osoba koju je najbolje izbegavati, ali je Sari i Ebigejl neophodna za 
You never win with violence. You only win when you maintain your dignity.
Naslov filma Green Book potiče od naziva knjige The Negro Motorist Green Book, turističkog vodiča koji je afro-amerikancima služio za sigurno putovanje kroz američku segregaciju. Vodič sadrži spisak hotela kojima nije bitna boja kože njihovih gostiju. Naši junaci, suočeni sa opasnostima vezanim za rasizam, osloniće se na nju i jedan na drugog kako bi preživeli putovanje koje će im promeniti živote.
Radnja filma je smeštena u 1962. godinu i pratimo Tonija Valelongu (Viggo Mortensen), radnika obezbeđenja u noćnom klubu. Njegov lokal je zatvoren na dva meseca i u potrazi je za novim poslom. Najbolju ponudu dobija od Dona Širlija (Mahershala Ali), pijaniste koga očekuje koncertna tura po jugu SAD-a. Don je afro-amerikanac, što znači da ga na putovanju očekuju potencijalni problemi, a Toni predstavlja pravog čoveka za njegovog saputnika. Toni nije oduševljen time da radi za crnca, ali prihvata posao i kreću na turneju.
Na prvi pogled, pomalo nadmeni erudita i grubijan nikako ne idu jedan uz drugog - Don je školovan i vaspitan, dok je Toni praktičan i ponosan čovek sa ulice koji sve rešava grubošću. Njih dvojica poseduju totalno suprotstavljene stavove prema životu i idealima. Međutim, dok na svom putovanju trpe i svedoče velikim nepravdama, njih dvojica se oslanjaju jedan na drugog i na taj način pronalaze poštovanje prema talentima koje poseduju. Vremenom, njihov odnos 
That's one small step for man, one giant leap for mankind.
Demian Čezel (Damien Chazelle) je režiser koji se pojavio niotkuda i osvojio svet. Njegov debitantski film Whiplash je bio jedan od najboljih u 2014. godini, dok je naredni La La Land, romantični mjuzikl klasičnog Holivuda, pokupio skoro sve nagrade koje se mogu osvojiti. Čezel je najmlađi dobitnik Oskara za režiju, a stiče se utisak da ga je ta nagrada inspirisala da njegov sledeći projekat bude prava demonstracija njegovog umeća.
Početak filma nas smešta u 1961. godinu gde pratimo inženjera Nila Armstronga (Ryan Gosling), koji je test pilot letelica NASA-e. Skrhan zbog porodičnog gubitka, odlučuje da se prijavi za program Gemini, kome je cilj da SAD pobede SSSR u trci za svemir. Nil se sa svojom porodicom seli u Hjuston, gde ubrzo stiče prijatelje i napreduje u karijeri. 1965. godine Sovjeti imaju prvog čoveka koji je u svemiru napustio letelicu, što dovodi do planova da NASA osvoji mesec. Ubrzo nakon toga, Nil postaje komandant misije Gemini 8...
First Man je biografski film o čoveku koji je, svojevremeno, bio najusamljeniji čovek u istoriji civilizacije. Bilo je istraživača koji su svesno išli u nepoznato, ali su oni ostajali u okviru svoje planete, dok je Nil otišao korak dalje. Scenario se ravnopravno bavi njegovom karijerom i njegovim privatnim životom, ali oba segmenta pokazuju da je, jednostavno, Nil Armstrong bio pravi čovek za ovaj poduhvat. Njegova posvećenost je prosto opipljiva 
You could fight for God, or country, or family. I do not care, so long as you fight!
Nisam napisala recenziju na sajtu skoro jedanaest meseci, tačnije od gledanja filma I, Tonya. Pravdala sam sebe time da sigurno nema dovoljno kvalitetnih filmova, ali to nije istina. U proteklih desetak meseci sam pogledala pregršt dobrih filmova koji, uprkos svom kvalitetu, nisu mogli dopreti do mene na ovakav način. Outlaw King me je konačno trgao iz moje recenzijske letargije i lenjosti u pisanju. Dabome, logično je da sledi jedna nagovarajuća recenzija u mom prepoznatljivom stilu kojoj, nadam se, nećete moći odoleti.
Početak četrnaestog veka, Škotska je okupirana od strane Engleske, tačnije kralja Edvarda I (Stephen Dillane). Većina plemića, od kojih pojedini imaju prvenstvo na presto kralja Škotske, zajedno sa ostalim škotskim plemićima godinama unazad ratuju da se oslobode škotske zemlje, ali nisu jedinstveni u toj nameri. Nakon teškog poraza i strašnih ljudskih gubitaka, opet se moraju povući, sklopiti prividni mir i povinovati kralju Edvardu, koji i dalje zadaje strašne novčane namete. Narod se ne miri sa time, posebno nakon stravičnog javnog pogubljenja škotskog junaka Vilijama Valasa, koje donosi i nemir u krugove plemića, ponajviše Roberta Brusa (Chris Pine). On odlučuje, uz pomoć crkve, krunisati se za kralja Škotske i krenuti u krvavi, odlučujući pohod vraćanja Škotske Škotima u ruke.
Nemoguće je izbeći da odmah ne povežemo film sa veoma 
You have no interest in what I have to say. Unless it confirms what you think you already know.
Operation Finale je istorijska drama koja ekranizuje misiju izraelske obaveštajne službe Šin Bet, u kojoj je nekoliko pripadnika lociralo i privelo pravdi Adolfa Ajhmana, arhitektu Holokausta u Drugom svetskom ratu. Eichmann in My Hands su memoari oficira Pitera Malkina koji su bili baza za pisanje scenarija, a režiju potpisuje Chris Weitz.
Petnaest godina nakon završetka Drugog svetskog rata, verovalo se da je Ajhman (Ben Kingsley), mastermajnd Konačnog rešenja, mrtav. Međutim, operativci obaveštajne službe otkrivaju da je živ - poseduje drugi identitet i radi u predgrađu Buenos Airesa, zajedno sa svojom suprugom i sinovima. Prateći Ajhmanovu rutinu, Malkin (Oscar Isaac) i njegovi agenti planiraju otmicu, kako bi ga tajno izvukli iz Argentine i sudili mu u Izraelu. Ubrzo, njihova misija postaje intenzivna igra mačke i miša...
Postoji nešto morbidno u činjenici da nas zanimaju istorijski portreti zlih ljudi, verovatno jer pokušavamo da shvatimo šta to natera čoveka da uradi ili organizuje tako gnusne stvari. U filmu Operation Finale, priča nas podseća da su takvi ljudi na prvi pogled sasvim obični, što još više stvara potrebu da ih slušamo, sve dok ne postanu totalno odbojni. Autori prikazuju i drugu stranu Adolfa Ajhmana, predstavljaju ga kao obično ljudsko biće, a dobijamo priliku i da čujemo njegovo obrazloženje za svoje postupke.
U realnosti, 
If I would have known this was a Klan meeting, I wouldn't have taken this motherfucking gig. Goddamn.
Kao što sam spomenuo u uvodu teksta za njegov verovatno najbolji film Do The Right Thing, Spajk Li (Spike Lee) je cenjeno autorsko ime koje se u svojim radovima uglavnom bavi političkim problemima crnaca u SAD-u. Između ostalog, smenjuje teme odnosa između rasa, rasne diskriminacije, uticaja medija na svakodnevni život, urbani kriminal, siromaštvo i slično. Njegov najnoviji film BlacKkKlansman je producirala ekipa koja je proizvela Get Out i nudi nam još jedno provokativno istraživanje međurasnih odnosa unutar Amerike.
Film se bazira na istinitoj priči i smešten je u sedamdesete godine prošlog veka, usred jačanja pokreta za građanska prava. Priča prati Rona Stolvorta (John David Washington), koji postaje prvi detektiv afro-amerikanac u policijskom odeljenju Kolorado Springsa. Kako bi dokazao svoju vrednost, rešava da se infiltrira u lokalnu grupaciju Kju Kluks Klana, a za taj poduhvat ubeđuje svog starijeg kolegu Flipa Zimermana (Adam Driver), koji je Jevrejin. Njih dvojica otkrivaju tajne planove klana i rešavaju da ih na sve načine spreče u tome...
Spajk Li je, u saradnji sa svojim scenaristima, napravio film koji poseduje jedinstveno čudnu instinitu priču sa obilje informacija, koja deluje relevantno i u modernom dobu, jer je sve veći broj ljudi kojima je dosta rasne tolerancije, političke korektnosti i multikultularizma. Ispod narativa se kriju 
Drink water.
Don't Worry, He Won't Get Far on Foot je novi film Gusa van Santa (Gus Van Sant) i reč je o biografskoj drami o Džonu Kalahanu, umetniku koji je najpoznatiji po svojim specifičnim karikaturama, u kojima se bavio tabu temama i osobama sa margina društva. Naziv filma potiče od jedne od njegovih najpopularnijih crteža, u kome ekipa kauboja u pustinji nailazi na invalidska kolica i komentarišu kako vlasnik istih neće daleko dogurati peške. Film je adaptacija njegove autobiografije.
Džon (Joaquin Phoenix) je simpatičan mladić koji ima velikih problema sa alkoholom i opterećen je činjenicom što ga je majka dala na usvajanje kada je bio dečak. Nakon katastrofalne saobraćajne nesreće ostaje kvadriplegičar, ali mu ne pada na pamet da prestane sa opijanjem. Međutim, nakon susreta sa harizmatičnim sponzorom Donijem (Jonah Hill) i uz podršku devojke Anu (Rooney Mara), on nerado počinje sa odvikavanjem od alkohola. Tokom odvikavanja, otkriva svoj talenat za crtanjem novinskih karikatura sa oštrim komentarima, a na taj način će njegov život bez alkohola dobiti novu dimenziju...
Naš junak je imao 21 godinu kada je doživeo nesreću i ostao paralizovan, ali su mu šake ostale koliko-toliko funkcionalne - taman da upravlja invalidskim kolicima, nagne bocu sa alkoholom ili da drži olovku, a ove tri radnje ispunjavaju najveći deo filma. Priča se ne fokusira na njega kao na osobu, već više pratimo alkoholičara koji je otkrio talenat za karikature. 