Politics is like shoes. There's a left and a right, but eventually you will want to go barefoot.
Mišel Azanavisijus (Michel Hazanavicius) je pre sedam godina stekao slavu zbog neočekivanog uspeha nemog filma The Artist, koji je završio sa nagradom Oskar za najbolji film. Nakon ne baš uspešne ratne drame The Search, novi projekat ovog francuskog filmaša je mešavina komedije i drame, koja kao centar priče ima čuvenog Žan-Luk Godara (Jean-Luc Godard), u vremenu kada je bio u svom drugom braku sa sedamnaestogodišnjim glumicom En Vjazemski (Anne Wiazemsky).
Radnja filma je smeštena u 1968. godinu, kada je Godar (Louis Garrel) bio na vrhuncu svoje karijere, a u Francuskoj su se odvijala društvena previranja. Dok je država bila na ivici krize, Godar se zaljubljuje u glumicu En (Stacy Martin), sa kojom je snimio film La Chinoise. Par živi u Parizu, a Godar se sve više počinje interesovati za politiku, postaje zagovornik revolucije i pridružuje se studentskim protestima. Godarovi stavovi imaju uticaj na Enine izbore, a zbog njih sve više balansiraju svoje karijere, ali i međusobni odnos...
En Vjazemski je napisala dve knjige o njenom životu sad Godarom između 1966. i 1969. godine, a scenario je baziran na delovima njene autobiografije Un an après. Godar je tada, kao što je i danas, smatran jednim od najboljih francuskih filmaša - svuda je bio cenjen i poštovan, a njegovi filmovi su bili uticajni i inspirativni za mnoge umetnike. Na samom vrhu umetničkog pročitaj više...Le Redoutable/ Godard Mon Amour (2017)
Politics is like shoes. There's a left and a right, but eventually you will want to go barefoot.
Mišel Azanavisijus (Michel Hazanavicius) je pre sedam godina stekao slavu zbog neočekivanog uspeha nemog filma The Artist, koji je završio sa nagradom Oskar za najbolji film. Nakon ne baš uspešne ratne drame The Search, novi projekat ovog francuskog filmaša je mešavina komedije i drame, koja kao centar priče ima čuvenog Žan-Luk Godara (Jean-Luc Godard), u vremenu kada je bio u svom drugom braku sa sedamnaestogodišnjim glumicom En Vjazemski (Anne Wiazemsky).
Radnja filma je smeštena u 1968. godinu, kada je Godar (Louis Garrel) bio na vrhuncu svoje karijere, a u Francuskoj su se odvijala društvena previranja. Dok je država bila na ivici krize, Godar se zaljubljuje u glumicu En (Stacy Martin), sa kojom je snimio film La Chinoise. Par živi u Parizu, a Godar se sve više počinje interesovati za politiku, postaje zagovornik revolucije i pridružuje se studentskim protestima. Godarovi stavovi imaju uticaj na Enine izbore, a zbog njih sve više balansiraju svoje karijere, ali i međusobni odnos...
En Vjazemski je napisala dve knjige o njenom životu sad Godarom između 1966. i 1969. godine, a scenario je baziran na delovima njene autobiografije Un an après. Godar je tada, kao što je i danas, smatran jednim od najboljih francuskih filmaša - svuda je bio cenjen i poštovan, a njegovi filmovi su bili uticajni i inspirativni za mnoge umetnike. Na samom vrhu umetničkog pročitaj više... 
Days seem like weeks to me. Days are weeks.
Loving Vincent je animirana biografska drama o čuvenom slikaru Vinsentu Van Gogu, koja je specifična po tome što je prvi dugometražni film koji je u potpunosti naslikan. Prva verzija je snimljena 2008. godine kao sedmominutni kratkometražni film, a nakon toga višegodišnju produkciju su finansirali Polish Film Institute, kampanja na Kickstarter-u i privatna lica. Napokon, preko 65000 frejmova, naslikanih tehnikom koju je koristio Van Gog, je smešteno u dugometražni film.
Priča počinje posle Van Gogovog samoubistva u 37. godini. Nakon ranjavanja u stomak, Van Gog se vratio u gostinonicu u ruralnoj Francuskoj, u kojoj je sutradan preminuo. Nakon godinu dana, Arman Rulin, sin Van Gogovog poštara, dobija zadatak da poslednje slikarevo pismo uruči njegovom mlađem bratu Teu. Nakon odlaska u Pariz, Arman saznaje da je Teo umro nekoliko meseci nakon smrti Vinsenta, verovatno od tuge. S obzirom da ne zna šta da radi sa pismom, Arman odlazi u mestašce gde je Vinsent proveo poslednjih nekoliko meseci, kako bi tamo pronašao nekoga kome će ga uručiti...
Njegovim dolaskom scenario počinje da se razvija kao misterija u kojoj se istražuju okolnosti Vinsentove smrti. Slikar je stekao reputaciju nestabilnog čoveka, sa emocionalnim i psihološkim problemima, koji je odsekao sebi uvo kako bi ga poklonio prostitutki u bordelu. U kombinaciji sa predrasudama koje stvara takav incident i melanholičnim utiskom koji je slikar ostavljao, 
When a man gets wealthy, he has to deal with the problems of freedom. All the choices he could possibly want. An abyss opens up. Well, I watched that abyss. I watched it ruin men, marriages, but most of all, it ruins the children.
All the Money in the World je novi film Ridlija Skota (Ridley Scott), a pročulo se za njega i pre premijere jer je imao taj baksuz da u njemu glavnu ulogu tumači Kevin Spejsi, koji se našao u centru holivudskog skandala baš pred promociju filma. Zbog toga su producenti odlučili da svaka scena sa Spejsijem bude ponovo snimljena, a na njegovo mesto je uskočio veteran Kristofer Plamer (Christopher Plummer). S obzirom na rediteljsko ime i glumačku ekipu koju je okupio, film je prošao skoro nezapaženo, a u prilog tome idu i činjenice da nije dobro prošao ni na bioskopskim kasama.
1973. godine u Rimu maskirana ekipa kriminalaca je otela Džona (Charlie Plummer), šesnaestogodišnjaka koji je imao tu nesreću da je unuk Žan Pola Getija (Plamer), u tom momentu najbogatijeg čoveka na svetu. Osim činjenice da je stekao bogatstvo poslovima sa naftom i da je veliki kolekcionar umetničkih dela, Geti je poznat po tome da je velika škrtica. Upravo zbog toga on odbija da plati otkupninu, iako je žrtva njegov omiljeni unuk. U centar priče se smešta Gejl (Michelle Williams), posvećena majka koja je, za razliku od svog bišeg svekra, izabrala svoju decu ispred bogatstva...
Žan Pol Geti je nesvakidašnja individua, čovek koji je multimilioner, 
I don't belong here.
Džejson Hol (Jason Hall) je scenarista koji je postao cenjeno ime nakon uspeha biografsko-ratnog filma American Sniper, koji je režirao Klint Istvud. Njegov novi film Thank You For Your Service ostaje u ratnom okruženju, samo što je ovoga puta rešio da stane i iza kamere. Reč je o ekranizaciji bestselera Dejvida Finkela, u kome se dobitnik Pulicerove nagrade bavi povratkom američkih vojnika kući i njihovim problemima sa prilagođavanjem na civilni život.
Film počinje dolaskom trojice vojnika nakon služenja ture u Iraku. Dvojica od njih su u braku - Adam (Miles Teller) je oženjen Saskiom (Haley Bennett) i ima dvoje dece, dok Solo (Beulah Koale) čeka dete sa Aliom (Keisha Castle-Hughes). Treći od njih, Bili (Joe Cole), ima verenicu, ali nakon dolaska shvata da mu je kuća ispražnjena i da mu verenica ne odgovara na poruke. Njegova reakcija će dovesti do otvorenih razgovora u kojima otkrivaju da nikako nisu spremni i sposobni za povratak porodičnom životu - Adama izjeda krivica zbog povređenog saborca, dok Solo ima traume nakon bombaškog napada...
Thank You For You Service se bavi teškom tematikom i prati ljude koje, nakon borbe za svoju zemlju, kod kuće dočekuju razočarenja i neispunjena obećanja. Ratna dejstva su kod njih stvorila i fizičke i psihičke posledice, a mirnodopski uslovi im stvaraju probleme sa kojima nisu spremni da se nose. Takođe, ne dobijaju odgovore na svoja pitanja kada se napokon usude da potraže pomoć - 
Mjuzikli su mi na dnu liste filmskih žanrova. Iako sam kao klinac pogledao mnogobrojne, koji su se vikendom vrteli na nekom od par programa koje smo imali tih 80-ih godina, nikada se nisu primili. Džaba je Aster odstepovao silne korake preda mnom kao gledaocem. Džaba je i to što sam i veliki obožavalac muzike. Nekako ta sprega filma i pevanja (momentalna asocijacija na indijske filmove), posebno ako je i tema neka ozbiljna, mi nikako ne leži. Međutim, desi se svakih par godina da neki pogledam, da bude baš dobar, zabavan i da ne peva o dubinama i teškim širinama. Jednostavno tu je da vas zabavi, nasmeje, usreći. Upravo takav je i The Greatest Showman.
Najplemenitija umetnost je ona kojom činite druge srećnim (The noblest art is that of making others happy). Tako je govorio Kralj Cirkusa i Najveći zabavljač P.T. Barnum, a ovaj film je i zasnovan, sa priličnom umetničkom slobodom, upravo na njegovom životu.
Okupljena je izuzetna ekipa. Od producenta, scenarista, glumaca. Film je producirao Džejms Mangold, poznati producent i režiser (Logan, The Wolverine, Cop Land). Scenario su radili dobitnica Emija, Dženi Biks (Sex and the City, Rio 2) i oskarovac, režiser i scenarista Bil Kondon (Dreamgirls, Chicago, Gods and Monsters). Jedino je režiser imao debi i može se reći da je uradio veoma dobar posao.
Uraditi mjuzikl, ma koliko nije moj đir, je izuzetno težak posao. Kombinovanje muzike sa svakim pokretom, je kao da radite muzički spot dug dva sata. Potrebno 
Will you stop interrupting me while I am interrupting you!
Ranije ove godine smo imali već jedan film o britanskom premijeru za vreme Drugog svetskog rata Vinstonu Čerčilu (Churchill) i Nolanov spektakl o herojskom povlačenju sa plaže Dankirk (Dunkirk). Pomislio bi čovek da bi film koji se opet bavi tim čovekom i tim događajem bio relativno nepotreban, ali smo krajem prošle godine dobili Darkest Hour, biografski projekat koji bi verovatno privukao manje pažnje da nije bilo dva faktora - Gerija Oldmana (Gary Oldman) i odlične britanske produkcije sa vrhunskom kinematografijom, kostimima i šminkerima.
Radnja filma se bavi događajima na početku Drugog svetskog rata, kada Nemačka osvaja Belgiju i kreće u napad na Francusku. Zahvaljujući kombinaciji taktike i uspešnih manevara, Nemačka je delovala kao nezaustavljiva sila i bilo je pitanje momenta kada će napasti Britaniju. U njoj se tada odvijala smena premijera, a na čelo vlade staje Vinston Čerčil, ne baš poštovan političar, koji voli da popije i ne odvaja se od svojih cigara. Čerčil mora da odluči da li će se upustiti u mirovne pregovore ili će se suočiti sa neminovnom invazijom na ostrvo...
Darkest Hour se bavi turbulentnim dešavanjima u visokim političkim krugovima, kada je svako navlačio na svoju stranu i imao svoj stav vezan za situaciju sa Nemačkom. Postavljen kao žrtveno jagnje, bez prave podrške i u sopstvenoj partiji, Čerčil je povlačio naizled svojeglave i radikalne poteze, a 
U plotunima akcijskih, efektima napucanih filmova, pa onih superherojskih, raznoraznih patetičnih, lažno moralnih i patriotskih izvoljevanja, teško da se mogao naći neki prizeman film. Nije da ljudi nisu pokušavali. Jesu, ali u tim pokušajima, odlaze u drugu krajnost, želeći da budu originalni, u svom ili ko zna kom fazonu, pa krenu da eksperimentišu, mudruju, pametuju, ili nas jednostavno drže za kretene koji mogu da svare svaku priču koju nam serviraju. Onih prizemnih, običnih, ali snažnih ljudskih priča je bilo malo. Međutim, u poslednje vreme, došlo je izgleda nekima iz jednog mesta u drugo, pa iznedriše nekoliko filmova i serija, koje donose životne priče, koje su, bez obzira šta mnogi pričali, uvek snažnije i veće od bilo koje druge. Takav jedan film i priča je upravo Only the Brave.
Only the Brave je zasnovan na istinitoj priči Granit Mountain ekipi vatrogasaca, iz grada Preskot, Arizona. Film prati njihovu priču od osnivanja, njihovog razvoja, sve do elitne vatrogasne ekipe angažovane za gašenje i odbranu od velikih šumskih požara. Njihov put, popločan vatrom, dovešće ih do najvećeg izazova i monstruoznog Yarnell Hill požara...
Film je režirao Džozef Kozinski (Joseph Kosinski), koji iza sebe ima tek par naslova, ali veoma dobrih (Oblivion, Tron: Legacy). Spominjem ga iz nekoliko razloga. Prvo, poznat je po vizuelnoj savršenosti, koju je i demonstrirao u prethodnim filmovima. Drugo, iza sebe ima naučnofantastične filmove, dok je 
Filmovi koji govore o nastajanju nečega što volimo, knjige, crtaća, stripa i sl. su oduvek bile u odeljku omiljeno. Saznati kako je nastalo nešto što ste uzimali zdravo za gotovo, nešto sa čim ste se rodili, nešto što vam je deo života, zaista je posebno iskustvo. Mnogobrojne priče koje smo od kolevke slušali, napisali su ljudi koristeći svoj poseban talenat, ali i posebno životno iskustvo koje je potaklo stvaranje tih svevremenskih i fantastičnih priča. Neretko iza svake priče, krije se opet druga, neobična i čudesna priča, koja je inspirisala nastanak ove prve. Ta druga je nekad tužna, nekada sretna za stvaraoce ove prve, ali svaki put je ona, koja je njihovo ime učinila besmrtnim. Takva jedna je zaista i Goodbye Christopher Robin.
Alan Miln (Domhnall Gleeson) se nakon učešća u Velikom ratu vraća kući u Englesku. Miln, koga svi zovu Blu, je pisac i pripada eliti londonskog društva. Pokušava da uhvati korak sa svakodnevnicom, ali niko ne razume njegove stvarne traume, sem kolege Ernesta (Stephen Campbell Moore), takođe borca Velikog rata. Ne razume ga ni supruga Dafne (Margot Robbie), koja pokušava da pokrene njegovo pisanje vodeći ga po zabavama Londona, pa čak i odlučujući da mu podari dete. Nakon par godina tih pokušaja Miln ne može više i donosi odluku da se presele na selo. Sa suprugom i sinom, Kristoferom Robinom (Will Tilston), koga zovu Bili i dadiljom Oliv (Kelly Macdonald), Miln pokušava da pohvata konce svog života. Međutim, 